DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Selo moje najmilije

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6
AutorPoruka
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Selo moje najmilije    Sre Apr 17, 2013 11:35 pm

First topic message reminder :

U selima Srbije trenutno ima više od 50.000 praznih kuća, dok u 145.000 njih niko ne živi, izjavio je danas predsednik Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Dragan Škorić.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Foto: Ilustracija
On je na naučnom skupu "Perspektive i razvoj sela" održanom u SANU kazao da od 4.600 sela u Srbiji čak 73 odsto nema dom kulture ni biblioteku, 400 sela nema nijedne prodavnice, 2.760 sela nema vrtića, dok je bez pošte 2.000 sela, a bez osnovne škole 230 sela.

"U 986 sela stanuje manje od 100 žitelja i ona će nestati za jednu deceniju. Najviše zabrinjava činjenica da 260.000 momaka i 100.000 devojaka sa sela, starosti od 30 do 45 godina, nisu zasnovali porodicu", naglasio je Škorić.

Prema njegovim rečima, u dve trećine sela ne postoji veterinarska ambulanta, iako je glavno zanimanje poljoprivreda, a samo u malom broju ruralnih naselja postoje biljne apoteke.

"Teški uslovi za život, udaljenost od gradova, loša mreža puteva i gotovo nikakve šanse za zaradu, osim obrade zemlje najčešći su razlozi zbog čega su proteklih decenija sela gotovo desetkovana", kazao je Škorić.

Potpredsednik Odbora za selo SANU Milovan Mitrović kazao je da je Srbiji potrebna nova agrarna i socijalna reforma koja bi obuhvatila pravno i tehničko uređenje obradivog zemljišta, uređenje vodotokova, novo organizovanje zemljoradnika, pre svega u zadruge, kao i jačanje seoske samouprave, osiguranje sistemske državne potpore agrarnim naučnim institutcijama i reforma seoskih škola. On je predložio da Skupština Srbije formira Nacionalni savet za selo i poljoprivredu koji bi davalo stručno mišljenje o zakonskim predlozima koji se odnose na održivi razvoj sela i poljoprivrede, na postojeću strategiju i tekuće mere agrarne politike.

[You must be registered and logged in to see this link.]
[











[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Selo moje najmilije    Sre Mar 11, 2015 6:01 pm

Uspešna organska poljoprivreda – Lekcije iz amiških zajednica

Ko su Amiši?

To je Zajednica, poreklom iz Nemačke, koja danas živi na severnoameričkom kontinentu (Amerika i Kanada, a manji broj ih je i u Evropi) sledbenici katoličkog sveštenika iz 16. veka Menona Simonsa. Nekadašnji ratari i drvoseče iz Bavarske i drugih delova Nemačke. Zbog svoje uporne i istrajne doslednosti idealima hrisćanske vere, oduvek behu proganjani i tretirani kao sekta koja remeti “harmoniju” tzv. zapadne civilizacije. To je išlo tako daleko da su u srednjem veku čak spaljivani na lomačama!

Zbog svega što ih je snalazilo u životu, Menoniti su se krajem 17. veka preselili prvo u Švajcarsku a zatim u Severnu Ameriku.
Fascinantan je njihov otpor civilizaciji ZLA, i njihova postojanost, otpornost i izdržljivost. Pravo je čudo kako nisu pred naletom cunamija, zvanog zapadna civilizacija, potpuno “potopljeni” i istrebljeni. No, ne samo da se njihov broj u raznim delovima Sjedinjenih Država ne smanjuje, već, naprotiv, raste. To je, ipak, relativno mala Zajednica od nekih 500 000 članova, ali sa tendencijom rasta, što je, nesumnjivo “dobra vest”. Najviše ih ima u Pensilvaniji, Ohaju, Indijani, Ajovi, Ilionisu i Kanzasu.

Šta je ono što ovu neobičnu skupinu ljudi (u doslovnom smislu reči) odvaja od “ostatka sveta”, koji sebe, odnekud, smatra uljuđenim i civilizovanim? Pre svega to je njihov prirodan način života i nenasilnost. Sistem vrednosti dijametralno suprotan agresivnoj i nekrofilnoj pseudokulturi Zapada, preovlađujućoj u današnjem svetu.

Ovi neobični i nesvakidašnji ljudi (sa velikim Lj) koji su danas svetska atrakcija poput nekog prirodnog fenomena, žive po svojim vekovnim načelima i po svojoj autentičnoj tradiciji, a spoljašnji svet ih puno ne zanima. I to je ono što tzv. normalne ljude (bizaran izraz za suprotnost normalnosti) iritira i izaziva neslaganje koje je nekada, i ne tako davno, bilo i krajnje agresivno.

Vekovima su se bavili zemljoradnjom, što je i danas glavno zanimanje, barem kod Amiša “Staroga reda”, dakle, autentičniji deo od dela “Novog reda” koji su u priličnoj meri podlegli velikim, i teško razumljivim pritiscima tzv. civilizacije progresa i prihvatili dosta toga iz te kulture, što dakako, nije unapredilo i obogatilo njihov život.
Stari red Amiša živi potpuno originalnim, pa i fascinantnim načinom života, odbacujući sve izume i sva “dostignuća” kulture napretka radi napretka. Zemlju obrađuju i danas na stari, autentični, pa i romantični način- konjima! U uzgoju biljaka ne koriste lude izume poput hemijskih preparata (pesticidi, herbicidi, veštačka đubriva, hormoni rasta, antibiotici itd.) jer nemaju ideju proizvesti što vise i što krupnijih plodova, već samo i isključivo što kvalitetnijih i što zdravijih. Zato u selima Amiša gotovo da i ne postoje “bolesti obilja” nama dobro poznate, poput kancera, dijabetesa i bolesti srca. Takođe ne koriste artikle hemijske odnosno farmaceutske industrije, niti pristaju na vakcinisanje. U tako nešto nimalo ne veruju, već se leče na tradicionalne i efikasne načine lekovitim biljem, voćem i povrćem tj. biljnom hranom.

Ne voze automobile, ne gledaju televiziju i ne koriste telefon. Jer, smatraju: ako želim sa nekim da razgovaram otiću do njega lično, a neću to raditi putem telefona ili, daleko bilo Fejsbuka ili Skajpa. Prevozno sredstvo koje koriste tradicionalno, provereno je dugim vekovima: konj i konjska zaprega! I ako ćemo pravo, zdravijeg prevoza i nema niti će biti “otkriven”. Mašina je hladna, bučna, smrdi i juri poput pobesnelog stvora. I što je glavno, nema dušu. Konj je biće plemenito, hipersenzibilno, biće sa dušom. Između čoveka i konja postoji interakcija (empatija i sinergija) i to čoveku obogaćuje život. Oplemenjuje ga i nesumnjivo deluje biofilno i zdravo. Automobil je gomila lima koji se kotrlja, ne emitujući pritom nikakva biofilna zračenja, te se može smatrati antiživotnim, odnosno nekrofilnom pojavom. Uopšte, sklonost prema tehnici nekrofilne je prirode, prema otkrićima velikog psihoanalitičara Eriha Froma. Amiši to osećaju svojim zdravim genima, a ne svojom glavom, jer to su ljudi koji ne veruju mnogo glavi, već pre srcu. Ono ih vodi pravim putevima, a to je učenje Hristovo koji oni jedino i cene, onako kako je u Jevanđeljima zapisano.

Električnu energiju takođe ne koriste (barem oni Starog reda) i rado se okupljaju u trpezariji-kuhinji, uz svetlost petrolejke, što ih seća “starih, lepih vremena”. Svakako da je to intimnija atmosfera od blještavila jakih električnih sijalica koje noć pretvaraju u dan.
Deca se odmalena odgajaju da budu korisni članovi Zajednice, i još dok su mala dobijaju radne obaveze, kao što je npr. ishrana živine i sl.Rastu bez televizije radija i modernih masovnih medija (internet i sl.)… Nešto kao što je razmaženost, nama tako dobro poznata, ovde jednostavno ne postoji. Zdravi genetski kod Amiša to jednostavno ne dopušta…Posle završene osnovne škole posvećuju se zanimanju za koje se opredele a više obrazovanje je nepoželjno a i nepotrebno za normalan, zdrav život, smatraju. Dugo su u vezi sa tim vodili borbu sa američkom državom i na sud išli mirno i bez opiranja po svom starom običaju, jer nisu dopuštali svojim potomcima da uče kako su uvek smatrali, bespotrebne stvari. I konačno su u toj istrajnosti uspeli. Američka država im je dodelila pravo da mogu raditi po svojoj savesti i tradiciji.

Amiši nemaju naviku čitanja, naročito svega i svačega, tzv. svetovnih tekstova, pa ni naučnih knjiga. Čovek nema šta da pronalazi, smatraju. Bog mu je dao sve što je potrebno za zdrav i srećan život. Jedina knjiga koja se čita jeste Biblija. Tu je sve rečeno. I ko može reći da nisu u pravu?

Dalje, što ovu Zajednicu karakteriše jeste njihov način odevanja, originalan i autentičan. Uzor u oblačenju, oduvek su im bili južnonemački seljaci iz 17. stoleća. Odeća je bez dugmadi (barem je tako bilo do nedavno) a umesto dugmadi koriste se čiode. To je neki, verovatno, podsvesni otklon od raznih,čudnih moda savremene civilizacije, ali je i čvrsta veza sa tradicijom. No, istovremeno je u velikoj meri i dogma, pa i praznoverje, koje, uostalom nikoga ne ugrožava. To je njihov izbor i način. Žene ne nose nikakav nakit, jer se nakit, uopšte, smatra znakom nadmenosti pa i oholosti, što je, nema sumnje, zdravo i ispravno rezonovanje, jer čoveka odnosno ženu, čini ono što nosi u sebi a ne na sebi.

Što je posebno zanimljivo, ovi pravi hrišćani ne cene crkvu kao instituciju (verske obrede vrše u uskim krugovima, tzv. srezovima od po tridesetak porodica).

Najvažnija osobina Amiša, svakako je NENASILNOST I PACIFIZAM. Vojska je za njih najveće zlo na svetu, i oduvek su odbijali odlazak u rat “za odbranu domovine” ma gde da se Amerika branila, a to je, ponekad bilo i u Vijetnamu npr. I zbog toga su, naravno, odlazili u zatvor… U ovome su još i dobro prolazili jer se, kao što znamo u nekim delovima sveta (uključujuci i naš Balkan gde je to posebno izraženo) za “dezerterstvo” i pokušaj izbegavanja svete “vojne obaveze” ide i na preki sud, što je, nema sumnje, jezivi zakon tzv. civilizacije napretka, gde je rat “normalno stanje stvari.”
Amiši su solidarni u pravom smuslu te reči, i uvek spremni da pomognu bližnjem u nevolji. To je više od osećaja, nepisani zakon koji se dosledno i strogo poštuje.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Verovatno najveća razlika između amiške i konvencionalne poljoprivrede leži u duhu solidarnosti koji vlada unutar zajednice


Porodica je složna grupa koja funkcionise na uzajamnom poštovanju i uvažavanju članova, i osnova je njihovog načina življenja. Daleko od klanovskog obrasca, karakterističnog za mnogohvaljenu zapadnu “civilizaciju”. Ljubav između članova porodice nesumnjivo postoji, ali se ne ispoljava napadno vizuelnim i patetičnim izlivima nežnosti, nama poznatih, već je, pre tiho i istrajno poštovanje i razumevanje.Svađa u porodici nema, što je dokaz privrženosti idealima hrišćanstva. Zakoni Zajednice ne proizvode brutalne sankcije, i najveća kazna je isključenje (ekskomunikacija) iz Zajednice… Ovo neki posmatrači tumače vrhunskom nehumanošću, što, naravno, nije slučaj. Ovo je, na neki način vaspitna mera koja osobu koja je prekršila tradicionalana pravila, tera na razmišljanje i preispitivanje sopstvenog, često nepromišljenog postupka… Uostalom, zar je naše, poznato i neretko, mentalno zlostavljanje bližnjega svoga, pa i najbližeg po krvi, nešto naročito humano i normalno? I da li su tzv. „sigurne kuće“ nesto hvale vredno, nešto na šta se treba ponositi? A to je već toliko uobičajeno, da se i ne smatra bolesnim i nezdravim stanjem društva.

Ekskomunikacija se vrši u slučajevima brakolomstva i zasnivanja braka sa osobom izvan Zajednice (tj. “svetovnim”osobama) Takođe POHLEPA kao i TVRDIČLUK, ma kako nama izgledalo neverovatno, smatraju se najvećim grehovima i povlače isključenje iz Zajednice.
Sve ovo daleko je od brutalnosti i svireposti zapadnjačkog obrasca kulture, a za počinjene grehe kod Amiša postoji oprost i povratak u Zajednicu, ukoliko se “zabludeli”pokaje što se neretko, čak štaviše, često i događa.

Naravno, ima i onih Amiša koji životnu idilu starog zavičaja ne žele da prihvate i odlaze u svet. To je njihov izbor i njihovo pravo. Takvih je otprilike 20% Zajednice, i za tu svoju, nesumnjivo tešku, odluku ne nose u sebi nametnuti osećaj krivice, jer su svesni da uvek mogu da se pokaju i vrate u “staro gnezdo”. I neretko se i vraćaju.

Iz svega rečenog proizilazi da su teorije (i konstrukcije) velikih psihologa poput Sigmunda Frojda i Konrada Lorenca (ovog drugog pogotovu) o urođenoj i “hidrauličkoj” agresivnosti čovekovoj, ozbiljno dovedene u pitanje. Amiši su očit primer da je ljudska agresija pre stvar kulturnog obrasca određene društvene zajednice, a malo (ili nimalo) nekakvog mističnog instikta i zle čovekove prirode. U tom pogledu, čini se da je Ž.Ž. Ruso bliži istini …a i nalazi antropologije su to takođe potvrdili. No Amiši nisu jedini koji opovrgavaju rečene pesimistične teorije. Ima još kultura koje su sasvim nenasilne kao npr. Zuni Indijanci, pleme Mru u Bangladešu, i drugi.

Po svemu sudeći, čovekom ipak upravlja mozak i nasleđeni geni ma kakvi bili, koji su u krajnjoj liniji proizvod određene kulture. Svedoci smo da su geni ljudi koji nas okružuju uglavnom, maligno destruktivni, odnosno nihilistični i nekrofilni, i ta genetska činjenica ih delimično oslobađa odgovornosti za lude i neuračunljive postupke, koji nisu nimalo retki među našim zemljacima, sugrađanima, komšijama pa i članovima porodice. U čoveku se, kad se tome najmanje nada, uspravi neki “ludi Milojica” iz ko zna kog kolena i počne da pravi ršum iz čista mira i za neznatnu stvar, sitnicu.

Za svet ipak ima NADE dok je društvenih zajednica poput Amiša i sličnih obrazaca kulture.
Alternativa kakva-takva (makar i sa karakteristikama sekte) ipak postoji sveprisutnom zapadnjačkom modelu brutalne, agresivne, i u suštini, nihilističke, nekrofilne i satanističke kulture. Kulture pobednika i pobeđenih, koja vodi svet u samouništenje industrijskim i tehnološkim “napretkom”, koji je, u stvari, destrukcija života. Uništenje i samouništenje, kao model i način života.
Kao obrazac kulture.











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
srculence

avatar

Godina : 37
Datum upisa : 25.06.2014

PočaljiNaslov: Re: Selo moje najmilije    Uto Maj 05, 2015 1:20 pm

okazivanje čaršava

Izraz koji označava dokazivanje nevinosti. Nastao od starog običaja, koji još uvek postoji u nekim zabitima, a to je da na prvu bračnu noć mladenaca cela familija čeka ispred kuće da vidi da li je mlada bila nevina, tako što će, nakon što obave posao, mladenci pokazati ima li krvi na čaršavu. Ako je mlada bila nevina onda mladoženjini roditelji snose troškove svadbe, a ako nije onda mladini, pod uslovom da nakon što izbije tuča jer je "mali doveo kurvu u kuću" bude preživelih.
Najčešće događaj ide ovako:
1. Mladenci odlaze u sobu u dremaju sat vremena jer su mnogo umorni i nije im ni do čega a i tako će ispasti da se mladoženja više mučio
2. Za to vreme, ispred kuće, mladoženjin otac razmišlja: "To sine, sad je iskidaj", mladoženjina majka razmišlja: "Onakva rugoba da se kreše sa mojim lepim sinom, ccc...", mladin otac razmišlja: "Onakav kreten da kreše moju ćerku, ccc..." i mladina majka razmišlja: "To ćero, valjda ćeš imati više sreće nego ja sa ovim kretenom". Ostali su uglavnom pijani i dobacuju.
3. Nakon sat vremena mladoženja malo iseče dlan i razmrlja krv po čaršavu, jer su počeli da se krešu još pre 6 meseci, 2 dana nakon što su se smuvali, ali to ne mora niko da zna, valjda neće skontati kad se mlada porodi za 5 meseci
4. kada pokažu krv na čaršavu svi budu srećni, mladoženjini roditelji jer im je snaja bila nevina, a mladini roditelji jer su se deca snašla, pošto su malu nekoliko puta hvatali kako se u štali kreše sa komšijinim sinom
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Selo moje najmilije    Čet Dec 15, 2016 6:44 pm

PRIČA O NAŠIM NARAVIMA

Bio jednom jedan čovek, Šumadinac, koji je živeo u pitomom živopisnom selu nadomak Stragara, malenog šumadijskog mesta. Sudbina ga je, poput mnogih u ono vreme titoizma, odvela čak u Ameriku gde se naš Šumadinac obogatio. Iako je imao sve što se poželeti može, junak ove istinite priče patio je za rodnim selom i Šumadijom.
Želeo je da svom selu i budućim naraštajima ostavi nešto korisno te je finansirao izgradnju seoskog puta, crkve, škole i ambulante. Kada mu je došlo vreme mreti, Šumadinac je izrazio želju da ga sahrane u rodnom selu.
Tako je i bilo. Avion sa posmrtnim ostacima jednog Šumadinca koji nikada nije prestao da voli svoj zavičaj doleteo je čak iz Amerike u Beograd. Sahrana pokojnika obavljena je u njegovom rodnom selu uz prisustvo tek nekoliko članova njegove bliske rodbine.
Priča o nesebičnom Šumadincu iz sela nadomak Stragara pročula se čak do Beograda. Dođoše beogradski novinari u Stragare da napišu afirmativni članak o njemu i njegovoj zaostavštini.
Novinari k'o novinari, „zasedoše odmah u kafanu“ da predahnu do krajnjeg odredišta a i da se raspitaju kako stići do zabačenog rodnog sela našeg Šumadinca.
Dobiše novinari tražene odgovore ali i više od toga. Rekoše im u prepunoj kafani da „nema u Stragarima a ni u okolini čoveka koji nije čuo za Govnara i da će lako naći put do njegovog rodnog sela“.
Novinari se nađoše u čudu. Nije im bilo jasno zašto jednog pokojnika, koji je gotovo sve što je stekao ostavio svom zavičaju, nazivaju ružnim i pogrdnim nadimkom.
Rekoše im da se naš grešni Šumadinac kao momak, jednom davno, napio dok je pekao rakiju i da je onako pijan, po mraku, upao u septičku jamu i da su mu tada dali nadimak Govnar.
Nepoštovanje, zavist i podsmeh još uvek „krase“ kolektivni mentalitet Šumadinaca i Srbijanaca. Tužno ...
Može neko iz najbolje namere da učini bilo šta za svoje rodno selo, svoj rodni grad i svoj zavičaj ali neće biti udostojen čak ni moralne satisfakcije. Pamtiće ga, na žalost, samo po ružnim stvarima ...

Dejan M. Andrić











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Selo moje najmilije    Sre Dec 21, 2016 10:27 pm



ziveli1











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
Gothic
Gothic
Gothic
avatar

Location : Vienna
Datum upisa : 21.04.2012

PočaljiNaslov: Re: Selo moje najmilije    Sre Dec 21, 2016 10:54 pm

Nazad na vrh Ići dole
John Doe
SFRJ
SFRJ
avatar

Godina : 55
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

PočaljiNaslov: Re: Selo moje najmilije    Čet Dec 22, 2016 9:49 am

Nikada nisam živeo na selu al' mi je drago kada oem negde. Svi te pozdracljaju s osmehi na licu, preko reda rešavaš gomilu stvari i valja kada si naš, makar bio iz tripizdinaca. rasta
Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
podbarac
Lala iz Bosne
Lala iz Bosne
avatar

Godina : 62
Location : Novi Sad
Humor : Ta dašta
Datum upisa : 30.11.2012

PočaljiNaslov: Re: Selo moje najmilije    Čet Jul 06, 2017 7:56 pm

Drugar objavio sliku ( mesto se naziva- Lokvice ) pa me potaknu da malo bliže objasnim okle sam.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ovuda sem nas meštana i međeda niko nikad nije prošo . Kakav Zlatibor i Kopaonik , ni blizu ovoga.
To je na tri kilometra mi od sela , nekad se tu išlo kosit travu.

[You must be registered and logged in to see this link.]










[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
Thabit

avatar

Datum upisa : 13.02.2017

PočaljiNaslov: Re: Selo moje najmilije    Čet Jul 06, 2017 8:22 pm

Milina.. suppp Inace u planu mi je ovako nesto,sto dalje..
Nazad na vrh Ići dole
podbarac
Lala iz Bosne
Lala iz Bosne
avatar

Godina : 62
Location : Novi Sad
Humor : Ta dašta
Datum upisa : 30.11.2012

PočaljiNaslov: Re: Selo moje najmilije    Pet Jul 28, 2017 6:32 pm

Glamoč i njegovo šetalište ( Busija ) , kažu Bosanac glup , malo morgen , ovde si čas posla mogo zamaknut u šumu sa devojkom .  smehsmeh

[You must be registered and logged in to see this link.]










[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Selo moje najmilije    Pet Jul 28, 2017 9:48 pm

Gledam neku britansku seriju o uređenju kuća,a fabula je sledeća . Ljudi iz gradova ,koji idu u penziju ,traže kuće na selu .U ponudi su Engleska (Irska ,Škotska ) Francuska i Španija,Portugal  . 
Vodaju ih okolo po destinacijama ,pokazuju kuće ,predlažu i uvažavaju njihove predloge u vezi eneterijera ,i po pravilu ,za cenu recimo londonskog stana ,dobijaju maltene "vlastelinsku kuću" u nekom bajkovitom kraju Francuske ,u seocetu koje usput ,sem predivnih predela ,ima sve potrebno za život (ili se nalazi u neposrednoj blizini .Pri tome ne mislim na prodavnice i butike ,nego na bolnice ,spa centre i sl) Naravno ,svi žele moderne kuhinjske aparate , klimu i druge pogodnosti ,i obično se to uklopi u budžet koji su predvideli . 
Zamislite engleski par koji je proveo život u turobnom Londonu ,u stanu na trećem spratu ,klackajući se u metrou na posao ,koji pređe u vlastitu kuću u Provansi ,sa pet gostinskih soba za decu i unuke ,i vrtom i šumicom kroz koji prolazi potok ,sa pogledom kakav su viđali samo na  reklamama turističkih agencija ? Gospodin šeta sa psom ,gospođa se bavi vrtom ,bude ih ptice ,žive u sasvim drugom svetu od onoga u kom su proveli život ,a penzija je sasvim dovoljna da sve pokrije ,čak i uštede ? 
Na čistom vazduhu ,zdrava hrana ,a kada ih je volja ,odšetaju ili se odvezu do sela gde sede u nekom bistrou ,družeći se sa komšijama . Idilično ,zar ne ? 
Sve to imamo i mi ,cene kuća i imanja su niske i dostupne ,ali nemamo sve ono drugo -infrastrukturu ,puteve , zdravstvenu zaštitu ,trgovine , negde čak ni struju i vodu ,i najvažnije -od prosečnih penzija se teško može živeti i na selu ,jer ono čega "nema" je dodatni trošak . 
Ko će da dođe iz Beograda u neku vukojebinu ,gde je jedina zabava da po kaljugi dođeš da cirkaš pivo ispred seoske prodavnice ,a prvi lekar je 50 km dalje ? 
Zato na hiljade kuća i imanja zvrje prazni na predivnim mestima u Srbiji ,i polako i neumitno -propadaju i nestaju . 
[You must be registered and logged in to see this image.]










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Selo moje najmilije    

Nazad na vrh Ići dole
 
Selo moje najmilije
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 6 od 6Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6
 Similar topics
-
» Moje omiljeno jelo je...
» Biljni doktori
» Drago i poludrago kamenje
» LENKA I JANJA, MOJE LJUBILICE
» Moje malo mrsavljenje uz vasu pomoc :)))))

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: GEOGRAFIJA PREBIVALIŠTA/ETNOSI :: GRADOVI I SELA :: SELO MOJE-
Skoči na: