DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Miroslav B Mladenović-Istorija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Miroslav B Mladenović-Istorija   Uto Jul 30, 2013 1:01 pm

First topic message reminder :

ВОЈВОДА СТРЕЉА


Устанички војвода Илија Стреља-Петровић, родом је из села Градиште, општина Власотинце; који са дружином је радио у Самокову-села Црвени Брег-изнад Власотинца.
Који је почетком 1809. године у времену српског устанка постављен за време борбе у правцу јужног Поморавља, од стране Врховне устаничке команде за Команданта на десном крилу борбе; док је на левом тимочко-крајинском правцу био хајдук- Вељко Петровић.

Пре тога Стреља је био главни организатор свих устаничких и герилских акција 1807. године у Јужномј поморављу, због чега је добио титулу „лесковачки војвода“.
Крајем 1809. године Стреља са 450 устаника и савом Дедобарцом долази у власотиначки крај, где прво подиже устанак у Заплању; а затим одметне Власотинце и села: Шишаву, Бољаре, Крушевицу, Јастребац, Градиште, Дадинце, Орашје, Ладовицу, Грделицу и Дедину Бару.

Турци су због ове буне и борбе које су устаници водили с њима на Косовици (између Грделице и села Орашје) запалили Власотинце, Орашје, Шишаву и још нека места.
Из тих дана у власотиначком крају су остала многа места која носе карактеристична имена: Хајдучки кладанац, Комитски гроб, Белкићев Гроб, Граница, Косовица, Црна Чука, Стража, Обешеник, Бегово Браниште и др.

О Војводи Стрељи највише записа забележио је Др Сергеј Димитријевић, чак постоји и посебна брошура о Стрељи.
Много је историчара описао те битке за национално ослобођење, а овде ћемо забележити и нека бележења 1872. године августа месеца у Грделици-Милојка Веселиновића, заборављеног истраживача Југа Србије.


У једном његовом раду истраживач Милојко Веселиновић у успоменама из 1904.године-под насловом :“Брсјачка(Бресјачка) Буна године 1880. године у Битољском вилајету и Мицко Војвода (родом из село Црешњево Порече-подвукао М.М) донео је три народне песме (Илија Делија, Анђеле баш- кумета и Мицко кумита) које опевају борбе војводе Мицка.

После тога доноси македонску варијанту песме Илија Делија а затим и нотни запис прва два стиха, који се понављају са припевом: ле-ле.
На овој песми се Милојко Весделиновић посебно задржао, наводећи њену историју.

Како даље бележи Милојко Веселиновић, песму коју је он чуо у Грделици 1872. године, народ око Лесковца и Власотинца певао је своме јунаку Илији Стрељи из села Градиште.

Ту песму су од 1809. године „ с пријатним народним гласом“ разналеи печалбари по Косову и Македонији.
Тако је народ у Битољском вилајету око 1881. године готову песму са мелодијом приписао своме јунаку Илији Делији, која се много пре 1850. године (како су му говорили) певала око Битоља и Лерина „ и то најрадије на свадбама кад стројници улазе у село прво певају: “ Што јет врева во горнана махала...“

Ову народну песму, коју је Веселиновић записао у Хану код Грделице, како он сам сведочи, објавио је Милан Ђ. Милићевић према овом запису у Топличком округу, и она у целини гласи:

„ ИЛИЈА ДЕЛИЈА
Што је врева у ту горњу махалу?
Да ли су ти силни Срби на конак?
Или ти је стара мајка умрла?
Нити су ми силни Срби на конак?
Нити ми је стара мајка умрела;
Већми дош'о млад Илија делија.
Те ми пије рујно вино окама:
Наздравља му Хаџи-Таса Хаџика:
-Здрав да неси млад делијо Илијо?
Ако љубиш другу мому, сем мене-
Пушку носиш-да Богда те убила!
Сабљу пашеш-да Богда те посекла!
Коња јашеш-коњ под тобом цркаја!
Воду газиш-да Богда те однела!
Ако љубиш другу мому крај мене!“

Од пет варијанти ове песме Веселиновић је објавио само запис из Битољског вилајета:

„ ИЛИЈА ДЕЛИЈА
Што јет врева во горнава махала, леле,
Што јет врева во горнана, леле , махала?

Да ли ми јет Далвине мајка јумрела, леле,
Да ли ми јет Далвине мајка, лелејумрела?

То не било Делвине мајка јумрела, леле,
То не било Далвине мајка, леле, јумрела;

Туку биле силни Срби на конак, леле,
Туку биле силни Срби, леле, на конак.

Со ним ми јет млад Илија делија, леле,
Со ним ми јет млад Илија, Делија.

Слуга му служит кадан бела Тодора, леле,
Слуга му служит кадан бела, леле, Тодора!

-Здра'м, здра' ми се кадан бела Тодоро, леле!
Здра'м, здра'ми се кадан бела, леле, Тодора.

-Здраф не напил се млад Илија Делија, леле!
Здраф не напил се млад илија, лелем Делија!

Ако лубиш друга луба от мене, леле.
Ако лубиш друга луба, леле, от мене;

Да ти пукнит цркната коња по, тебе, леле,
Да ти пукнит црната коња, леле, по тебе!“

(Нотни запис песеме из Битолкског вилајета: страна 54,(ЈЕДНА НАРОДНА И ЈЕДНА УМЕТНИЧКА ПЕСМА О ВОЈВОДИ СТРЕЉИ-Станиша Војиновић, Власотиначки Зборник 2, 2006. године Власотинце)
Иста песма, али са измењеном мелодијом пева се и у селу Буфу, код Лерина.

На почетку Другог устанка ратовао је Стреља у смедеревском и пожаревачком крају. Познате су борбе на Рановцу, где је после борбе река Витовница крвава потекла и Пругову, где је основао и стални логор.
-наставиће се.

Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 2:37 pm

-наставак-
                    * *
ПАРТИЗАНСКИ ПОКРЕТ (Власотинце) 1943

Партизански покрет је у Власотиначком крају, југоисточна Србија, дејствовао током целог Другог светског рата. Овај чланак се бави активностима из ратне 1943. године.
ХРОНОЛОГИЈА партизанских активности у Власотиначком крају је због своје дужине подељена по ратним годинама. Остали чланци у овој групи су:
• Ратна 1941. година
• Ратна 1942. година
• Ратна 1944. година
• Ратна 1945. година
Уводни чланак је Партизански покрет у Власотиначком крају.

Ратна 1943. година:
Година 1943. најавила је слом фашистичких армија. Немци су после пораза код Стаљинграда прешли у дефанзиву, а Црвена армија у офанзиву. На афричком фронту Англо-Американци су потукли Ромелов корпус и загосподарили северном Африком из које су извршили десант на Сицилију. Јапанци су трпели губитке у Пацифику и уместо даљих освајања, прешли су су у одбрану подручја која су окупирали. Пошто мерама застрашивања није могао да спречи развој и ширење НОП-а, окупатор је у Власотиначком крају, прешао на репресивне мере. Немци су те године у Орашју стрељали десет припадника НОП-а, међу којима и Божидара Црнатовића, секретара организације КПЈ у Власотинцу.
Почетком године на територију власотиначког среза долази Светозар Вукмановић-Темпо, члан ЦК КПЈ и врховног штаба НОВЈ и ПОЈ. У власотиначком селу Равној Гори, он реорганизује Црнотравски и други јужноморавски НОП одред. Први командант овог одреда био је шпански борац и легендарни јунак Топлице Ратко Павловић Ћићко, који крајем априла 1943. гине под још историјски неразјашњеним околностима. У историографији постоје неколико тумачења различитих казивања непосредне борбе са Бугарима или залуталог метка. Остаје историјска загонертка до данашњег дана, јер постоји сумња у његовој ликвидацији због његовог уверења.

Првог маја 1943. године је из састава Другог јужноморавског НОП одреда формиран први батаљон и до краја године још неколико батаљона. Црна Трава постаје слободна територија, на којој је у целини ликвидирана опкупаторска власт. Оргнизовани су нарослободилачки одбори, војно-политички органи, друштвено-политичке организације и друго.

Током лета 1943. немци и квислинзи хапсе партизанске породице и интернирају их у логоре, као таоце. Хапшења су извршена у Власотинцу, Орашју, Гложану и Грделици. Четници Драже Михајловића и одреди Недићеве српске државне пољске и граничне страже врше принудну мобилизацију људи, посебно младића стасалих за војску.
Англо-амерички савезници први пут спуштају партизанима на Добропољским ливадама (околина села Добро Поље) и Павловој Грмади оружје, муницију и другу војну опрему.

Крајем 1943.године бугарски окупатор предузима шире офанзивне операције против нарослободилачких снага и становништва у Црној Трави, Лужници и другим местима. Операције се преносе и на 1944. годину.
Категорије:


http://sr.wikipedia.org/wiki/Партизански_покрет_(Власотинце)_1943
Изворни текст за Википедију писао Мирослав Младеновић, Власотинце --Vl 04:51, 15. октобар 2006. (CEST)

                      * *
ПАРТИЗАНСКИ ПОКРЕТ (Власотинце) 1944

Партизански покрет је у Власотиначком крају, југоисточна Србија, дејствовао током целог Другог светског рата. Овај чланак се бави активностима из ратне 1944. године.
ХРОНОЛОГИЈА партизанских активности у Власотиначком крају је због своје дужине подељена по ратним годинама. Остали чланци у овој групи су:
• Ратна 1941. година
• Ратна 1942. година
• Ратна 1943. година
• Ратна 1945. година
Уводни чланак је Партизански покрет у Власотиначком крају.

Ратна 1944. година:
Током 1944. године народноослободилачке снаге су на десној обали јужне Мораве прерасле у крупне јединице нарослободилачке војске Југославије. Формиране су:
• 4. фебруара - 5. Јужноморавска НОП бригада,
• 8. марта - 6. Јужноморавска НОП бригада,
• 10. априла - Први врањски НОП одред,
• 25. априла - Бабички и пиротски НОП одреди,
• 10. маја - Десета српска бригада,
• 12. маја - Косовска бригада,
• 19. маја - Други врањски НОП одред,
• 22. маја - Дванаеста српска бригада,
• 29. маја - 22. српска дивизија,
• 30. маја - Царибродски НОП одред,
• 21. августа - 20. Српска бригада,
• 5. септембра - 25 српска бригада,
• 12. септембра - Прва власотиначка и прва врањанска бригада,
• 14. септембра - Прва сурдуричка бригада,
• 15. септембра - 26. Српска бригада,
• 16. септембра - 27. Српска бригада, и
• 20. септембра - 46. Српска дивизија.

Поред њих на десној обали Јужне Мораве формиране су и друге: бугарски партизански одред „Христо Ботев“, прва и друга Софијска бригада, команде места, подручја и друго.

Одзивајући се Немачкој, на овом делу фронта Бугарска армија је ангажовала 50 000 војника.

За време мајско-јунске бугарске офанзиве партизанске снаге на подручју власотиначког краја су нарастале формирањем 10. Српске бригаде, Косовске бригаде, 12. бригаде, 22. Српске дивизије и формирањем прве и друге Софијске бригаде, ангажованих у борби противу бугара и немаца у овом подручју.

Почетком септембра 1944. године Бугарска је избачена из савезништва са фашистичком Немачком.

На територији власотиначког среза налазиле су се следеће непријатељске снаге према датим историјским изворима:

• У Власотинцу: Недићевски одред српске државне пољске страже са око 150 жандара и штаб одреда српске дрзавне граничне стразе са око 50 граничара.

Гранични водови са 35-50 војника били су лоцирани у Грделици, Козару, Дадинцу, Великом Боњинцу и другим местима. Поред квислиншких снага, у Власотинцу је повремено боравио батаљон бугарске окупаторске војске.

Током пролећа и лета у Власотинцу су снаге недићеваца биле повећане на око 450 војника и офићира:

• У Свођу се налазио штаб 3. Бугарског граничног батаљона, а у Крушевици гранична чета;

• На простору села Липовица, Рајно Поље и Конопнице, налазио се штаб Власинског четничког корпуса са првом бригадом у јачини око 130-150 четника.

Командант корпуса био је поручник бивше југословенске војске Живојин Митић из Сурдулице;
• У селу Велика Сејаница била је лоцирана друга четничка бригада Власинског корпуса са око 130 четника. Командант бригаде био је поднаредник бивше југословенске војске Цедомир Тодоровић-Ахил;

• У селу Дадинцу била је лоцирана трећа четничка бригада Власинског корпуса са око 80-100 четника. Командант бригаде био је потпоручник бивше југословенске војске Сцепан Церовић;

• У школи на Лопушким Мејанама била је смештена бугарска гранична база са око 100-120 војника;

• На караулама Тумба (пл. Крушевица), Црна Бара, Бегово Браниште, Манастириште, Брезовица, Морић, Виље коло, Дедина Бара, јужни део Грделице, село Ораовића, налазиле су се бугарске граничне посаде од 20 до 30 војника;

• У Грделици су били чета из 6. Бугарског етапног (посадног) пука, немачка командна места, финансијска испостава са око 40-50 финанса и вод Недићеве српске државне граничне страже са око 50 граничара.

Почетком 1944. године створена је слободна територија на подручју Црне Траве и Криве Феје. По ослобођењу Власотинца (8-10. октобра 1944) и других места на југу Србије, борци из власотиначког краја су наставили борбу на Косову, Дрини и Срему и у другим крајевима до коначног ослобођења од окупатора.
Категорије:


http://sr.wikipedia.org/wiki/Разговор:Партизански_покрет_(Власотинце)_1944
Изворни текст за Википедију писао Мирослав Младеновић, Власотинце --Vl 04:52, 15. октобар 2006. (CEST)

            * *
ПАРТИЗАНСКИ ПОКРЕТ (Власотинце) 1945:

Партизански покрет је у Власотиначком крају, југоисточна Србија, дејствовао током целог Другог светског рата. Овај чланак се бави активностима из ратне 1945. године.

ХРОНОЛОГИЈА партизанских активности у Власотиначком крају је због своје дужине подељена по ратним годинама. Остали чланци у овој групи су:
• Ратна 1941. година
• Ратна 1942. година
• Ратна 1943. година
• Ратна 1944. година
Уводни чланак је Партизански покрет у Власотиначком крају.
Ратна 1945. година[уреди]
Под притиском народноослободилачких снага Немци су се крајем 1944. године и почетком 1945. године повукли на линији: Дунав-Шид-Брчко-Сарајево. Главни део југословенске армије био је концентрисан на сремскм фронту. Велики број младих власотинчана је учествовао на овом фронту и дао своје животе за коначно ослобођење.

Априла 1945. је пробијен Сремски фронт и Немци су били присиљени на повлачење. притиснута антифасиштићким снагама. Немачка армија је 9. маја капитулирала. Због савлађивања остатка квислиншких формација, рат у Југославији је завршен 15. маја 1945. године.

Сиромашни и опљачкани Власотиначки срез је током рата пртрпео тешка разарања.
Уништено је пет села, позната је Гарска трагедија, спаљивање од стране бугара у селу Доње Гаре и стрељање недужних цивила у селу Јаковљеву и паљење села и присилни рад у Бугарској. Негде око 3.200 домова, стала, амбара, воденића и друго је уништено.

Многи људи су трпели гладни, живели у земуницама и колибама, неки нису преживели рат, дали су своје животе за слободу. Тако је после ослобођења у многим селима обележјем - на спомен плочама-, остао траг жртвовања живота за слободу поколења.

http://sr.wikipedia.org/wiki/Разговор:Партизански_покрет_(Власотинце)_1945
Изворни текст за Википедију писао Мирослав Младеновић, Власотинце --Vl 04:53, 15. октобар 2006. (CEST)
         *                         * * *
РЕФЕРЕНЦЕ: Петар Станковић-Љуба:-“ВЛАСОТИНЦЕ И ОКОЛИНА У РАТОВИМА И РЕВОЛУЦИЈИ 1903-1945
Аутор чланка: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце
   * *                   * *
Извор:
http://sr.wikipedia.org/sr/Партизански_покрет_у_Власотиначком_крају                                
Партизански покрет у Власотиначком крају — Википедија
sr.wikipedia.org/.../Партизански_покрет_у_Власотиначком_крају - Кеширано - Слично
Локални историчар и етнограф Мирослав Младеновић из Власотинца је ... партизанска деловања у Власотиначком крају у Другом светском рату од ...

Постављено: 1.август 2013.године Власотинце југ Србије
Поставио: Аутор чланка: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце


Poslednji izmenio Miroslav Mladenovic dana Čet Avg 01, 2013 6:58 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 2:45 pm

ЗЛОДЕЛА БУГАРА И БУГАРСКЕ КАЗНЕНЕ ЕКСПЕДИЦИЈЕ У ПРВОМ И ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ У ВЛАСОТИНАЧКОМ КРАЈУ

У борби против фашизма, власотиначки крај је доживео велика злодела и од стране Бугара у првом и другом светском рату. Много је пало крви, живота, поробљено, мучено, попаљено и пропаћено у оба светска рата у времену окупације под Бугарима.  
                                                                                                   Написане су многе књиге, али сећања у самом народу су остала као болан траг да се то памти и преноси са колена на колена, да је слобода на овим просторима Југа Србије крваво плаћана.                                                                                                                    Наш народ није подносио тиране, ни Турке, ни Бугаре, ни Немце. Није се дао потурчити ни „побугарити“-јер се нису прихватале ни њихова Писма, ни школе ни обичаји.                                                                                                                                         Слобода је крваво плаћена. Многи су дали своје животе и то не треба наредна поколења да забораве.  Зато се локална историја треба учити и преносити са колена на колено како у школама тако и усменим приповедањем.                                                              

Паљена су села, убуијани људи, брутално тучени, понижавани и терани у ропство-интернацији.                                                        То су трагови насиља и прогона српског станвништва на читавом југу Србије па и у власотиначком крају.                                                                                                                                     Велики број Срба је стрељано у другом светском рату у селима: Доборовиш, Свође, Јаковљево, Гаре, Лопушња.
У свим тим селима у школама су били бугарски Штабови.  

Нека наредна поколења прочитају и ово-како се Србин Влајко Станковић из села Дејан(махала Ђорђине) са још једним заробљеником поносно речима овако сукобио са Бугарима у одбрани свога националног поноса.                                                              
 На псовку Бугарина:“ Србине скидај капу шајкачу. Ће ти јебем мамката српску“-Влајко је одговорио:“Ја сам Србин и не скидам капу српску Бугарину, него само своме Краљу“.                                                                                                                                         На лицу места је био убијен са својим другом у времену заробљавања 1943. године на место код села Боњинце према Љуберађи, пута за Бугарску.

Запис: 1980. године село Преданча- Дејан.
Казивач: Благоје Младеновић (1920.г) село Преданча Забележио:Мирослав Младеновић
локални етнолог и исторуичар Власотинце

                   * *
Забележио сам нека казивања са обичним људима о злоделима бугара и бугарских експедиција у првом и другом светском рату у власотиначком крају.

ЗЛОДЕЛА БУГАРА (Из књиге ЦРНА ТРАВА И ЦРНОТРАВЦИ 1968.г(Раде Костадиновић):
-Написано на основу ИЗВЕШТАЈА Боривоје Илића-оригинални дневник као члана Среског комитета КПЈ: -са „дебелим“ пореским списковима озлоглашене бугарске харачлије почеле су крстарити црнотравско-власотиначким селима. 20. априла 1943. године „храбри“ порезник-фашиста у пратњи полицајаца нашао се у село Доње Гаре.

Његову наплату пратила су насиља а порез се плаћао не само на земљу, већ и на стоку, воћњак, шуму, пчеле, на сваку живу главу.... Група бораца другог јужноморавског одреда, по наређењу команданта ратка Павловића-Ћићка, убрзо је ухватила а потом ликвидирала кмета-харачлију и његовог пратиоца жандара.
Наишавши на лешеве свог кмета и и жандарма, бугарска фашистичка војска испребијала је сешаке печалбарског села Доње Гаре, блокирала ово село и потпуно опљачкала, а седморицу најугледнијих сељака и симпатизера нарослободилачког покрета после тродневног мучења извела је у блокирано школско двориште пред унапред припремљену раку за стрељање.

Отац умире за сина-из силом окупљених људи, сабијених у круг школе, издвојио се стари  

Криста Грујић и прекинуо гробну тишину речима:“ Тражим да мене стрељате уместо мога сина Божидара. Вама је свеједно-моја или његова глава“. И официри-фашисти после дошаптавања између себе, мимо очекивања ово дозволише, и наочиглед грађана уместо сина заједно са осталом шесторицом, стрешан је отац.

Спречено масовно стрељање.-Командант бугарске фашистичке војске, пуковник, пошто је коцима(колцима) и митраљезима извршио злочин над седморицом Доњогарчанима, нареди да се сви становници врате у село и да са породицама и најнеопходним стварима у осам часова наредног дана буду на друму, да нико не покуша бекство, јер је село блокирано.

Сутрадан, уз врисак деце и плач жена, на друм се сјатило 1 300 људи. Пуковник нареди да се на једној страни построје сви мушкарци старији од 14.година. наређење пуковниково би спорведено. Пред постројене мушкарце поставише митраљезе и све би спремно за погубљење истих.

У том часу потпуковник доби писмо од своје команде. Да је јединица која је донела писмо закаснила само десет минута, друмом би се пролила река људске крви. Село у пламену.-Док је на блатњавом друму 1300 људи лебдело између живота и смрти, бугарски фашисти су спалили све зграде у селу. Изгорело је 171 кућа, преко 700 других зграда и 3 воденице. Фашисти су присутне силом натерали да и зидине разваљују.

Тако је за свега неколико сати од огромног Доњег гара остала само пустош. Тузи сељака, који су вековима подизали, није било краја. Интернирање у Бугарску.-Потом је војска фашиста наставила са гоњењем и пребијањем 1 300 људи, шене и деце на путу за Бугарску. Дугачка колона претученог, преплашеног и премрзлог света данима је пешачила.

Деца су цвокотала, преморени људи падали, бичеви и псовке одјекивали, а пуцњи крвожедних фашиста праскали. У затворима и разним логорима у унутрашњости Бугарске интернирано становништво Доњег Гара, задржано је све до капитулације Бугарске  9.септембра 1944.године.

Још нико није направио биланс колико је од 1 300 интернираних из Доњег Гара преживело свирепо мучења у унутрашњости Бугарске. КАЗИВАЊЕ БОЖИДАРА ГРУЈИЋА:

-Кад су партизани убили бугарског кмета и два жандара бугарска 1943.године, онда су бугари 23. априла 1943.године упалили село Доње Гаре.
Партизани су их ухватили и стрељали у реку. Кад је било ујутру, нека жена загорка, неки кажу Сибинка је издала село код бугара-била швалерка(љубавница-подвукао М.М) бугара, онда су бугари кренули на одмазду.

Попалили су село-190 домаова, племње и све остало. Кучићи су цвилели. Одвојили су 35 душе за стрељање и затворили у затвор у село Јаковљево. Били смо три дана и три ноћи у затвору и нас седморицу су издвојили за стрељање-који смо били обележени да смо их издали код партизана. За та два бугарина требало је да стрељају на седморицу.

Кад је дошло време за стрељање, мој отац Криста Грујић-ратник против турака и у први светски рат против бугари и немци-пред стрељање бугарском начелнику-иступајући испред њега, рекао:“Дал могу да ја погинем за сина“. Началник се мало комешао-збунио се мало, па рекао:“ да нисмо никад имали таквог човека да замени сина, ајде нека да главу за главу“.

Кад је биуло стрељање, мене су одвезали, а мог оца везали за стрељање, као седмог. Бугарски начелник је рекао:“Ајде ко шта има пред смрт да каже“. Љубомир Крстић је рекао:“Нека живи Љубомир Крстић, нека живи краљ Петар, а цар Борис да једе гомна“. Мој отац предс мрт је рекао:“Начелниче, ратовао сам 13. година, нисте могли да ме убијете, а сад ме убите, кад ми је остао син у животу“. Остали су ћутали. Митраљезом су били сви покошени.

Ту је било око 450 душа, гледало стрељање седморицу Доњогарчана. Наравно после паљевине села ујутру у осам сати, су нас постројили и интернирали у Бугарску. Тамо смо потерали све што смо имали од стоке.

Тамо сви радили занате које смо знали, да се некако преживи. Вратили смо се после ослобођења ујесен 1944.године. Ко је могао, дотерао је из Бугарске и своју стоку.

Казивач; Божидар Грујић село Доње Гаре, Власотинце Тонски запис: 1980.године село Крушевица-снимљено код његове сестре баба Руске, која је била интернирана у Бугарску

Забележио: Мирослав Младеновић  локални етнолог и историограф
    * *
ХРОНОЛОШКИ ПРИКАЗ:  

-18.априла 1943.године партизанска патрола коју су сачињавали Коста Катић-Чика Мика, Александар Јањић-Ђока, Драгољуб Јовић-Лука и Петар Станковић-Љуба, заробила је бугарског кмета и полицајца у село Доње Гаре у кући Драгутина Вељковића. У Вусу је заробљене бугаре предала Трећој(Лужничкој чети)-усмено казивања: Јањића и Станковића, 1977.године, Власотинце 21.априла 1943.године одред бугарске војске и полиције опколио је село Доње Гаре, а затим почео да хапси људе без обзира на пол и године. Издвојили су Драгутина Вељковића и његовог сина Светозара, Александра Миленковића, Стојана Павловића, Љубомира Крстића, Миливоје Цветковића и Кристу Грујића. Ову групу људи су стрељали у Јаковљево , а 600 људи шене и деце интернирали у Бугарску на ропски рад у Бугарској. 23.априла 1943.године бугари су запалили село Доње Гаре у коме је изгорело 171 кућа, 429 помоћних просторија(штала, остава, племње...).
Остала је неспаљена само једна колиба у близини шуме коју нису видели.                                                                                       Усмена казивања: Д.Николић, Јовић и Љ. Стаменковић 1977.године Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историограф
                     * *

   -наставиће се-


Poslednji put izmenio Miroslav Mladenovic dana Čet Avg 01, 2013 7:10 pm, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 2:53 pm

-наставак-
                         * *
ГАРСКА ТРАГЕДИЈА (Бугарска одмазда над људима у село Доње Гаре у Другом  светском рату 1943. године):

-  За време Другог светског рата бугари су 1943. године запалили целло село Доње гаре И целокупно становништво интернирали у ропоство у Бугарској. Бугарска полиција у јачини једног вода почетком фебруара 1943 године засела је положај у школи и око школе у село Јаковљево.

Ова јединица је била(командир Валчев) је била саставни део пограничних бугарских снага које су биле смештене у село Свође-Тропша, као заштита од партизана из Црне Траве која је тада била слободна територија све до Јаковљева. Бугари су у том времену убирали порез од сиромашних сељака и тако су 20 априла(понедељак) 1943 године бугарски порезници дошли у село Доње Гаре-један порезник и један полицајац, да сакупљају порез за царску Бугарску.

Исте ноћи су дошли патизани, ухватили бугаре- истерали их изнад села и стрељали. Сељаке и партизане Бугарима је потказала једна млада девојка-која се тада « швалерисала » са бугарским командиром, према причи из 1980. године деда Божидара Грујића-који је тада требало да буде стрељан, а уместо њега стрељан је његов отац Криста-а потврдила је и његова сестра баба Рускаписцу овог записа(а постоји и тонски запис).

После тога су ту девојку партизани стрељали. Одред 21. априла 1943. године бугарске војске и полиције опколио је село Доње Гаре и све способне мушкарце су одвели у село Јаковљево и затворили их у подрум школе (4x4). ту су их мучили, претили и према њиховој пресуди за стрељање из строја извели следеће: Вељковић Драгутина, Вељковић Светозара, Грујић Кристу, Стојановић Александра, Стојановић Миливоју.

После прочитане пресуде, из гомиле се чула молба Грујић Кристе-бугарском командиру-да стрељају њега уместо, сина, јер му син има малу децу-што се бугарски командир смиловао и тако је отац “дао главу” за сина.

Пре стрељања командир је упитао-има ли неко посебну жељу да каже пред стрељање.јавио се Љубомир Крстић и у току стрељања успео да каже:”Доле цар Борис, да једе говна, Живео краљ Петар”.
Сви су немо посматрали стрељање и потом су сељаци пуштени својим кућ ама, где им је наређено да се спреемају за интернацију за Бугарску. Тако су 22. априла сељаци Доњег Гара са завежљајима избеглица, са воловима и кравама, овцама-кренули пут према Бугарској преко село Криви Дел, а 23. априла 1943 године су Бугари наредили (дали им прво шибице) сељаццима села Јаковљево-под претњом убијања, да запале цело село, што су и учинили јакољевци.

Изгорело је 171 кућа, 429 помоћних просторија-штала, остава, племњи, трла за овце, колиба. само је близу села остала једна колиба која није била примећена.

Село Доње Гаре је било у пламену.
Гореле су тада куће чакмаре, покривене са сламом, а колона људи, жене, деце, заједно са својом сиротињом је све то немо гледала, вукла са собом стоку, крећући преко планинског масива Тумба према Бугарској. Стравично згариште, остављало је тугу и бол за својом кућум.

Остала је била још ситна живина, лавеж паса, који су тужно завијали због гарске трагедије. За кратко време је све било утахнуло. Планински горштаци  су се после пропасти бугарске царевине, поново вратили и Доње Гаре.

Вредни горштаци су изградили нове куће, стаје, племње- поново се над селом вратио живот . Данас ни сродници, ни народ, ни држава, ненађоше потребу да обележе гроб ових мученика.                                                                        
Тонски запис: Божидар Грујић 1980. године, село Доње Гаре ,

Тонски запис забележио :Мирослав Младеновић локални етнолог и историограф Власотинце
-наставиће се-

                      * *


Poslednji izmenio Miroslav Mladenovic dana Čet Avg 01, 2013 7:13 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 2:55 pm

-наставак-
                      * *
КАЗИВАЧ: ЈОСИМ АРСИЋ (село Горњи Дејан-махала Ђорђине- ЗЛОДЕЛА БУГАРСКЕ КАЗНЕНЕ ЕКСПЕДИЦИЈЕ у Други светски рат-окупација под Бугарском, 1943. године):

- Бугарска кажњена експедиција 1943. године чинила је злодела у наш крај. Пошла је од село Крушевица, преко Равни Дел-све што је нашла, палила је куће, племње и у њима затварала децу и људе и тако су у ватру људи горели.

У село Равни Дел махалу Манкићево изгорела је Дарка Костић-затворена у кућу и запаљена, а Алексу Станчић су стрељали испред куће, а Љубицу уз амбар у кућу су стрељали.

У Равни Дел је убијен један од Шућоровци.
У Ђорђинску реку-Бистрицу, бугари су убили Љубомира Ђорђевића, онда у Ђорђине су убили: Благојевић Влајка, Миленковић Светозара, Дојчиновић Светозара, Милосављевић Боривоју-стрељали их са Ђурић Јанком и два сина :Светозар и Влајко (Дејан) на звано место Еремијиште -код споменика и “крста” у село Златићево. Светозар Ђурић је покушао да бежи, када су ишли кроз шуму-они су га ухватили, саплео се од купина-убили га: растргли му црева, растргли га и ставили га на буку измедју Горњи Дејан и Златићево-у буково браниште према Свођу.

Истог дана и мене се ухватили бугари и са том групом повели на стрељање у Златићеву, али сам некако преживео стрељање. Тада сам се вратио из заробљеништва и као кмета су ме бугари затекли код ку ће у Ђорђине.

Када смо пролазили кроз букову шуму, молио сам једног бугарина да ме пусти јер имам кући малу децу. Тај бугарски војник се сажалио и мало је само застао, наредио ми да чучнем-клекнем и рекао да ће преко мене да пуца, а ја да паднем као мртав.

Тако је и било-чучнуо сам у ров, опалио је три метка преко мене, а ја сам онако као мртав пао у ров. Нажалост остале су одвели и стрељали-а медју њима и мог брата.

Одмах сам тада побегао из шуме и сакрио се код Драгослава Петковића у Г.Дејан и крио се неколико дана по Дејан, са страхом да ме бугари поново не потраже за стрељање.

Запис 1979. године махала Ђорђине село Горњи Дејан , Власотинце

Забележио Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар
  *
КАЗИВАЧ:-НЕША ПЕТКОВИЋ (учесник у Другом светском рату 1941-1945.г):
-Бугари су у суровој одмазди 1943 године попалили прво од села Крушевице, преко Равни Дел, Преданчу, Јаворје до Црне Траве многе племње, куће и чак живе људе спаљивали у кућама.

Тако је после деловања партизанског одреда на црнотравском подручју и „гарске паљевине“, бугарска експедиција у његовој кући запалила живог Ранђела Младеновића у махали Багровит 1943. године у село Преданча. А и у село Равни Дел су запалили људе у кући.
Запис: 1975. године село Преданча-Дејан                                       Забележио: Мирослав Младеновић  локални етнолог и историчар  
-наставиће се-

                         * *


Poslednji put izmenio Miroslav Mladenovic dana Čet Avg 01, 2013 7:19 pm, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 2:56 pm

-наставак-
                         * *
КАЗИВАЧ РУЖА СТАМЕНКОВИЋ (село Крушевица, 1943.године-КРУШЕВИЦА ПОД БУГАРСКОМ ОКУПАЦИЈОМ у Другом  светском рату):

- Бугарски штаб је био у сколу. Бугари нареде мом Душану (био је пекар), да пође са њима на водице/Богојављање/-они га носе и баце усред воде у Власину-а он бега и сви трче бугари по њега, код место звано Ораче.

Ту је била и ћуприја за преко реку Власину се ишло за Равни Дел. Једном су партизани прелазили преко те ћуприје, па сам брзо обавестила команданта бригаде да иду немци у сусрет и тако се спаси цела бригада јер је могла да упадне у клопку немцима који су ишли од Власотинце тенковима.

То сам сазнала од једног сељака, који се вратио из Власотинце, али су грешком у међусобној унакрсној ватри тада погинуле две овчарице из Равни Дел. Тоза из Горњи Ора ми је давао артију, коју сам носила на рамноделску ћуприју.

Ту је била бугарска стражармица. Ишла сам по дрва- поцепана, а Милева је певала:”Јелено момче, бабеле, бабеле...”. Бугарски стражар све је седео на врата, на 5 метара испред стражара бугарског ишла сам и казувала на брата Бошка Цветковића из Равни Дел.

Тако једном бугари тели да повату партизане у Равни Дел, али ги обавестим преко залву у Равни Дел, па су се спасли и побегли у Џаркову Чуку.

Партизани су стрељали у Рамни Дел онија куј су сарађивали сас бугари. Сви су шили кроз село, дању бугари и четници, ноћу партизани, сви су тражили леба, морало се са сви да се сарађује да би се остало живо, па смо се такој у село чували, једни други смо штитили.

Тако једне зиме дојду партизани да се огреју у школу, чукали су на врата, учитељица Љубица неје смела да ги прими, ја сас партризани разбијем врата а она побегла и одведем ги куде мене да се огреју.

Учитељицу су издали сарадници са четницима, па је морала да побегмне из Крушевицу-ете и такви су били за време рата под бугарском у Крушевицу.

Бугарски штаб је бил у школу. Отвраше школу ал деца несу тела да иду у њињу школу. Млого се пропатило у овај И онај први рат.
Млого наши су били у бугарско ропство 1943. године а и у онија први рат 1915. године ни душу повадидише . Стрељали су тад и Васиљка преседника крушевацке општине и селског кмета.

Палили су по села племње и убијали, ударали , тепали, одузимали силом овце, а силували наше зене.
Школа у Дејан неје радела, а yа време окупације од бугара све су артије у архиву yапалили и пребацили у Крушевицу.

Запис 1979. године село Крушевица, Власотинце                            Забележио Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар
                     *
Из ЛЕТОПИСА школе у Крушевици/1947/г:

- У времену окупације Другом  светског рата овај крај са Крушевицом, припао је бугарској, па је у школи био смештен бугарски стаб.

Бугари су школу утврдили бодљикавом зицом, а двориште оградили каменим зидом дебљине 6 см.

Док су бугари били у Крушевици-до конацног ослободјења од фашизма у Другом светском рату (1941-45), народ је доста пропатио у овом крају.

многи су тучени, пребијани и стављани на разне муке због оружја, скоро су сви мушкарци били интернирани у Бугарску.
Школски намештај су развукли Бугари у приватној кући и образовали своју школу, али кратког рока.

Школа је у очима народа била страшна и мучилиште, тако да мештани нису хтели да децу шаљу у "бугарску" школу.
После повлачења Бугари су школу минирали и претворили је у развалине …..
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар, 1975.г. и наставник математике у тој школи од 1974-1990.г.

-наставаиће се


Poslednji izmenio Miroslav Mladenovic dana Čet Avg 01, 2013 7:27 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 2:57 pm

-наставак-

БОГДАН СТОЈЧИЋ( Учесник у Другог светском рату-1941-1945.године-четник и партизан, бонбонџија и кафеџија, село крушевица, Власотинце):

- Негде 1914-1918. године Крушевица је била бугарска општина. а те године је Симоновић Лука убио -заклао бугарина-бугарског секретара општине У време косте Пећанца постојале су комите. Комита-хајдук (то је назив био у народу) био је Станоје  

Станојевићиз Крушевице. Имао је браду до пупка, стаменитог стаса, а у и светски рат био је четни наредник 1914. године, Комита је био и Лука (Дика) Симоновић на територији крушевачке општине уз помоћ Косте Пећанца у времену борбе противу бугара у Првом светском рату.

Тако 1915 године са својом сестром Миликом отишли су код тадашњег бугарског секретара крушевачке општине, да потраже брашно и хлеба, а секретар је дао и више од тога, јер сму се допала Лукина сестра.

Лука је то приметио и спремао терен да ликвидира бугарског секретара тадашње крушевачке општине. Отишао је код Косту Пећанца и затражио 10 кумита и упао оружјем код секретара у општину, извео га до црквене куће-на 100 метара удаљености од општине, увео у подрум и заклао као јагње.

Наравно кад је ишао са сестром у општину да траже брашно-ишао је са везаном руком, правио се да је неспособан за рад, па је тако заварао бугарског секретара општине, да бих могаода успешно да изведе свој план о ликвидацији.

За узврат бугари су одмах извршили одмазду над становниством-запалили село . Потерали су људе из села на кладенац-на Турско гумно да их стрељају, али из Ливађе(махала села Горње Ктушевице) тада наи ђе неки старији човек-повикао на бугаре-зашто јурите ове људе, шума је пуна комита, а бугарска војска је појурила према шуми, а њих су распустили кућама и тако нису стрељани.

Али су зато бугари одвели сеоског кмета Дану Стоиљковић и преседника општине (кога су они поставили) до Власотинца и ту их стрељали, као одмазду за убијеног секретара бугарина крушевачке општине. .                                                                                  

Запис 1977.године, село Крушевица, Власотинце                            

 Забележио Мирослав Младеновић локални етнолог и историограф

-наставиће се-

          * *


Poslednji izmenio Miroslav Mladenovic dana Čet Avg 01, 2013 7:30 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 2:58 pm

-наставак-
         
ЗЛОДЕЛА БУГАРА
(Из књиге ЦРНА ТРАВА И ЦРНОТРАВЦИ 1968.г(Раде Костадиновић)
-Написано на основу ИЗВЕШТАЈА Боривоје Илића-оригинални дневник као члана Среског комитета КПЈ:

-Са „дебелим“ пореским списковима озлоглашене бугарске харачлије почеле су крстарити црнотравско-власотиначким селима. 20. априла 1943. године „храбри“ порезник-фашиста у пратњи полицајаца нашао се у село Доње Гаре. Његову наплату пратила су насиља а порез се плаћао не само на земљу, већ и на стоку, воћњак, шуму, пчеле, на сваку живу главу....

Група бораца другог јужноморавског одреда, по наређењу команданта ратка Павловића-Ћићка, убрзо је ухватила а потом ликвидирала кмета-харачлију и његовог пратиоца жандара. Наишавши на лешеве свог кмета и и жандарма, бугарска фашистичка војска испребијала је сешаке печалбарског села Доње Гаре, блокирала ово село и потпуно опљачкала, а седморицу најугледнијих сељака и симпатизера нарослободилачког покрета после тродневног мучења извела је у блокирано школско двориште пред унапред припремљену раку за стрељање.

Отац умире за сина-из силом окупљених људи, сабијених у круг школе, издвојио се стари Криста Грујић и прекинуо гробну тишину речима:“ Тражим да мене стрељате уместо мога сина Божидара. Вама је свеједно-моја или његова глава“. И официри-фашисти после дошаптавања између себе, мимо очекивања ово дозволише, и наочиглед грађана уместо сина заједно са осталом шесторицом, стрешан је отац.

Спречено масовно стрељање.-Командант бугарске фашистичке војске, пуковник, пошто је коцима(колцима) и митраљезима извршио злочин над седморицом Доњогарчанима, нареди да се сви становници врате у село и да са породицама и најнеопходним стварима у осам часова наредног дана буду на друму, да нико не покуша бекство, јер је село блокирано.
Сутрадан, уз врисак деце и плач жена, на друм се сјатило1 300 људи.

Пуковник нареди да се на једној страни построје сви мушкарци старији од 14.година. наређење пуковниково би спорведено. Пред постројене мушкарце поставише митраљезе и све би спремно за погубљење истих.

У том часу потпуковник доби писмо од своје команде. Да је јединица која је донела писмо закаснила само десет минута, друмом би се пролила река људске крви.
Село у пламену.-Док је на блатњавом друму 1300 људи лебдело између живота и смрти, бугарски фашисти су спалили све зграде у селу.

Изгорело је 171 кућа, преко 700 других зграда и 3 воденице. Фашисти су присутне силом натерали да и зидине разваљују. Тако је за свега неколико сати од огромног Доњег гара остала само пустош.

Тузи сељака, који су вековима подизали, није било краја.
Интернирање у Бугарску.-Потом је војска фашиста наставила са гоњењем и пребијањем 1 300 људи, шене и деце на путу за Бугарску. Дугачка колона претученог, преплашеног и премрзлог света данима је пешачила.

Деца су цвокотала, преморени људи падали, бичеви и псовке одјекивали, а пуцњи крвожедних фашиста праскали. У затворима и разним логорима у унутрашњости Бугарске интернирано становништво Доњег Гара, задржано је све до капитулације Бугарске 9.септембра 1944.године.

Још нико није направио биланс колико је од1 300 интернираних из Доњег Гара преживело свирепо мучења у унутрашњости Бугарске.
                  *
-наставиће се-


Poslednji put izmenio Miroslav Mladenovic dana Čet Avg 01, 2013 7:34 pm, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 3:00 pm

-наставиће се-


КАЗИВАЊЕ БОЖИДАРА ГРУЈИЋА:-

-Кад су партизани убили бугарског кмета и два жандара бугарска 1943.године, онда су бугари 23. априла 1943.године упалили село Доње Гаре. Партизани су их ухватили и стрељали у реку.

Кад је било ујутру, нека жена загорка, неки кажу Сибинка је издала село код бугара-била швалерка(љубавница-подвукао М.М) бугара, онда су бугари кренули на одмазду.

Попалили су село-190 домова, племње и све остало.
Кучићи су цвилели.
Одвојили су 35 душе за стрељање и затворили у затвор у село Јаковљево.

Били смо три дана и три ноћи у затвору и нас седморицу су издвојили за стрељање-који смо били обележени да смо их издали код партизана.

За та два бугарина требало је да стрељају на седморицу. Кад је дошло време за стрељање, мој отац Криста Грујић-ратник против турака и у први светски рат против бугари и немци-пред стрељање бугарском начелнику-иступајући испред њега, рекао:“Дал могу да ја погинем за сина“.

Началник се мало комешао-збунио се мало, па рекао:“ да нисмо никад имали таквог човека да замени сина, ајде нека да главу за главу“. Кад је биуло стрељање, мене су одвезали, а мог оца везали за стрељање, као седмог. Бугарски начелник је рекао:“Ајде ко шта има пред смрт да каже“.

Љубомир Крстић је рекао:“Нека живи Љубомир Крстић, нека живи краљ Петар, а цар Борис да једе гомна“.

Мој отац предс мрт је рекао:“Начелниче, ратовао сам 13. година, нисте могли да ме убијете, а сад ме убите, кад ми је остао син у животу“. Остали су ћутали. Митраљезом су били сви покошени.

Ту је било око 450 душа, гледало стрељање седморицу Доњогарчана. Наравно после паљевине села ујутру у осам сати, су нас постројили и интернирали у Бугарску.

Тамо смо потерали све што смо имали од стоке. Тамо сви радили занате које смо знали, да се некако преживи. Вратили смо се после ослобођења ујесен 1944.године.
Ко је могао, дотераоп је из Бугарске и своју стоку.

Казивач; Божидар Грујић село Доње Гаре, Власотинце

Тонски запис: 1980.године село Крушевица-снимљено код његове сестре баба Руске, која је била интернирана у Бугарску

Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историограф

-наставиће се-


Poslednji izmenio Miroslav Mladenovic dana Čet Avg 01, 2013 7:36 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 3:01 pm

-наставак-

ГАРСКА ТРАГЕДИЈА
(Бугарска одмазда над људима у село Доње Гаре у Другом светском рату 1943. године):

За време Другог светског рата бугари су 1943. године запалили цело село Доње гаре И целокупно становништво интернирали у ропоство у Бугарској.

Бугарска полиција у јачини једног вода почетком фебруара 1943 године засела је положај у школи и око школе у село Јаковљево. Ова јединица је била(командир Валчев) је била саставни део пограничних бугарских снага које су биле смештене у село Свође-Тропша, као заштита од партизана из Црне Траве-која је тада била слободна територија све до Јаковљева.

Бугари су у том времену убирали порез од сиромашних сељака и тако су 20 априла(понедељак) 1943 године бугарски порезници дошли у село Доње Гаре-један порезник и један полицајац, да сакупљају порез за царску Бугарску. Исте ноћи су дошли патизани, ухватили бугаре- истерали их изнад села и стрељали. Сељаке и партизане Бугарима је потказала једна млада девојка-која се тада « швалерисала » са бугарским командиром, према причи из 1980. године деда Божидара Грујића-који је тада требало да буде стрељан, а уместо њега стрељан је његов отац Криста-а потврдила је и његова сестра баба Руска-писцу овог записа(а постоји и тонски запис).

После тога су ту девојку партизани стрељали. Одред 21. априла 1943. године бугарске војске и полиције опколио је село Доње Гаре и све способне мушкарце су одвели у село Јаковљево и затворили их у подрум школе (4x4). ту су их мучили, претили и према њиховој пресуди за стрељање из строја извели следеће: Вељковић Драгутина, Вељковић Светозара, Грујић Кристу, Стојановић Александра, Стојановић Миливоју. После прочитане пресуде, из гомиле се чула молба Грујић Кристе-бугарском командиру-да стрељају њега уместо, сина, јер му син има малу децу-што се бугарски командир смиловао и тако је отац “дао главу” за сина.
Пре стрељања командир је упитао-има ли неко посебну жељу да каже пред стрељање.јавио се Љубомир Крстић и у току стрељања успео да каже:”Доле цар Борис, да једе говна, Живео краљ Петар”. Сви су немо посматрали стрељање и потом су сељаци пуштени својим кућама, где им је наређено да се спреемају за интернацију за Бугарску.
Тако су 22. априла сељаци Доњег Гара са завежљајима избеглица, са воловима и кравама, овцама-кренули пут према Бугарској преко село Криви Дел, а 23. априла 1943 године су Бугари наредили (дали им прво шибице) сељаццима села Јаковљево-под претњом убијања, да запале цело село, што су и учинили јакољевци.

Изгорело је 171 кућа, 429 помоћних просторија-штала, остава, племњи, трла за овце, колиба. само је близу села остала једна колиба која није била примећена. Село Доње Гаре је било у пламену. Гореле су тада куће чакмаре, покривене са сламом, а колона људи, жене, деце, заједно са својом сиротињом је све то немо гледала, вукла са собом стоку, крећући преко планинског масива Тумба према Бугарској.

Стравично згариште, остављало је тугу и бол за својом кућум. Остала је била још ситна живина, лавеж паса, који су тужно завијали због гарске трагедије. За кратко време је све било утахнуло. Планински горштаци су се после пропасти бугарске царевине, поново вратили и Доње Гаре.
Вредни горштаци су изградили нове куће, стаје, племње- поново се над селом вратио живот . Данас ни сродници, ни народ, ни држава, ненађоше потребу да обележе гроб ових мученика.

Тонски запис: Божидар Грујић 1980. године, село Доње Гаре , Тонски запис забележио :Мирослав Младеновић локални етнолог и историограф Власотинце
-наставиће се-

*
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 3:03 pm

-наставак-
*
КАЗИВАЧ РУЖА СТАМЕНКОВИЋ (село Крушевица, 1943.године-КРУШЕВИЦА ПОД БУГАРСКОМ ОКУПАЦИЈОМ у Другом светском рату):

Бугарски штаб је био у сколу. Бугари нареде мом Душану (био је пекар), да пође са њима на водице/Богојављање/-они га носе и баце усред воде у Власину-а он бега и сви трче бугари по њега, код место звано Ораче.

Ту је била и ћуприја за преко реку Власину се ишло за Равни Дел. Једном су партизани прелазили преко те ћуприје, па сам брзо обавестила команданта бригаде да иду немци у сусрет и тако се спаси цела бригада јер је могла да упадне у клопку немцима који су ишли од Власотинце тенковима.

То сам сазнала од једног сељака, који се вратио из Власотинце, али су грешком у међусобној унакрсној ватри тада погинуле две овчарице из Равни Дел.

Тоза из Горњи Ора ми је давао артију, коју сам носила на рамноделску ћуприју. Ту је била бугарска стражармица. Ишла сам по дрва- поцепана, а Милева је певала:”Јелено момче, бабеле, бабеле...”.

Бугарски стражар све је седео на врата, на 5 метара испред стражара бугарског ишла сам и казувала на брата Бошка Цветковића из Равни Дел. Тако једном бугари тели да повату партизане у Равни Дел, али ги обавестим преко залву у Равни Дел, па су се спасли и побегли у Џаркову чуку.

Партизани су стрељали у Рамни Дел онија куј су сарађивали сас бугари. Сви су шили кроз село, дању бугари и четници, ноћу партизани, сви су тражили леба, морало се са сви да се сарађује да би се остало живо, па смо се такој у село чували, једни други смо штитили.
Тако једне зиме дојду партизани да се огреју у школу, чукали су на врата, учитељица Љубица неје смела да ги прими, ја сас партризани разбијем врата а она побегла и одведем ги куде мене да се огреју.

Учитељицу су издали сарадници са четницима, па је морала да побегмне из Крушевицу-ете и такви су били за време рата под бугарском у Крушевицу.
Бугарски штаб је бил у школу.

Отвраше школу ал деца несу тела да иду у њињу школу. Млого се пропатило у овај И онај први рат. Млого наши су били у бугарско ропство 1943. године а И у онија први рат 1915. године ни душу повадидише .
Стрељали су тад и Васиљка преседника крушевацке општине и селског кмета. Палили су по села племње и убијали, ударали , тепали, одузимали силом овце, а силували наше жене.
Школа у Дејан неје радела, а yа време окупације од бугара све су артије у архиву yапалили и пребацили у Крушевицу.

Запис 1979. године село Крушевица, Власотинце
Забележио Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар

-наставиуће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 3:05 pm

-наставак-

ПОСЛЕДИЦЕ ТОПЛИЧКОГ УСТАНКА 1917. ГОДИНЕ

Новембра 1915. године Бугари су из Ниша потерали неке свештенике, који су се затекли као „бежанци“ и лишили их живота у оближњој Јелашници: власотиначког Тодора Поповића, конопничког Светозара Ђ. Миленковића (рођен 1889.г.) родом из села Шишава, врањског Милана Цветковића и крушевачког Димитрија Здравковића.

Крајем 1916. године Коста Миловановић-Пећанац је од штаба врховне команде српске војске добио задатак да на подручју Топлице и Јужне Мораве организује чете-комите. Формиран је четнички покрет у овом крају. Прве борбе су биле са бугарима и аустријанцима 21. фебруар 1917. године.

Овим Топличким устанком је био захваћен и власотиначки срез општине: Шишавачка, равнодубравска, крушевачка и доњоприсјансјка општинма. Тако из тог четничког покрета војвода Радоњић са 25 четника долази 24 фебруара на територији Власотинца и са овдашњим комитама се сукобљава са Бугарима ; потом ослобађа: Орашје, Конопницу, Шишаву и Крушевицу.
После тога устанка за овај крај је настало ужасно стање. Бугари су извршили одмазду над становништвом. Убијали су и палили све живо у селима: Шишава, Средор, Ломница, Средор и Црна Бара. Тако је по школама било затворено око 800 људи, а 30 човека од 15 до 30 година живота стрељано.

У току трајања устанка Бугари су запалили Шишаву и стрељали 30 шишаваца. Стрељање је извршено првог марта 1917. године. Тако су у „смртном“ загрљају вршена стрељања очева и синова на месту званом Трле-у Цанинској долини.

Стрељано је и већи број ломничана и свима се сада у 2010. години на том месту одужише љихови потомци и подигоше им Спомен плочу, као сећање на страшне дане од бугарске окупације у првомс ветском рату. То је порука сећања да се никада не заборави сви они који дадоше своје животе за слободу својих потомака.

Запис: 2010,године село Шишава-Ломница Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар Власотинце


                   * *
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 3:13 pm

-наставак-
             
 
                       О ЗЛОДЕЛИМА БУГАРА :

О злоделима бугара у првом и другом светском рату у власотиначко, власинском и лужничком крају и данас се препричавају међу људима.                                  
 
Колико је створен страх и мржња према Бугарима, записао сам и један овакав запис од бораца из мог родног села Преданча (стриц ми је био на ослобођенју Трста као партизан 1945.г): -А бре братко куј је там на стражарницу, питаја лесковчанин шумадинца. -Тамо су онија ваши од Југ, само се псују са италијнанима "преко" нишана.

Талијани нам псују "мајку српску"- а овија ваш јужњак овако псује:"Море мајке ти га бугарске спалим ће ви протерамо преко границу".

Ето чак и на италијанској граници на Трст, наши "јужњаци" су били оптерећени са бугарским злоделима, која су вршили над обичним људима:клали, убијали, драли их живе и силовали жене и девојке.                                                                                                         То је остало у историском сећању и то се несме заборавља и заборви код младих генерацијама.                                                      Код неких старијих добровишана у власотиначкој општини-поред  стрељања људи у селима Добровиш. Брезовица, Јаковљево, Гаре,  Лопушња, Дејан; вршена су и стрељања у црнотравско-власинском и  лужничком крају.                                                                      
О злоделима Бугара томе постоје казивања сведока и  историски ЗАПИСИ.        
                                       
ЗАПИС ИЗ СЕЛА ЛЕСКОВИЦА:
- Мени је остало у свом запису прича како су у село Лесковица (награници власотиначко-црнотравског и лужничког атара); у  задњем рату 1943. године су Бугари зверски убијали, клали, драли и слиовали жене и девојке.

Тако су партизана Милчу драли живог, све док није испустио душу; док  су једну младу девојку силовали, "разапели” је на “крст" и ставили у  мравињак да је "мрави поједу"-а да нико није смео да их сахрани-од страха за одмазду.

Нажалост деца у локалним срединама Југа Србије мало о томе знају и догодовштине садржај тих историских читанки је чудног садржаја. Наствићу своја записивања о злоделома Бугара у првом и другом светском рату у овом делу Југа Србије.                                                    
Нека памте будуће генерације, нека се тако нешто никада више не догоди.                                        

    Запис:15 март 2010. године          
                                                                                                   Забележио: Мирослав Младеновић  локални етнолог и историчар Власотинце
                           * *
ЗАПИС О ЗЛОДЕЛИМА БУГАРА У СЕЛО ШИШАВА:
-О зверствима Бугара у село Шишава у власотиначком крају, већ смо навели у предходном делу теме.
Ево још један запис после пробоја Солунског фронта 1918. године и повлачења бугарске војске са подручја Југа Србије .

Наводимо запис из чланка Сретена Динића (Бугарска зверства у Врањском округу) о селу Шишава:
" ТРИ КИЛЕ БАНАКА"- Један бугарски војник беше заостао по повлачењу бугарске војске у намери да се преда нашој војсци у околини Лесковца.  

Кад га наши војници хтедоше спровести он рече: "Водите ме у село Шишаву, ја сам ту највише провео и људи ме познају".

Кад га одведоше тамо, а оно вук који је сваком злим задужио не само што нађе одзива ни код кога него се за један тренутак скупише жене и бабе и премлатише као ухваћеног вука.

Једна баба кад га је видела мртвог рече: - Е сад. Боже, можеш да ми извадиш душу, кад сам овога крвника видела мртвог, који ми је крв пио три године.

Толико ми је био додијао. Кад су га претресли нашли су код њега три кила банака од пљачке.

Колико ли су онда старешине њихове понеле собом пара кад је једном простом војнику допао шака оволики део?

И колико су онда други починили зла, том народу који су смели остати кад је овај овако прошао који је веровао да је најмање зла починио и за то остао".
(Из МОНОГРАФИЈЕ: ШИШАВА И ШИШАВЦИ, аутор Велимир Стаменковић-Лима, 2003.г. Културни центар Власотинце, страна 36,)

Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар 16 март 2010. године Власотинце
26 Мар 2010 18:20
                      *                        
-наставиће се-


Poslednji put izmenio Miroslav Mladenovic dana Čet Avg 01, 2013 7:48 pm, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 3:14 pm

-наставак-
                      *                        
Из Рукописа: ПЕЧАЛНИК (Завичајне приче, легенеде, предања... 2009. године, Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац), под насловом “ТОТИЈЕ”:

-  У времену под бугарском окупацијом у другом светском рату постоје многе догодовштине. Једну од њих је испричала баба Роска удата у Кружевици у породици Ивановић-из Равнога Дела, рођена 1900.године.

Многи да би лакше подносили тешкоће под бугарском окупацијом „сарађивали“ су и са бугарима и патизанима и четницима. Некада у сналажењу се и извлачио дебљи крај.

Тако су „сарадници“ бугарске власти из села Рамни Дел одлазили у село Доњи Дејан да примају брашно-као верност бугарској власти. Међу њима је и био Милан „Гулавеза“-чувени музикант кланеташ у Горњем Повласињу.

Тако Милан је редовно одлазио запрежним колима-воловским по брашно код бугара у Доњем Дејану негде у време под бугарском окпуациојом-све до 1944.године, са осталим мештанима из свих суседних села. Бугарин који је делио брашно у џаковима-врећама, увек је свима постављао иста питања о броју чланова породице и по томе се делило брашно.

Бугарин је увек питао Милана „Гулавезу“-„за кога узимаш брашно“-а Милан је овако одговаро:“За мене, моју жену, мојега сина Цанка и Тотије“. Тако је стално Милан „Гулавеза-уместо за три члана породице, добијао брашно за четири члана породице. Тог „четвртог“ члана „Тотије“.

Милан је касније скупо платио. Наравно да „Тотије“-одвојено значи:“ то ти је-нема више“. Неко је од сељана подказао Милана „Гулавезу“ бугарима да их вара у добијању брашна за измишљеног члана породице „Тотије“.
Тако када се Милан „Гулавеза“ појавио за следовање брашна од бугара-бугарин га упита:“За кога узимач Милане брашно“. Милан исто понови списак чланова породице-али бугарин  
обавештен о превари, преупита овако Милана:“па ко ти је тај Тотије“.

Милан нема куд рече-па то значи да нема више чланова породица. Бугарин Милану нареди да скине панталоне и јавно га пред свима ишиба бичем по туру 25 батина. Тако су проћли „Тотије“ и Милан „Гулавеза“ под бугарском укупацијом у другом светском рату(19411945.г) у Горњем Повласињу власотиначкога краја.                                                                                                      
Запис 1980.године село Крушевица Власотинце                                                                        
  Забележио: Мирослав Младеновић Власотинце Србија


                  * *
ФОТО ЗАПИС:- СПОМЕН ЧЕСМА ( Злодела Бугара у Првом светском рату-Последице Топличог устанка 1917. године у власотиначком крају ):  


                                                                                                    - Злодела Бугара у Првом светском рату-Последице Топличог устанка 1917. године у власотиначком крају СПОМЕН ЧЕСМА-стрељаним шишавцима и ломничанима на потесу ТРле (Коларница)-испод асфалтираног пута на релацији ВласотинцеДоња Ломница. Спомен плоча је подигнута 08 децембра 2009. године, од стране Савеза Потомака ратника Србије 1912-1920. године, подружнице Власотинце и МЗ села:Шишаве и Доње Ломнице  

На Спомен плочи места Коларнице(Трле) међу погинулим се налазе и 12 ломничанима стрељаних те 1917. године од стране бугара. Од старијих људи села Доња Ломница сам чуо приче у село, да се тачно ноћу у 12 часова на месту Коларница (Трле)-Долина, ноћу  на том месту оглашавају  душе погинулих-долини, па ноћу када се закасни из града Власотинца, онда се пешке из страха заобилази то место-или се „претрчи“.                                                                                                                                                                     Фото запис 19. април 2010. године , Доња Ломница-Шишава, општина Власотинце                                                                       Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар  Власотинце

                 * *
-наставиће се-


Poslednji put izmenio Miroslav Mladenovic dana Sub Okt 05, 2013 9:42 pm, izmenio ukupno 3 puta
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 3:15 pm

-наставак-
"БУГАРИЗАЦИЈА" СРПСКОГ НАРОДА НА ЈУГУ СРБИЈЕ


И у Првом и другом светском рату вршен је покушај од стране Бугара на територијалном и национално-културно историској “бугаризацији” становништва Срба, Македнонаца и других етничких група на Југу Србије и Македонији.

Колика је била тежња "бугаризације" Јужне Србије, говоре и усмени записи мојих најближих у фамили планинског засеока Преданча села  Г. Дејан општина Власотинце, југ Србије.

Тако ми је причао отац како су он  и деда када су одлазили као печалбари циглари на рад у Бугарској; уместо српског преимена Младеновић добијали презиме "Младенов". Бугари су у “отвореним” основним школама МЕЊАЛИ СРПСКА И МАКЕДОНСКА ПРЕЗИМЕНА У БУГАРСКА ПРЕЗИМЕНА ПРИЛИКОМ ПИСАЊА СВЕДОЧАНСТВА О ЗАВРШЕНОМ РАЗРЕДУ У ШКОЛИ.
Дакле, поред тежње отварања школа на бугарском у времену бугарске окупације у Првом (1915-а918.г) и у у Другом светском рату су тежили потпуној "бугаризацији" Срба на Југу Србије-преко мењања преѕимена од "ић" на "ов".

Остаци тога стоје и на споменицима, на које сам наишао у селима Црна Бара и село Бољаре и другим селима у власотиначком крају.                                                                            
Поред физичка злодела, Бугари су вршили и духовно злоделоуништавање српскога идентитета у обичајима, традицији и језику. На СПОМЕН-ЧЕСМИ стрељаним шишавцима и ломничанима 1917.  године-после Топличког устанка у шишавачком, крушевачком и другим крајевима власотиначкога среза; под вођством Четничког Војводе Косте Пећанца-стоји као опмена будућем нараштају да се треба увек борити за свој језик и национални идентитет.

Некако ми се чини да све наше Војводе из тога времена-Четници(1915-1918.г.) због "идеолошког" ппоимања са Четницима(19141-1945.г)-чији значај и улога немају никакв значај; остали су у заборав.

Мислим да у сваком месту Југа Србије је време да се историски обележе ти славни датуми и њихова улога у борби за национално ослобоиђење и бугарског окупатора и Турака у првом свбетском рату и балканским ратовима.

Ред је да се поред путева направе Спомен-чесме са њиховим именима, а у парковима направе њихове бисте и школе и културно историске институције и улице у градовима носе њихова имена и презимена.

Несмемо да ѕаборавимо њихове жртве за нашу слободу и наш национални дентитет и очувања нашег српског језика, обичаја и традиције националног обележја српства. Прво треба кренути са нашим чуве4ним српским јунаком и Војводом на Југу Србије Костом Пећанцем-једним од покретача Топличког устанка 1917. године противу бугарске окупације на  подручју Топлице, Лесковца и Власотинца.
              *
КОСТА МИЛОВАНОВИЋ - Пећанац, Војвода:-
 Познати четнички војвода  и Вођа Топличког устанка Србин је, родом из Метохије, који је од арнатуских насиља склонио главу у Топлицу, а и касније је ишао класичним четничким путем: подофицирска школа, улазак у четничку организацију, упадање у Стару Србију и Македонију са четама и борба против Турака.
Умео је са Шиптарима и са њиховим вођом Исом Бољетин-цом, у његовој такозваној влади био је војни командант.                                                                                                                                  У историју је ушао по Топличком устанку 1917. када се Јужна Србија дигла против Бугара (Бугари и тада и сада уче да у Јужној Србији живе Моравски Бугари, а док су владали Јужном Србијом од 1915 - 1918. чинили су невиђене зулуме: побили су све школоване Србе, избацивали "ић" из презимена са гробаља и из цркава.                                                                
Петровићи су постали Петрови, деца у школи учила "Аз см Булгарин", почели су да регрутују Србе за бугарску војску.                                                                                                                  
  На ово је Јужна Србија одговорила Топличким устанком 1917, који су повели четници Коста Војиновић и Коста Пећанац, који је авионом долетео из Солуна за Топлицу.                                                        
После слома устанка одржао се крстарећи Копаоником, Херцеговином и Црном Гором до доласка српских трупа из Солуна. После успостављања Краљевине СХС борио се против сепаратиста Мехоњића и Бошковића у Новопазарском Санџаку.
(Из рукописа: „Заборављене српске војводе”- Аутор пише: Мр Симо Живковић )            

  Запис:-12 Фебруарy 2010“ 2 јун 2010. године Власотинце Србија                                                Забележио: Мирослав Младеновић лопкални етнолог и историчар Власотинце
                                      * *
Zlodela Bugara u I i II svetskom ratu u vlasotinačkom kraju ...
www.mycity-military.com/.../Zlodela-Bugara-u-I-i-II-svetskom-ratu-u-vlasotinackom-kraju.html - Кеширано
5 мар 2010 ... Zlodela Bugara u I i II svetskom ratu u vlasotinačkom kraju ... Забележио:Мирослав Младеновић локални етнолог и исторуичар ...
                 *

злодела бугара и бугарске казнене експедиције у првом ... - Scribd
www.scribd.com/.../ЗЛОДЕЛА-БУГАРА-И-БУГАРСКЕ-КАЗНЕНЕ-ЕКСПЕДИЦИЈЕ-У-ПРВОМ-И-ДРУГОМ-СВЕТСКОМ-РАТУ-... - Кеширано
7 апр 2013 ... и у борби против фашизма, власотиначки крај је доживео великазлодела и од стране бугара у првом и другом светском рату. Много је ...
                            *
БУГАРСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРПСКИМ ЖИВЉЕМ! - Page 3 - Stormfront
www.stormfront.org/forum/t812816-3/ - Кеширано
U crnoj knjizi zlodela u Srbiji 1914-1918. godine, mnoge medju ... Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историограф ... (Бугарска одмазда над људима у село Доње Гаре у Другом светском рату 1943. године): .... slamanje ustanka; 25. martaBugari su proglasili kraj operacija.
                              *
Порекло презимена, Црна Трава › Порекло
www.poreklo.rs/2012/12/17/poreklo-prezimena-crna-trava/ - Кеширано
17 дец 2012 ... У Другом светском рату црнотравски крај је предњачио у брби противфашизма – у ... Злодела бугарских фашиста се памте и данас по паљевинама и убијању, ... У време окупације Бугари су 10 априла 1944 спалили школу, која се ..... [6]Мирослав Б. Младеновић Мирац: – Збирка песама на ...
                      *
Злочини Православаца над Србима - Forum Krstarice
forum.krstarica.com/showthread.php/358069-Ð.. - Кеширано
6 мар 2010 ... U crnoj knjizi zlodela u Srbiji 1914-1918. godine, mnoge medju najjezivijim ....оружјем, а на крају, да се не би чули пуцњи, жртве су убијане кундацима и бајонетима..... Za vreme Drugog svetskog rata bugari su 1943. godine zapalili cello ... :Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoriograf Vlasotince ...

                * * *
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 11:48 pm

STАРИНЕ И ПРОШЛОСТ ВЛАСОТИНЦА

За време младог каменог доба, на око 2000 година пре нове ере, у то време били су насељени Градац код Злокућана и Хисар у Лесковцу. Историја тврди да су најстарији становници били илирско племе ДАРДАНЦИ, а четврти пре наше ере важан је је и за околину Власотинца, јер су онда Келти, на свом путу из западне Европе за малу Азију и Грчку прошли кроз нашу земљу. Са сигурношћу се тврди да су њихови трагови остали на Градацу, а можда и на Хисару.

Данашња Источна и средња Србија и јужно поморавље чинили су римску провинцију Горњу Мезију. Римљани су створили више таквих провинција на које од трећег века ударају многа племена.. После поделе римске империје у састав Византије ушла је и област око Лесковца-односно околина Власотинца; а њу су у седмом веку населили Словени.

Постоје још неиспитана археолошка ископавања у самом Власотинцу, а и још неистраженог порекла саме власотиначке старе цркве, која је (не садашња) према предпоставци постојала у 14 веку негде где је садашњи „крст“ поред аутобуске станице у Власотинцу; где се некада одржавали вашори и игранке између два светска рата.

Трагајући према смрданској долини, покушавао сам да разгонетнем како је та власотиначка црква „пребачена“у Зрењанин у Војводини. Вероватно је то учињено у некој сеоби Срба са овог простора Србије.
Још једну занимљивост сада у 2012.године саопштавам да сам трагајући 70.година 20. века у разговору са старијим људима Власотинца и околине, дошао до сазнања да је некада постојало „Лесковачко море“ и да је Власотинце садашње било под „водом“ све до села Горња Ломница, а да је река „Власина“ три пута мењала свој ток:-једном је био ток на левој страни данашње реке Власине изнад насеља „Росуља“ (изнад игралишта ФК „Власина“), други пут је био ток поред данашње скупштине општине Власотинце, а да су ми причали старији људи 70.година 20. века да је чак у садашњем парку(где су историски споменици) дуго постојала између два светска рата једна врба, која је била део „остатка“ водотока.

Трећи ток реке Власине је данашњи ток кретања са мањим доводом воде јер је река Лужница у делу одводом прикључена за нишки водовод као вода за пиће. У неким временима „бежаније“ пред Турцима се и не помиње као село Власотинце, него као село Манастириште-али без становника; једино су се помињали женски манастири саграђени у средњем веку, а вероватно срушени у 17 веку од стране Турака. Данас село Манастириште је део предграђа града Власотинца.
*
Мирослав Крајинчанић (-10/02/2009 ) локални археолог:” Уз подршку мом пријатељу Прикићу и захвалност на великом труду да сачува историју нашег града, додајем податак који до сада није био доступан нашој јавности. Наиме, у току ископавања канала за водоводну цев поред старог водовода у улици Бранислава нушића, пронашао сам остатке старе цивилизације.
Уломке грнчарије и кућни леп сакупио сам у неколико кутија и позвао ондашњег кустоса лесковачког Музеја, госпођицу Миру Јоцић, да обиђе локацију и потврди моју претпоставку да се ради о праисториском насељу.
На плацу породице Буђић и поред саме улице остаци ове насеобине указују да је ВЛАСОТИНЦЕ много старије, као насеље, јер је на обалама онда моћне Власине ту лоцирано насеље у млађем каменом добу. Остало је да се наставе истраживања али ондашњпј власти није било по вољи да публикује овај налаз и налазача па је све остало неистражено.
Нађени предмети, међу којима и тегови за мреже од печене глине, налазе се сложени у депоу лесковачког Музеја. Поред риболовног прибора у једном згаришту пронађена је и угљенисана пшеница. Остаје да се надамо да ће у наредним годинама овај локалитет бити истражен а атралтивна локација бити обогаћена и архелошким комплексом”.
*
Порекло презимена, село и варошица Власотинце › Порекло
www.poreklo.rs/.../poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/ - Кеширано
29 дец 2012 ... Порекло становништва села и варошице Власотинце. Истраживањесарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, ...
http://www.poreklo.rs/2012/12/29/poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/
Порекло презимена, село и варошица Власотинце

Порекло становништва села и варошице Власотинце. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара Настанак
Наставак текста
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 11:49 pm

-nastavak-
ПРЕДАЊЕ О МАНАСТИРИШТУ

Село Манастириште се спомиње као дербенџијско насеље у времену под турцима. Према предању ово насеље је добило назив по женском манастиру, који је постојао у овом насељу у средњем веку о доба Стевана Немање средњовековне Србије, а кога су турцу срушили, вероватно у XVII веку.

Сматра се да су први становници Срби били принудно доведени да као предстражарске јединице(Дербенџије) обезбеђују слободан пролаз турским караванима поред реке Власине у кланцима планине Буковик-све до Цариграда.

Дербенџије су били стражари, чувари кланаца, пролаза, који су штитили турске караване од напада хајдука у овоме власинском крају. Таква насеља оснивана су само са хришћанским становништвом, а било је и насилног насељавања.

Почетак стварања тих насеља је било у време султана Сулејмана(1521.г.), а дербенџијска насеља су била прво у Македонији.

Село Цавато у Македонији је најстарије дербенџијско насеље.
У нашем крају таква села су била:Добро Поље, Дарковце, Црна Трава, Брод, Јабуковик, Свође, Горњи Орах, Манастириште и друга села на власинској области и знепољској висоравни.

Пошто је био тежак живот раје под турцима у тим насељима, онда су се људи тада одметали у хајдуке.

Турци институцију дербенџијска насеља напуштају крајем XVIII века, а улогу њихову су преузели плаћеници.

И данас у Македонији, Поречу, има једна песма о њима:
“Мајко ле, мајко рекава јечи,
Рекава јечи, мајко, земљава се тресе,
Каква је сила што по дервен иде?
-Ћерко, мори ћерко, то је турска сила.
Турска сила, ћерко, наша пропастија:
Селовио, ће попалата, нас ће и’ исколат...“

Данас непостоје никакви трагови манастира, али је остало предање о њему.

У Манастириште постоје само неколико породица староседоца, а огроман део чине досељеници из власотиначке и црнотравске општине. Насељавање је запажено након другог светског рата. Најбројнији досељеници су из Крушевице, Златићева, Равног Дела, Брезовице, Горњег Дејана, Горњег Гара, Дарковца, Јабуковика
*
Порекло презимена, село и варошица Власотинце › Порекло
www.poreklo.rs/.../poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/ - Кеширано
29 дец 2012 ... Порекло становништва села и варошице Власотинце. Истраживањесарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, ...
http://www.poreklo.rs/2012/12/29/poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/
Порекло презимена, село и варошица Власотинце

Порекло становништва села и варошице Власотинце. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара Настанак
Наставак текста
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 11:51 pm

-nastavak-
ПЕРИОД ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА

Лесковачки крај налазио се на периферији првог српског устанка, али су његови људи и поред тога дали знатан допринос овој првој и великог борби угњетене српске раје против Турака.

Главна устаничка личност овога краја био је војвода Петар Петровић Ђорђе Стреља-рођен у планинско село Градиште на југу од Власотинца.

Устаничка војска је 1806.године под командом Младена Миловановића и Станоја Главаша пошла на лесковачки пашалук. Потукла је војску-која је била под командом лесковачког паше, заузела Крушевац и упутила се ка Нишу у јануару те године.

Друга војска под командом Петра Добрњца заузела је Параћин, Ражањ и Алексинац.
Изгледа да се Стреља у то време био прикључио Добрњчевим четама. Истакавши се у борбама на Делиграду, постао је исте године старешина бећара лесковачке нахије.

Идуће 1807.године поново су оживеле борбе на нишком фронту. Њихов циљ био је и подизање масовног устанка у лесковачком крају. Стреља је у то време већ био командант десног крила, која је оперисала на овом ратишту. Устаници су заобишли Ниш и упутили се лесковцу(који је у то време имао 2 000 куће).

Стреља је тада потукао Шашид – пашину војску и заробио његову породицу. Пашина војска имала је око 12 000 војника.
Доцније је кренуо да подбуни власотиначки крај.
Задржао се неко време у Власотинцима, док је један његов одред заузео Грделицу.

Истовремено је устанак букнуо у Јабланици, али је он убрзо угушен. Потом је Стреља са лесковачким бећарима безуспешно покушавао да блокира Сићевачку клисуру.
За ово учешће у Устанку народ лесковачкога краја је скупо платио. Читава села била су попаљенач посечено је око 300 људи. Маса народа потражила је склониште у планинским пределима.

Стреља је доцније био командант лесковачких бећара и један од истакнутих устаничких Војвода.
После пропасти Устанка 1813.године прешао је у Војводину. Чим је букнуо други српски устанак, одмах скупља чету и прелази Дунав.

Ратовао је у пожаревачком крају, а касније се настанио у селу Јасици у Темнићу.
После Ђакове буне Стреља одлази у хајдуке (а хајдука је било у власотиначко црнотрравском крају итекако много). Након једне борбе на брду Мечки код Ражња, Стреља бежи у ослобођени крај-али га Милош Обреновић хвата и предаје турцима, који су га однели на оно место код Ражња где је побио многе Турке и ту га обесили.
*
Порекло презимена, село и варошица Власотинце › Порекло
www.poreklo.rs/.../poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/ - Кеширано
29 дец 2012 ... Порекло становништва села и варошице Власотинце. Истраживањесарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, ...
http://www.poreklo.rs/2012/12/29/poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/
Порекло презимена, село и варошица Власотинце

Порекло становништва села и варошице Власотинце. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара Настанак
Наставак текста

Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 11:52 pm

-nastavak-
ВЛАСОТИНЦЕ У ДЕВЕТНАЕСТОМ ВЕКУ

И поред реформи које су централне турске власти покушале да спроведу, стање српског становништва у Јужној Србији, као и других хришћана у европским провинцијама Турске, била је и даље тешка.

Српска влада је 1840.године поднела руском амбасадору у Цариграду један извештај о зулумима Турака у лесковачкој и прокупачкој нахији-да би овај о томе обавестио турску владу.

У то време неколико народних првака нишке, пиротске, прокупачке и лесковачке нахије-било је већ донело одлуку о дизању устанака.
Поп Ђорђе Стојковић из Пољанице и један трговац из нишке нахије-прелазили су током 1840.године, ради договора о сарадњи, у ослобођени део Србије.

Затим је одржан један састанак у Матејевачком манастиру, коме су били присутни Станко Бојаџија из Власотинца, Стојан Чавдар из Крчимира, Никола Срндак из Душника и други.
Говорило се о неделима муслиманских шиптара под вођством злогласног крволока у нишком крају Сабри Мустафа-паше.

Било је договорено се устанак подигне у мају 1841.године. Али пошто је намера била откривена, до буне је дошло месец дана раније.
Под вођством Станка Бојаџије, Цонета Видосављевића и Цона Вучића-власотинчани су се подигли на устанак.
Један део устаника кренуо је ка Грделичкој клисури, а други ка Лесковцу.

Онај део војске код Грделичке клисуре био је ускоро разбијен и натеран да се повуче ка Власотинцима, а други део са око три хиљаде људи сачекао је Турке на Јужној Морави код села Ђурлинаца.
Колика је то битка била, тешка и крвава, може се видети и по томе,, што је ово село било потпуно уништено.

Турци су после тога опљачкали, запалили Власотинце са околином. Устанак се тада био пренео и на Пирот. Власотинчани су се и 1860.године поново бунили под вођством Ђолета Стоиљковића, Попа Станоја Јанковића и ранђела Горуновића, али је тај устанак био угушен.
РЕФЕРЕНЦЕ: Лесковац и Околина, 1961.године, издавач Историски музеј Лесковац
*
Порекло презимена, село и варошица Власотинце › Порекло
www.poreklo.rs/.../poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/ - Кеширано
29 дец 2012 ... Порекло становништва села и варошице Власотинце. Истраживањесарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, ...
http://www.poreklo.rs/2012/12/29/poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/
Порекло презимена, село и варошица Власотинце

Порекло становништва села и варошице Власотинце. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара Настанак
Наставак текста

Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 11:54 pm

-nastavak-
ЗАПИС ЈЕДНОГ УЧИТЕЉА У ЛЕТОПИСУ ШКОЛЕ У СЕЛО КРУШЕВИЦА.-(О времену буна-устанака у овом крају):

-После Карађорђевог устанка у Шумадији, цео власотиначки крај је био, непрестано, за читавих 70 година у непрекидној грозничавој акцији за ослобођење од Турака. То је исказано и песмом:

„Пуше пушка ниже Београда
Друга пуче украј Дубокога
Трећа пуче усред Шумадије
Уздиже се бутун Шумадија
И пред њом Петровић Ђорђе
Задрма се Турска царевина
Зачуди се седам краљевина
Да што ради млада Србадија“.

Тако је народни песник изразио своје дивљење према борби коју је српски народ повео против силне турске царевине.

Та ослободилачка психоза захватила је народ снажно и држала га до ослобођења 1878.године. дакле, скоро цео 19.век. таква психолошка готовост с једне стране и са друге стране: зулум и безакоње сваке врсте-дизало је народ на оружје.

Један од првих устанка био је 1809.године аводили су га: Илија(Стреља) , Сава Дедобарац, Цветко и други.

Други устанак изведен је 1821.године (Владика Милентије), трећи устанак изведен је под вођством Станка Антонијевића звана „Бојаџиска буна“-године 1841.године.

До ослобођења 1878.године било је још два устанка мањих размера, али, овај под вођством „бојаџије“-Станка Антонијевића-био је један од најачих, најприпремљених. Из ових устанка датира позната севдалинка:

„Море врћај коња аго, Абдул-аго
Море врћај коња, пишмен ћеш да будеш
Море негу врћам, да знам да погинам
Пуче пушка из густи ораси
Те обори агу Абдал-агу“.

Станко је са својим братом прокрстарио цео властиначки, лесдковачки, нишки, заплањски и лушнички крај. Свуда је пронашао и организовао најбоље људе.

У Лесковцу је имао Коцу Мулџију и попа Ђорђе из Пољанице. Ниш му је водио Милоје Јовановић из Каменице, Заплање: Никола Срндаковић из Горњег Душника.

Поред ових, главне вође и организатори овог устанка били су следећи: Илија Николић из Јастрепца, Цветко Куцула и Мита деда Уљин из Власотинца, Стојан из Матејевца, Стојан Чавдар из Крушевице , Стојан и Китка-браћа из Кравља и други. Априла 1941.године је букнула буна-устанак у Власотинце.

Према Грделици је био Цека Вучковић, према Лесковцу Станко, према Предејану Илија Николић, према Свођу Лепоје из Гаре и други. Устаници су се држали 4-5 месеци.

Но, кад је у Ниш стигао Јакуп-паша са Рафит –бегом и цариградским комесаром Терфик-бегом и Ђурук-Тескереџијом-на власотиначке устанике је упућена војска од десет хиљада и они су после жилавог отпора подлегли. Власотинце је запаљено.

Народ се разбежао и дуго крио по шумама (била је „бежанија“ по збеговима). У позну јесен враћао се народ на своја кућна
Згаришта. Те године су виногради били родили као никад а бачве и бурад није било, јер је све изгорело. Тада је народ копао јаме у земљу и ту сипао грожђе.

Главне битке су биле: на Косовици, Врапчем Риду, Орашја, Гложану, на ушћу Власине у Мораву и код села Црна Бара(где су стајли споменици, који су порушени-подвукао М.М) тадашњих предводника(војсковођа).

Турци, да би омрзли код народа „Бојаџију“ за све су кривили њега, тако да је цео догађај остао у сећању народа под именом „бојаџиска пљачка“.
Године 1860-кад велики везир Мехмед-паша, као султанов изасланик дође у Ниш-да уредбу да се обеси Станоје из Власотинца и још седам власотинчана, на које се сумљало да теже ка Србији.

У тежњи ка ослобођењу од турака, народ у овом крају је запамтио три паљевине(и „бежаније“):1809, 1821 и 1841-као и побуну из 1860 годину.

Турци су застрашивањем-разним пљачкама и убиствима вођа устанка (из 1821.г-нишког владику Милентије обесили на нишавски мост), покушали да угуше тежњу слободе народа под њиховим ропством.(Летопис основне школе у село Крушевици, запис 1976.г-подвукао М.М)
*
Порекло презимена, село и варошица Власотинце › Порекло
www.poreklo.rs/.../poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/ - Кеширано
29 дец 2012 ... Порекло становништва села и варошице Власотинце. Истраживањесарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, ...
http://www.poreklo.rs/2012/12/29/poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/
Порекло презимена, село и варошица Власотинце

Порекло становништва села и варошице Власотинце. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара Настанак
Наставак текста

Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 11:55 pm

-nastavak-
       
        НАРОДНА ПРЕДАЊА О УСТАНКУ:
 
Народна предања која је прикупио Др Сергеије Димитријевић(упознао сам га у редакцији листа „Наша реч“ 60.година 20.века у Лесковцу-као сарадник средњошколац-подвукао М.М) о припреми устанка у валсотиначком крају:

Предање о разговору карађорђа са Стрељом

-Када је Стреља постао старешина лесковачких бећара, после неког времена Стреља се замоли Добрњцу, као старешини на Делиграду, да га пусти да иде  с неколико стотина бећара да одметне лесковачку нахију. Добрњац, бојећи се  да овај момак не западне  где међу  велику турску силу, и не погуби толике људе, недопусти му што је искао.Стреља, једном деси добре воље Карађорђа, па се и њему тако исто замоли. „Којекуде, упитаве Карађорђе. Знаш ли ти, момче, колке воде теку поред Лесковца.- Знам Господару, одговори Стреља, и почне бројатиМорава, Власина, Ветерница, Јабланица, а и Топлица је близу-Е видиш ли....“.
        *
  Порекло презимена, село и варошица Власотинце › Порекло
www.poreklo.rs/.../poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/ - Кеширано
29 дец 2012 ... Порекло становништва села и варошице Власотинце. Истраживањесарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, ...
http://www.poreklo.rs/2012/12/29/poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/
Порекло презимена, село и варошица Власотинце

Порекло становништва села и варошице Власотинце. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара   Настанак
Наставак текста


Poslednji izmenio Miroslav Mladenovic dana Ned Avg 11, 2013 8:29 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 11:56 pm

-nastanak-
БУНЕ И УСТАНЦИ(1804-1903.г):

- Борба за националну слободу поробшених народа, јачала је упоредо са опадањем централне турске власти и њеног спахиског система. Та борба је постојала све снажнија у деветнаестом веку.

Тада турску владавину у нашим крајевима посебно разара први српски устанак подигнут 1804.године, чији се пожар нешто касније пренео и на југ Србије, па и на власотиначки крај.

Власотинчани су се током устанка и после њега, све до коначног ослобођења 1877.године, четири пута дизали на устанак да би се ослободили од Турака.

У тим борбама међу многим власотинчким устаницима-значајну улогу су имали:Илија Стреља Петровић, Сава дедобарац, Никола Мадра, Станко Атанацковић-Бојаџија, Коца Цветковић-Мунџија, Стојан Стоилковић и други.
За време петовековне владавине Турци у Власотинцу нису имали своје насеље нити џамију.

Покушај Латиф-бега из Лесковца да се у Власотинцу и околини наметне за господара, власотинчани су енергично одбили, чак су га због тога тужили Порти у Истамбулу. У Власотинцу су Турци имали управу, коју су сачињавали: буљубаша, један писар, један царинар и седам пандура.

Почетком 1809.године, за време борбе у правцу јужног Поморавља, врховна устаничка команда поставила је команданта фронта на десном крилу Власотинчанина Илију Стрељу Петровића, а на левом тимочко-крајинском, хајдук Вељка Петровића.

Пре тога Стреља је био главни организатор свих устаничких и герилских акција у Јужно поморавље, због чега је добио титулу „лесковачки војвода“.

Крајем 1809.године долази Стреља са 450 устаника и са Савом Дедобарцем у власотиначки крај, где прво диже устанак у Заплању, а затим одметне Власотинце и села:Шишаву, Бољаре, Крушевицу, Јастребац, Градиште, Дадинце, Орашје, Ладовицу, Грделицу и Дедину Бару.

Турци су због ове буне и борбе које су устаници водили с њима на Косовици(између Грделице и село Орашје), запалилили Власотинце, Орашје, Шишаву и још нека села.

Из тих дана у власотиначком крају су остала многа имена-места која носе карактеристична имена, као: Хајдучки кладанац, Хајдучка падина, Комитски гроб, Белкићев гроб, Граница, Косовица, Црна Чука, Стража, Обешеник, бегово браниште и др.

У Грчкој (Јелади) је 1821.године избио устанак против Турака. Власотинчани су м у попут других поробљених балканских народа, дали пуну подршку.

Турци су због те подршке по други пут запалили Власотинце.
У Пролеће 1841.године у селу Малошишту(нишка нахија) букнуо је устанак, који се убрзо проширио на пиротски, врањски и власотиначки крај.

Устанком у власотиначком крају је руководио Станко Атанацковић-Бојаџија, по коме је буна та названа „бојаџиска буна“.
Турци су због ње и борбе које су водили са устаницима, по трећи пут запалили Власотинце и околна места.

Године 1860 власотинчанин Ранђел Горуновић, поп Станоје Јанковић и Ђока Стоиљковић, подижу нову буну против Турака. Повод су били неподношљиви услови живота под турцима:убиства, турчење,, силовање жена, отимање имовиуна и слично.

За време ослобођења југа Србије 1877 и 1878. године, српска врховна команда убацивала је устанике у позадину турске војске. У рејону Лесковца убачен је Никола (Коле) Рашић, трговац из Ниша.

Под његовим руководством у Поречју код Лесковца било је око 200 устаника, а у рејону Власотинца, под руководством Стојана Стоилковића, око 900 устаника .

Власотинце је ослобођено од Турака 23.децембра 1877.године. Власотинчани су се дигли на устанак и пре доласка српских регуларсних трупа ослободили варош.

Трећег јануара 1878.године у ослобођено Власотинце дошле су српске регуларне трупе: београдски, посавски, космајски и први пожаревачки батаљон, ојачани Књажевачким брдском артиљеријом и водом коњице.

Овим трупама је командовао потпуковник Јован Поповић.
Неколико дана касније простижу нове српске трупе: Осмог и деветог јануара 1878.године у рејону Копашнице и Косовице вођене су тешке борбе са око 7 000 Турака.

Турке је уз леву обалу Јужне Мораве, преко села Копашница, нападао Шумадиски корпус, којим је командовао генерал Јован Белимарковић, а преко Косовице и Ковачеве Баре, власотиначки комбиновани одред под командом пуковника Ђоке Влајковића.

Деветог јануара 1878. године, дејством шумадиског корпуса и власотиначког одреда ослобођена Грделица.(Из књиге ВЛАСОТИНЦЕ И ОКОЛИНА У РАТОВИМА И РЕВОЛУЦИЈИ-Петар Станковић-Љуба, Власотинце 1979.године).
*
Порекло презимена, село и варошица Власотинце › Порекло
www.poreklo.rs/.../poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/ - Кеширано
29 дец 2012 ... Порекло становништва села и варошице Власотинце. Истраживањесарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, ...
http://www.poreklo.rs/2012/12/29/poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/
Порекло презимена, село и варошица Власотинце

Порекло становништва села и варошице Власотинце. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара Настанак
Наставак текста
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 11:57 pm

-nastanak-
ОПИС ОСЛОБОЂЕЊА ВЛАСОТИНЦА ОД ТУРАКА

- Десети децембар 1877.године, тог дана је праснула прва пушка у Власотинцу.

Заталасала се раја. Оно мало Турака што се затекло у Власотинцу, побегло је у Врање. Из искуства су знали-са рајом се није шалити. Ово нису појединачни протести.
Ово је ослободилачки рат.

Из следећег дана:
-180 Турака је заробљено. Оружје им је одузето. И након те борбе, Коле Рашић који је учествовао у ослобођењу Лесковца, дошао је у Власотинце да види шта се ту догађа.

Цео овај крај, не само Власотинце, био је у превирању. А онда су настале тешке борбе: на Орашачком мосту, на Козарачкој Чуки, на Косовици.

Борбе и победе. Пораз.
Најтежи дан за устанике био је 19.децембар 1877.године.

Било их је преко хиљаду, а свега је било 400 наоружано пушкама.
А остало „ножевима, секирама, вилама“.-„Кад се дигне кука и мотика“-певао је народни песник о епопеји прохујалих устанака.
А зар се ти стихови не могу односити и на ове људе.
И ово је устанак.

И ово је борба за ослобођење и то од петовековног ропства.
Голоруки. А Турака је било 4 000. Сила је победила. Али, не за дуго.
У Пироту је тих дана већ била српска војска.

И када Власотинчани затражише помоћ, дође један батаљон војске и једна батерија топова.
И тако данима.

А кад је пао Ниш, наиђоше регуларне снаге српске војске.
Опет се кренуло. Заједно војници и устаници.
Код Грделице се решило питање ослобођења Власотинца.

Борба је била тешка-како народни песник рече:“крвава“.
Било је погинулих, рањених. Слобода се крвљу плаћа.
У незадрживом налету дошло се до Врања.
И Врање је ослобођено.

Тако се то збило по причању учесника ових догађаја покојног Косте Стојановића, коме су и отац и стриц погинули у овим борбама.
Он је успео да сахрани само њихова тела, главе су им Турци одсекли и натакли на кочеве на Грделичком мосту да плаше рају.

Ни снежни сметови, ни јануарски мразеви, непроходни кланци, ништа их није могло зауставити.
Деветог јануара 1878.године завршена је борба за ослобођење Власотинца од Турака.-

Приликом ослобађања Власотинца од Турака у 1975 године у запису локалног етнолога и историчара Мирослава Младеновића још и данас постоје сећања о том догађају:

- Владимир Илић ваљачи водебичар из планиснке махале Преданча села Горњи Дејан испричао је и ово:“Атанас из Гаре је имао дућане у Власотинце, па је заједно са власотинчанима у бисаге сакупио злато од народа, да бих га дао као бакшиш Ђоки Влајковићу у Пироту-да интервенише код Турака да Власотинце више не гори-а горело је три пута.

Тако је према причи деда Владимира Илића солунца-децембра 1877. године дошао Ђока Влајковић, довео добровољачки батаљон и ослободио Власотинце и побио Турке-а у зиму у јануару побио и Турке у Грделицу 1878.године, где су Турксе буле „бегале“(бежале) према Врању, које су често на великој зимској хладноћи изговарале речи:“ када су ваше „воденице(водице-зимски празник)-наша деца крв серу“.“.
*
Порекло презимена, село и варошица Власотинце › Порекло
www.poreklo.rs/.../poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/ - Кеширано
29 дец 2012 ... Порекло становништва села и варошице Власотинце. Истраживањесарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, ...
http://www.poreklo.rs/2012/12/29/poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/
Порекло презимена, село и варошица Власотинце

Порекло становништва села и варошице Власотинце. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара Настанак
Наставак текста

Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 11:58 pm

-nastanak-
ЂУРА ТАМНИЧАРА
(Хајдучка песма)
Вала Богу, вала јединоме
Два се орла на планину бију
Један вика моја је планина
Други вика моја је дедовина
Сас нокти си главе покидаше
с кљунице си очи повадише
Па потече река крвавита
Право тече у црне тамнице
У црне тамнице нигде никог нема
Само један Ђура тамничара
На руке му два сива сокола
Прсти ломе па ги лебом рани
Косу реже па им гнезда праи
Сузе лије па ги водом поји
Проговару два сокола сива
Чујеш море Ђуро тамничара
Дални чуваш дани препродаваш
Елни чуваш тавру да си чиниш
Неви чувам ви да ви препродавам
Но ви чувам да ви праћам
Да ви праћам на моји дворови
Проговару два сива соколова
Ма чуј нам Ђуро тамничара
Ми смо синоћ били у твоји дворови
Твоји двори у пелину урасли
И у пелин оголело дрво
И на дрво до три кукавице
Једна кука никад не стањује
Друга кука кад се тике сети
Трећа кука јутром па вечером
Тај што кука никад нестањује
То је моја остарела мајка
Тај што кука јутром па вечером
То је моја мила сестра
Тај што кука кад се тике сети
То је моја верна љубав.
Запис: 1978-1980.с.Дејан, Власотинце
Казивачи: Ружа Стевановић (66) и Марица (Стојановић) Младеновић с. Дејан, Власотинце
Забележили:Верољуб Стевановићученик и Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ с. Крушевица, Власотинце
*
Порекло презимена, село и варошица Власотинце › Порекло
www.poreklo.rs/.../poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/ - Кеширано
29 дец 2012 ... Порекло становништва села и варошице Власотинце. Истраживањесарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, ...
http://www.poreklo.rs/2012/12/29/poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/
Порекло презимена, село и варошица Власотинце

Порекло становништва села и варошице Власотинце. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара Настанак
Наставак текста


Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Čet Avg 01, 2013 11:59 pm

-nastanak-

               ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  И ГРАЂАНСКИ РАТ

Немци  су заузели Власотинце 10. априла 1941. године. Током Другог светског рата су на територији и у околини Власотинца деловале разне војне групације: партизани, четници, квислинзи, љотићевци, недићевци, немци и бугари.

Опширније о деловању четничких формација на територији Власотинца се може прочитати у чланку (од истог аутора) :”Четништво у Власотиначком крају”- приступ историји.
Деловања власотиначког партизанског покрета су детаљније описана у чланку (од истог аутора):” Партизански покрет у Власотиначком крају”.

Дана 10. октобра 1944. је Власотинце ослобођено улазом Прве власотиначке бригаде (партизани) у град. Нова историја Власотинца почиње после Другог светског рата.

Деведесетих година 20 века дошло је до распада старе социјалистичке Југославије.
Распад земље је довело до крвавих етничко-верских сукоба и ратова по републикмама и покрајинама.

У тим суморним годинама при крају 20 века у тим страхотама ратова и крвопролића велику цену су платили и власотинчани, као и многи Срби у Хрватској, Босни и на Косову.

Утицајем великих сила дошло је до потпуног економског и потпуног расула и распада старе Југославије, па је тако велики број Срба остао без својих домова и територија а један део власотинчана је дао и своје животе борећи с у Хрватској за Вуковар и на Kосову борећи се опстанк Косова у саставу републике Србије.

Њихова имена су исклесана на Спомен плочи у парку-СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈА поред реке Власине.

Као и сви ратни споменици-почев од борбе противу Турака, Немаца, Бугара и сада у броби за очување свога националног идентитета за Косово, треба да све генерације сада и наредне то имају као аманет да се никада не заборави сви они који су давали своје животе за нашу националну слободу и социјалну правду.

Траг наше историје је наш траг нашега постојања и опстанка-као нације и као државе на Балкану.

Зато се корени несмеју заборавити.
Нека никада више не буде бартоубичалачко-идеолошких ратова међу Србима-што нас је коштало у историји веома скупо за наш биолошки опстанак као нације и државе.
Нека и таква историја буде опомена будућим генерацијама као наук.
         *
Порекло презимена, село и варошица Власотинце › Порекло
www.poreklo.rs/.../poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/ - Кеширано
29 дец 2012 ... Порекло становништва села и варошице Власотинце. Истраживањесарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, ...
http://www.poreklo.rs/2012/12/29/poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/
Порекло презимена, село и варошица Власотинце

Порекло становништва села и варошице Власотинце. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара   Настанак
Наставак текста

                                     * *
ПАЛИМ ЗА СЛОБОДУ  И ЧАСТ ОТАЏБИНЕ НА КОСОВСКОМ БОЈИШТУ (ОД 1990. ГОДИНЕ  ДО  1999. ГОДИНЕ):

* Миловановић  М. Аца
Војник  с. Бољаре
06.09.1960-15.11. 1991.
                  *
* Стефановић Г.  Бора
Инспектор МУП-а, с. Д.Дејан
13.06.1970- 25.07.1998.
                * * *
-----------------------------------------
* Станојевић М. Властимир
Потпуковник  ВЈ с. Борин До
03.07.1950.-24.03. 1999.

               *
*Стојковић М. Мирослав
Мишко.“Пума“ војник Власотинце
10.09.1974.-07.04.1999.

         *
*Биџић Б. Србољуб
Резервни капетан првр класе Власотинце
15.05.1951.-26.04.1999.г

            *
*Милошевић  М. Сеља
Војник село Доња Лопушња
14.04.1978.-30.05.1999.г

         *
*Стефановић  В. Александар
Аца, војник  Власотинце
04.11.1966.-11.06.1999.

Захвални грађани
Општине Власотинце
5 мај 2002. године



Фото запис: 28 април 2010. године Власотинце Србија
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар
*
АУТОР: Мирослав Б. Младеновић Мирац (1948) локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије, Власотинце,  југ Србије, 26. децембар 2012.године
ИЗВОРИ:
[1] Петар Станковић-Љуба:-“ВЛАСОТИНЦЕ И ОКОЛИНА У РАТОВИМА И РЕВОЛУЦИЈИ 1903-1945”, 1979.г. Власотинце
[2]  Мирослав Б. Младеновић Мирац: Из рукописа: „Печалник (приче, легенде и предања из власотиначкога краја)“, 2012.г., Власотинце
[3] Мирослав Б. Младеновић Мирац: Из рукописа:“ Историја  власотиначког краја“, 1970-2012.г., Власотинце

*
Порекло презимена, село и варошица Власотинце › Порекло
www.poreklo.rs/.../poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/ - Кеширано
29 дец 2012 ... Порекло становништва села и варошице Власотинце. Истраживањесарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, ...
http://www.poreklo.rs/2012/12/29/poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/
Порекло презимена, село и варошица Власотинце

Порекло становништва села и варошице Власотинце. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара   Настанак
Наставак текста
Постављено: 1.август 2013.г. Власотинце, југ Србије
Поставио:- Аутор: Мирослав Б.  Младеновић мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   Ned Avg 18, 2013 1:41 pm

злодела бугара и бугарске казнене експедиције у првом ... - Scribd
www.scribd.com/.../ЗЛОДЕЛА-БУГАРА-И-БУГАРСКЕ-КАЗНЕНЕ-ЕКСПЕДИЦИЈЕ-У-ПРВОМ-И-ДРУГОМ-СВЕТСКОМ-РАТУ-... - Кеширано
7 апр 2013 ... Зато се локална историја треба учити и преносити са колена на ..... 2009.године, Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац) ТОТИЈЕ У ...
http://www.scribd.com/doc/151763029/ЗЛОДЕЛА-БУГАРА-И-БУГАРСКЕ-КАЗНЕНЕ-ЕКСПЕДИЦИЈЕ-У-ПРВОМ-И-ДРУГОМ-СВЕТСКОМ-РАТУ-У-ВЛАСОТИНАЧКОМ-КРАЈУ
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Istorija   

Nazad na vrh Ići dole
 
Miroslav B Mladenović-Istorija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: GEOGRAFIJA PREBIVALIŠTA/ETNOSI :: DRŽAVE :: SRBIJA-
Skoči na: