DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4
AutorPoruka
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Sre Jan 16, 2013 11:17 pm

First topic message reminder :

ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ

На точковима децембра снег и лед
Ко со и жуч у јесењи мед
Капљу у крв све студ, по студ
Бежати ил остати и с ким и куд.

Дезертер са животног бојишта песник бити не може
Ратника победиоца песма љуби а не губи
Јер ко да погуби њега кога благодат Божија проже.

Зато ја не пишем епитаф него песму живота
Ако ми је писано да трагично страдам
Нек то буде од туђе руке и мисли
А не од рођене моје
Којом ћу уз благодат Божију увек да владам
И побеђујем песничке неспокоје.

Ја призивам Живот а смрт остављам другом
И не дозвољавам кругу да се поиграва мноме
Него се ја поигравам кругом.

Кад Бог и ђаво промене место
Бог у стомак сиђе да телом загосподари
Срце постане ђавољи престо пред којим дрхте дамари.

Тад дамари дрхте пред сваким шушњем и шушом
Па се човек удаљи од људи и срце окружи тмушом.
У страху очи порасту до нестварних граница
Живот постане непријатељ а смрт излаз једини из побрканих књишких страница.

Док сам до своје четрдесете зелено воће брао
Млади старци смрзнуше срце и ум, и своје реуматичне кости,
Омрзнуше човека, земљу и свет
Чак и матични факултет
Који им је из непресушног извора своје учености
Ово сажвакано знање дао.

Сазнаше од леда а не од жара
А лед од њих сакри што знала је истина стара
Да једину сигурну заштиту од умног удара на гори кушања благодат даје а не школа
Кад ум прсне ко ускршње јаје Бог једини спасти може од ђавола
Само радост Божја тугу ђавољу победити може и узнети изнад бола
Ја лично, не признајем безличног убицу скривеног иза имена бол и туга
Ја, навек, једино признајем личног Бога Господа, брата и друга.

Песник без разбојничког стажа
Не може искрени песник бити него песник лажа.

Покајање разбојника рађа искреног песника
Да се лати мача духа и речи
Да себе и друге подиже и лечи.

Оном ко је вазда уз матицу пливо
Том благодат слова поређа у штиво
Ко времену зверском длаку не поглади
Том покрети душе вечно буду млади.

Верујем да ћу умрети стар и сит живота
Окружен чопором своје радосне деце
По вери нека ми буде, по Речи Сина Саваота
Док спокојан призивам Анђеле и Свеце.

ЗАГАЗИ У ВИР ДУХОВА СЛОБОДЕ

Пољуби разголићено стопало дугоногог лета
Радост рађања зоре са срцем сродним подели
Сагледај цвет очима самог цвета
Радуј се младости журно док се не одсели.

Размрси ветром тек умршене косе
Месечине младе, топле крви жедне
Не отимај се струји пусти се нек те ноге босе
Пренесу преко непоновљиве воде једне.

Буди накриво насађени читач наопаке прозе
Несломљених вратних пршљенова и кичменог стуба
Смеши се и не дај да те стране прочитане згрозе
И украду ти из осмеха чисту белину зуба.

Загази у вир духова слободе
Ма ти небо допрело до грла
И ти нестао из видног поља
Свих створених поринутих у воде
Бесловесних чула
И наопаких воља.


НЕПУНОЛЕТСТВА

Не умем да живим до црте не чуди се што оставих пиће
Плитки људи пију из чаше, дубљи из бокала
Бездане душе суше бачве и буриће
Па се траже и не нађу испод кафанског астала.

Не умем да волим без лудости и скандала
Само љубави бурне имају снагу што узноси
Саткан сам од јаве и снова и светлих идеала
Године су ми трње а дани неутешно боси.

Не умем у каквој гомили да приземљим радост
Од силаска стрепим да се на дну не удавим
Живим, Бог би га знао коју по реду младост
Догодине јубилеј, мали, треће пунолетство славим.


ЈА НЕМАМ

Ја ништа немам да ти дам
Одавно већ ни себе немам
Странац у граду далеком сам
У кући без врата лог вечни спремам.

Радост од мене одступи крадом
С усана смех шмугну у мрак
Зазидан овим далеким градом
Собом постадох мучења знак.

А теби смеха треба ко воде
Гомиле дана јарких сванућа
Радости која никад не оде
И сунчева лика сијајућа.


ЧЕК, ЧЕК, ДОЗВОЛИ

Не, није ми намера да се допаднем и удварам
Познао сам нешто жена за време лудости своје
Откривањем скривеног срце и ум сад смарам
Од спокоја далек расут у неспокоје.

Али пази, још их има што ми старо пробуде зло
И онда оно немирно игра и тражи да се рече
Под табанима врелим засврби немирно тло
Ко те пита што сунце на запад леже а слази вече.

Чек, чек, дозволи, свему има време кад јесте и није штета
Прошао сам телом од зла до горег и још и даље
Ма проклет сам знам да ме зло мучи и решета
И да ми непријатељ слаткише с горчином шаље.


ЈА ТЕ НЕЋУ

Ја те нећу ал те срце хоће
Ти си моје забрањено воће
Ја те нећу жељи се отимам
Ал те увек у подсвести имам

Ја те нећу ко злочин убица
Ал ми глава пуна твог је лица
Ја те нећу ко пијанац пиће
Ја те нећу као гурман иће

Ја те нећу пече ме твој смех
Ја те нећу хоће те мој грех
Ја те нећу али ја те морам
Тебе ради у греху гоморам.

Ја те нећу свесно се отимам
А по ноћи ја те у сан примам
Тама ноћна кад ми очи склопи
Твоја подсвест са мојом се стопи.


НОВО ВИНО

Накитих се новим вином
Па огрнут помрчином
Кретох паљен ватром крви
Тишина се баш разлила
Па се као море љуља
А у мени неки црви
Од вина ми кипи сила
Па ме ноћни мир баш жуља

Мир и немир куд ћу шта ћу
Пету своју уједаћу
Сав у ватри и грозници
Окрећем се по улици
Кад ме један амор вински
Зажди стрелом баш истински

Крвари ми плећка лева
Ал ми снага одолева
Док не приђе ближе мени
Анђел женски измољени

Месец скочи са низина
Па се просу месечина
У речитост новог вина
Ноћ се скупи у тренуће
Ево ту је и свануће
А ми тешко опијени
Анђел и ја загрљени.



ИЗ ГРУМЕНА ПЕСМА

Два грумена земље тужне у твојим очима видим
Сестро моја од глине откинутих крила
Смамљена разлупа лет о ове опаке хриди
И прах ће сакрити траг да знах те и да си била.

Сахранила те земља нека јој буде просто
Љутита земља на зрно гробове копа у зноју
Крстове изнова кити са сваким незваним гостом
Ко да ти руку пружи залуталој у броју.



НЕМА СТАРЕЊА НАМА

Године однесене девојачким очима
Растежу границе заборава сећањима модрим
Пулсира пијано срце што само почетак има
Подрхтавају брда под жаром његовим бодрим.

Топе се видици док по њима сунце капље
Јуче и сутра исцела у једном тренутку
Кише се враћају небу дрхти месец уштапљен
Никад сивила више у овом сањивом кутку.

Ко свила лепрша коса док ветар лењо спава
Мириси младости моје поново слободни плове
Пропињу се венама зоре зајапурене као лава
Што се ваља у море и пали бродове.

Нема старења нама осењенима духом
Љубав ми очи окупа изнова невиним сјајем
А волим и кад спавам земљом и ваздухом
Крилатим пламеним срцем делиће вечности дајем.


ЗОВЕМ ТЕ

Зовем те у флуидним ноћима
Кад месец пијану крв узбуркава
А сваки зрак хиљаду младости има
Од којих се буди камен и заспала трава.

Зовем те кад златно сунце пролећа
Мами на скитње и авантуре
А срце као барка пловећа
Жуди бродоломе и буре.

Зовем те кад ми живот надима вене
Страственом снагом и буном
Да кроз моје очи водене
Запловиш ломним чуном.


ТЕБЕ ДА НИЈЕ

Тебе да није сан би ми изгубио смисао
Јалове би зевале године као излози празни
Младалачких бих се клонио жеља и свету мрео
У сенци тишине нечујно сасвим бих дисао
Изгубљени злочинац затечен у праведној казни
Што ништа од живота па ни сам живот не би хтео.

Тебе да није благословених ових болова
Ни било не би у вече рано кад време није
Ни дозива безгласних ових из душине последње тајне
Минута тешких ових сливених свих од олова
Не би ни било само тебе да није
Али, без тебе не би било топлине ове сјајне.

Тебе да није и ја бих био ко сви моји вршњаци
Загледан у свој наопаки свет слутње и бриге
Година невешто скривених у џинс гардеробу
Али у мојој крви вриште немирни ђаци
Што занесени тобом поцепаше школске књиге
Па скачу по мом телу као по тесном гробу.

Тебе да није и старост би ми на врата
Спустила кофер сумора што из даљине слутих
Па бих се у сутоне оловне земљан са сунцем гасио
Мртав за огњени сјај страсно облисталог злата
И опојни мирис цветова ових младићки жутих
У немиру не бих сад лутао махнит да бих се скрасио.


ЈЕДАН БУКЕТ МЕСЕЧИНА

Бол је живот а не бина
Позорнице што се сија
Мало вина, никотина
И живот се одробија.

Бог те пусти да судбина
С телом твојим заоргија
Дода вриске и кармина
И живот се одробија.

Љубав земна ко трњина
Скупља уста, али прија
Додир усне желатина
И живот се одробија.

Ковитлаш се ко прашина
Година те бат убија
Један букет месечина
И живот се одробија.


КАЗУЈ СЕ ЉУБЉЕНА

Сабирам у душу честице свемира
Развезујем свезу која ми пут квари
Нестајем у шест жица на гитари
Тишина по мени прстима пребира.

Казуј се љубљена речена суштино
Страсти задње дрхтај отрпех до ништа
У ћут земљу загнах проговори вино
Владалачком Речи из сред светилишта.
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Ned Sep 22, 2013 11:35 am

ТИ ЗАУВЕК ЗНАШ

Ти што си се усудио да не будеш они
Знај да ти они то никад опростити неће
Зато се утврди добро у трпљењу и вери
Буди стуб који челом облаке покреће.

У интими клети а не што са брда звони
Пристани, бити црв у црвној маленкости
Ал не дај да те нико из себе помери
Јер свет оста без Бога и ко ће ком да прости.

Ти што у јединству са собом тек погледаш
Поцепане слике журнала које се приказују
По свим трговима и локалима у којима не одседаш
Ти заувек знаш који их прсти бојама размазују.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Ned Sep 22, 2013 11:37 am

ТИ ЗАУВЕК ЗНАШ

Ти што си се усудио да на будеш они
Знај да ти они то никад опростити неће
Зато се утврди добро у трпљењу и вери
Буди стуб који челом облаке покреће.

У интими клети а не што са брда звони
Пристани, бити црв у црвној маленкости
Ал не дај да те нико из себе помери...
Јер свет оста без Бога и ко ће ком да прости.

Ти што у јединству са собом тек погледаш
Поцепане слике журнала које се приказују
По свим трговима и локалима у којима не одседаш
Ти заувек знаш који их прсти бојама размазују.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Ned Sep 22, 2013 11:38 am

НА ДНУ УМА, НА ВРХ БРДА

Прсти хладног чудовишта у јазбину дан ми грабе
Да га зубом комадају уз мрзосну сласт черече
Кроз маст очи им искачу, чудовишта своја вабе
Утрнула слова светла невиделом прска вече.

Ноћ улара попрскана крвљу клетих и сапетих
Углављени сутон шири, уморене умом гази
Из небића корен славе јатом празних глава лети
Обнажену кулу моћи запосели собом врази.

Грк истине грло стеже проређених зависника
Слатка мама окрепљује тулеж пада са висина
Поцрнеле радилице све на црно и без крика
Медоносну зону сиву из киселог цеде вина.

Изван ума изван смрти живот вечни себе гласи
Јав не чувен од ушију још одзвања у срцима
Овчјим руном огрнутим где су песме све уздаси
Бол за болом где гамиже а радост се сузом краси.

Удар грома у недрима муњом око тела кружи
Светлим сјајем ореола засијалим са дна бола
Псећи језик лапће крви глође кости сраму служи
На дну ума, на врх брда, на врх совре, сред окола.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Sre Dec 18, 2013 5:04 pm

УГЛЕДАХ СЕБЕ СЛОБОДНОГ

Нисам члан удружења књижевника и фарисеја
Нити брат великог инквизитора,
Ни син велике блуднице
Сам сам на уском путу под небом.
Да бих стекао савршенство Оца небеског
И покретну и непокретну имовину
Разделих сиромасима на власти,
Њиховим плаћеним псима
Заветовах месо и кости,
Месо ми скидоше с леђа и поједоше,
За кости ће још причекати,
Јер свему има време, време рађању и време смрти.

Од људи славе не примам,
Јер сам својевремено неке од њих и познавао
Од кад се одрекоше себе не знам их више.
А ко је себе изневерио како ће мени остати веран
И ко се себе постидео зар се неће и мене стидети,
Зато се више не уздам у људе.

У времeну ми скучено као у тамници
Верујте ми на реч, добро знам шта говорим
Био сам и тамо, и овамо, с обе стране закона
Опробао и зидове, и кревете, и порције, и кибле
И нема разлике, бар оне суштинске.
Прекршиш ли кућни ред
Не гине ти изолација, самица те чека и тамо, и овде
Нећеш широким путем који ти се нуди
Ти 'ајд уским који се сужава.

Једне ноћи и ја се обрех у Ваљеву,
Јер се у Ваљево увек стиже ноћу, како рече песник
Не донесе ме ноћ у Ваљево ни песничким ни љубавним занатом
Кроз Ваљево бејах само пролазник,
Никаво чудо онда, што се не заљубих,
Прођох поред Ваљевске Пиваре па уз брдо
Уз брдо грабећи кад прођох поред Ћелија
Рекао бих да ми голуб загугута из груди
После дугог успињања уморан и задихан стигох у Лелић
Уђох у Цркву и умало не падох,
Поред ногу владике Николаја угледах себе слободног.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Sre Maj 21, 2014 10:25 pm

НИ СЛУТИО НИСАМ

Дубока је душа,
Свашта може у њу да стане,
Да из ње искочи,
Неке ноћи неспаване,
Неке давно заборављене очи.

Изненада, сасвим,
Један лик из душе ми бану
У мисли право, из чиста мира
Као пијанац у кафану
У којој циганска музика свира.

Погледах удесно, иде
Изникла из мисли семена
Уназад године руши
Ни слутио нисам да толико времена
Чучи у мојој души.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Uto Avg 04, 2015 5:01 pm

ПРИСЕЋАМ СЕ

Док усамљена звезда у даљини светлуца
А месец потања малаксао жут
Присећам се
Како сам од вртлога света откинут као од срца
Сам, без штапа, торбе, и новчаника
Превалио судбом записани пут
Од чеда радости до витеза тужног лика.

Од Алфа младића за столом крцатим смехом
До Омега старца кога све умножено боли
Који се са тишином споразумева ехом
И горчине овог света од сладости више воли.

Од блудног сина који свакој блудници даде по парче душе
Изузме ли се она апокалиптична што јаше на црвеној звери
И са њом сијасет њених кћери
Поређаних у низ мермерних споменика ледних
Што и љубав и блуд преметнуше у занат ума
Ја душу раздадох оним блудницама чедним
Што срце ставише изнад разума
И врелином крви гоњене посташе блудне кћери.

Захвалност упућујем на првом месту Богу
Што ме Духом узе, у пустињу поведе по вери
Далеко изван земљом окованих ногу
Тамо где су једино друштво Анђели и звери
У неизвесност и слободу
Где многобројни пођу а само најређи оду.

На другом месту захвалност упућујем
Свим народним делићима с којима сам имао част
Да се упознам у нечастивом земном рогу
А који су се у народ вратили трком
Јер над собом нису заслужили власт
А мене оставили у Богу.

Захвалност упућујем сунцу
Нераздвојном пријатељу у пустињи где злодуси стрепе
Вернијем од свих жена што се на моћ и богатство лепе
И свих пријатеља незнаних и знаних
Из народа у народ разгоњених и пресипаних.

Захвалност упућујем и мразу
Који ме је у пустињи стезао
И привијао на своје груди нежније него руке беле
Ледом глачао моју уску стазу
Пахуљама белим тешио
И свих недостојних веза развезао и раздрешио
Које су се око мене недостојног плеле.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Uto Avg 04, 2015 5:03 pm

У ИНАТ СМРТИ

Котрља улицом згурен и мрк
Убицама својим се смеје у брк
Између поноса и између стида
Сигурно скривен под кором вида

Чизмама гњечен по својски греди
Кад кад кроз зубе тихо процеди
На путу од жеље до стана срамоте
Гази ме свете свезани скоте

Ни искре бледе у сивој зони
Слова где празне ови и они
За смислом где се бесмислом врти

Јави се живот у инат смрти
Прође крај њега уздах му оте
Умрећу жељан женске лепоте.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   

Nazad na vrh Ići dole
 
ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 4 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: BIBLIOTEKA DANUBIUS FORUMA :: DOMAĆI PISCI/PESNICI-
Skoči na: