DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Sre Jan 16, 2013 11:17 pm

First topic message reminder :

ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ

На точковима децембра снег и лед
Ко со и жуч у јесењи мед
Капљу у крв све студ, по студ
Бежати ил остати и с ким и куд.

Дезертер са животног бојишта песник бити не може
Ратника победиоца песма љуби а не губи
Јер ко да погуби њега кога благодат Божија проже.

Зато ја не пишем епитаф него песму живота
Ако ми је писано да трагично страдам
Нек то буде од туђе руке и мисли
А не од рођене моје
Којом ћу уз благодат Божију увек да владам
И побеђујем песничке неспокоје.

Ја призивам Живот а смрт остављам другом
И не дозвољавам кругу да се поиграва мноме
Него се ја поигравам кругом.

Кад Бог и ђаво промене место
Бог у стомак сиђе да телом загосподари
Срце постане ђавољи престо пред којим дрхте дамари.

Тад дамари дрхте пред сваким шушњем и шушом
Па се човек удаљи од људи и срце окружи тмушом.
У страху очи порасту до нестварних граница
Живот постане непријатељ а смрт излаз једини из побрканих књишких страница.

Док сам до своје четрдесете зелено воће брао
Млади старци смрзнуше срце и ум, и своје реуматичне кости,
Омрзнуше човека, земљу и свет
Чак и матични факултет
Који им је из непресушног извора своје учености
Ово сажвакано знање дао.

Сазнаше од леда а не од жара
А лед од њих сакри што знала је истина стара
Да једину сигурну заштиту од умног удара на гори кушања благодат даје а не школа
Кад ум прсне ко ускршње јаје Бог једини спасти може од ђавола
Само радост Божја тугу ђавољу победити може и узнети изнад бола
Ја лично, не признајем безличног убицу скривеног иза имена бол и туга
Ја, навек, једино признајем личног Бога Господа, брата и друга.

Песник без разбојничког стажа
Не може искрени песник бити него песник лажа.

Покајање разбојника рађа искреног песника
Да се лати мача духа и речи
Да себе и друге подиже и лечи.

Оном ко је вазда уз матицу пливо
Том благодат слова поређа у штиво
Ко времену зверском длаку не поглади
Том покрети душе вечно буду млади.

Верујем да ћу умрети стар и сит живота
Окружен чопором своје радосне деце
По вери нека ми буде, по Речи Сина Саваота
Док спокојан призивам Анђеле и Свеце.

ЗАГАЗИ У ВИР ДУХОВА СЛОБОДЕ

Пољуби разголићено стопало дугоногог лета
Радост рађања зоре са срцем сродним подели
Сагледај цвет очима самог цвета
Радуј се младости журно док се не одсели.

Размрси ветром тек умршене косе
Месечине младе, топле крви жедне
Не отимај се струји пусти се нек те ноге босе
Пренесу преко непоновљиве воде једне.

Буди накриво насађени читач наопаке прозе
Несломљених вратних пршљенова и кичменог стуба
Смеши се и не дај да те стране прочитане згрозе
И украду ти из осмеха чисту белину зуба.

Загази у вир духова слободе
Ма ти небо допрело до грла
И ти нестао из видног поља
Свих створених поринутих у воде
Бесловесних чула
И наопаких воља.


НЕПУНОЛЕТСТВА

Не умем да живим до црте не чуди се што оставих пиће
Плитки људи пију из чаше, дубљи из бокала
Бездане душе суше бачве и буриће
Па се траже и не нађу испод кафанског астала.

Не умем да волим без лудости и скандала
Само љубави бурне имају снагу што узноси
Саткан сам од јаве и снова и светлих идеала
Године су ми трње а дани неутешно боси.

Не умем у каквој гомили да приземљим радост
Од силаска стрепим да се на дну не удавим
Живим, Бог би га знао коју по реду младост
Догодине јубилеј, мали, треће пунолетство славим.


ЈА НЕМАМ

Ја ништа немам да ти дам
Одавно већ ни себе немам
Странац у граду далеком сам
У кући без врата лог вечни спремам.

Радост од мене одступи крадом
С усана смех шмугну у мрак
Зазидан овим далеким градом
Собом постадох мучења знак.

А теби смеха треба ко воде
Гомиле дана јарких сванућа
Радости која никад не оде
И сунчева лика сијајућа.


ЧЕК, ЧЕК, ДОЗВОЛИ

Не, није ми намера да се допаднем и удварам
Познао сам нешто жена за време лудости своје
Откривањем скривеног срце и ум сад смарам
Од спокоја далек расут у неспокоје.

Али пази, још их има што ми старо пробуде зло
И онда оно немирно игра и тражи да се рече
Под табанима врелим засврби немирно тло
Ко те пита што сунце на запад леже а слази вече.

Чек, чек, дозволи, свему има време кад јесте и није штета
Прошао сам телом од зла до горег и још и даље
Ма проклет сам знам да ме зло мучи и решета
И да ми непријатељ слаткише с горчином шаље.


ЈА ТЕ НЕЋУ

Ја те нећу ал те срце хоће
Ти си моје забрањено воће
Ја те нећу жељи се отимам
Ал те увек у подсвести имам

Ја те нећу ко злочин убица
Ал ми глава пуна твог је лица
Ја те нећу ко пијанац пиће
Ја те нећу као гурман иће

Ја те нећу пече ме твој смех
Ја те нећу хоће те мој грех
Ја те нећу али ја те морам
Тебе ради у греху гоморам.

Ја те нећу свесно се отимам
А по ноћи ја те у сан примам
Тама ноћна кад ми очи склопи
Твоја подсвест са мојом се стопи.


НОВО ВИНО

Накитих се новим вином
Па огрнут помрчином
Кретох паљен ватром крви
Тишина се баш разлила
Па се као море љуља
А у мени неки црви
Од вина ми кипи сила
Па ме ноћни мир баш жуља

Мир и немир куд ћу шта ћу
Пету своју уједаћу
Сав у ватри и грозници
Окрећем се по улици
Кад ме један амор вински
Зажди стрелом баш истински

Крвари ми плећка лева
Ал ми снага одолева
Док не приђе ближе мени
Анђел женски измољени

Месец скочи са низина
Па се просу месечина
У речитост новог вина
Ноћ се скупи у тренуће
Ево ту је и свануће
А ми тешко опијени
Анђел и ја загрљени.



ИЗ ГРУМЕНА ПЕСМА

Два грумена земље тужне у твојим очима видим
Сестро моја од глине откинутих крила
Смамљена разлупа лет о ове опаке хриди
И прах ће сакрити траг да знах те и да си била.

Сахранила те земља нека јој буде просто
Љутита земља на зрно гробове копа у зноју
Крстове изнова кити са сваким незваним гостом
Ко да ти руку пружи залуталој у броју.



НЕМА СТАРЕЊА НАМА

Године однесене девојачким очима
Растежу границе заборава сећањима модрим
Пулсира пијано срце што само почетак има
Подрхтавају брда под жаром његовим бодрим.

Топе се видици док по њима сунце капље
Јуче и сутра исцела у једном тренутку
Кише се враћају небу дрхти месец уштапљен
Никад сивила више у овом сањивом кутку.

Ко свила лепрша коса док ветар лењо спава
Мириси младости моје поново слободни плове
Пропињу се венама зоре зајапурене као лава
Што се ваља у море и пали бродове.

Нема старења нама осењенима духом
Љубав ми очи окупа изнова невиним сјајем
А волим и кад спавам земљом и ваздухом
Крилатим пламеним срцем делиће вечности дајем.


ЗОВЕМ ТЕ

Зовем те у флуидним ноћима
Кад месец пијану крв узбуркава
А сваки зрак хиљаду младости има
Од којих се буди камен и заспала трава.

Зовем те кад златно сунце пролећа
Мами на скитње и авантуре
А срце као барка пловећа
Жуди бродоломе и буре.

Зовем те кад ми живот надима вене
Страственом снагом и буном
Да кроз моје очи водене
Запловиш ломним чуном.


ТЕБЕ ДА НИЈЕ

Тебе да није сан би ми изгубио смисао
Јалове би зевале године као излози празни
Младалачких бих се клонио жеља и свету мрео
У сенци тишине нечујно сасвим бих дисао
Изгубљени злочинац затечен у праведној казни
Што ништа од живота па ни сам живот не би хтео.

Тебе да није благословених ових болова
Ни било не би у вече рано кад време није
Ни дозива безгласних ових из душине последње тајне
Минута тешких ових сливених свих од олова
Не би ни било само тебе да није
Али, без тебе не би било топлине ове сјајне.

Тебе да није и ја бих био ко сви моји вршњаци
Загледан у свој наопаки свет слутње и бриге
Година невешто скривених у џинс гардеробу
Али у мојој крви вриште немирни ђаци
Што занесени тобом поцепаше школске књиге
Па скачу по мом телу као по тесном гробу.

Тебе да није и старост би ми на врата
Спустила кофер сумора што из даљине слутих
Па бих се у сутоне оловне земљан са сунцем гасио
Мртав за огњени сјај страсно облисталог злата
И опојни мирис цветова ових младићки жутих
У немиру не бих сад лутао махнит да бих се скрасио.


ЈЕДАН БУКЕТ МЕСЕЧИНА

Бол је живот а не бина
Позорнице што се сија
Мало вина, никотина
И живот се одробија.

Бог те пусти да судбина
С телом твојим заоргија
Дода вриске и кармина
И живот се одробија.

Љубав земна ко трњина
Скупља уста, али прија
Додир усне желатина
И живот се одробија.

Ковитлаш се ко прашина
Година те бат убија
Један букет месечина
И живот се одробија.


КАЗУЈ СЕ ЉУБЉЕНА

Сабирам у душу честице свемира
Развезујем свезу која ми пут квари
Нестајем у шест жица на гитари
Тишина по мени прстима пребира.

Казуј се љубљена речена суштино
Страсти задње дрхтај отрпех до ништа
У ћут земљу загнах проговори вино
Владалачком Речи из сред светилишта.
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pon Feb 11, 2013 7:00 pm

ПЕВАЈ ПТИЦО

Песник расте а ја се смањујем
Птица лети над песничким брујем
Док глувима Бог отвори уши
Лети птицо и пркоси тмуши.

Неће глуви песму неба птицо
Све док нису ограђени жицом
Тражиће ти перје тек над јамом
Изгубљени под олујном тамом.

Певај, лети и не жали крила
Једног од сто не би л пробудила
Једном слепцу од сто врати вида
Певај птицо пре но се зарида.

Певај птицо најави олују
Бар буднима што виде и чују
Над уснулим будна немаш моћи
Над њих олуј ко лопов ће доћи.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pon Feb 11, 2013 7:05 pm

СРЕТАЊЕ ГРЕШНИКА

Кад у себи нађох све грешнике худе
Свим гресима земним умрљаног лика
Тад спознах и живот и све грешне људе
И једног јединог Сина Праведника.

Сретањем грешника ја и Бога примих
Да тајанством светли у срдачном храму
Па главу приклоних и руке поднимих
Да светлост разгарам и одгоним таму.

Он за мене умре на крсту распећем
Носећи свој крст ја ћу за Њим ићи
Пред Њим ћу на Цвети пут посути цвећем
У Царство Духова за Њим ћу отићи.

Рођење и смрт, две супротне стране
Истих двери рајских чедних као млечност
Кроз једну се вечност снизује у дане
А кроз другу дани узносе у вечност.

Колико је пута рајски дар од Бога
Грехом раскопаван до дна пакла сведен
Рукама грешника и шапатом злога
Род људски на земљи до конца доведен.

Колико је пута Бог обнављ'о лице
Испод само њему знаног вела тајне
Грехом упрљане земаљске блуднице
У лик јој улив'о невиности сјајне.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Uto Apr 09, 2013 7:59 am

КЛИЦА СЛОБОДЕ

Клица Слободе песник звана
Вечном песмом кроз крлетку дана
Истину вечну и Правду пева
Бурама времена злог одолева.

Клица живота вечне Слободе
Ни гладна хлеба ни жедна воде
За Правдом гладује, њу опевава
Малаксава мре и Васкрсава.

Сирота Духом њега и иште
У стопу је прати губилиште
Чопори псина, чете убица
За њих и не хаје Божанска клица.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Uto Apr 09, 2013 8:02 am

ТУЖНИ СУ ПУТИ


Тужни су пути, претужне воде
Којима људи ходе и броде
Радост је пламсај искре што гасне
Кад Пут Живота преотму басне.

Земља је поприште страшне Голготе
По којој се зверови погани коте
Зарасла у папке, кљове, чекиње
Гледа где људе прождиру свиње.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Uto Apr 09, 2013 8:03 am

ВЕЗУЈУЋИ ПЕРТЛЕ


Везујући пертле на туђим ципелама
Проналазим Бога у својим венамa
Везујући ремен на туђој обући
Домаћин и странац постајем у кући.

У тишину гроба склањају ме с пута
Плаћени лажови трговци минута
Неумрли живот из гроба ме диже
За сведока вере змији што гамиже.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Uto Apr 09, 2013 8:04 am

ПОСЛЕДЊИ УДАРАЦ ИЗ ГРОБА


Стихове ове место мене температура висока пише
Зато све евентуалне грешке нек ми служба културних пандура опрости
Служба која званично и не постоји више
А власт јој тек по навици добаци шаку кости.

А шта то висока температура навре да каже
Овом крвљу што гори а не сагорева
Кроз ова уста што низашта не важе,
Ко то у мени горке риме слаже
Ко у мени плаче а ко пева.

Животић свој ја не изучих на семестрима факултета
Него га живех кроз грешну јаву улицама града
И не улагивах се никад налозима медиокритета
Чија ми потешка сенка на искрене стихове пада.

Ја нисам певац на златном крову признатих удружења
Под којим досадом куњају јата великих имена
Нисам ни несрећни роб сујетних људских хтења
Ни сервилни заљубљеник наочитих, јавних жена.

Побуна моја много је дубља од површне песничке позе
Аплауза никад жедна и лажних хвалоспева
Не, ја се побуних док крви, против надошле грозе
Којој лицемерска савест жигом одолева.

Сахрањени су сви гробари житељи смо новог доба
Ослобођени заувек од тајних агентура
Ал ипак, свој последњи ударац из гроба
Послаћу у њушке књижевних пандура
Којих ионако нема више на дужности
И тек по навици власт им баци кости.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Uto Apr 09, 2013 8:05 am

РЕЧИ КО ПТИЦЕ СЛЕЋУ


Извиђачка претходница времена, по ветру, по сунцу, по киши
Виђено јавља главнини у топлом гнезду тренутка
Речи ко птице слећу по усијаном песку
Ако ти парају слух ти их прстом обриши
И плови безданом реком без обала и бистрог врутка.

Бити оно што јесмо и исто допустити другом
Не самеравати се са другим и горњати планини слични
Сви смо ми своји људи заувек непоновљиво лични
Сви деца смо истог Оца што бдије над овим кругом.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Uto Apr 09, 2013 8:06 am

ЦАР НАД ЦАРИ


Светско звере отпало од вере
Озверено по зверски кидише
Рад грабежа преврнуло мере
Каже ваше није ваше више.

Дотерало Цара до дувара
Ко погански неизбежни фатум
Кичму ломи образ му шамара
Руљи баје добићете датум.

Чега датум од злог оца слуго
Ми смо време у вечност салили
Зар да време везује нас кругом
Кад смо Небом земљу победили.

Време на час зна ум да нам такне
И по своме за кратко заведе
Ал кад Цар нам маглу с ока макне
Срце плане жаром до победе.

Цар над цари Србом господари
А не лутке што на конце скачу
Страх Господњи и Аманет стари
Духом Божјим дижу иловачу.

Тек на муци јунаци се роде
Кадра војска одличника крви
За Крст Часни и Завет Слободе
Челом војске наш Цар ступа Први.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Uto Apr 09, 2013 8:07 am

ПРЕСВЛАЧЕЊЕ НОЋИ


Ноћ дугих прстију, догорелих фитиља,
Погашених, сагорелих звезда
Напамет лако сроченог водвиља
Кошуљицу за кошуљицом скида
Песмом на песму док се не зарида
На подножју стене спутаних судбина
Испод големог лешинарског гнезда
Кроз реку пива и океан вина
Пресвлачење ноћи у свадбено рухо
Од претходног оног за нијансу црње
Разбесани дуси шенлуче ваздухом
Путеве човечје засипају трњем.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Uto Apr 09, 2013 8:08 am

АКО

Ако ниси рођен из блуда победићеш сваки грех који упорно покушава да те веже. Ако си син Оца Небеског не бој се оних који убијају тело. Не тргуј душом над којом заведене убице твог смртног тела немају власт. Знај, развлашћени су сви властољубци, сви свезани свезом обмане са својим свезаним оцем и чувају се за вечни мрак. Земља је некадашњи Рај којим већ две хиљаде година, са мање или више успеха, господаре демони. Твоје Царство је на небу, Твој Цар је победио сатану и од тад га држи у паклу свезаног као псето. Буди на месту приправљеном за тебе, у пустињи оскудице, под Свесилном заштитом Божјег штита. Трпи за свог Господа исто оно што је Он претрпео за тебе. Ако ти телесну језу причињава демонска мрзост, нека те то не узрујава. Досађиваће она твом телу, али, знај да ти до душе никад не може допрети. Ако ниси пустињу заменио ужитком, знај, чувар твоје душе не спава, махнуће својим двосеклим мачем ради твоје заштите.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Uto Apr 09, 2013 8:09 am

МЕРАЧИ ЈЕЗИКА


Мерачи језика, клупчају сантиметар под непцима
Ћутање је злато, одмерено глаголање сребро,
Улагивање драги камен, на власти је економска криза.
Ово знају и птице драговољно пристале на поткресивање крила.
Не замерај се мерачима језика, уместо тога,
Угризи за језик, ако те засврби,
Да ти се свраб не би пренео на леђа и даље.
Ово је мудрост модерног света загледаног у ''лажљиво време на зиду''
Који најпробирљивије троши своје време
Сасвим по испостављеном захтеву тренутка.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Uto Apr 09, 2013 8:10 am

ТАЈНА


Твоја коса густа крваво црвена
Од трећине звезда укосница сјајна
На извору очног живца умивена
Над смртнима владаш, име ти је тајна.

Свила и порфира из црвеног вира
Лепоте ти силу до облака дижу
Клечећи пред тобом не стиче се мира
Спутани у теби великаши гмижу.

Виности је твоје пород земни дело
Сви те вини славе твојим вином страсним
Лађари, крмари, цари над пепелом
Запаљеним вриском у сатима касним.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Uto Apr 09, 2013 8:11 am

КАД КАЖЕМО ДОБАР ДАН


Кријемо мисли као змија ноге
Оно што нам је на лицу није нам на срцу
У нељуде сатерани називамо се људима
Заменисмо Бога јелом и оделом
Истина нам малко на лаж заудара
Правда нам је окрвављена, до лаката само
Премами нас сутра па га поједосмо данас
Ил гоњени ил нас гоне, терачи ил терани
Слободе су нам обавезне као и ропство
Затискујемо уши пред истином
Па их на тенане чешемо лажима
Спори на давање брзи на грабеж
Увежбано говоримо оно што не мислимо
Вагамо поштено ал нам вага лаже
Хвалимо мртве које проклињасмо живе
Кад кажемо добар дан пожелимо лаку ноћ
Јаки смо онолико колико смо бројни
Памет нам је заједничка глупост појединачна.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Uto Apr 09, 2013 8:13 am

ПРОЛАЗНА КАЗНА


Не прихватиш ли да пређеш у табор глобаџија
Знај да је скупо остати веран сиротињи раји
Али, како је то на првом месту верност себи,
Остани веран и слушај како ће ти
Кроз првог роба коме раскују ланце
И у глобаџијску службу уведу
Захвалити невера.

Кад дође да те по општем разрезу глоби
И кад се позом пуњеног фазана
Буде шепурио
Тамо где теби част није допустила,
Не урачунавај му у зло.
Опрости му недораслу надменост
И лако уживљавање у улогу глобаџије
Ти си у ланцима а он слободан
Или му се бар тако привиђа.

И твоје робовање и његово аговење
Пролазно је као синоћна киша и прошлонедељни снег
Зато се наоружај стрпљењен, најбољим оружјем роба
И мушки издржи наметнуту невољу.
Није она игра случаја, како то лакоумник глобаџија мисли
Она је пролазна казна Праведног Судије
За недостојна дела људске невере и кварежи,
И искушење људске савести и слабости.

Ако си остао веран савести и не подлего слабости
Ако си тврдо веровао и ниси прешао на страну неверничке глобе
Веруј да си ту својом заслугом
Као што је твој глобаџија ту својом жељом
Веруј да ће те Праведни Судија после досуђеног ти страдања
Ослободити, недостојна дела опростити
А твог глобаџију поставити на твоје место.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Uto Apr 09, 2013 8:14 am

НА ЈЕДНОГ ЖИВОГ


На једног живог долази десет гробара
Књижевника, фарисеја и видара
На једног невиђеног од круга зналаца
Јуриша десет ревних срцозналаца.

На једног прећутаног од братства извиканих
Легија озвучених и камером усликаних
На последњу слободну главу на раменима
Јуриша славна војска на коленима.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Uto Apr 09, 2013 8:15 am

СВЕОРУЖЈЕМ БОЖЈИМ


Штитом вере свете и божанске речи
Одбијај од себе налет противника
Под оклопом правде стреле зла препречи
У јуриш потеци срцем праведника

Изгарај у светој ватри победника
Која не спаљује очишћене целе
Мач Духа потежи за част мученика
Па сакрушуј моћно све ђавоље стреле.

Појасом истине распојасај лажи
Језичина пустих, пуштених по своме
Јеванђељем мира немире ублажи
Свеоружјем Божјим служи Васкрсломе.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Uto Apr 09, 2013 8:16 am

ЖИВОТ ТЕЧЕ УЛИЦАМА


Живот тече улицама а сан књишким страницама
Ал ко рећи ову тајну библиотечким званицама
Залутао мољац књишки па све кружи књишким кругом
Док реални живот прође поред њега, оде другом.

Књига књигу не написа, само живот књиге пише
И то живот суров, прави ког и писци оставише
Живот што се не покори беживотној земној чами
Светлошћу небеском пише и пркоси дневној тами.

Писање је судар света и човека духоносног
Поробљеног и свезаног и слободног и поносног
Удварача писца хоће читалачког збора клика
А ко камен одбацује самосвојног победника.

Песма хоће победника над очајем малоднева
Над пролазним заносима о којима мноштво пева
Песма хоће преображај палог света и песника
Зато водом живом кључа бесконачног источника.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Uto Apr 09, 2013 8:17 am

ПУКНИ ПЕСМО


Кад салијем слово у олово
Пукни песмо па заглуши уши
У муку сам болове болово
Пукни моћна противника сруши.

Пуцњем Духа радост ми објави
Јер јазјазих воду у слободу
Пуцај моћна моћ победе слави
Тобом сретох лавића у ходу.

Пукни песмо радошћу надошлом
Са тршћаком нек трепере кости
Царуј силна над тужњавом прошлом
Тобом нађох уљаник радости.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Uto Apr 09, 2013 10:40 am

КЛИЈАО МИ БОГ У СРЦУ

Клијао ми Бог у срцу
Да не служим земном мрцу
У тами ми Искра сија
Помазаник и Месија
Истинита Светлост света
Надахнуће и Поета
Христос Бог и Божја клица
Црква Духа Небесница.

Прелио ми вином ране
Црвом греха изроване
Помаз'о их Светим уљем
Да не пеку и не жуље
Крстио ми Духом воду
Крв освешт'о за слободу
На камену вере тврду
Сазид'о ми град на брду
Плам Љубави кресн'о на ме
И пред'о ми Крст на раме.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pet Apr 19, 2013 12:20 pm

ГНУСОБА ОПУСТОШЕЊА

Гнусници пустоше што ствараше свети
Благослове руше гнусни и проклети
Пустошење свуда где светиња сија
Отимач отима, убица убија.

У плићаку главе жабе три крекећу
И гнуснике зову на себичну срећу
Оног ко загледа у Божије лице
Изван града гоне и под каменице.

Гомила засипа камења гомилом
Навођена злобном сатанином силом
Све док Бог Небеске списе не отвори
И позове војску да гнусне обори.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pet Apr 26, 2013 12:42 pm

НЕПРЕГЛЕДНА ЈАТА КАМЕНИХ ПТИЦА

Пред Свевишњим голи
Умотани у километре шарених крпа
У зноју лица свог удављени
Жудимо да мало запливамо у туђем
Пузећи тајном туђег се докопамо
Давили се ил пливали
Обманом, бивамо, ми небивали
Рђом капљући гроб ископамо.

Провиримо из ничим нацртаних рупа
За окице мишје кроз које снивамо
Најурени из Раја синови греха
Покретима хитрим братску гулимо кожу
У паклу Рај зидамо грохотом безумног смеха
На глас се заклињемо, целивамо и видамо
У муку злобимо, па похулимо, заридамо
Прокунемо и замилујемо сечиво ножу.

Престасмо да будемо људи, по некој новој сили
Богови да бисмо били па се од огледала скрили
Откуд нас рогови страше што пробадају небо
У грудима неситост цвили
За згаженим слободним хлебом.

Из једне нас растрже жеље
Безброј потреба и треба
А господар смрти нас меље
Корицом поцрнелог хлеба.

Неискрени пријатељи света
Сишли с дрвета познања
Вијугамо поледицом крви
Кроз непрегледну таму змијања.

Пљувачи људске слободе, робље паклених страсти
Одметници од идеала, вечите Цареве власти
У себи дубимо гробове од себе просторно веће
На које нам братсво једнакости свеже полаже цвеће
Сложно навијамо глупост тај неуморни точак света
Братством златног идола заблудела органска штета.

Рој слаботиња гњилих, сабрани у бројчану силу
Корачамо кораком чилим ташти на себичну килу
Од силе промисла Божјег стукнути по свом погнути
Ми јалови вулкани под наталоженим пепелом смрти.

Завером насупрот ума опстајемо уз двоношце
У трвдокрилце зашли, стигли у тврдокошце
Перачи душа мусавих ракичином и пивом
За кафанским столом мртви, жучно злобимо живом
Сводници телеса, набреклих, од замашћене глине
У мртвачки чвор дипломом намртво везаних руку
Ништавила, фикције света, отпала од суштине
Не оставимо за собом словом читљиву поруку.

Ко рибице на безумну глад умрежене
Кроз вреже обмане дубоко уврежене
Под обличјем вешто скројеног лица
Мушкарци бивши, жене и људи
Непрегледна јата камених птица
На грозној ветрометини земљине студи
На каменим ногама ко стећци стојимо
По себи дане и сате кројимо
Од себе далеки собом се бројимо.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Ned Apr 28, 2013 9:40 pm

ОПРОСТИ МИ ЗНАЊЕ НЕВЕРНИ МОЈ ДРУЖЕ

Под гомилом лешева и лешинара
Под закатанченим небом, без жара
На расцветаној усни зинуле земље
Док природа сва још жмирка и дремље,

Започе још један наопаки дан
Један од оних што на глави дубе
И још док свесност не разагна сан
Убијати ме почеше мислећи да љубе.

Ко издиже себе изнад мене више
Неправдом зграби двоструку част себи
Јер Писмо каже, зар да човек брише
Другог над собом држите у части
А он ме срамотом двоструком почасти.

Тај пријатељ није и бити не може
Макар се скрио у тренутни бљесак
Што ми подилази језом испод коже
А у шаци стеже за очњи вид песак.

Кроз мало добро пали роб зле власти
Свој злочин скрива подли будаласти
За малим добром велико зло пуже
Опрости ми знање неверни мој друже.

Сума твојих дела о теби сведочи
Пријатеље себи по тој суми тражим
А не по бљеску што заслепи очи
Док ми око врата стављаш омчу лажи.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Čet Maj 23, 2013 12:22 pm

БОГА РАСПИЊУ ТРГОВЦИ

Намамљен на нешто сласти
И мрвице ропског хлеба
Закопани талант један
Противбожјој служи власти
У завери против Неба.

Испод земље закопани
Ноћном тамом труле дани
Умном тамом тела гњиле
Пламичци последњи чиле.

Укидање личног плама
Законски и каматама
Кртичњаком испод земље
Неко трчи неко дремље.

Ако ниси преиначен
Чешљај таму упросјачен
Буди веран и потлачен
Он прихваћен ти одбачен.

Ђаволу ли будеш враћен
Бићеш с њим и ти прихваћен
Суноврат морала зове
Легионе Каинове.

Варајуће варалице
Сваки дан под новим лицем
Плету мреже србској души
Ратни поход пара врши.

Ил на трону ил у блату
Све кроз закон и камату
Испод жита кад се крије
Твоје право моје није
Кад све светско врше новци
Бога распињу трговци.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Uto Maj 28, 2013 10:02 am

У ОРГИЈИ ИЗВРНУТОГ РАЈА

Ви, непробуђени, а већ устали из кревета
Не заборавите да навучете маске са ноћних ормарића
Пре но што се уплетете у уобразиљу света
Саставите свој лик од сломљених стаклића.

Ви, оправдани светом, што уткасте се у земаљски рај
Не дозволите комедији дана да започне без вас
Углачајте у образине сивилом отупљени сјај
И наштимујте по нотној свесци милозвучни глас.

Ви, што проносите слику топле крви и разиграног меса,
Од данас, до сутра кроз надметање чулних снага
На веселом балу живота одиграјте свој део плеса
У оргији изврнутог раја, по ритмовима вуду мага.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Sub Jun 08, 2013 7:16 pm

НЕСАЗДАНИ СИЂЕ

Отпадак човека отпалог од Бога
Што именом гордим себе људи зваше
Са оца на сина од рога до рога
Својом земном варком својски управљаше.

Неопрезно склизнув човек првосаздан
Коме жена рече да је слатка крађа
Осуди се Богом да умире ваздан
И циклично с мрењем да се опет рађа

Кад смрт царство склопи над силом рађања
У државу смрти васељену свеза
Да поништи навек пород покољења
Бог прозбори Сину нема одгађања.

Несаздани сиђе да лозу посади
Из крви му никлу, и хлеб из свог зрна
Да грехове људске пред Оцем изглади
И да га не прими ова земља црна.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   

Nazad na vrh Ići dole
 
ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: BIBLIOTEKA DANUBIUS FORUMA :: DOMAĆI PISCI/PESNICI-
Skoči na: