DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Sre Jan 16, 2013 11:17 pm

ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ

На точковима децембра снег и лед
Ко со и жуч у јесењи мед
Капљу у крв све студ, по студ
Бежати ил остати и с ким и куд.

Дезертер са животног бојишта песник бити не може
Ратника победиоца песма љуби а не губи
Јер ко да погуби њега кога благодат Божија проже.

Зато ја не пишем епитаф него песму живота
Ако ми је писано да трагично страдам
Нек то буде од туђе руке и мисли
А не од рођене моје
Којом ћу уз благодат Божију увек да владам
И побеђујем песничке неспокоје.

Ја призивам Живот а смрт остављам другом
И не дозвољавам кругу да се поиграва мноме
Него се ја поигравам кругом.

Кад Бог и ђаво промене место
Бог у стомак сиђе да телом загосподари
Срце постане ђавољи престо пред којим дрхте дамари.

Тад дамари дрхте пред сваким шушњем и шушом
Па се човек удаљи од људи и срце окружи тмушом.
У страху очи порасту до нестварних граница
Живот постане непријатељ а смрт излаз једини из побрканих књишких страница.

Док сам до своје четрдесете зелено воће брао
Млади старци смрзнуше срце и ум, и своје реуматичне кости,
Омрзнуше човека, земљу и свет
Чак и матични факултет
Који им је из непресушног извора своје учености
Ово сажвакано знање дао.

Сазнаше од леда а не од жара
А лед од њих сакри што знала је истина стара
Да једину сигурну заштиту од умног удара на гори кушања благодат даје а не школа
Кад ум прсне ко ускршње јаје Бог једини спасти може од ђавола
Само радост Божја тугу ђавољу победити може и узнети изнад бола
Ја лично, не признајем безличног убицу скривеног иза имена бол и туга
Ја, навек, једино признајем личног Бога Господа, брата и друга.

Песник без разбојничког стажа
Не може искрени песник бити него песник лажа.

Покајање разбојника рађа искреног песника
Да се лати мача духа и речи
Да себе и друге подиже и лечи.

Оном ко је вазда уз матицу пливо
Том благодат слова поређа у штиво
Ко времену зверском длаку не поглади
Том покрети душе вечно буду млади.

Верујем да ћу умрети стар и сит живота
Окружен чопором своје радосне деце
По вери нека ми буде, по Речи Сина Саваота
Док спокојан призивам Анђеле и Свеце.

ЗАГАЗИ У ВИР ДУХОВА СЛОБОДЕ

Пољуби разголићено стопало дугоногог лета
Радост рађања зоре са срцем сродним подели
Сагледај цвет очима самог цвета
Радуј се младости журно док се не одсели.

Размрси ветром тек умршене косе
Месечине младе, топле крви жедне
Не отимај се струји пусти се нек те ноге босе
Пренесу преко непоновљиве воде једне.

Буди накриво насађени читач наопаке прозе
Несломљених вратних пршљенова и кичменог стуба
Смеши се и не дај да те стране прочитане згрозе
И украду ти из осмеха чисту белину зуба.

Загази у вир духова слободе
Ма ти небо допрело до грла
И ти нестао из видног поља
Свих створених поринутих у воде
Бесловесних чула
И наопаких воља.


НЕПУНОЛЕТСТВА

Не умем да живим до црте не чуди се што оставих пиће
Плитки људи пију из чаше, дубљи из бокала
Бездане душе суше бачве и буриће
Па се траже и не нађу испод кафанског астала.

Не умем да волим без лудости и скандала
Само љубави бурне имају снагу што узноси
Саткан сам од јаве и снова и светлих идеала
Године су ми трње а дани неутешно боси.

Не умем у каквој гомили да приземљим радост
Од силаска стрепим да се на дну не удавим
Живим, Бог би га знао коју по реду младост
Догодине јубилеј, мали, треће пунолетство славим.


ЈА НЕМАМ

Ја ништа немам да ти дам
Одавно већ ни себе немам
Странац у граду далеком сам
У кући без врата лог вечни спремам.

Радост од мене одступи крадом
С усана смех шмугну у мрак
Зазидан овим далеким градом
Собом постадох мучења знак.

А теби смеха треба ко воде
Гомиле дана јарких сванућа
Радости која никад не оде
И сунчева лика сијајућа.


ЧЕК, ЧЕК, ДОЗВОЛИ

Не, није ми намера да се допаднем и удварам
Познао сам нешто жена за време лудости своје
Откривањем скривеног срце и ум сад смарам
Од спокоја далек расут у неспокоје.

Али пази, још их има што ми старо пробуде зло
И онда оно немирно игра и тражи да се рече
Под табанима врелим засврби немирно тло
Ко те пита што сунце на запад леже а слази вече.

Чек, чек, дозволи, свему има време кад јесте и није штета
Прошао сам телом од зла до горег и још и даље
Ма проклет сам знам да ме зло мучи и решета
И да ми непријатељ слаткише с горчином шаље.


ЈА ТЕ НЕЋУ

Ја те нећу ал те срце хоће
Ти си моје забрањено воће
Ја те нећу жељи се отимам
Ал те увек у подсвести имам

Ја те нећу ко злочин убица
Ал ми глава пуна твог је лица
Ја те нећу ко пијанац пиће
Ја те нећу као гурман иће

Ја те нећу пече ме твој смех
Ја те нећу хоће те мој грех
Ја те нећу али ја те морам
Тебе ради у греху гоморам.

Ја те нећу свесно се отимам
А по ноћи ја те у сан примам
Тама ноћна кад ми очи склопи
Твоја подсвест са мојом се стопи.


НОВО ВИНО

Накитих се новим вином
Па огрнут помрчином
Кретох паљен ватром крви
Тишина се баш разлила
Па се као море љуља
А у мени неки црви
Од вина ми кипи сила
Па ме ноћни мир баш жуља

Мир и немир куд ћу шта ћу
Пету своју уједаћу
Сав у ватри и грозници
Окрећем се по улици
Кад ме један амор вински
Зажди стрелом баш истински

Крвари ми плећка лева
Ал ми снага одолева
Док не приђе ближе мени
Анђел женски измољени

Месец скочи са низина
Па се просу месечина
У речитост новог вина
Ноћ се скупи у тренуће
Ево ту је и свануће
А ми тешко опијени
Анђел и ја загрљени.



ИЗ ГРУМЕНА ПЕСМА

Два грумена земље тужне у твојим очима видим
Сестро моја од глине откинутих крила
Смамљена разлупа лет о ове опаке хриди
И прах ће сакрити траг да знах те и да си била.

Сахранила те земља нека јој буде просто
Љутита земља на зрно гробове копа у зноју
Крстове изнова кити са сваким незваним гостом
Ко да ти руку пружи залуталој у броју.



НЕМА СТАРЕЊА НАМА

Године однесене девојачким очима
Растежу границе заборава сећањима модрим
Пулсира пијано срце што само почетак има
Подрхтавају брда под жаром његовим бодрим.

Топе се видици док по њима сунце капље
Јуче и сутра исцела у једном тренутку
Кише се враћају небу дрхти месец уштапљен
Никад сивила више у овом сањивом кутку.

Ко свила лепрша коса док ветар лењо спава
Мириси младости моје поново слободни плове
Пропињу се венама зоре зајапурене као лава
Што се ваља у море и пали бродове.

Нема старења нама осењенима духом
Љубав ми очи окупа изнова невиним сјајем
А волим и кад спавам земљом и ваздухом
Крилатим пламеним срцем делиће вечности дајем.


ЗОВЕМ ТЕ

Зовем те у флуидним ноћима
Кад месец пијану крв узбуркава
А сваки зрак хиљаду младости има
Од којих се буди камен и заспала трава.

Зовем те кад златно сунце пролећа
Мами на скитње и авантуре
А срце као барка пловећа
Жуди бродоломе и буре.

Зовем те кад ми живот надима вене
Страственом снагом и буном
Да кроз моје очи водене
Запловиш ломним чуном.


ТЕБЕ ДА НИЈЕ

Тебе да није сан би ми изгубио смисао
Јалове би зевале године као излози празни
Младалачких бих се клонио жеља и свету мрео
У сенци тишине нечујно сасвим бих дисао
Изгубљени злочинац затечен у праведној казни
Што ништа од живота па ни сам живот не би хтео.

Тебе да није благословених ових болова
Ни било не би у вече рано кад време није
Ни дозива безгласних ових из душине последње тајне
Минута тешких ових сливених свих од олова
Не би ни било само тебе да није
Али, без тебе не би било топлине ове сјајне.

Тебе да није и ја бих био ко сви моји вршњаци
Загледан у свој наопаки свет слутње и бриге
Година невешто скривених у џинс гардеробу
Али у мојој крви вриште немирни ђаци
Што занесени тобом поцепаше школске књиге
Па скачу по мом телу као по тесном гробу.

Тебе да није и старост би ми на врата
Спустила кофер сумора што из даљине слутих
Па бих се у сутоне оловне земљан са сунцем гасио
Мртав за огњени сјај страсно облисталог злата
И опојни мирис цветова ових младићки жутих
У немиру не бих сад лутао махнит да бих се скрасио.


ЈЕДАН БУКЕТ МЕСЕЧИНА

Бол је живот а не бина
Позорнице што се сија
Мало вина, никотина
И живот се одробија.

Бог те пусти да судбина
С телом твојим заоргија
Дода вриске и кармина
И живот се одробија.

Љубав земна ко трњина
Скупља уста, али прија
Додир усне желатина
И живот се одробија.

Ковитлаш се ко прашина
Година те бат убија
Један букет месечина
И живот се одробија.


КАЗУЈ СЕ ЉУБЉЕНА

Сабирам у душу честице свемира
Развезујем свезу која ми пут квари
Нестајем у шест жица на гитари
Тишина по мени прстима пребира.

Казуј се љубљена речена суштино
Страсти задње дрхтај отрпех до ништа
У ћут земљу загнах проговори вино
Владалачком Речи из сред светилишта.
Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Čet Jan 17, 2013 12:25 am

КАЗУЈ СЕ ЉУБЉЕНА

Сабирам у душу честице свемира
Развезујем свезу која ми пут квари
Нестајем у шест жица на гитари
Тишина по мени прстима пребира.

Казуј се љубљена речена суштино
Страсти задње дрхтај отрпех до ништа
У ћут земљу загнах проговори вино
Владалачком Речи из сред светилишта.

jako lijepo glasonosa










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Sub Feb 09, 2013 8:13 am

Ostavila bih te ja

Ostavila bih te ja
konacno,
da to zavisi od mene,
ali od mene ne zavisi
nista
osim,mozda,da li ce sutra
granuti sunce
ili ce se prosuti dazd
iz mojih ociju.

Otisla bih ja,
daleko ,
u potragu
za Atlantidom
ili za Nedodjijom,
u Legiju casti
ili u hodocasnike,
kada bih bila sigurna
da te bar tamo
necu sresti.

Zaljubila bih se ja,
ponovo,
da je to u mojoj moci,
da nije svaki deo ovog tela
obelezen mojom ceznjom
za tobom
pa zapecacen sa devet pecata
koje jedino tvoje usne
mogu rastopiti.

Predala bih se ja,
drugom,
da sam te bar u snu poljubila,
da me je tvoja ruka milovala
bar jednu noc,
i znala bih,
ma gde bila,
kome pripadam sva,
od vrha do dna,
od nastanka do nestanka.

Ostavila bih te ja,
zauvek,
kada bi se oni golubovi
vec jednom odselili
sa susednog krova,
jer bi sa njima
odletela i moja dusa
koja jedino zbog tebe
na zemlji obitava.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Ned Feb 10, 2013 2:12 pm

ВЕДРИНОМ ОБЛАЧИШ

Ведрином облачиш облаке скривеног сјаја
У осмеху ти сунцу најдража путања
Давно закопана тајно у срцу без краја
Звездо мојих ноћи и свесног лутања.

Планино плачна наслоњена на моје груди
Потпорни зиде у овом уклетом свету
Где све је више варки и све је мање људи
Где све почне и прође у јаловом бесплодном лету.

РАЗАПЕ МЕ

Разапе ме не те веђе
Тамно смеђе
Оплете ми трнов венац
Болни женац
Закова ми руке снима
Клиновима
Напоји ме жучом ока
Горког сока
И прободе ребро страшћу
У Ад пашћу.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pon Feb 11, 2013 6:18 pm

МАНИ РЕЧИ

Пусти да се огледам у твојим очима
Јер су очи жива огледала душе
Док свој лик откривам у твојим сновима
Нек очи причају а уши заглуше.

Погледом без речи све се може рећи
Кад се двоје нађу, срца се познају
Зато мани речи не причај о срећи
Место тебе очи твоје нек причају.

Хвала Зана!
Драго ми је што сам овде где постоје мени слични.
Поздрав!
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pon Feb 11, 2013 6:21 pm

СТАКЛЕНО ЗВОНО

Простор омагљен илузијом затворен
Кроз који се путује из слике у слику
Из слике прве у којој си створен
До слике последње у новчанику.

Стајаћа прљава бара времена
Телеса мртваца без речи плутају
Без искре, без жара, без чела и темена
Жабокречину у самртном ропцу гутају.

Звоно стаклено испод звоника
Простору без даха не квари тишину
У месту летећи без птичјег крика
Стрвинар уморен надлеће стрвину.

Господе Христе помилуј и спаси
Са звоника живих срца се огласи
И распи у срчу зид стакленог звона
Ко некад зидове древног Јерихона.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pon Feb 11, 2013 6:23 pm

КРАДУ МИ

Краду ми село, фабрику, пругу
Нуде ми страх, безнађе, тугу
Краду ми кућу, колевку, славу
Нуде ми ропство, азил за главу
Краду ми претке, ћерчице, синка
Нуде ми лице које је кринка
Краду ми савест, правду, поштење
Нуде ми смрт, убиство, мрење
Краду ми ко сам, шта сам и где сам
Нуде да дају, нисам ил јесам
И док се питам зар још постојим
Краду ми земљу на којој стојим.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pon Feb 11, 2013 6:24 pm

ИЗБОРИ

Изађи и заокружи свог убицу
Осујети могућу изборну крађу
Логори више немају жицу
Модерни џелати убијају глађу.

Изабери оног са лакшом руком
С већим калибром, оштријом камом
Оног са бољом препоруком
Оног у оку са гушћом тамом.

Изабери оног што масније лаже
Што више мртвих на души носи
Да мртва нам тела на могиле слаже
У небо кад кренемо голи и боси.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pon Feb 11, 2013 6:29 pm

КРОЗ УЖАС СЛОБОДЕ

Коме смрт на уши слушалице стави
А у срцу Бог правац вечни даје
Земља ништа нема дати ни узети
Тај кривдом не мења правац својеглави
Кроз опну обмане ко орлић кроз јаје
Он рођење прими да не може мрети.

Безизлаз је варка обманутог ума
Изнад очајања врата светла воде
Љубав откључава тескобност подрума
Из природе пале кроз ужас слободе.

Живот вечит посут прахом заборава
Спречава сећања да до себе дођу
Сањар небом лети спавач земљом спава
Временско и вечно мимоходом прођу.

Кад препозна срце поскочи од среће
Ко љубав окуси он вечно волеће
Разгледаће свемир откинутог даха
И уморним телом крочити из праха.
Под срцем каменим знијарник се сплео
Ко мрзост приљуби није узлетео.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pon Feb 11, 2013 6:31 pm

ИЗ МУКЕ НАУКА

Мучише ме мучки, подмукло у муку
Мучише у сласт завезаних руку
Мучише ме жељом потребом и моћи
Мучише за јутра поднева и ноћи.

На муци одрастох муком се прекалих
Мучаљивим путем педесет превалих
Мучитеља војске ни броја им нема
Мучење им моје њина анатема.

Мучење ме изнад мучитеља диже
У мукама грешан Богу ступа ближе
У муци се родих у муци умрећу
Муку своју љубим уживања нећу.

Мучише телесни и они без тела
Мучише студени а и лета врела
Мучише ме болест и здравље још више
Мучише ал муком још ме не срушише.

Мучише под сунцем и испод месеца
Мучише ме врази и вражија деца
Мучише ме дани и године дуге
Мучише ме газде и газдинске слуге.

Мучише ме слепци мучише глуваћи
Мучише пролазни и они стајаћи
Мучише ме ледни затворени гробом
Мучише ме тела надахнута злобом.

Мучише ме плански мучише без ума
Мучише у кући и ширином друма
Мучитеље волим још мало ко муку
Мучење им праштам и примам науку.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pon Feb 11, 2013 6:32 pm

АКО СИ БОЉИ

Тешко теби ако си бољи
Сам се обеси, упуцај, закољи.

Ако си лепши, згоднији, јачи
Стрељачку мету на груди окачи.

Ако искочиш из општих међа
Зачућеш пуцањ, ноћу и с леђа.

Ако се духом винеш високо
Попићеш метак у слепо око.

Зато се снизи, прођи без буке
Не дај да тобом прљају руке.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pon Feb 11, 2013 6:34 pm

ПОБЕДИ

Дал да сиђем под земљу
Ил да узлетим на звезду
Овде ме никад нико
Истински ни знао није
Четресосма на врату
Чека да се са мном тера
Затискујем се у себе
Ко кило у четврт кила
Ко два литра у литар
Сабијен бездушном пресом
Зашто ме не воле дани
Не питам њиховог газду
Победи зато си овде
Од јутра понављам себи
Из дана у дан кроз ватру
Пустињу поплаву лед
Преда мном задихан зид
Накреће млеко и мед.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pon Feb 11, 2013 6:35 pm

ПЕШЧАНИК ЦУРИ

Времену лажи пешчаник цури
Мерице пуцају духом слободе
Устаје кљасти, сиромах жури
Ношени извором живе воде.

Трговци! бацајте мерице лажне
У бег пред бичем трком из храма
Долазе слаби да посраме снажне
Да живот потече улицама

Самртним грчем стегнутих руку
Редова првих фарисеји
Столице стежу, кроз јао и куку
Народног стада а стадо блеји.

Вихор с небеса земљу походи
Пале да дигне моћне да скруши
Бог се човеком кроз Дјеву роди
Да спас донесе покајној души

Домаћин куће на гозбу зове
У свету моћних неважне мале
Скрушене кћери и синове
Чија се срца љубављу пале

Ево га старо за ново мења
Десницом својом учини силу
Творац и цар сваког створења
Пре века чуван у Очевом крилу

Охоле разби у мислима срца
Владаре с престола у прах да свали
Да Истине пожар јачи од сунца
Радост донесе нишчим и малим.

Добрима гладне храни до сита
Богате празне пушта у студ
Он што све зна а ништа не пита
Он Љубав, Милост, и Страшни Суд.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pon Feb 11, 2013 6:36 pm

ПРИЈАТЕЉИ

Пријатељи вичем за њима
Станите на час куд лакомите
Заборависте ми нож у леђима
Зар рукама крвавим хлеб да ломите.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pon Feb 11, 2013 6:38 pm

МИЗАНТРОП

Колика је Лепеница на карти света реци
Кад океан Тихи стане у један деци
На северном полу на жену голу се јежим
Клизам по слеђеном срцу немоћан да бежим
Не волим зиму крај хладне би се жене смрзо
Зато ми утеху пружи врела афричка музо
У моди су црнци макар и беле коже
Помози да посао нађем плату не тражим Боже
Сваком по заслузи да се, лажно се тешила гуза
Упустила у гаће и мисли склизнула суза
Ту, тек да својим бројем банку података пуни
Стиснута тесним кројем слободно сунце круни
Расплакала се шума од кад нема хајдука
Џепове пуни и празни, иста, невидљива рука
Мизантроп кажеш, јесам у оном делу
Кад ми човек црну продаје за белу
Ал' жене од човека волим малкице више
Иако оне љубав претворише у клише
Човек сам тек толико колико време брани
Нељуде гледам сетно, тужни су мртвачки дани.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pon Feb 11, 2013 6:40 pm

ЗУБИ ИЗ ЊЕГОВОГ МЕСА

Мој народ једу зуби из његовог меса никли
Покварени мали црни на велико парче свикли
Мој народ једу гузице из фотеља
Гомиле згрчене страсти и незрелих жеља
Мој народ једу властита лажљива уста
Заборав на чело навучен и поноћ густа
Мој народ једе змија под дрветом познања
Почасти нечасном, ленте и одликовања
Мој народ једе глупост са свих страна
Без права на починак и једног јединог дана
Мој народ једу касапи у овчијој кожи
Рибари зли пастири одметници Божији
Мој народ кроз живот хода вером а не знањем
Зар чудо је пто га јуде с леђа сустижу клањем
И што му од вере праве личне трговине на мало
И само Богу швала што нас је још остало.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pon Feb 11, 2013 6:44 pm

ДАНИ ЋЕ ТИ БИТИ РАМ

Ако хоћеш врлински
Засметаћеш пуку
Ако волиш истински
Пољубићеш муку.

Дани ће ти бити рам
Живот пејзаж сињи
Ил у њему тврдуј сам
Или се усвињи.

Ако кренеш искрено
Узбунићеш кварне
Ако мислиш виспрено
Глуп ће да те џарне.

Дани ће ти бити рам
Живот пејзаж сињи
Ил у њему тврдуј сам
Или се усвињи.

Ако време користиш
Трошаџији сметаш
Ил да с њиме време листиш
Ил да га здеветаш.

Дани ће ти бити рам
Живот пејзаж сињи
Ил у њему тврдуј сам
Или се усвињи.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pon Feb 11, 2013 6:45 pm

ГЛЕДАМ

Гледам како плитак мир стиже дављенике у плићаку
На површини нестварно углачаног сјаја
Равница без конца потања у мраку
Ни узлета нема ни очаја.

Гледам синове прељубе како славе
Одсечене главе ко пехаре накрећу
Ја једнодневно створење
Ноћ још коју преживећу на срећу
У оази поезије на непостојећем броју.

Гледам ужурбане велможе
Хабају чизме од ђавоље коже
Са славља на славље
Говорећи глачам искрено узглавље

Гледам знојем робља расте рајски врт
Власника живота од крви и меса
Устрчалу гледам прерушену смрт
Где дрско поткрада Бога за чудеса.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pon Feb 11, 2013 6:47 pm

ПОКЛОНИХ СЕ

Путем клецам духом пренемогнут
Оптерећен под теретом погнут
Ништа теглим пола века, више
Свако псето на мене кидише
Светлости се стуба придржавам
Грешим страсно па грех окајавам
Напред назад под теретом климам
Ништа немам а опет све имам
Свет на мене гадљив је углавном
Што му брке не гладим огавном
Шта ћу куд ћу кад крешем на прву
Свете врли прости грешном црву
Пола века дакле младост прође
Зарудело сад ми киси грожђе
За овакве оста грожђе суво
Што га не бих под креветом чуво
Четри ветра у мени се сретну
Па на гору кушања ме метну
Куд ћу шта ћу грешан шта још могу
Поклоних се ал Господу Богу.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pon Feb 11, 2013 6:48 pm

КО САМ ШТА САМ

Ко сам шта сам где ћу да се тражим
Неприпадљив ни тамо ни вамо
Недруштвен да гомилом се тражим
Нико ништа усамљеник само.
Пођем десно одвуку ме лево
Ове танке ноге непослушне
Животом сам веку одолево
Година ме свака за врат ћушне
Немам крила па да будем птица
А без лета живот је каљуга
Доживотни раб човечјег лица
Према себи не пронађох друга
Тапкам местом а нисам тапкарош
Ни пијанац више ни женскарош
Прхну време младости лудачке
Сад ме гњаве болести старачке
Трошно тело срце млади оро
Који пут би још небо преоро
Ал беспутна влада нека сила
Летачима која креше крила.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pon Feb 11, 2013 6:50 pm

ЧУДЕСА У МЕСУ

Кад испија мушкост дугим, неутаживим гутљајима
У неком од тајних пролаза кроз црно клупко живота
Успаљена, дивља, с ројем жеравица у крви
Лудилом пече живце и као нагорела палидрвца слама
Успијуша од заната, убица скривеног лица под кором шминке
Заденута у време ко кактусова бодља боцка очињи вид
Везује подједнако вешто атлетске скокове и посрћуће корачиће
Дрхти у прокључалој лави под сукњом од два прста
У њеној карлици, свој од гравитације, гнезде се пигмалиони
Кад љуби слаткој смрти зурим у очи изгужваног лица
Верује у еротику и љубав, својом вером креће чудеса у месу
Не признаје капитулације, беле заставе и млаке пољубце
Док медитативну тишину цепа бучном екстазом страсти
Кад се жар охлади повијем погурену силуету у резигнацију
И тешким уздасима грабим преостали поноћни озон.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pon Feb 11, 2013 6:51 pm

ЦВЕТОВИ ВАВИЛОНА

Кад змијски угмиже у фармерице Версаћи
Кап белог злата у чашу пупка кане
Сва мокра од жеље погаси ми свећице свести
Аблендује очима из којих капље блуд
Етику обуче под леву ногавицу припијену уз ногу
Волим сличицу кинеског змаја на њеном голом рамену
Волим ту пирану помахниталу за мојим месом
Како опојно ноћас миришу цветови Вавилона
Из чијих чашица сочних срчем опори мед
Над прахом цитаделе вилинско коло игра есид хаус
Док прокључала земља жудно испија реку сладострашћа.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pon Feb 11, 2013 6:52 pm

ЉУБАВНИЦА ОД ЗАНАТА

Умотана у шарене крпице, посута златним прахом
Боцка летњим раменима по такту популарних нота
Степовањем витких ногу укреше око пренутог сањара
Једним мигом по три мушка друштва баца у прашину
Свака јој метропола нуди по један истакнути угао
Љубавница од заната, терапеут фрустрираних мачева и хероја
Кад се смеје пуца стегно случајног пролазника
Кад плаче на плочнику остане дуга од разливене шминке
Кад нађе сталну муштерију појури за два сведока
А свака јој метропола нуди по један истакнути угао.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pon Feb 11, 2013 6:57 pm

НЕКАД ДОК ПОСРТАХ

Некад, док посртах вињаком саплитан
Од Свих бејах цењен, поздрављан и питан
Пијанство ми беше кључ за многа врата
Те постадох врстан кључар од заната.

Некад, док по свима сравњивах се собом
Не проводих дане обикољен злобом
И жене ме луђе волеше под гасом
Уз кикот, на кварно, пригушеним гласом.

Кафана ми беше као радна соба
Политичка бина мог пијаног доба
Пићем лик замагљен за Све улазница
Кад маглу растерах остах без Свих лица.
Nazad na vrh Ići dole
glasonosa



Datum upisa : 22.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   Pon Feb 11, 2013 6:58 pm

РАЗМАКНИТЕ СЕ ДРУМОВИ

Размакните се друмови да прођем
Са рукама стихова пуним
Док умирем часно где сам и рођен
Смртни век где лаж ми круни.

Опрости Оче заблуделом сину
Опрости Мајко за сузе горуће
Залутах једном у цвећу и вину
Па сиђох с пута у беспуће.

Слободом кужан не добих срећу
Можда ме и гроб примити не сме
Јер лажно да љубим не умем и нећу
Пркосим смрти истином песме.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић   

Nazad na vrh Ići dole
 
ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ - Рајица Марковић
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 4Idi na stranu : 1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: BIBLIOTEKA DANUBIUS FORUMA :: DOMAĆI PISCI/PESNICI-
Skoči na: