DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 VREME

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Mirjana

avatar

Godina : 43
Datum upisa : 08.09.2008

PočaljiNaslov: Re: VREME   Čet Okt 02, 2008 9:31 pm

First topic message reminder :

POJAM VREMENA U HEGELOVOJ FILOZOFIJI

Apstrakt: U ovom radu se analizira pojam vremena unutar Hegelovog sistema, sa ciljem da se utvrdi ima li on zaista fundamentalan značaj za Hegelovo zasnivanje filozofije kao apsolutne znanosti. U prvom odeljku se ukazuje na neka osnovna mesta, koja se mogu uzeti kao čvorne tačke u oblikovanju ovog pojma u dohegelovskoj filozofiji (Aristotel, Kant). U drugom se prelazi na imanentnu analizu pojma vremena u Hegelovoj filozofiji. Tu se, između ostalog, najpre razmatra dijalektička međuzavisnost prostora i vremena; zatim se iznosi teza da je pojam vremena konstitutivan za Hegelovu ontologiju, jer je Hegel vremenu vratio izgubljenu supstancijalnost time što ga je izjednačio sa bivanjem (Werden) jednim od određenja sa početka Logike, a koje u Hegelovom sistemu ima značenje vremenskog događanja duha; na kraju se ukazuje na epohalnost Hegelovog dijalektičkog izjednačavanja Pojma i Vremena. Poslednji odeljak predstavlja rezimiranje i situiranje problema u širi kontekst.

Ključne reči: vreme, prostor, sada, tačka, konačnost, beskonačnost, bivstvo, duh, pojam, ontologija, dijalektika, istorija.

"Le silence eternel de ces espaces infinis m` effraie." (Paskal)

Ukoliko pokušamo da pojam vremena sagledamo u nekakvom širem kontekstu istorije mišljenja vrlo lako možemo zaključiti da je on najčešće ili ostajao po strani, u tamnoj svetlosti samorazumljivog, ili pak, zadavao mnoge probleme onima koji su fenomen vremena postavili kao izazov sopstvenom razumevanju. Misao ovih drugih, koji su makar pojmom pokušavali da ukrote vreme često je završavala u potpunoj antinomičnosti, uz koju je kao pratilja išla, ponekad i filozofima svojstvena, rezignacija. Možda niko bolje, a verovatno ni upečatljivije to nije izrazio od sv. Avgustina u poznatom stavu o neiskazivoj i neuhvatljivoj prirodi vremena - "Što je dakle vrijeme. Ako me nitko ne pita, znam, ali ako bih htio nekome na pitanje to razjasniti, ne znam..." - kazaće rezignirano jedan od najvećih hrišćanskih filozofa.

Kao značajan problem u tradiciji razumevanja vremena pojaviće se i pitanje situiranja samog problema. Pripada li on kao takav, filozofiji ili je pre svega tema prirodne nauke. Polemika između Lajbnica i Njutna u tom smislu, bitno je razdvojila istoriju ovog pojma, kao što je, uostalom to već bilo učinjeno i sa odnosom metafizike i nauke. Dok je prirodna nauka vreme posmatrala uglavnom kao prirodno datu, objektivnu veličinu, uvek u vezi sa prostorom, kretanjem, i promenom, filozofija je nastojala da pitanje vremena zaista tematizuje na što radikalniji način, tragajući za njegovim nepretpostavljenim izvorima. Kantov kopernikanski uvid, da je samo pitanje vremena određeno vremenom, odnosno da je vreme uslov sveg našeg saznanja, eksplicitan je primer takvog radikalnog filozofskog promišljanja vremena. Sa druge strane, savremeno, Hajdegerovo fundamentalno - ontološko razračunavanje s tradicionalnom ontologijom je ukazalo na presudan značaj koji je specifično (pred)razumevanje ovog pojma imalo i na samu filozofiju u liku metafizike. Shodno tome, čitava metafizika je, po Hajdegeru, na implicitan način vođena jednom prethodnom odlukom o pitanju vremena, pa je time smisao ovog pojma prevazilazio okvir koji mu je ona sama pružala.

Propitivanje pojma vremena u okviru Hegelove filozofije, usmereno je, pre svega ka tome da ispita status ovog pojma unutar Hegelovog sistema, kao i to ima li on zaista fundamentalan značaj za njegovo zasnivanje filozofije kao apsolutne znanosti, u kojoj se čitava zapadna filozofija, na poseban način sabira u svoj vrhunac.

Na samom početku treba imati i to na umu, da je ovaj hermeneutički zadatak, koji predstoji, obeležen dvema osnovnim teškoćama. Prva, što je, kao što smo već spomenuli, to jedan od najprotivrečnijih pojmova, o čemu nam svedoči čitava istorija mišljenja. Druga, što je pojam vremena u Hegelovoj filozofiji nedovoljno ekspliciran i prekriven mrežom sistema.

Da bismo ipak ostvarili naš neposredni cilj, to jest pokušali da razjasnimo pitanje vremena u okviru Hegelove filozofije potrebno je načiniti jedan korak koji će prethoditi tom ostvarenju. Taj prethodni korak se sastoji u pokušaju da se, makar i u naznakama, osvetli prvobitni misaoni okvir iz kojeg će se ovaj fenomen, kao predmet filozofskog mišljenja uopšte pojaviti. Pored toga, u ovom kontekstu potrebno je naznačiti neka osnovna mesta, koja se mogu uzeti kao čvorne tačke u oblikovanju ovog pojma u dohegelovskoj filozofiji. Potreba za tim, takođe leži i u specifičnosti samog pojma vremena, jer postoji sumnja da on u izvesnom smislu istrajava bez bitne promene u okrilju mišljenja koje nosi obeležje metafizičkog.

I. O nekim, bitnim aspektima dohegelovskog uobličavanja pojma vremena

1. Pojmovno otkriće vremena

U Grčkoj filozofiji misao o vremenu prvi put dobija svoju pojmovnu artikulaciju. Fenomen vremena u njoj stiče značenje i smisao tek nakon prethodnog određenja bivstva kao večnog, nepokretnog i nepromenljivog. Posledica takve, metafizičke, odluke, za koju su pre svih "odgovorni" Elejci, biće posmatranje vremena u opoziciji prema večnosti. Večno i nepromenljivo je istinsko bivstvo, dok je svaka promena, kretanje, pa i vreme privid. Platon će ovu ideju konzistentno razviti u svoje učenje. Dakle, vreme je, po njemu, samo slika, kopija večnosti, zato što je samo večnost ta koja istinski jeste i koja će biti - "Uzor je naime ono što kroz svu večnost jeste, nebo pak ono što je tokom sveg vremena bilo, što jeste i što će biti." Uspostavljanje analoškog odnosa izmedju vremena i njegovog opozita, večnosti, kao suštinskog atributa bivstva nedvosmisleno upućuje na izvore teorijskog uobličavanja slike vremena. Vreme, kao stalno promenljivi i neprekidni tok ipak u sebi sadrži nešto što je postojano i isto. (Po čemu i nalikuje večnosti.) To je upravo ono stalno ponavljajuće Sada, čije je postojanje samo prividno u neprekidnom dolaženju i prolaženju. Međutim, ono se suštinski pojavljuje kao uvek isti i uvek prisutni deo vremena. Zato je ono i ključ za ovu analogiju. Uostalom i sam Hegel će mu mnogo vremena posle pripisati "nečuveno pravo".

Aristotelovo traganje za suštinom vremena, sprovedeno u okviru Fizike, izneće na površinu gotovo sve teškoće koje svaki pokušaj poimanja vremena sa sobom nosi. Kao što je poznato, središnje mesto u njegovoj ontologiji prirode upravo zauzima rasprava o vremenu, zajedno sa raspravom o kretanju i promeni. Tu Aristotel, između ostalog, pokušava da teorijski razgraniči pojam vremena od pojma kretanja, koje za njega predstavlja suštinski način bivstvovanja prirode. Ali, i u tom pokušaju da razgraniči vreme od kretanja, on će ipak najpre ukazati na njihovu neraskidivu i nužnu, unutrašnju sapripadnost, jer se jedan fenomen može razumeti samo uz prisustvo drugog.

Aristotelova analiza vremena usmerena je i vođena pitanjem o sada ( nun ), koje se i ovde pokazuje kao suštinski trag na putu otkrivanja prirode vremena. Međutim, odmah na početku tog puta iskrsava aporija. Naime, ukoliko se pođe od sada, kao stalno prisutnog i ponavljajućeg dela vremena, vreme se očigledno pojavljuje u svojoj deljivosti. Sada je granica koja spaja i razdvaja prošlost i budućnost, od kojih je vreme, kao celina sastavljeno, ali i jedini oblik vremena u kome ono realno postoji. Sledstveno tome, ukoliko sada jeste, onda oni prošli sada, (ne-više sada, odnosno ono što više nije), i oni budući, (ne-još sada, odnosno ono što još nije), elementi vremena, kao takvi, ne postoje. Vreme, dakle kao, bivstvujuće ne može biti deljivo i sada nije deo vremena, jer se vreme kao celina sastavljena od delova, ne može sastojati od nečega što ne bivstvuje.

Izlaz iz ovog paradoksa o deljivosti vremena, (i čudnoj prirodi onog sada, kao njegovog dela), Aristotel pronalazi preko srodnosti vremena i kretanja. Jer dok sada jeste, nema nikakvog ni kretanja ni mirovanja, pa ni vremenskog toka. Budući da je vreme u neprekidnom, kontinuiranom toku, njegova deljivost je samo po mogućnosti, to jest, potencijalno, što je u skladu sa Aristotelovim učenjem o dvostrukosti načina bivstvovanja, (potencijalnom i aktualnom). Analogiju vremena i kretanja on razvija u poznatu definiciju pojma vremena iz Fizike: "Jer vrijeme jest i upravo ovo: broj kretanja naprama "prije i poslije"" Pojam broja, koji Aristotel uvodi u ovu definiciju, nije upotrebljen u čisto matematičkom smislu, već pre svega kao mera kretanja. Osnov i jedinica merenja jeste ono sada, ali samo u vidu potencijalnog dela vremena. Njegova funkcija je ovde dvostruka. S jedne strane, ono omogućava da se omeđi prethodno od kasnijeg, a sa druge ispunjava zahtev za istovrsnošću kod principa brojanja. (Jer, da bi se nešto brojalo, ono mora, po tome po čemu se uzima zajedno, biti formalno isto.)

Kada je već ovako definisao vreme Aristotel zaokružuje svoje učenje o vremenu tezom, da pošto je vreme brojanje, nema vremena bez onog koji broji, a to je duša: "Ako pak ništa drugo po naravi ne može brojiti osim duše - ili um u duši - onda je nemoguće da biva vrijeme ukoliko ne bude duše..."

Ključna karakterizacija vremena, u sklopu rasprave o kretanju, gde je kretanje određeno kao "ostvarenost onoga što biva možnošću" , i kao takvo predstavlja suštinski način bivstvovanja prirode, učiniće bitnom vezu, razumevanja vremena i Aristotelove ontologije. Iako ova veza, tek treba da bude odgovarajuće interpretirana, mi se nećemo upuštati u to, već ćemo pre svega, istaći u prvi plan, ono što se ovde pokazuje odlučujućim za mnoga potonja ispitivanja ovog problema. To je upravo priroda odnosa vremena i kretanja. Vezu između ova dva fenomena Aristotel uspostavlja posredno, tek preko brojanja, što utvrđuje njegova definicija vremena. S obzirom da je duša ta koja broji, onda se ona na taj način, pojavljuje kao osnov (i uslov.), veze između kretanja i vremena. I pored toga, što kod Aristotela, priroda i duša, prosto ne stoje u odnosu suprotstavljenosti i ne nose u sebi svu onu napetost novovekovnog razlikovanja subjekta i objekta, ipak je ovim grčka filozofija postavila obrise, one razlike, koja će se znatno kasnije artikulisati, kao dvojstvo "subjektivne" i "objektivne" suštine vremena.

No, vratimo se još na kratko Aristotelu. Novootkrivena "duševna priroda" vremena otvara novo pitanje: Na koji način mi saznajemo vreme, ili još bolje na koji način je fenomen vremena nama uopšte dat.

"Jer istodobno zamjećujemo (aisthanometha), i kretanje i vrijeme.", kaže Aristotel i čini se da ovaj njegov stav pruža odgovor na postavljeno pitanje. Izvor, odakle se fenomen vremena uopšte pojavljuje, nije u brojanju, koje se u ovom kontekstu pokazuje tek kao naknadna sposobnost duše, već, zapravo u opažaju, kome obostrano pripadaju i vreme i kretanje. Pored toga, on ne uobličava samo nešto što se nalazi izvan duše, već najpre, ono što ona razabira unutar sebe, kao nerazlučeno jedinstvo kretanja i vremena.

Sličnost ovakvog Aristotelovog određenja vremena, kao nečeg što se zbiva u duši i Kantovog transcendentalnog učenja o vremenu je lako uočiti, ali je ne treba previše ozbiljno shvatiti. Naime, pored duše, teorijski okvir razumevanja fenomena vremena čine još i aristotelovski pojmovi bivstva i njemu pripadnog kretanja. Ova tri pojma, sa svom širinom značenja koju imaju u Aristotelovoj filozofiji, primarno određuju horizont iz kojeg Aristotel pojmovno zahvata vreme. Međutim, isto tako, oni ne pružaju, kao što smo iz prethodnog videli, mogućnost da se uzajamna povezanost ovih pojmova sagleda u svetlu vremena, kako je ono shvaćeno u Fizici.

.
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
Svemimir

avatar

Datum upisa : 21.02.2015

PočaljiNaslov: Re: VREME   Ned Jun 21, 2015 10:16 pm

vreme je nesto sto ne postoji.........jedino sto svemir nije stvorio a izmislili su predatori na zemlji.

da bi se ono matematicki izracunalo i dobilo trebalo bi se meriti na istom mestu, istim uvetima, okruzenju.........to znaci da je to na zemlji nemoguce a ako je to ovde nemoguce ,onda je u ostatku apsoluta to definitivno nemoguca misija.........tko moze bolje zahebati svemir od zemljana :sunce11:

sadasnjost se uvek menja jer ona je jucer,danas,sutra............sadasnjost je svesnost trenutka u kojem se nalazimo a trenutke biramo mi.......... i kada su nam plasirani opet imamo izbor........

sadasnjost je bezvremenska igra koju mi ne znamo igrati i zato smo hendikepirani za lepotu zivota.............

gubimo se u smislu a pronalazimo u besmislu................
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: VREME   Pon Jun 22, 2015 3:00 pm

Vreme je ono što čoveka konstantno slabi ,a na kraju mu dođe i glave . 
Bolest kojom se zarazimo rođenjem ,i čije trajanje do neizbežne smrti zavisi od toga koliko nam je jedinica vremena "dodeljeno" ,od Boga ili Fortune ,ko kako više voli .










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Svemimir

avatar

Datum upisa : 21.02.2015

PočaljiNaslov: Re: VREME   Pon Jun 22, 2015 7:50 pm

vreme je prolaznost zivota u gledanju kazaljki na satu..............one se vrte u krug ili se mere suncanim satom a mislimo da nepovratno prolazi i tu gresimo.........................

vreme ne prolazi, ne moze prolaziti nesto sto ne postoji, cega nema...........prolazimo mi iz jedne energije u drugu a to prelazno razdoblje smatramo vrhuncem svoga bivanja i svrhe, na zalost opet gresimo jer sve krivo percipiramo i merimo i ogranicavamo...........

jedine granice koje postoje su granice naseg uma a on radi na rezervi................
Nazad na vrh Ići dole
pesma
Sestra Vetra


Humor : 'El' se to jede?
Datum upisa : 26.09.2014

PočaljiNaslov: Re: VREME   Uto Jul 07, 2015 10:58 am

Ljudi su vrsta koja postoji u ograničenom stanju, sa ispranim mozgom zbog koga veruju u sve vrsta fikcija - jedna od njih je i vreme.

Vreme koje smo zamislili bi mogli nazvati čekanjem - stalno čekamo - zato ograničenim mozgom merimo pređeni put -međuvreme između dva čekanja- čini nam se da stojimo u mestu i sakupljamo (iluzorne) informacije, zbog kojih pogrešno percipiramo prostor po kom se sve kreće i menja - sami sebe pogrešno doživljavamo kao statična bića(vezana kožom, kućom i nebom iznad glave) kojima prolazi vek trajanja.  Mi smo minijaturni univerzumi koji se non stop menjaju, umiru i rađaju - konstantna promena.

Mislimo da smo ono što vidimo i čujemo, da su stvari oko nas onakve kako ih vidimo i izmerimo svojim relativnim merama koje mere materiju koja je 99.9999% praznina!

Stvari nisu onakve kako ih mi vidimo!

Programirani smo da verujemo u svoje parcijalne iluzije. Vreme je čekaonica u kojoj smo se Danas izgubili, čekamo dr. Juče, specijalistu za Sutra. Komirani smo.

Verujemo u Vreme, ono je naš vrhovni bog - zato imamo osećaj prolaznosti.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: VREME   Pet Apr 15, 2016 10:46 pm

Cuj, Hegel...Desanka je to mnogo lepse...










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: VREME   

Nazad na vrh Ići dole
 
VREME
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2
 Similar topics
-
» Kako da brze prodje vreme...
» Pravo vreme za stupanje u seksualne odnose.
» Vreme potrebno za kuvanje povrća
» Paulo Koeljo
» GLAVNE ZVEZDE

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: TAJNE UMA i EMOCIJE :: FILOZOFIJA-
Skoči na: