"Vidiš? Godine nas obrade različito… Nekom postane važno s kim će leći, a nekom s kim će se probuditi."

"Vidiš? Godine nas obrade različito… Nekom postane važno s kim će leći, a nekom s kim će se probuditi." Vidim, i nekako je velikoj većini postalo važno samo sa kim će leći. Tako se retko budimo jedni pored drugih. Neprospavane, pijane noći, seks avanture, neozbiljne kres šeme, popularne kombinacije, usputne veze, prolazni partneri koje istinski ni ne poznajemo, veze na jedno veče… svega ima, ali ljubavi nema!

Ljubav – ljubav je precenjena kategorija! Ljubav – ljubav se pretvorila u igru, u gimnastiku, u takmičenje, u sabiranje! Ljubav – ljubav je sinonim za seks! Gledam kako se ljubav polako gubi iz sistema vrednosti, kako se muško-ženski odnosi pretvaraju u igrice, u stalnu potražnju za seksom, u taktike, kako kvalitet partnera ustupa mesto kvantitetu. Pitam se, da li neko danas uopšte ume da voli? Da li uvek bilo ovako? Da li će biti? “Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli, ne bi trebao ništa drugo da radi! ”

I više nije bitno, ko je kriv, da li žene ili muškarci, jer uspeli smo, svi zajedno, da od ljubavi napravimo šalu. Čak se i ozbiljne veze, zajednice i brakovi sklapaju površno, zato što to tako treba, ili iz interesa, jednostanog ili obostranog, traju kratko, često su mučni i lažni, bez poštovanja, bez divljenja, bez istinske ljubavi, bez spremnosti na borbu i na žrtvu. A sve je više onih koji su nespremni, bez obzira na godine i zrelost, da se uopšte upuste u neke ozbiljne priče, stalno težeći za gluvom i lažnom slobodom, za usputnim, divljim seksom, i stalnom promenom partnera! Ni ne slute da u stvari nisu slobodni, da su teški zatočenici nagona i pustog sveta bez srca.

Ne radi se ovde o puno ili malo seksualnih partnera, već o stanju duha. U potrazi za ljubavlju, dok srce i duša lutaju, sledeći svoje fizičke i duhovne potrebe, desi se i da promenimo više partnera, tražeći prave, tražeći one koji će nas vinuti u neslućene visine. To je razumljivo, posebno danas, u 21. veku, i nije ništa strašno ni čudno brojati ljubavnice/ke na prste obe ruke (a možda i više ruku). Međutim, problem nastaje onda kada menjamo partnere, ne usled igre sudbine, već je sama svrha i cilj promene da ih bude što više, da se pravi bogata kolekcija, da se stalno beži od ozbiljnih i vrednih odnosa! Bez želje da se skrasimo, da se posvetimo samo jednoj osobi, da uživamo u ljubavi, ostaćemo prazni i zauvek izgubljeni u sivilu duše koja ne voli! Nema lepšeg i starstvenijeg vođenja ljubavi od onog kada nekoga potpuno poznajemo, njegove želje, snove, nadanja, potrebe, osmehe, dodire, kada nekog osećamo celim svojim bićem, kada smo sa nekim razmenili srca! "Jer tamo gde se volimo, nikada nije mrak!"