DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Olovka piše srcem

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 9 ... 15, 16, 17, 18  Sledeći
AutorPoruka
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Olovka piše srcem   Uto Jun 19, 2012 12:51 pm

First topic message reminder :

Mala srecna minuta u kojoj se to dogodilo,zakacila mi se za uho kao biser.


Treba mi neko da sa mnom živi u kutiji,
neko ko nije niko,
neko ko pali insens,
zatim cisti svakodnevnu pozornicu
(ali ne veruje u rituale),
neko ko udiše vazduh i zatim ga
drži u plucima... u stvari,
Ne treba mi niko
Medutim,
treba mi neko ko srice azbuku...
neko neporušen godinama,
neko izbrušenog stila, koketno bice
sa svilenim maramama,
neko odeven u crno a lagodan
u svojoj koži,
neko ko voli da putuje sam po svetu,
u stvari...
Niko mi ne treba
Treba mi neko ko voli decu
neko ko pravi umetnost,
ali za nju - nema uvek vremena...
neko ko se budi posle podne i pali džoint,
ko roni na dubinu od 1 000 metara
i tu ajkuli glanca zube,
ali ko ni mrava zgazio ne bi,
treba mi neko ko poznaje bolnice,
ko pravi stolice, ko tuca andele,
ko sa davolom tikve sadi, u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko ko je procitao
aleksandrijsku biblioteku,
spasio je od požara
i instalirao u svoj kompjuterski program,
neko ko se rodio u Aleksandriji, Madagaskaru,
Tunisu, u Aino plemenu
u Japanu, u Beogradu u Teheranu u Njujorku
u Rimu u Kazablanki,
neko od svetle misli i sjajna oka,
neko ko pocinje pokret u istoriji
ili ga završava, u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko nežan kao meko
praskozorje, tvrd kao stena Gibraltar,
razuzdan i veseo, težak i glomazan kao ormar,
neko ko jede slatko od ruže, rahat-lokum
ko me pred zoru sastavlja
i rastavlja kao sat,
neko ko hoda kao macka i otvara
žute zenice u ponoc,
neko ko ne kaže ništa
cak ko ne postoji, u stvari i zaista,
Niko mi ne treba
Treba mi kamikaza uzdignutih krila,
neko ko poklanja cvet,
ko ne mrzi svet
i ko se smeje smrti u lice...
Neko ko place usred autobusa...
na sredini koncerta
na polovini razgovora i dok sece luk,
Treba mi neko koga nisam srela,
zavela, ponela, omela, obezglavila,
navela, zanela, ranila...
Treba mi neko ko laje na mesec – u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko ko pravi muziku,
ko pravi sranja, ko donosi odluke,
neko ko kopa u rudniku, ko radi u banci,
ko cisti slivnik, spava na kiši,
ko glanca kavez u zoološkom vrtu,
neko ko guta asid, predaje etiku,
pegla veš, razmišlja o sutonu,
pronalazi vakcinu protiv SIDE, dosade,
neko ko je završio sa meditacijom
i izašao iz neuroze,
neko iz pecine, iz loše porodice,
neki prosjak koji voli da se smeje,
princ koji krade vazduh iz nozdrve,
orgazam iz pete, koji trebi vaške iz kose,
knjige iz biblioteke,
ko snima film o beskrajnim oblacima
i napuklim ogledalima, ikona mudrosti
i ludosti, znanja i neznanja,
u stvari
Ne treba mi niko
kome mnogo trebam...
Treba mi neko ko cisti cipele,
sece nokte, slaže posude,
posmatra planete, voli nauku,
ima svoje mišljenje, ne gaji predrasude,
ko nema kicmu ali ima auru na mestu
gde hoda uspravno... u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko ko razmišlja u bojama,
ko oseca prstima i ko sanja budan,
treba mi neko vešt,
a nesiguran poput akrobate,
ucitelj džiu-džica na elektricnoj stolici
punoj vate,
magnetna plazma u bolnici,
krvno zrnce u plaštu sena,
perverzna princeza na zrnu graška,
ulicni diler sa dosta praška,
pustinjski vetar bez jednog daška,
u stvari... u stvari,
Niko mi ne treba...
niko baš toliko, toliko
toliko
kao
Ti..[You must be registered and logged in to see this image.]


Poslednji izmenio Zana dana Ned Jun 24, 2012 11:31 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
podbarac
Lala iz Bosne
Lala iz Bosne
avatar

Godina : 61
Location : Novi Sad
Humor : Ta dašta
Datum upisa : 30.11.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Sub Dec 15, 2012 8:40 pm











[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Sub Dec 15, 2012 10:26 pm

.Nisi znao da me cuvas
da me nikad, nikom ne das
kad sam sebi nasla srecu
ti sad kazes da ti trebam . . ."



Nemoj
biti ljut na mene što mi više nije stalo. Budi ljut na sebe jer mi je
nekad bilo stalo do tebe, a ti si bio slijep da to vidiš.
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Ned Dec 16, 2012 7:24 am

Poimljem ljubav kao suncanu zraku…
Koja se probije u beznadnom mraku...
Kao rijec bozija, bez ruge , bez svadja..….
Pomalja se iz magle....i kao fenix se radja...
I opet, i opet blista ... u beznadju tuge....
Jer za ljubav prema njoj, nema mi druge….

Dok u ocima bubnja, spustam glavu dolje...
Otvaram ruke prema nebu, siroko...
Pomogne on, pa mi bude bolje....
I sto mi poruci, u srcu je duboko....
I dignem glavu, sa suzama na licu...
Zamucenim ocima za nas ....molim...
Da vrati mi moju Cesaricu....
Koju samo On pojmi koliko je volim...

Plima se dize, ovdje na Irackom pijesku….
Tikritska se, beskrajna drama radja...
Pucaju svi savovi, u dusi mi kao u tijesku..
I vodi i vuce....put beznadja....
A tada…dok urlaju sirene ....i ovce u bunkere bjeze…
I dok se od buke prasaka i dlake na vratu najeze...
Padam na koljena...zazivam mu ime....
I klececi, na pijesku, sa suzama u ocima......
Pisem njeno ime.....

Povracam na pijesku, jer u dusi gori...
I sve je grozno, kao u nocnoj mori...
Drhtim sav i sav se tresem...
Tesko mi je da to podnesem...
Na krstopucu svih krstopuca...
Dusa mi nezna : gdje joj je kuca..
Sa prazninom u ocima gledam oko sebe…
I u svakom pjescanome zrncu...duso, vidim tebe


Ne saznala nikad...kako dusa mi jeca...
Kako padaju neba i snovi se ruse...
I nikad nek ne doznaju nasa djeca...
Kako samo boli kada te guse....
I da njihov tata i ocuh i nevoljeni muskarac
Ovdje dusom gasne ko sprzeni komarac...
Iako se njima samo beskrajno smijesi...
I predivne, male duse. svojom toplinom tjesi...



Na koljenima sam, svake noci..
I molim i nadam se: opet ce mi doci
Pod Tikritskim nebom, posutim sjajem...
Molim se, klanjam i Tebi se dajem...
O boze, ti znas, uticem se tebi...
Jer to njoj nikad priznao nebi...
Prodje i dodje svaka patnja i bol......
Samo....platis zvjezdani obol....

Zasjala je jednom, jedna NOVA,
Pitam se: jeli to jos uvijek ova...
Odgovor u meni duboko se krije...
Kao da pitanja ni bilo nije..
Da, jos uvijek i zauvjek…i....sjaji....i... gori…
Iako u njedrima sve cupa i sve se bori…
Mutan je sjaj….od ljubavi neuzvracene..
Od duse ranjene, posunovracene…

Borac, o kakvo gordo ime...
I led ledeni ponosi se njime...
Al dusa ne priznaje misice i smijeh...
Priznati ovo, pa.....nije grijeh...
Rijeci dvije samo.....
DODJI VAMO!
I sve predivno ce biti...
To nikad necu kriti
Ako ikad to bude...
U svojoj dusi ispekla i rekla..
Ljubit cu je nocima bez stanke i retka…
I sto da kazem…da se nebi krilo…
Bit ce...kao da Tikritskog pijeska....
Nikad nije bilo!
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Uto Dec 18, 2012 4:14 pm

ORHIDEJA

Kad sam te vid’o kraj mirisnih leja,
U parku, uz pesmu sakrivenih gnezda,
S viticama gustim, s velom i, k’o zvezda,
Na belom šeširu crna orhideja,

Tajanstveni suton, pun ljubavi strasne,
Šaptao je čežnju kroz mirisne grane,
Dok poslednja rumen na zapadu gasne,
I mir, mir svečani pada na sve strane.

Ja za tobom iđah, i u jednom mahu,
Slušajuci tice i talase rečne,
Ja osetih silno, u pobožnu strahu,
Da je najzad došao čas ljubavi večne,

Čas ljubavi prave, željene i čedne,
I sve što u mojoj duši beše časno,
I dobro, i nežno, ispod kore ledne
Prenu se i živnu i zaklikta glasno.

Al’ ti ne rekoh ni “silno te ljubim”,
Niti “dušo”, niti “oči moje sjajne”,
Niti praznom rečju i pokretom grubim
Zbrisah čedne draži nekazane tajne.

Jer, k’o snežna lava, u istome casu
Survaše se na me bol, tuga i strava,
Tajna strava koja u trenutku zasu
Klice nove nade i života prava.

I u čudnom strahu ja se pitah tada,
Kakvo sudba sprema ispaštanje veće,
I koliko treba nevolje i jada
Da okajem ovaj čas nenadane sreće!

I ne videh ništa. Ni daleke gore
Zabrađene tankim velom magle plave,
Ni ritove mnoge sto spokojno gore
Kraj obala mirnih nepomične Save…

Ti prođe. – Uz pesmu sakrivenih gnezda,
I tajanstven šumor žbunova i leja,
Predznak duge bede, kao kobna zvezda,
Dizala se zlobna, crna orhideja.
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Uto Dec 18, 2012 6:41 pm

ZNAM DA SI TU

Ne mogu o tebi,
da napišem priču,
jer te toliko ne poznajem,
ali mogu pesmu...
toliko te znam...

Znam da si tu,
sveprisutna u mojim mislima,
sve jača u mojim željama,
sve lepša u mojim očima,
sve više nedostaješ,
u mojim pustim noćima...

I gledam te sanjivo,
u krugu mojih snova,
i gledam te sa čežnjom ,
želim da budeš samo moja,
I gledam te ,
samo te gledam...
I pružam ruke da te dotaknem,
kroz ovu paučinu od snova,
u ovom zamišljenom krugu,
od mašte , sa puno boja...

I gledam te,
I toliko te poznajem,
i toliko te znam..
A evo,
još uvek te čekam,
svoje snove da ti dam...

Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Sre Dec 19, 2012 9:29 pm

..u tvojim ocima

Ima nečeg u tvojim očima
Što me podseća na greh
Što krade san mojim noćima
Na lice mi spontano navlači osmeh

Ima nečeg u tvom glasu
Što ima prizvuk na daljinu
Što budi muziku u mom stasu
A usne tera da se približe vinu

Osećam moć u tvojim rukama
Nežno me miluju s najvećom žestinom
Celo telo mi je na mukama
Sve misli su mi oblivene toplinom
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Sub Dec 22, 2012 10:32 am

Cujem sapat vjetra, cujem tvoj glas, ali kada se okrenem nema nicega, samo vjetar u mojoj kosi. Razmisljam si gdje si li sada, zasto te nema, gledam oko sebe. Ali nigdje nikoga, bas nikoga. Kao da sam sama na svijetu, usamljena, bez ljubavi, bez ikoga. Ali tada, produ me trnci, zadrhtim, cujem ti glas, samo zatvorim oci, i osjetim vjetar kako mi kroz kosu prolazi, kako se cuje lisce kako ga vjetar nosi polako, cujem ti glas, i ne razmisljam kako je to nemoguce jer si tako daleko, ali nije me briga, slusam te, i samo odjednom osjetim ti dodire, tvoje ruke oko mene, ne otvaram oci, bojim se da ako ih otvorim da ce sve nestati, da ces ti nestati, da ce sve ovo biti samo san, samo bajka. Ne zelim se probuditi. Zelim ostati s tobom zauvijek, zelim da ti budes moja vjecnost. I nikada te ne zelim pustiti da odes. Grlis me, ljubis, ali ja ne otvaram oci. Osjetim ti ljubav u dodirima, tako njezno, tako osjetljivo, kao da me ne zelis jace stisnuti da me ne strgas. Osjecam se kao u raju, jer sam napokon s tobom. Govoris mi da otvorim oci, da ovo nije san, da ovo nije bajka, obecajes mi da ce sve biti u redu ako otvorim oci. Dodirujes mi lice, njezan si svila na mojoj kozi. Kao plisani medo koji spava samnom nocima kada tebe nema. Dodirujes mi oci, ljubis me, pricas mi, sapces, vjetar sapce. Sve je savrseno, a ja zelim da tako i ostane. Govoris mi da ti vjerujem da ce sve biti oke ako otvorim oci. i da vjerujem ti, otvaram oci, a ti si tu. Sjedis preda mnom, gledas me kao nikada u zivotu, smijesis se. I ljubis me. Ja ti govorim: ljubavi nikada me nemoj ostaviti vise. Nemoj otici, jer necu moci bez tebe, ovo srce, ova duse nece moci bez tvojih pogleda i poljubaca. Ne odlazi. Ostani samnom, budi moja vjecnost.



Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Sub Dec 29, 2012 7:26 am

Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir moze da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge-
i osetimo se nesrećni i krivi.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Sub Dec 29, 2012 7:27 am

Bajka o ljubavi




Bili jednom Kralj i Kraljica. Njihovo kraljevstvo bila je Zemlja Ljubavi. U tom Kraljevstvu vladao je red, harmonija, spokoj, zajedništvo i zadovoljstvo, a kruna svega bila je ljubav, što i sam naziv kraljevstva kazuje. Čim biste, ujutro, otvorili kapke, na prozorima, neko bi vam priskočio u pomoć: «Evo, taaaako, pridržaću ti…. zakačiću ga kukicom da ga promaja ne zatvori…»… Drugo nasmešeno, prijateljsko lice mahnulo bi i doviknulo: «Dan pun ljubavi ti želim, evo, idem u pekaru, želiš da ti donesem toplog hleba?»…
Čim bi neko uočio neku, tvoju, neispunjenu želju, potrebu…Odmah bi se potrudio da ti se želja ostvari, makar učinio i najsitniji korak da te približi tvom cilju..Koliko je ko mogao pomoći, pomogao je.. bez pitanja, bez očekivanja «revanša», bez kalkulacija u glavi… U Kraljevstvu se, svakodnevno, čuo zvonak smeh i nazdravljanje: «U tvoje zdravlje i sreću, domaćine!», «Za sreću i ljubav mojih gostiju!»… Stanovnici Kraljevstva stalno su, jedni drugima, odlazili u goste, spravljali zajedničke ručkove, večere, organizovali plesove, društvene igre u kojima su svi dobijali. Nije bilo licemjerja, ljubomore, zlobe i zavisti.
Osmeh na licu dolazio bi iz srca, ljubav bi došla iz duše. Nije bilo trenutka, u Kraljevstvu, kada se neko nekome ne bi osmehnuo, kada neko nekome ne bi izjavio ljubavi ili učinio dobro delo potaknuto iskrenom ljubavi prema bližnjemu… Bilo je, u Kraljevstvu i tuge i suza, ne samo radosnica, bilo je i neuzvraćenih ljubavi, ali pre ili kasnije baš svako bi našao srodnu dušu. Kako se ljubav neskriveno davala, tako je bilo lako uočiti ko, prema kome, gaji posebne simpatije. Bilo je lakše naći životnog sudruga nego u našem svetu, baš zbog iskrenog iskazivanja najdubljih osećaja.
No, jednoga dana, Kralj je načuo kako svaki živi čovek ima ograničen broj osmeha koji može pokloniti, ograničen broj puta kada sme reći «Volim te»…Shvatio je da je energija ljubavi konačna, a ne beskonačna kako se činilo…Čovek ljubav troši dajući je drugima, a kada se isprazne zalihe ljubavi, osoba, teško oboli, a može i umreti!!!! Jako se zabrinuo. Razmišljao je, dugo, šta da napravi. Prestao se smešiti Kraljici, prestao ju je grliti «iz čista mira», prošao je celi dan da nije rekao koliko je voli i koliko mu znači. Video je kako se Kraljicino lice uozbiljilo, kako joj se ton glasa promenio, video je kako skriva suze.
I Kraljica je, svakim danom, sve manje ljubavi i pažnje pokljanjala suprugu. Jer kada je čovek tužan, nesrećan, ventili duše, kojima propušta ljubav, zatvore se, «zatrpaju»… Kralj nije bio zadovoljan. Voleo je dobijati ljubav i pažnju, veselili su ga Kraljicini osmesi… Odlučio je potražiti pomoć Dvorskog Mudraca.
Dvorski Mudrac je odmah ponudio rešenje: proizveo je lažne osmehe, lažne činove ljubavi i napisao je priručnik kako se njima koristiti.
U Kraljevstva se proširila vest kako nesebično davanje ljubavi i poklanjanje osmeha oduzima dane života i kako im Dvorski Mudrac može pružiti pomoć.
Mudrac se preko noći obogatio prodajući lažnu ljubav i priručnike.
Do tada nepoznati osećaji i stanja zavladali su Zemljom Ljubavi: ljubomora «Mislim da njoj daješ više prave ljubavi nego meni», «Poklonila si mi lažni osmeh, a njemu iskreni!!!»; strah «Šta ako mi niko nikada ne pruži pravu ljubav?!», laž «Ma, naravno da ti dajem pravu ljubav!», sumnja «Je li njegov osmeh pravi ili ga je Mudrac tome naučio?»….
Počelo se trgovati ljubalju: «Voleću te iskreno, ako i ti mene tako voliš!», «Pokloniću ti pravi osmeh, ako ti meni daš delić iskrene pažnje!»…
Više nije bilo zajedništva na koje su ljudi u, Zemlji Ljubavi, bili navikli. Počele su se formirati grupice, mala društva. Unutar grupe delila bi se iskrena ljubav, a članovima drugog društva pružala bi se ona lažna.
Ali i unutar društva se dogadalo da se pojavi lažni osmeh! Niko ni u koga nije imao poverenja «Voli li me zaista?», «Daje li drugome pravu ljubav?»… Mudrac je lažnu ljubav stvorio na sliku i priliku prave. Teško je, od oka, bilo proceniti koji je osmeh iskren, a koji lažan … koja je ljubav prava, a koja lažna.. čuvanju iskrenih osmeha i ljubavi samo za posebne ljude, ljudi su obolevali. Lica su bila bleda, oči bez sjaja, a duša, nekako, prazna. Čak se činilo kako teži oblik bolesti imaju oni koji daju više lažne ljubavi i koji, isto takvu, ljubav dobijaju.
Kralj je, i sam teško bolestan, ponovo odlučio posetiti Dvorskog Mudraca i upitati ga šta je, u tako savršenom planu, krenulo po zlu. Pretražio je ceo dvorac, sve tajne odaje, ali od Dvorskog Mudraca ni traga ni glasa.
Odjednom Kralj shvati da je prevaren! Kada je malo bolje razmislio od Dvorskog Mudraca je, prvi put, čuo kako je ljubav konačna.
Odmah je dao nalog da se, u Kraljevstvu, spale svi priručnici o lažnoj ljubavi, da se iskorene svi recepti za stvaranje lažnih osmeha i uputstva o njihovom korištenju.
Na velikoj gozbi, priredenoj u čast pravoj ljubavi, rekao je okupljnima: «Najdraži moji, živeli smo u zabludi. Mudrac nas je zaveo i obogatio se na našoj naivnosti. No, želim da mu, bogatstvo koje je stekao, donese sreću. Želim da pronađe pravu ljubav i da shvati kako je nikakvo, materijalno, bogatstvo ne može nadomestiti. Slobodno se volite iskrenom ljubavlju. Svaka čestica, takve ljubavi, koju poklonite bliženjemu, poput grudve je što se kotrlja niz breg…Postaje sve veća i veća i veća…Takva vam se vraća i ruši svaku nedaću pred sobom! Živela ljubav: moćna i beskonačna!».
Jeste li, nekome, danas, rekli «Volim te?»
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Sub Dec 29, 2012 7:34 am

Samo trenutak…


Ponekad tako dođe mi kao sad pa razmišljam o tebi, razmišljam o nama…setim se svih onih dana, trenutaka za koje sam želela da su večnost, i pitam se tko ukrao nam je te trenutke, da li je došlo neko vreme kad više nemamo vremena za trenutke ili sada jednostavno nije moje vreme…
I uspiem se tako isključiti tokom dana kad ljudi su oko mene, kada nisam sama, a onda u ove kasne noćne sate neka seta omota se oko srca, oko duše, shvatim da više nema onog nekad i svi davni ideali se ruše!
I suze same naviru na oči, a dugo, dugo nisam plakala bilo me strah ako suze jednom dođu da više neće proći, a sada samo želim isplakati sve ono što mesecima, godinama skuplja se u meni, želim isterati sve ove osjećaje što još uvijek pripadaju samo tebi!

A ne tražim mnogo samo trenutak sa tobom, trenutak koji ću opet pretvoriti u večnost, trenutak u kom ću zaboraviti i juče i sutra, trenutak u kom ću zaboravit sve neprospavane noći i dočekana jutra…

Ne,ne tražim mnogo samo mrvu koja znači sve, a ni to ne dobijam, svakim danom sve dalje si od mene… i pokušavam ti reći koliko to sve me boli, ali više nemam prava da plačem na tvom ramenu, više nemam prava na utehu u tvom zagrljaju, još sam samo brodolomac što hvata se za slamku spasa, večna lutalica što nada se da naći će mirnu luku samo ya sebe, večni sanjar što još vjeruje u snove...

A nisam tražila mnogo samo trenutak da ga pretvorim u večnost, trenutak da zaboravim sve dobro i loše oko sebe, u samo jednom trenutku da se isključim i stisnem kraj tebe…
Trenutak kao nekad kad pobegli bi daleko od svih, uživali u mirisu mora i vina, uživali u svakom pogledu, svakom dodiru…
trenutak kada sam kao onda svaki pogled urezala u večnost,
svaki dodir još uvijek kao sena provlači se u tihoj noći, nisam želela mnogo, al sada te pokriva tama,ona crna yemlja..osta grob,sveca i moje secanje na jednu vechnu ljubav..
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Sub Dec 29, 2012 1:31 pm

Sačuvaj me u mislima svojim, da me dani sasvim
ne izblede i nežno mi pomiluj kosu, još nežnije mi dodirni lice, za
trenutke one sasvim retke i za noći moje snene...
Sačuvaj moj
pogled u očima svojim da ti kaže u toj mučnoj tami, onda sklopi oči i
počni da sanjaš, kao da smo sasvim sami. Sasvim tiho pokloni mi srce da
ga čuvam, zrakom obasjavam za sve dane, sate i minute koje često greškom
odbrojavam... Nek' ne zbore i nek' večno ćute, ja se molim... Sačuvaj
me od zaborava.
NN
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Sre Jan 02, 2013 12:35 pm

Tužne su tvoje pronicljive oči. Ispituju dušu moju kao mesec kada bi hteo da pronikne more.
Razgolitio sam svoj život pred očima tvojim od kraja do kraja, i ništa nisam sakrio ni zadržao. Zato me ne poznaješ.
Da je dragi kamen, mogao bih ga razbiti u stotinu zrnaca i nanizati ogrlicu tebi oko vrata.
Da je cvet, svež i malen i sladak, otkinuo bih ga sa peteljke i udenuo tebi u kosu.
Ali to je srce moje, dragana. Gde su obale njegove, a gde njegovo dno?
Ne poznaješ međe toga kraljevstva i ipak si njegova kraljica.
Da je samo trenutak radosti, on bi procvetao u laki osmejak, i ti bi ga mogla videti i čitati u trenutku.
Da je samo bol, on bi se rastopio u sjajne suze, u kojima bi se ogledala njegova najdublja tajna, tajna bez reči.
Ali to je ljubav, dragana moja.
Njena radost i bol bez granica, beskrajne su njene želje i njeno bogatstvo.
Ona ti je bliska kao život, pa ipak je ne možeš nikada potpuno poznati.
Ti si večernji oblak koji bludi nebom mojih snova.
* * * * * *
Čežnjama ljubavi svoje dajem ti boju i oblik.
Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim beskonačnim snovima!
Tvoja su stopala ružičasto rumena od ognja mog čežnjivog srca, ti koja žnješ moje večernje pesme!
Tvoje su usne gorkoslatke od ukusa vina mojih patnji.
Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim usamljenim snovima!
Senkom svoje strasti zacrnio sam oči tvoje, stalna gošćo u dubinama moga pogleda.
Vezao sam te, dragana, i uhvatio u mrežu svoje svirke.
Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim besmrtnim snovima!
---------------------------------------Tagore - Gradinar
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Sre Jan 02, 2013 12:42 pm

Za LAZ je uvek potrebno izgovoriti vise reci
nego za ISTINU,jer kada lazemo mi imamo potrebu da ubedimo druge da je
nasa laz ISTINA,dok kada govorimo istinu mi govorimo srcem i uvereni smo
da je gomila reci suvisna...
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Čet Jan 03, 2013 7:20 am

Ne budi daleko od mene ni jedan jedini dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
i cekacu te kao na nekoj stanici
kad negdje daleko usnu vlakovi.

Nemoj otici ni samo na sat, jer tada,
u tom satu, spoje se kapi nesanice
i mozda ce sav dim sto trazi svoju kucu
doci da ubije i moje izgubljeno srce.

I neka se ne razbije tvoj lik u pijesku,
neka ne lete tvoje vijede u odsutnosti:
ljubljena, ne idi od mene ni za trenutak,
jer u tom casu otici ces tako daleko
da cu obici zemlju ispitujuci
hoces li se vratiti ili me ostaviti da umrem.

Neruda
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Čet Jan 03, 2013 7:36 am

ТИ СИ МИ...

Ти си ми јутро: свићеш у мени,
са новом зором свакога дана.
Кад зора сване, њен ми је додир
Нежан ко додир твојих усана.

А кад у подне упече звезда,
И ватру проспе на све врхунце,
Тај жар у мом се срцу распламса
И једно схватим: ти моје си сунце.

И већ се поноћ полако ближи,
Тама се увлачи у моје поре…
Ја склапам очи и свитање слутим
Још једне нове, прекрасне зоре.

И ти тад сањиво отвараш очи,
а ниси свестан да свим својим бићем
Чезнем да и ја једнога дана
У теби спавам, будим се, свићем.

И моје срце - калеидоскоп
Изнова ствара сву ту лепоту:
Ти јутро си, подне, вече и поноћ,
Једина извесност у мом животу.

И цео свет, та шарена лажа,
само је одсјај лепоте твоје.
Знам: ти си ми јутро, подне и вече,
Љубави моја, и све моје…
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Čet Jan 03, 2013 7:37 am

ЕРОТИКА

Још осећам мирис косе твоје
и укус усана твојих јагодасти';
још стрепи, дршће, гори срце моје
са миља и са прохујалих сласти;

А још те желим и руке ти пружам,
и горим, пламтим са љубавне жеђи.
О, дођи, да те сву обаспем ружам'
и крином што је од мене још блеђи.

О, дођи, свилна и блистава жено,
утоли моје чезнуће и жуди,
у празном часу док још нисам свен'о,
младошћу док ми још распињу груди.
О, дођи, свилна и блистава жено!

Шибај ме, шибај бичевима своје
злаћане косе, бухавне, меке;
пусти да тонем у небесне боје
очију твојих и снивам далеке,
чаробне снове! ...

Сиши, исцрпи грамзивим уснама
сву топлу румен дечаштва ми чедна,
нек падне пуста равнодушна тама
и немоћ, шупља, зимогрозна, ледна.

Ти само љуби, манито и слепо,
у зликовачкој, успламтелој страсти,
док нисам жића узе све поцепо,
опијен од твог врућег даха сласти! ...

О, дођи, дивна, демонова кћери,
припиј се змијски уза ме, приљуби,
и кикоћућ се испосничкој вери,
нек блесну твоји слатки, грешни зуби!

О, дођи, дивна, демонова кћери!
Падајмо слепо и у загрљају,
у усијано то румено море;
загњуримо се у сунчаном сјају
и нек нам младости буктећи изгоре! ...
О, дођи, дивна, демонова кћери!
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Čet Jan 03, 2013 7:37 am

Piši mi na zelenu adresu ljeta

Pisi mi na zelenu adresu ljeta.
Poljupci koje mi saljes neka bude posljednje vecernje novosti.
Glava mi je puna nekih divnih soneta,
a nema nikog ni da mi oprosti i ne oprosti.
Jutros su opet pisali nesto povodom moje
najnovije zbirke.
O uticajima ponovo izmislili su citave price.
Najveci uticaj na mene izvrsila je
jedna apsolventkinja germanistike,
ali to su precutali, jer, zaboga, koga se to tice.
Koga se tice to sto si ti za mene i Honolulu i
Madagaskar i Meksiko,
Istorija koju, klecajuci, obidjoh uzduz i popreko.

Tvoje ime nije uslo ni u jedan leksikon.

Nema te ni u jednoj enciklopediji,
ni u jednom "Ko je ko"

Ali za mene ti si sve, kao vojniku prvi dan mira,
krevet i suze i cvijece u vazi.

Tvoje oci su mi jedina lektira
u ovom danu koji prolazi i odlazi.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Čet Jan 03, 2013 7:38 am

Kada razgovaram sa Tobom i običan pozdrav
postaje poezija, ili bar naslov pesme.
Beskrajni mir Tvoga bića pronalazi beskrajni mir
u meni i kao da se ta dva mira neprestano grle i ljube.
Da li smo to u razgovoru nas dvoje ili razgovaraju
šume, mora, polja, reke ?
Da li to jedno drugom saopštavamo šta radimo
i šta sanjamo ili trepere planete i u večnom krugovanju
pohode svoje zvezde ?
Kakav je to tok što mi od Tebe kreće,
noseći me u svetove daleke, u obilazak sopstvene duše
velike i nedogledne ?
Tek kada razgovaramo ja sam ona prava,
bezgranična, ničim omeđena, velika zemlja, veliko nebo, velika tajna.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Pet Jan 04, 2013 5:39 am

Priča
Crnjanski

Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, kao crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamirisao bagrem beo

Slučajno se setih neveseo,
jer volim:
da sklopim oči i ćutim

Kad bagrem beo dogodine zamiriše,
ko zna gde ću biti.
U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti nikad više.


Zašto si tako lepa
Kundera

Zašto si tako lepa?
Ne budi tako lepa
Hoću da budeš od mesa,
ne od sunčevog sjaja.
Zašto si tako lepa?
Kad bi bar imala pege
da ih večno po tvome licu skupljam.
Kad bi bar bila razroka!
Celog života bih na kolenima
ubeđivao razroko oko.
Ali ti si lepa.
Da, od sunčevog si sjaja.
Ali ja ne mogu stalno živeti u tom sjaju.
Ne mogu na pozornici živeti
Sve mi se vidi.
Svaka moja ružnoća.
Svaki posrtaj.
Ne mogu živeti pod reflektorom.
Shvati to.
Nemoj plakati.
Ne mogu živeti sa tobom.
Suviše si lepa.

Epilog
Antić

Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.

Hiljadu puta od jutros
kao nekad te volim
Hiljadu puta od jutros
ponovo ti se vraćam.

Hiljadu puta od jutros ja se ponovo plašim
za tebe,
izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe,
podeljenu kao plakat
ko zna kakvim ljudima.

Da li sam još uvek ona mera
po kojoj znaš ko te boli?
Po kojoj znaš koliko su pred tobom
svu drugi bili goli?

Ona mera po kojoj znaš ko te otima
a ko plaća?

Da li sam još uvek
među tvojim životima
onaj komadić najsitnijeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saća?
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Pet Jan 04, 2013 5:40 am

...
Nocu i covek svoj zvek
u nesto zensko, meko,
zeli da sakrije.
I ja sam,
ogroman.
na prozoru savijen,
rastapam staklo celom od celika.
da li je to ljubav ili nije?
I kakva je -
mala ili velika?
Odakle velika u takvom telu:
mora da je to malena,
neka krotka ljubav, sto se u stranu baca
od automobilskih sirena
i voli zveket praporaca.
Opet i opet
cekam,
zabivsi lice u rosavo lice kise.
I vec me je poprskala dreka
gradske plime, sve vise.
Ponoc, sa nozem kog pruza -
do djavola s njim! -
dosla je,
zaklala.
I kao s' panja glava suznja,
dvanaesta ura je pala.
u oknima sumorne kisne kapi,
kreveljeci se,
nakrcale,
k'o urlanjem usta da su razjapile
himere s pariske katedrale.
Prokleta da si!
I pocepa usta skoro krik.
Zar ti je i to malo?
Cujem:
nerv,
tiho, kao s kreveta bolesnik,
podigao se.
I , gle -
u pocetku jedva je posao
jedva,
onda je ustalasan,
jasan,
potrcao.
Sada je sa druga dva
ocajno igrati stao.
Pao na plafon spratu nize.
Zivci
veliki,
mali,
mnogi -
pomamno skacu
i vec -
gmizu.
Zivci pali s nogu!
A noc se po sobi glibi i oko,
otezalo, odatle nikako da se ispravi.
Odjednom, vrata zacvilese, ko da
krcma zub na zub
ne moze da sastavi.
Usla si
osorna, kao ''na!''
guzvajuci rukavice kao luda,
i rekla: ''Da,
znate, ja cu da se udam.''
Pa sta, udajte se.
Nista nije bilo.
Izdrzacu.
Gledajte - ja sam spokojan ko
bilo
pokojnika.
Secate se?
Govorili ste:
''Dzek London,
novac,
ljubav,
strasti'' -
a ja videh samo jedno:
vi ste Djokonda,
koju treba ukrasti!
I ukrali su je.
Opet cu ljubav u terevenkama utuci
povije obrva ozarivsi vatrom.
Pa sta!
Ponekad i u izgoreloj kuci
skitnice nadju dom!
Izazivate?
''Manje no prosjak kopejaka
vi imate smaragda bezumlja''
Setite se!
Pala je Pompeja
od razdrazenog Vezuva!
Hej!
Gospodo!
Ljubiteli
obesvescivanja,
zlocinstava,
pokolja,
da li ste najstrasnije
videli -
lice moje
kada sam
ja
apsolutno spokojan?
I osecam -
''ja''
za mene je malo.
neko se otima iz utrobe moje.
Halo!
Ko je?
Mama?
vaseg sina nesto divno boli!
Mama!
Zapaljeno mu je i srece i vene.
Recite sestrama, Ljudi i Olji,
on nema kuda da se dene.
Marija! Marija! Marija!
Pusti me, Marija!
ne mogu ostati na ulicama!
Neces?
Cekas
dok upalih obraza grubo,
bljutav,
i isproban na svemu losem,
dodjem
i procedim bezubo
da sam ja danas
''neobicno posten''.
Marija,
vidis -
ja se, vec poguren, slamam.
Marija!
Kako u debelo uho zabosti neznu rec?
Ptica
zivi od pesme,
peva
gladna i zvonka,
a ja sam covek, Marija,
prost,
koga je sipljiva noc iskasljavala na prljavu
ruku Presnje.
Marija, hoces li me takvog?
Pusti me, Marija!
Zgrcenim prstima davim gvozdeno grlo
zvonca.
Marija!
Na ulicama su zveri.
Na vratu prsti davljanja sto bode-
Boli!
Otvori svoje dveri!
Vidis -
zabili su u oci iz sesira ciode.
Pusti me.
Mala!
Ne boj se
sto na mom volovskom vratu
sede kao planine vlazne zene od znoja
gubave.
Ja kroz zivot vucem (i to je zato)
milion ogromnih, cistih ljubavi
i milion miliona malih ljubavi.
Ne boj se
da cu se opet prilepiti za hiljade lica -
''devojke Majakovskog'' -
u izdajnicko vreme mraka,
ta to nije ipak
dinastija carica
krunisanih u srcu jednog ludaka.
Marija, pridji!
U bestidnosti nagote,
ili puna plasljivih drhtaja,
no daj tvojih usana lepotu sto jos iscvala nije:
srce i ja nijednom ne dozivesmo do maja,
a u prokletom zivotu
tek stoti april je.
Znaci - opet,
dok mracno sve je to,
uzecu srce,
isplakano grozno,
da ga nosim,
ko sto
u stenaru pseto
nosi svoju sapu preseceno vozom.
Krvlju svoga srca ja radujem put,
uz odecu belu lepi se prasine cvece.
oko zemlje - Krstiteljeve glave
po hiljaditi put
Irodijada-sunce ce da se okrece.
I kada moja gomila godina
odigra svoje do konca -
krvlju oznacice se put sto vodi
ka domu moga oca.
Izaci cu
prljav (od jendeka, gde provodih noci)
primaci cu mu se blize,
sagnucu se
i na uho mu reci:
Slusajte, gospodine Boze!
Kako vam ne dosadi
u zele oblaka mreskavih
zamakati oci odebljale, a?
Hajde da organizujemo
vrtesku
na drvetu poznavanja dobra i zla!
Svemoguci, ti si izmislio
za svakog po dve ruke,
i svakome si po glavu dao ti -
a zasto nisi izmislio
da se bez muke
moze ljubiti, ljubiti, ljubiti?!

Misljah - Bozanstvo si, svemoguce, staro,
a ti si nedouceni, majusni bogic samo.
Vidis, ja se saginjem
i iz sare
vadim kamu.
Krilati nitkovi!
U raju da ste zbijeni!
Gomila perjasa od straha valja se!
A tebe, sto si tamjanom opijen,
rasporicu odavde do Aljaske!
Pustite me!
Necete me zaustaviti.
lazem li, u pravu li
sam ja,
ali vise ne mogu da budem spokojan.
Gledajte -
zvezde su opet obezglavili
i nebo okrvavili od pokolja!
Ehej!
Nebo!
Skini kapu!
ja dolazim!
Gluho.
Vasiona spava,
polozivsi sapu
s krpeljima zvezda pod ogromno uho.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Pet Jan 04, 2013 5:40 am

...

Bleda Ofelijo! Lepa poput snegova!
Da, ti umre dete, odnele su t vode.
Vetrovi sto se rue sa norveskih bregova
Saptali su ti reci opore slobode;

To dah jedan sto ti guste svijao je kose
Cudne nosase zvuke tvom duhu sto sanja;
Slusalo ti je srce pev prirode, sto se
Javi uzdahom noci i tuzaljkom granja.

To ti glas ludih mora, grcaj nedogledan
Slomi detinju grud, a preblaga je bila;
To u aprilsko jutro lep bledi vitez jedan,
Jadni ludak nemo sede do tvoga krila

Raj! Ljubav! Sloboda! Ludo, kakva snivanja?
Na toj si vatri bila ko sneg sto se topi;
Rec ti vizija stesni u svoja zbivanja
-Sa stravom se beskraj u plavom oku stopi.


A pesnik kaze da preko zvezdane pruge
Dolazis nocu, trazis cvece sto si brala,
I da vide na vodi velove tvoje duge,
Ofelija plovi, veliki krin vrh vala.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Pet Jan 04, 2013 5:41 am

Razgovor

Jesi li ti rosa sto na pustinjakove ruke pada nezno?

Uteha sto u svete noci pohadja bedne?

Je li bilo negde sudjeno i neizbezno tebe da volim?

Jesi li ti suza srebrna pred gruboscu i zlom?
Osmesi tvoji jesu li sa tobom isti?
Cime si vezana ti sa ovim sitnim tlom?
jesi li ti plamen na kome se dusa cisti
umrljana zivotom?

Jesi li ti duboka kao oci tvoje neizmerne?
Jesi li kao san moj o tebi dobra?
Hoce li moci ruke tvoje ciste i smerne
da odagnaju s cela bore,sto ih pobra
iduci zivotom?

Hoce li ljubav tvoja kao uplasena krila
pobeci ako te sa usana mojih takne plam?
Hocu li,ako i ti sa mnom budes bila
ostati zazidan u sebe,a sam
do kraja zivota?
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Sre Jan 09, 2013 6:01 pm

Moja ljubav

Sva je moja ljubav ispunjena tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali, tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.

Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O, ljubljena ženo, silnija od mene -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Sre Jan 09, 2013 6:03 pm

Da si blizu

Da si blizu, naslonila bih čelo na tvoj štap i, nasmiješena
ovila bih ruke oko tvojih koljena.
Ali nisi blizu, i moja ljubav za tobom nespokojna
ne može da usne ni u noćnoj travi
ni na valu morskom, ni na ljiljanima.

Da si blizu. Da si barem tako
nestalno blizu kao kišni oblak
nad izgubljenom kućom u dolini.
kao nad morem surim krik galeba što odlijeće
pred dolazak oluje u večer punu briga.

O da si barem tako tužno blizu
kao cvijet što spava zatvorenih očiju
pod bijelim krovom snijega u tišini
kamenih šuma, čekajući proljeće.

Da si blizu, o moj hladni cvijete.
Samo jednom kretnjom da si blizu
neveselim vrtovima mojim
što već sahnu klonuti od bdijenja.

Ali noć je, i svijet je daleko.
A ja ne znam mir tvoj. Ptice tvoje
s mojih su grana sašle. I sjaj zore
iz mojih zjena odlazi zauvijek
u uvrijeđenu zemlju zaborava
u kojoj je neznano ime ljubavi.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Sre Jan 09, 2013 6:04 pm

TA LJUBAV

Ta ljubav .. Tako silovita ..Tako krhka , tako nezna ..Tako ocajna ..
Ta ljubav .. Lepa kao dan ..Losa kao vreme ..Kad je vreme lose .. Tako istinita ..
Tako lepa ..sretna i radosna ..I tako sirota ..
Sto drhti od straha kao dete u mraku ..Tako sigurna u sebe ..
Kao spokojan covek usred gluhe noci ..
Ta ljubav koja je plasila druge .. terala ih da govore ..Terala ih da blede ..
Ta ljubav uhodjena .. jer smo ih uhodili ..
Gonjena , ranjena , gazena , dotucena , poreknuta , zaboravljena ..Jer smo je gonili ranili , gazili , dotukli , porekli , zaboravili..
Cela ta ljubav..
Toliko ziva..
I suncem okupana..I to je moja ljubav ..tvoja ..Nekog kog nema vise ..To nesto uvek novo..
A , sto se pak promenilo nije ..Istinito kao biljka ..Drhtavo kao ptica ..vrelo i zivo kao leto..
Mi oboje mozemo otici i doci..
Zaboraviti i nastaviti san..
Probuditi se , patiti , ostariti ..zaspati opet ..Sanjati smrt ...Probuditi se , radovati se i smejati ..podmladiti se..
Ljubav nam ostaje tu ..
Tvrdoglava kao mazga ..
Ziva kao secanje ..
Glupa kao kajanje ..
Nezna kao uspomena ..
Hladna kao mramor..
Lepa kao dan ..Slabasna kao dete ..
Gleda nas i smesi nam se ..I govori nam bez reci ..
Slusam je drhteci ..
I molim je ..
Zbog tebe ..
Zbog mene ..
Preklinjem je ..
Zbog tebe , zbog mene i svih koji se vole ..
I koji su se voleli nekada ..
Zovem je ..
Zbog tebe , zbog mene i svih drugih ..
Koje i neznam ..
Ostani tu ..
Gde jesi ..
Tu gde si bila ..
Ostani tu i ne mici se ..Ne idi ..
Mi voljeni ..
Zaboravismo to ..
Ali ti ne zaboravi nas ..
Jedino smo tebe na svetu imali ..
Ne dozvoli da postanemo hladni..
Dalje , stalno dalje ..
Bilo gde ..
Javi nam se ..
Kada prodje na rubu cestara ..
U sumi secanja ..
Izroni odjednom ..
Pruzi nam ruku i spasi nas !
..naravno chika Prever
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   

Nazad na vrh Ići dole
 
Olovka piše srcem
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 16 od 18Idi na stranu : Prethodni  1 ... 9 ... 15, 16, 17, 18  Sledeći
 Similar topics
-
» 000-APOD - DECEMBAR 2014.

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: