First topic message reminder :

Mala srecna minuta u kojoj se to dogodilo,zakacila mi se za uho kao biser.


Treba mi neko da sa mnom živi u kutiji,
neko ko nije niko,
neko ko pali insens,
zatim cisti svakodnevnu pozornicu
(ali ne veruje u rituale),
neko ko udiše vazduh i zatim ga
drži u plucima... u stvari,
Ne treba mi niko
Medutim,
treba mi neko ko srice azbuku...
neko neporušen godinama,
neko izbrušenog stila, koketno bice
sa svilenim maramama,
neko odeven u crno a lagodan
u svojoj koži,
neko ko voli da putuje sam po svetu,
u stvari...
Niko mi ne treba
Treba mi neko ko voli decu
neko ko pravi umetnost,
ali za nju - nema uvek vremena...
neko ko se budi posle podne i pali džoint,
ko roni na dubinu od 1 000 metara
i tu ajkuli glanca zube,
ali ko ni mrava zgazio ne bi,
treba mi neko ko poznaje bolnice,
ko pravi stolice, ko tuca andele,
ko sa davolom tikve sadi, u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko ko je procitao
aleksandrijsku biblioteku,
spasio je od požara
i instalirao u svoj kompjuterski program,
neko ko se rodio u Aleksandriji, Madagaskaru,
Tunisu, u Aino plemenu
u Japanu, u Beogradu u Teheranu u Njujorku
u Rimu u Kazablanki,
neko od svetle misli i sjajna oka,
neko ko pocinje pokret u istoriji
ili ga završava, u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko nežan kao meko
praskozorje, tvrd kao stena Gibraltar,
razuzdan i veseo, težak i glomazan kao ormar,
neko ko jede slatko od ruže, rahat-lokum
ko me pred zoru sastavlja
i rastavlja kao sat,
neko ko hoda kao macka i otvara
žute zenice u ponoc,
neko ko ne kaže ništa
cak ko ne postoji, u stvari i zaista,
Niko mi ne treba
Treba mi kamikaza uzdignutih krila,
neko ko poklanja cvet,
ko ne mrzi svet
i ko se smeje smrti u lice...
Neko ko place usred autobusa...
na sredini koncerta
na polovini razgovora i dok sece luk,
Treba mi neko koga nisam srela,
zavela, ponela, omela, obezglavila,
navela, zanela, ranila...
Treba mi neko ko laje na mesec – u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko ko pravi muziku,
ko pravi sranja, ko donosi odluke,
neko ko kopa u rudniku, ko radi u banci,
ko cisti slivnik, spava na kiši,
ko glanca kavez u zoološkom vrtu,
neko ko guta asid, predaje etiku,
pegla veš, razmišlja o sutonu,
pronalazi vakcinu protiv SIDE, dosade,
neko ko je završio sa meditacijom
i izašao iz neuroze,
neko iz pecine, iz loše porodice,
neki prosjak koji voli da se smeje,
princ koji krade vazduh iz nozdrve,
orgazam iz pete, koji trebi vaške iz kose,
knjige iz biblioteke,
ko snima film o beskrajnim oblacima
i napuklim ogledalima, ikona mudrosti
i ludosti, znanja i neznanja,
u stvari
Ne treba mi niko
kome mnogo trebam...
Treba mi neko ko cisti cipele,
sece nokte, slaže posude,
posmatra planete, voli nauku,
ima svoje mišljenje, ne gaji predrasude,
ko nema kicmu ali ima auru na mestu
gde hoda uspravno... u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko ko razmišlja u bojama,
ko oseca prstima i ko sanja budan,
treba mi neko vešt,
a nesiguran poput akrobate,
ucitelj džiu-džica na elektricnoj stolici
punoj vate,
magnetna plazma u bolnici,
krvno zrnce u plaštu sena,
perverzna princeza na zrnu graška,
ulicni diler sa dosta praška,
pustinjski vetar bez jednog daška,
u stvari... u stvari,
Niko mi ne treba...
niko baš toliko, toliko
toliko
kao
Ti..[You must be registered and logged in to see this image.]

Skroz novi dan (Brand new day)

Koliko ljudi je od vas tamo
zbog ljubavi neke patilo samo
I koliko od vas se zaklelo da voljeti vise nikada nece ?

Koliko usamljenih, besanih noci
Koliko lazi, koliko teskih rijeci
I zasto bi sebe stavio opet da prodjes jos jednom sve to ?

Ljubav je bol, dobro te cujem tu
Ljubav ima tu okrutnu I gorku stranu
da ti vrati za svu vjeru koju su ikada imao u svojoj dusi

Kako moze tako da bude sa onim sto ti najvise treba
Mozes li da se odreknes kao da si duh svojih osjecaja ?
Ne zelis nikada vise da se osjecas tako tuzno I izgubljeno.

Jednog dana mogao bi da gledas
kroz staru knjigu dok kisa pada
Vidis njenu sliku kako se smijesi tebi
kada ste jos bili skupa
Mogao bi da odsetas niz ulicu
I koga bi trebao da se nadas da sretnes
nego taj poznati osmjeh o kome mislis cijelioga dana

Mozes vrati sat na pocetak, lane
Prodacu sve I spiskacemo pare
Pocinjemo skroz novi dan

Vrati kazaljke na pocetak čuke
Pitam se da li ce mi rasiriti ruke
Mislim o skroz novom danu

Vrati sat na pocetak, sestro moja
Niko ne zna koliko mi nedostaje ona
Pocinjem skroz novi dan

Vrati sat na pocetak, gazda
Rijeka je siroka, al plivacemo vazda
Poceo sam skroz novi dan

Moglo se desiti tebi, kao sto se desilo meni
Jednostavno imuniteta nema - garancije nema
Kazem ljubav je takva sila - ako nadjes sebe u njoj
I nekada se ne vidis u odsjaju njenom

Bebo cekaj minut, cekaj minut
Cekaj minut, cekaj minut
Cekaj minut, cekaj minut

Vrati sat na pocetak, care
Prodacu sve I spiskacemo sve pare
Pocinjemo skroz novi dan

Vrati sat na pocetak, tata
Molim je da mi otvori vrata
Mislim u skroz novom danu

Vrati sat na pocetak, gazda
Rijeka je siroka, al plivacemo vazda
Poceo sam skroz novi dan

Vrati sat na pocetak drugar
Nece da budem dosadan I mudar
Poceo sam skroz novi dan

Ja sam ritam tvoje pjesme
Ja sam sunce, ti si mjesec
Ja sam sismis, ti si pecina
Ti si plaza, ja sam talas
Ja sam plug, ti si zemlja
Ti se rukavica, ja sam ruka
Ja sam voz, ti si stanica
Ja sam koplje, ti si zastava

Ustanite ljubavnici cijelog svijeta
Ustanite da prebrojimo svakog djecaka I djevojcicu
Ustanite ljubavnici cijelog svijeta
Pocinje skroz novi dan

Ja sam sadasnjost tvoje buducnosti
Ti su rana, ja sam šav
Ti si magnet moga pola
Ja sam djavo u tvojoj dusi
Ti su ucenika, ja sam ucitelj
Ti si crkva, ja propovjednik
Ti si cvijet, ja sam kisa
Ti si tunel, ja sam voz

Ustanite ljubavnici cijelog svijeta
Ustanite da prebrojimo svakog djecaka I djevojcicu
Ustanite ljubavnici cijelog svijeta
Pocinje skroz novi dan

Ti si zetva za moj krug
Ti si suma moje jednacine
Ja sam odgovor na tvoje pitanje
Ako pratis moju sugestiju
Mi cemo okrenuti ovaj brod
da krene naprijed umjesto nazad
Ti si tava, ja sam drska
Ti si plamen, ja sam svijeca

Ustanite ljubavnici cijelog svijeta
Ustanite da prebrojimo svakog djecaka I djevojcicu
Ustanite ljubavnici cijelog svijeta
Mi pocinjemo skroz novi dan...

Vojnik srece (Soldier Of Fortune)

Cesto sam ti pricao price
kako sam
zivio zivotom lutalice
cekajuci dan
kad bi stisnuo ruku tvoju
I pjevao ti pjesme
I mozda bi bilo receno
lezi kraj mene i voli me
I ja bi ostao zacijelo

Ali osjecam kako starim polako
I pjesme koje sam pjevao
u daljini odjekuju
kao zvuk
vjetrenjace sto se okrece
Valjda cu uvijek da budem
Vojnik srece

Mnogo puta bijah putnik
u potrazim za necim novim
U tim vremenima starim
I nocima hladnim
Lutao sam bez tebe
Ali sam mislio da su oci moje
vidjele tebe kako stojis blizu
I ako slepoca zbunjuje
ona pokazuje da ti nisu tu

Sada osjecam kako polako starim
I pjesme koje sam pjevao
odjekuju u daljini
kao zvuk
vjetrenjace sto se okrece
Valjda cu uvijek da budem
Vojnik srece
Da, ja mogu cuti zvuk
vjetrenjace sto se okrece
Valjda cu uvijek da budem
Vojnik srece...

Deep Purple

Otkako te ne volim


Ne vraćaj se
starim ljubavima
ljubavima,
dok su davne kiše lile,
drukčije su one bile,
nego ovih jeseni i zima,
Ne vraćaj se starim ljubavima.

Ne vraćaj se starim ljubavima,
da se skloniš, da se tješiš,
kad se davnih dana sjetiš,
kad samoća raste kao plima,
Ne vraćaj se starim ljubavima.

Što zločinca
usred mraka,
vječno vodi u taj kraj,
Stara ljubav kao zamka,
nikad joj se ne vraćaj.

Ne vraćaj se starim ljubavima,
ne kucaj na ista vrata,
ugašena tu je vatra,
pođi dalje gdje topline ima,
Ne vraćaj se starim ljubavima.

Arsen Dedić

Kad prođe ova neobična mjesečina
Koja je provalila daleki put od mene do tebe,
Plašljivo obojena srebrom,
kad odleti drhtava ptica koja živi od topline moje ruke,
i još me osvaja, sitnim koracima približava nebo,
mojim otvorenim očima,
kad prođe ovo sporo i teško ljeto
vezano svojim remenom za jesen,
kad stanu svi satovi koji su otkucavali
opojne i bujne vrtove,
poslije tople kiše,
kad sve prođe,
pretvorit ću se u zrno pijeska sto ga nosi vjetar
prema središtu usamljene zvijezde,
bit ću voda koja ispire šljunak
i od toga postaje mutna
i umorna,
bit ću prazan trg sa sjenom nećijih stopa
stablo obraslo šutljivim bršljanom što vene,
samo sjećanje na samu sebe,
u času umiranja,
jednostavna riječ zaboravljena u grlu,
nikad izgovorena,
pokušaj smješka koji se hrani
podnebljem jedne pjesme,
koju nisam znala ispjevati
ni proživjeti.

Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
živio sam usput, ko da sanjam,
kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.

I tebe sad ljubim po navici, dijete,
zato što sam mnoge ljubio, bolećiv,
zato usput, ko što palim cigarete,
govorim i šapćem zaljubljene riječi.

"Uvijek" i "ljubljena" i "upamtit ću",
a u duši vazda ista pustoš zrači;
ako dirneš strast u čovjekovu biću,
istine, bez sumnje, nikad nećeš naći.

Zato moja duša ne zna što je jeza
odbijenih želja, neshvaćene tuge.
Ti si, moja gipka, lakonoga brezo,
stvorena i za me i za mnoge druge.

Ali, ako tražeć neku srodnu dušu.
vezan protiv želje, utonem u sjeti,
nikad neću da te ljubomorom gušim,
nikad neću tebe grditi ni kleti.

Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
i volim te usput, ko da sanjam,
kao mnoge druge na toj zemlji.
S. Jesenjin

Srce ima povest u suzi što leva,

u velikom bolu ljubav svoju metu;

istina je samo što duša prosneva;

poljubac je susret najveći na svetu.

Od mog priviđenja ti si cela tkana,

tvoj plast sunčani od mog sna ispreden:

ti beše misao moja očarana;

simbol svih taština porazan i leden,

A ti ne postojiš nit si postojala;

rođena u mojoj tišini i čami,

na suncu mog srca ti si samo sjala:

JER SVE STO LJUBIMO STVORILI SMO SAMI!

..Tvoj je dah da seme ne smrzne u njivi;
Tvoja ljubav da bi bilo poboznosti;
Tvoja ravnodusnost, da moze da zivi
Gordost ocajanja i gorki car zlosti.

Ti nisi u sebi jer ti nema kraja;
Tvoj govor pocinje muziku svih voda;
Reci su ti konci u tkivu sveg sjaja;
Ides, ko molitva, od zemlje do svoda.

I ti si nacelo vecma nego bice...
Noc da blisnu zvezde; zamah pobednika,
Da bude pobeda...Lepota, otkrice,
Pre nego mom duhu bese rec i slika.

SNOVE SNIVAM
Snove snivam, snujem snove,
snujem snove biserove,
u snu živim, u snu dišem,
al' ne mogu sitne snove,
ne mogu ih da napišem.

Snove snivam, snove snujem,
u slike bih da ih kujem,
al' su sanci poletanci,
ne mogu ih da prikujem
srcu mome laganome.

Al' nasloni na te snove
tvoje grudi biserove,
dve ledene biser kapi:
ta bi studen smrzla snove,
sve te slike sledila bi.

Hellen i M.Antić
Није то никаква бајка.
Безазлени нека запуше своје румене уши и - ћуте.
Заволели смо се
понешто псећи и светачки,
и заковали једно у друго најбељим ексерима зуба.

Испричали смо нешто раменима и рукама
што у преводу на дисање значи-љубав.

Детињство је те ноћи отишло босоного из њених ципела.
Махало је шареним коцкама, књигама бајки,
играчкама и сновима.
................................................
Одједном смо имали сувише руку
везаних у сулуде чворове.
Паралисана ноћ на поду
увлачила је вунасту њушку у рукаве пиџаме
и зидови су расли, и расли,
и неспретно имитирали борове.

Није то никаква бајка.
Само, сећам се,
она се нешто прво мало изгубила.
После је била сасвим ја,
тако да је нисам ни препознао више.

У мраку зеленом од кише
руке су добиле крила и одлетеле некуд
до болести далеко,
далеко до: никад више.

После је заспала.
Био сам у њој будан исав ломан,
и сав рањив.

Спавала је као моја припитомљена кожа,
као моји рскавичави лактови,
моје подеране ноздрве
и опаране жиле на рукама.

Детињство је сасвим, сасвим отишло из њених ципела.

Без ње су склопиле очи све лепе лутке на свету.
Без ње су плишани медведи савили мале руке
цицаним, мусавим пајацима око врата.
Бајке су из шарених књига побегле сасвим нечујно
на неку другу планету
да сутра другом кану у очи мрву злата.

Није то никаква бајка.
Склупчана као наранџа,
сва мека, сва ситна и сва млака,
она је спавала у мом изгладнелом уху
и цреповима шака.

Tagore

Moje srce,ptica divljine,naslo je
svoje nebo u tvojim ocima.
One su kolevka jutra,one su
carstvo zvezda.
Moje su pesme potonule u
dubine njihove.
Pusti me samo da se vinem
u to nebo,
u njegovo osamno bespuce.
Pusti me samo da delim
njegove oblake,
da sirim krila u sjaju
njegovoga sunca.

Snove snivam, snujem snove,
snujem snove biserove,
u snu živim, u snu dišem,
al' ne mogu sitne snove,
ne mogu ih da napišem.

Snove snivam, snove snujem,
u slike bih da ih kujem,
al' su sanci poletanci,
ne mogu ih da prikujem
srcu mome laganome.

Al' nasloni na te snove
tvoje grudi biserove,
dve ledene biser kapi:
ta bi studen smrzla snove,
sve te slike sledila bi.

Sve suze sveta sprala je kisa. Na kraju nisi ni siguran
da si uopste plakao, niti da si dno dotakao...
...a nagao kakav jesam, slagao sam sebe da si laz
I vratio se svojim starim stazama...
Ali ni svi peroni sveta me ni malo nisu promenili:
i dalje isti blejer iz bloka, uvek mastarskog oka,
nikad izvan svog toka... mikrofon i dalje rokam na putu do doka luke srece.
I dan je taj sto me vara, plavetnilo neba misli skrece.
...a onda padne noc, prokleto dugi sati, sakatim srcem shvatim:
sitnice, ponos, inati nece mi dati da pratim trag - a znam:
sve je nista, slomicu kazaljke, vreme ce stati,
kosmos ce cekati! ...da samo umem da te vratim!!!
Trazim te, sanjam te pijanim ocima, u nocima, u tudjim licima,
u stanovnicima nekih drugih svetova - gde je nas?
Micem usnama bez glasa dok pada zaborava plast...
Cutim jer znam da znas. Uvek si znala i uvek znas! Ti...
Jedina moja, tebi koja odavno nisi jedina:
svaka sekunda kao godina, al' barem znam na cemu sam,
i barem znam da nema nas i spreman sam da budem nasmejan pred svima
iako te kad sam solo i dalje oblikujem od oblaka dima!
...i kroz paucinu vracam dane kad smo ti i ja jos bili tim
oprosti sto nemam snage da te slazem da ti zelim srecu sa njim
a i sta ce ti to od mene? Sve uspomene s kaputa stresi,
samo budi to sto jesi, tu gde si ... sta god da se desi,
ti budi oke i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga volis a mrzis, kad mrzis a volis
i lomis se da izdrzis...
Ostaje nada da ce nekad negde neko hteti da shvati
mene.. moja lutanja, mastanja i sanjanja i znati da ih prati
i ko zna... mozda jednom nadjes me, tamo gde prestajem ja
gde pocinjes ti, gde stali smo mi, gde sada su drugi...
...ali sresces samo stranca, slucajnog prolaznika i pogled leden...
...iako te je taj neznanac nekada voleo vise od sebe.

U tebi me ima
Mnogo više
Od prolaznosti dana
I zagasitih obrisa
dolazeće noći
U tebi me ima
Mnogo više
Nego što ti srcem
Protiču
Vrčevi čežnje
I mnogo više
Skriveno je
Iza tvojih drhtavih
Trepavica
Zatajeno u tvojim
Dalekim očima

U tebi me ima
Mnogo više
Nego priznaješ
Sebi

Pajac

Drvena lutka – smešni pajac,
Nepomično telo, vezano za žicu,
U nacrtanim očima jedino je... tajac
I groteskno-smešni kez na licu.

Pokriva se paučinom u njegovom kutku,
I čeka gospodara da preplete strune,
Udahne mu život i pokrene tu lutku,
Dok izdeljana, mrtva duša trune.

Svaki osmeh i nehotični dodir
Kontese od niti, njemu puno znače,
Večni kez na licu cepa ga u biti,
Pustio bi suzu... no, nacrtano oko ne plače.

On ostaće pajac, smešna lutka stara,
I čekaće njegovu princezu, od krvi i mesa,
Tople ruke, duge kose... duže,
al’ i ona ima svoga gospodara
i čeka njegov dodir da povuče uže.

Jednostavno, volim te

Niko drugi nije kao ti.
Ti si svojevrstan, jednostavan,
posve orginalan i neponovljiv.
Ne verujes to,
ali niko drugi nije kao ti -
odveka doveka.
I svaki covek koga volis
nije nikakav obican covek.
Iz njega zraci
neobicna privlacna snaga.
I ti po njemu postajes
na neki nacin drugciji.
Mozes mu cak reci :
Sto se mene tice,
ne moras biti nepogresiv,
bez gresaka i savrsen, jer :
ja te jednostavno volim.

Phil Bosmans

Koliko puta sam ti rekla da te volim, koliko
puta plakala... Ja nisam ovo zaslužila. Ja nisam zaslužila bol i patnju.
Ja hoću samo nekog da me voli. Ja neću tebe - ti ne znaš da voliš. Ti
me samo iskorištavaš. Ja sam tebi zamena... Dođeš kad hoćeš, isto tako
odeš. Ja neću to! Ja hoću nekog ko dođe jednom i nikad više ne ode. Ja
hoću ljubav života, nekog da me voli i poštuje. Ti taj nisi. Ne trudi se
da mi lažeš da si pravi za mene. Sve tvoje glume znam. Znam ti izraz
lica kad lažeš. Ja znam sve, ali cutim. A neću više ni ja da cutim...
Neću, dragi, dosta je bilo, dosta si mi uništavao život. Svako svojim
putem neka krene. Ja ću putem ljubavi, a ti putem avanture kao i do
sada...

Vracanje

Kad mi opet dodjes, ti mi pridji tada,
Ali ne ko zena sto cezne i voli,
Nego kao sestra bratu koji strada.
Trazec mekom rukom mesto gde ga boli.

Puna nostalgije beznadezne, duge,
Ne secaj me nikad da bi mogla doci
Zadocnela radost iz dubine tuge,
Ko ponocno sunce iz dubine noci.

Jer ti ne znas, bedna kroz sve dane duge
Da te voljah mesto ko zna koje zene
U tvom caru ljubljah sav car neke druge...
I ti bese samo sen necije sene...

Ducic

Kanconijer, LXI

Neka je blažen dan, mesec i doba,
Godina, čas i trenut, ono vreme
I lepi onaj kraj i mesto gde me
Zgodise oka dva, sputase oba,

Blažene prve patnje koje vežu
U slatkom spoju s ljubavlju mene,
I luk i strele što pogodiše me,
I rane koje do srca mi sežu

Blaženi bili svi glasovi, koje
Uz uzdah i žudnju i suze bez broja
Prosuh, zovuci ime Gospe moje;

I blažene sve hartije gde pisem
U slavu njenu, i misao moja
Koja je njena i ničija više…


Frančesko Petrarka

Tin Ujević - Svakidašnja jadikovka

Kako je teško biti slab,
kako je teško biti sam,
i biti star, a biti mlad!

I biti slab, i nemoćan,
i sam bez igdje ikoga,
i nemiran, i očajan.

I gaziti po cestama,
i biti gažen u blatu,
bez sjaja zvijezde na nebu.

Bez sjaja zvijezde udesa,
što sijaše nad kolijevkom,
sa dugama i varkama.

O Bože, Bože, sjeti se
svih obećanja blistavih
što si ih meni zadao.

O Bože, Bože, sjeti se
i ljubav, i pobjede
i lovora, i darova.

I znaj da Sin tvoj putuje
dolinom svijeta turobnom
po trnju i po kamenju,

od nemila do nedraga,
i noge su mu krvave,
i srce mu je ranjeno.

I kosti su mu umorne,
i duša mu je žalosna
i on je sam i napušten.

I nema sestre ni brata,
i nema oca ni majke,
i nema drage ni druga.

I nema nigdje nikoga
do igle drača u srcu
i plamena na rukama.

I sam i samcat putuje
pod zatvorenom plaveti,
pred zamračenom pučinom,

i komu da se potuži?
Ta njega niko ne sluša,
ni braća koja lutaju.

O Bože, žeže tvoja rijec
i tijesno joj je u grlu,
i željna je da zavapi.

Ta besjeda je lomaca
i dužan sam je viknuti,
ili ću glavnjom planuti.

Pa nek sam krijes na brdima,
pa nek sam dah u plamenu,
kad nisam krik sa krovova!

O Bože, tek da dovrši
pecalno ovo lutanje
pod svodom koji ne čuje.

Jer meni treba moćna riječ,
jer meni treba odgovor,
i ljubav, ili sveta smrt.

Gorak je vijenac pelina,
mračan je kalež otrova,
ja vapim žarki ilinstak.

Jer mi je mučno biti slab,
jer mi je mučno biti sam
kad bih mogao biti jak,
kad bih mogao biti drag
no mučno je, najmučnije
biti već star, a tako mlad!

U tebi me ima
Mnogo više
Od prolaznosti dana
I zagasitih obrisa
dolazeće noći
U tebi me ima
Mnogo više
Nego što ti srcem
Protiču
Vrčevi čežnje
I mnogo više
Skriveno je
Iza tvojih drhtavih
Trepavica
Zatajeno u tvojim
Dalekim očima

U tebi me ima
Mnogo više
Nego priznaješ
Sebi