DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Olovka piše srcem

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 5, 6, 7 ... 12 ... 18  Sledeći
AutorPoruka
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Olovka piše srcem   Uto Jun 19, 2012 12:51 pm

First topic message reminder :

Mala srecna minuta u kojoj se to dogodilo,zakacila mi se za uho kao biser.


Treba mi neko da sa mnom živi u kutiji,
neko ko nije niko,
neko ko pali insens,
zatim cisti svakodnevnu pozornicu
(ali ne veruje u rituale),
neko ko udiše vazduh i zatim ga
drži u plucima... u stvari,
Ne treba mi niko
Medutim,
treba mi neko ko srice azbuku...
neko neporušen godinama,
neko izbrušenog stila, koketno bice
sa svilenim maramama,
neko odeven u crno a lagodan
u svojoj koži,
neko ko voli da putuje sam po svetu,
u stvari...
Niko mi ne treba
Treba mi neko ko voli decu
neko ko pravi umetnost,
ali za nju - nema uvek vremena...
neko ko se budi posle podne i pali džoint,
ko roni na dubinu od 1 000 metara
i tu ajkuli glanca zube,
ali ko ni mrava zgazio ne bi,
treba mi neko ko poznaje bolnice,
ko pravi stolice, ko tuca andele,
ko sa davolom tikve sadi, u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko ko je procitao
aleksandrijsku biblioteku,
spasio je od požara
i instalirao u svoj kompjuterski program,
neko ko se rodio u Aleksandriji, Madagaskaru,
Tunisu, u Aino plemenu
u Japanu, u Beogradu u Teheranu u Njujorku
u Rimu u Kazablanki,
neko od svetle misli i sjajna oka,
neko ko pocinje pokret u istoriji
ili ga završava, u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko nežan kao meko
praskozorje, tvrd kao stena Gibraltar,
razuzdan i veseo, težak i glomazan kao ormar,
neko ko jede slatko od ruže, rahat-lokum
ko me pred zoru sastavlja
i rastavlja kao sat,
neko ko hoda kao macka i otvara
žute zenice u ponoc,
neko ko ne kaže ništa
cak ko ne postoji, u stvari i zaista,
Niko mi ne treba
Treba mi kamikaza uzdignutih krila,
neko ko poklanja cvet,
ko ne mrzi svet
i ko se smeje smrti u lice...
Neko ko place usred autobusa...
na sredini koncerta
na polovini razgovora i dok sece luk,
Treba mi neko koga nisam srela,
zavela, ponela, omela, obezglavila,
navela, zanela, ranila...
Treba mi neko ko laje na mesec – u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko ko pravi muziku,
ko pravi sranja, ko donosi odluke,
neko ko kopa u rudniku, ko radi u banci,
ko cisti slivnik, spava na kiši,
ko glanca kavez u zoološkom vrtu,
neko ko guta asid, predaje etiku,
pegla veš, razmišlja o sutonu,
pronalazi vakcinu protiv SIDE, dosade,
neko ko je završio sa meditacijom
i izašao iz neuroze,
neko iz pecine, iz loše porodice,
neki prosjak koji voli da se smeje,
princ koji krade vazduh iz nozdrve,
orgazam iz pete, koji trebi vaške iz kose,
knjige iz biblioteke,
ko snima film o beskrajnim oblacima
i napuklim ogledalima, ikona mudrosti
i ludosti, znanja i neznanja,
u stvari
Ne treba mi niko
kome mnogo trebam...
Treba mi neko ko cisti cipele,
sece nokte, slaže posude,
posmatra planete, voli nauku,
ima svoje mišljenje, ne gaji predrasude,
ko nema kicmu ali ima auru na mestu
gde hoda uspravno... u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko ko razmišlja u bojama,
ko oseca prstima i ko sanja budan,
treba mi neko vešt,
a nesiguran poput akrobate,
ucitelj džiu-džica na elektricnoj stolici
punoj vate,
magnetna plazma u bolnici,
krvno zrnce u plaštu sena,
perverzna princeza na zrnu graška,
ulicni diler sa dosta praška,
pustinjski vetar bez jednog daška,
u stvari... u stvari,
Niko mi ne treba...
niko baš toliko, toliko
toliko
kao
Ti..[You must be registered and logged in to see this image.]


Poslednji izmenio Zana dana Ned Jun 24, 2012 11:31 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Ned Jun 24, 2012 1:07 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]
Mihail Bulgakov
24. maj 1923

...za sada sam bez posla. Ja i žena se loše hranimo. Zbog toga mi se i ne piše. Crni hleb skočio na 20 t. Morali smo od ujke uzeti malo brašna, belog ulja i krompira. Od Borisa - milion. Obišao sam svu Moskvu - nema posla.

3. septembar 1923

...danas smo ja i Katajev išli u daču kod Tolstoja. Danas je bio izuzetno ljubazan. Jedino što je loše, to je teško popravljiv manir, njegov i njegove žene, da se s visine obraćaju mladim piscima. Tolstoj je pričao kako je počeo da piše. Najpre pesme. Potom je podražavao. Zatim je primio spahijski način života. Podstrek njegovom stvaralaštvu dao je rat.

30. septembar 1923.

... u književnosti sam spor, pa ipak idem napred. Ja to dobro znam. Ne valja to što nikad nemam jasnu predstavu šta sam stvarno dobro napisao. Ali nećemo očajavati. Književnost je sad težak posao. Meni je teško od objavljivanja živeti. Sad sam prelistavao "Poslednjeg Mohikanca" kojeg sam nedavno kupio za svoju biblioteku. Kakva čarobnost kod tog starog sentimentaliste Kupera. Tamo je David koji sve vreme peva psalme, pa me je naveo na misao o Bogu. Možda jakima i smelima on nije potreban, ali ovakvima kao što sam ja, lakše je živeti s mišlju o njemu.

26. oktobar 1923.

...došavši kući, kod suseda pekara sam čekao Tasu da se vrati (kod nje je ključ). On je počeo priču o politici. Postupke vlasti smatra lopovskim. Prepreden odlično shvata da varalice nisu voljne da idu u rat, o međunarodnoj situaciji nema se pojma. Divalj smo mi, nesrećan narod. Možemo se tešiti markom. Jedan dolar - 69 milijardi maraka.
Moja predosećanja me, kada su ljudi u pitanju, nikada ne prevare. Društvo samih protuva se skuplja oko "Nakanune" (list za koji je pisao). Velika muka me naterala da štampam u njemu. Trebalo bi biti izuzetan heroj pa ćutati četiri godine, beznadno ćutati, da bi se mogla otvoriti usta u budućnosti. Ja na žalost, nisam heroj.

6.novembar 1923.

Nekako sam počeo da shvatam - morao bih da se okanem smejanja. Osim toga, u literaturi je sav moj život. Nikakvoj medicini se nikada više neću vratiti. Ništa drugo ne mogu da budem, mogu da budem jedino - pisac.

3. januar 1925.

Užasno stanje: sve više se zaljubljujem u svoju ženu. Krivo mi je - deset godina se odričem... a sad se ponižavam čak do lake ljubomore. Nekako je mila i slatka. I debela.
Novine danas nisam čitao.

"...ali šta ćemo, onaj ko voli, mora da deli sudbinu onoga koga voli. "
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Ned Jun 24, 2012 1:10 pm

Besmrtno moje

Tako mi je dosta svega ovde
zatomljena decijim strahovima
I ako ti moras da odes
Volela bih kada bi jednostavno otisao
tvoje prisustvo se ovde jos oseca i nikako me na miru ne ostavlja
Ove rane izgleda nece zarasti
ova bol je jednostavno previse stvarna
jednostavno ima previse stvari koje vreme ne moze izbrisati

Kada si plakao ja sam sve tvoje suze brisala
kada bi vristao ja bih sve tvoje strahove oterala
i sve ove godine za ruku sam te drzala
Ali ti jos uvek imas
mene celu

Nekad si me osvajao
svojim ocaravajucim zivotom
Sad sam ogranicena zivotom kojeg si ostavio za sobom
Tvoje lice opseda
moje nekad ugodne snove
Tvoj glas oterao je
sav razum iz mene

Ove rane izgleda nece da zarastu
ova bol je jednostavno previse stvarna
jednostavno ima previse stvari koje vreme ne moze da izbrise

Kada si plakao ja sam sve tvoje suze brisala
kada bi vristao ja bih sve tvoje strahove oterala
i sve ove godine za ruku sam te drzala
Ali ti jos uvek imas
mene celu

Strasno sam se trudila da ubedim sebe da vise nisi tu
ali iako jos si sa mnom
svo vreme sam sama

Kada si plakao ja bih obrisala sve tvoje suze
kada bi vristao ja bih oterala sve tvoje strahove
i drzala sam te za ruku sve ove godine
Ali ti jos uvek imas
mene celu
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Ned Jun 24, 2012 1:11 pm

Оловка, кажу, пише срцем. Ја се питам, какве је онда боје туга?

Узалуд тражим прошлост да се врати, да ме обрадује његов осмех бар један дан, један час...Све је узалуд.

Како кренути напред, ослобођен заборава? Да ли уопште постоји заборав?

Тражим те у овом сивом дану, и не налазим те.

Сакупљам храброст. коцкице мозаика су сложене, морам даље.

Оловка нека пише. Мора да остане траг за вечност. Траг о постојању нас. Нас којих више нема.

Постојиш само ТИ, и постојим само ЈА.

Крећем даље, стазама посутим трњем, до звезда...
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Pon Jun 25, 2012 5:48 pm

Gorući tulipani

Jednom će iz mog groba izrasti
Bezbrojni crveni tulipani
I goreti rumenim plamenom.
Ne čudi se tome najlepša;

Seti se, koliki je silan žar
ljubavi, tebi posvećene
goreo nekad u živom čoveku,
kad mrtav još toliko plamti.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Pon Jun 25, 2012 5:48 pm

Želja

Kad bih imao jednu malu, malenu kućicu.
Kad bih u noj imao jedan mali tepih
I kad bi sve to bilo moje.

Sto, mastilo, polica
I na prozorima moje zavese.
I na polici kad bih imao svoje knjige.

Kad bih imao jednu malu, malenu kuću
I u njoj ženu koja bi me bez para volela…
I kad bi ta žena bila moja.

Ma gdje i u ma kom mestu bilo,
Kad bih malu, malenu kuću našao,
Dovoljan bi bio jedan mali tepih,
Dovoljan, pa čak i suvišan.

Ma gde, u ma kom gradu bilo,
Bilo bi dovoljno da imam policu i svoje knjige,
Ženu koja me ne voli zbog para,
To bi bilo dosta, čak i suviše.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Pon Jun 25, 2012 5:49 pm

Ljubav

Je li ovo ljubav, ili bolna jedna
Potreba da ljubim? Ova zelja plava,
Je li zelja srca mocnoga i cedna?
Ili napor duse koja malaksava?

Je li ovo zena koju ljubim, zbilja?
Il’ sen na prolasku preko moga puta,
Tumaranje misli bez svesti i cilja,
I sve delo jednog bolnoga minuta!

Ne znam; no na medji toga sna i jave,
Vidim moje srce da cezne i pati.
I suze kad dodju, rane zakrvave -
Ja ni onda od tog nista necu znati.
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Pon Jun 25, 2012 10:16 pm

NEŠTO IZMEĐU NAS DVOJE


Prosuo sam zvezdice sa neba,
po tvome divnom licu,
eh, da sam samo ranije znao da tako treba,
ne bi se završilo sve samo na poljupcu.

Hej, ti mala moja ljubavi,
pogledaj me, vidiš li svoj lik u mojim očima,
gledaj me, ja volim te, molim te nastavi,
ma želim da tako bude noćima.

Ovo je nešto divno, stvoreno samo za nas dvoje,
i nikog više da ne poljubim, briga me,
dok sedimo zagrljeni i duše se naše ne boje,
i sudbina beži iz mraka, vešto krije se.

Između nas dvoje ni nebo ne sme da stane,
boji se da ne izgubi svoju divnu plavu boju,
ako oblaci krenu i to mora da prestane,
mora, jer će naleteti na mračnu stranu moju.

A ja koristim svaki deo svoje duše,
da te volim, pa makar i pao na kolena,
i Bog mi je zalupio vrata i zadužio me do guše,
hoće te i on za sebe ženo moja voljena.
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Sre Jun 27, 2012 4:38 pm

ŽIVOT JE SAN


Nema me davno, ni vodoravno
Ni uspravno, kao što ni tebe
Nikad nije bilo. Prhnuo sam
S tanke grane, ne maknuvši se
S mesta, ništa se nije zbilo
Niti primetilo. Nestala si
Pre rođenja, k'o nevesta bleda,
Ni dobra ni zla, bez gleda i tla,
Nema ničeg, čak ni sile teže,
Život je san, u kom snovi beže,
Pre no se nesanice naježe.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Sre Jun 27, 2012 4:39 pm

Pour Toi Mon Amour

Je suis allé au marché aux oiseaux
Et j'ai acheté des oiseaux
Pour toi
Mon amour
Je suis allé au marché aux fleurs
Et j'ai acheté des fleurs
Pour toi
Mon amour
Je suis allé au marché á la ferraille
Et j'ai acheté des chaînes
Des lourdes chaînes
Pour toi
Mon amour
Et je suis allé au marché aux esclaves
Et je t'ai cherchée
Mais je ne t'ai pas trouvée
Mon amour.



- Jacques Prévert
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Sre Jun 27, 2012 4:40 pm

ŽIVOT JE SAN


Nema me davno, ni vodoravno
Ni uspravno, kao što ni tebe
Nikad nije bilo. Prhnuo sam
S tanke grane, ne maknuvši se
S mesta, ništa se nije zbilo
Niti primetilo. Nestala si
Pre rođenja, k'o nevesta bleda,
Ni dobra ni zla, bez gleda i tla,
Nema ničeg, čak ni sile teže,
Život je san, u kom snovi beže,
Pre no se nesanice naježe.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Sre Jun 27, 2012 4:41 pm

Kroj

Ukrašću tvoju sjenku, obući je na sebe i pokazivati svima. Bićeš moj način odijevanja svega nježnog i tajnog. Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu, izblijedelu, neću te sa sebe skidati. Na meni ćeš se raspasti. Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju ove djetinje duše. I da se više ne stidim pred biljem i pred pticama. Na poderanim mjestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vjetrom. Poslije ću, znam, pobrkati moju kožu s tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipio, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Sre Jun 27, 2012 4:42 pm

SA TOBOM…


Kako se osećam?

Lepša od sna zidanog za Mumtaz
i Herodotove istorije kao i
sve što u zaboravu nestaje
simbolika Salominog plesa
i strpljenje kneginje Ljubice

Kao majka i Mesalina
prva ljubav princa Sidarte i
Lili Marlen na vojničkim usnama

Merlin Monro na crvenoj svili i
konačno, razumevanje Ane Karenjine

Kao uzdah i krik rodjenja
starija od proročanstva iz Delfa
požrtvovanija od vučice Rimske
Eva, pre jabuke i zmije…

Ne postavljaj mi detinjasta pitanja!

Pruzi ruku i nežnost
deli svoje istine i laži
i sve odgovore koje tražiš
skupljaćemo zajedno u
ovoj, rodnoj
godini sazrevajućih butina.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Pet Jun 29, 2012 2:28 pm

ДелКастре се окрену ка просторији, заборави на трен своје мисли. Мач на зиду, који обасјан, последњим зрацима залазећег Сунца, као да је горео. Дозивао је господара. Није било први пут, да му се чинило, да му мач говори. Опет чу� тај разговетни позив, као и онда давно. Сети се ДелКастре, дана када га први пут узе у руку. Сети се ватреног круга, који се ниоткуда појави, на највишој кули тврђаве Асарион, и црног камена, унутар ватре на коме лежаше мач. Чинише му се тада, да га мач дозива и говори;

Узми ме,

Узми ме,

Буди ми господар,

Не бој се ватре,

Она, није непријатељ.

Полако, пружи руку ка њему. Ватра га не опече, иако му рука би у пламену. Прихвати балчак и осети струјање кроз тело. Подиже га изнад главе, с� обе руке и на мрвом језику, који и праоци заборавише прозбори;

После зиме и лета,

Ко мач ватре,

У руке узме,

И њиме, за добро влада,

По смрти,

У пламену се рађа,

Он биће снага,

И освета оном, ког води,

Нечасти снага.

Покушаваше, да му га отму и бољи и лошији од њега али спржени дланови, осташе једино одличје тих покушаја. Желеше га краљеви и лордови али нико му га не узе. Због мача, који нико не заслужи сем њега и оног што носише у себи и својој души јер никад не клечаше и не сагињаше се, би протеран на најудаљеније границе царства али и поново враћен у Асарион, јер једино он, храбро заповедаше њиме. Временом, заволе стару тврђаву, која је увек прва била на удару хорди непријатеља. Он и стари Асарион, штитише царство свих ових година. ДелКастре приђе мачу и помилова га. При додиру, поново осети оно струјање, које сазнаде при првом сусрету. Негде из дубине сећања, јавише му се и речи, изговорене некада давно.Чудно, помисли ДелКастре, свих ових година, нисам их се могао сетити и ни једну прозборити. Некако је знао, да је дошао час, да он врати дуг свом верном саборцу.

Сутра,

Сутра, је наша добра борба,

Сада се одмори,

А ја ,свој дуг вратићу теби,

Ма шта то било.

Пришао је прозору. Успут, узе огртач и уви се у њега. Хладно је помисли, зашто ми је хладно, па напољу је још лето. Погледа у Сунце које је тонуло и врати се својим мислима.

Сви су отишли,

Чак и храбри лордови,

Већерас Асарион,

Без стражи ће бити,

Сам,

Сам, као и ја,

Говорили су да треба поћи,

Бежати,

Пред оваквима, ја бежао нисам,

Сећам се,

Сећам се битака,

Ја сам их водио,

Водио и односио победе,

Сад Сунце залази,

И доноси, мирис непријатеља,

Ено га ту,

Ено га, иза кланца Етал,

Осећам мирис ватри,

Осећам мирис,

Згаришта и ватри,

Осећам мирис, крви коју доносе,

Сви су га осетили и отишли.

Идите ако желите,

Ја пустио сам вас,

Али ћутите,

Ћутите,

Не говорите,

Ја знам, шта речи имате,

Није узалуд,

Не, није узалуд,

Ви, у дубини срца, то знате,

Знате да,Ако издаш живот,

Да ако издаш живот,

Ни смрт није важна.

И ко, сад пред зидом нам стоји,

Они што жене не дираше,

Они што попут волова ричу,

Или они што,

Рукама, јер речи немају машу,

Они, што злато љубе,

Од части више,

Они што издаше,

Они, што од битака,

Правих бежаше,

То пред вратима, Асариона стоји.

Сутра,

Сутра, када Сунце изађе,

Ја, осетиђу мирис борова,

Мирис јутарње траве,

Отворићу врата,

Тешка врата, Асариона,

Спустићу мост,

Онда, ћу чекати,

Онда ћу чекати, да дођу,

Овај пут сами,

Да сами,

Ја и Асарион.

Ако паднем,

Пашће Асарион,

Пашће све.

Други то не виде,

Не виде од страха,

А не знају, да нема чега се бојати,

Ничега, сем истине.

Ни смрт,

Ни смрт, није страшна,

Она ослобађа,

Бол,

Бол је тај,

Он, страх нам ствара,

Бол, а не смрт.

Можда у мени, сад,

Више нема части,

Али oвај пут,

Ово је моја битка,

Можда последња,

Можда не.

Губо сам их али ратове добијао,

Узвраћао сам ударце,

Али знао и да их примам.

И болело је,

Можда, сам грешке понављао,

Иако се на њима, ући вештина,

Али једно сам знао,

Пријатељства, кратко трају,

Људе, завист заведе,

Они, то не виде.

Бес понекад, затвори очи,

Затвори душу,

И ја, своју сам затварао,

Затварао за све,

А онда, бих је отворио,

Отворио и поново прихватио,

Добро и зло.

Сунце је зашло,

Можда је ово, последњи дан,

Идием сада,

Вијориће се заставе,

Упалићу бакље,

Упалићу их, нека се виде,

Нека виде, да Асарион живи,

Нека виде, да чекам,

Нака виде, да нема страха,

Иза ових старих зидина.

ДелКастере седе на камену клупу и наслони се на зид.

Последња ноћ.

Моја последња ноћ.

Погледа ка мачу, који не губише сјај. Сан га опхрли и он заспа, тонући све дубље, ка граници снова и успомена.Пред јутро, прену се из сна. У бунилу, једва помичући усне рече;

Време је,

Време за битку,

Последњу.

Пришао је зиду и скиде мач. Опаса га. Оклоп и штит, остави да стоје у углу просторије, овај пут, не беху му потребни.Изађе у двориште тврђаве, осећао је мирис летњег јутра. Први зраци Сунца, пређоше преко кула Асариона и огрејаше боровима прекривене, падине планина Грид. Пошао је ка капијама, полако и за неки трен их отвори. Мачем, пресече конопе, који држаше стари покретни мост, који са треском паде преко канала, који чуваше Асарион од непријатеља. Пређе мост и окрете се ка старој тврђави. Заставе, које подиже, храбро се вијорише на кулама и бедемима. Бакље догореваше. Волеше он стару тврђаву, јер пуно заједничких успомена имаше.

Живи у миру, Асарионе,

Живи у миру,

И нека су године ти добре.

Ја, вратићу се теби,

То сада осећам,

То сада знам.

Окрете се ка путу, који водише од кланца Етал. Виде, у даљини прашину, која се полако дизала. Непријатељ је долазио. Мач му поиграваше у руци. Чуо је опет, његов глас. Чинило се да говори, да се не боји и да ватра није његов непријатељ. Све биће добро, говорио му је глас, када приђу, подигни ме и победићемо. Не јуришај напред, сада кад сами смо. Будимо лукавији, будимо мурији. Реши да послуша познати му глас.Тада хорда пристиже. Чу� љуте повике, претње. На хиљаде, бесних гласова викало је и вриштало, шаљући мржњу, завист и злобу ка њему. Повика ка непријатељу;

Приђите проклетниц,

Приђите и осетите,

Осетите,

Додир хладног челика.

Осетите,

Мирис крви,

Па ви га ширите,

Проклети били,

Ово је ваш последњи бој,

У име Асариона!

Подиже мач, који држаше са обе руке. Јутарње Сунце се помрачи. Ветрови се подигоше, носећи мирис смрти. Планине се затресоше а земља дрхташе.Непријатељ, до који трен пре, сигуран, сада уплашено гледаше око себе, сав бес сила које ДелКастре дозва.Виде ДелКастре, како испред њега, од кланца Етал, нићу ватрени стубови. Један за другим. Окруживали су непријатеља, са свих страна. Неки покушаше да побегну али ватра би бржа. Чу� ДелКастре крике у самртном ропцу. Насмеја се и спусти мач. Коначно, стубови ватре се затворише, у неправилном кругу, иза леђа јединог браниоца Асариона. ДелКастре крете ка гомили, задајући ударце, још уплашеном и сада већ немоћном непријатељу. Витлаше мачем, који је секао ваздух и тело. Поново, зачу крике далеко пред собом и виде, да ватрени стубови сужаваше круг, прождирући непријатеља. Још јаче замахну. Крв непријатеља, била је на њему. Није стајао, ишао је напред и борио се, јер одавно научи, да непријатеља, мораш потући и затрети. Борио се за нешто, што бар за њега би част.У часу, кад и последњи непријатељ паде, неста ватре. Неста је нагло, како се и појави. Ветар престаде. Све се смирило. Стајао је сам, насред бојног поља, са мачем у руци. Победио је. Сунце га озари и он осети његову топлину. Осети тугу. Тугу за временом, кад пријатељ би пријатељ, тугу за временом, кад не би страха у људима.Окрете се ка Асариону. Погледа тврђаву која му дуго би дом. Заставе су се вијориле на Сунцу слободе. Погледа ка највишој кули тврђаве а мач му заигра у руци, као пуно пута до тада. Врати га у корице и крете ка градским капијама. Уђе у велико двориште а затим уским степеништем ка кули, где први пут узе свој мач. На кули Асариона, он испуниће завет који прими некада давно.Кула би пуста, као и свих предходних дана, кад неста храбрости и пред непријатељем сви напустише Асарион. Гледаше са куле ДелКастре планине Грид. Лепо је било јахати, по пропланцима борових шума и ловити дивље коње, по обронцима масива, који се у полулуку наслањаше на кланац Етал. Из успомена, прену га нешто иза његових леђа. Ниоткуда, као и давно, док� обилазише страже, појави се црни монолит унутар ватре. Ватрени круг, сад би шири. Тада зачу речи, које долазише свуда око њега. Сада, то беше скуп, помешаних, али већ одавно, њему познатих гласова, који му говораше;

Ми ратници,

Племена Валор,

Чувари завета,

Старе вере,

Иза планина Хистрид,

Далеко иза севера,

Давно прваром нестасмо.

Наш ред неста,

Без наследника,

Тела нам раскидаше,

Раскидаше и спалише,

А пепео расуше,

Али наше душе, створише мач,

Мач за праведне,

Храбре и достојне.

Векови прођоше,

У потрази за достојним,

Да мач такав узме,

Нико, до тебе то не учини.

Док те посматрасмо,

Знали смо,

Да душа ти, није без греха,

Али ипак ,чистија од других.

Имао си храбрости,

Храбрости,

За мале и велике победе,

Храбрости, да дођеш до циља,

Храбрости да,

Одбациш слатке и умилне речи,

Оних, који ништа не обећаваше.

Претње те нису плашиле,

Јер познавао си људе,

Знао си врлине и мане,

Јер и ти си их имао,

Знао си, шта и како ћеш радити,

Знао си пут.

Понекад те је нестрпљење,

Бацало на дно,

Али ти,

Устајао си,

Лечио ране живота,

И поново живео.

Многи су те мрзели,

Ти, знао си,

Да онај према коме,

Не постоје осећања,

Пада у заборав.

А тебе, памтиће,

Памтиће те,

Добри и зли,

Свако на свој начин.

Први ће те волети,

Други мрзети.

И љубљв су ти крали,

Из срца ти је кидали,

Али никада је нису уништили,

Волео си, и био вољен,

Али то, био је твој живот,

И говорио си, да га не би мењао,

Говорио си, да био је добар,

Добар, свих ових година,

И да ти, не би пристао на други.

И ниси,

Сада пред тобом,

Стоје два пута,

Сада можеш да освариш,

Све своје жеље.

Можеш се борити,

Против зла,

На један други начин.

Ако уђеш у круг,

И не положиш мач,

Попут демона,

У снове зла,

Ти учи ћеш,

Бићеш страх,

У јутарњој роси,

Страх,

У дугим тамним ноћима,

Владаћеш умом злих,

Јер само страх,

Над злом победу носи.

Владаћеш њима,

Побеђиваћеш њихово зло.

Ако га положиш,

Он ће нестати,

И поново ће проћи,

Векови,

Док неко га не заслужи.

Ти сада можеш ићи,

Свој задатак си извршио,

Без страха,

Сад ратниче одлучи,

Одлући шта жели,

Ти душа.

ДелКастре додирну хладни камен Асариона. Опрашташе се са старом тврђавом. Погледа ка Сунцу које би у зениту. Погледа планине Грид и полако уђе у круг, кроз ватру, која му не беше непријатељ. Ватрени круг неста, као што се појави, односећи ратника, у нове бојеве, које ће водити на један други начин.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Pet Jun 29, 2012 2:51 pm

SLUTIM

Pluskvamperfekatski zivim,
znam,
u tvojim ocima, draga,
a tvoj plenidbeni pogled
pobediteljski me osvoji.

Slutim nemir u srcu
a saputnicki mislim
s tobom do zvezda
pevajuci.

Ukucala si pogled
pod nokat moga srca
i otisla zvezdama u susret!
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Sub Jun 30, 2012 12:17 am

Mi
se nikad više nećemo poljubiti.Nećemo nikad više prošetati gradom
zagrljeni.Nikad se više neću satima spremati da ti budem lepa.Mi nikad
više nećemo biti par.I nikad se neće ispuniti naša želja da zauvek
spojimo naše živote.Ali pored svega toga mi se nikad nećemo
zaboraviti.Kada nju poljubiš za laku noć poželećeš mene na drugoj strani
kreveta.Kada ja njega zagrlim,setiću se kako sam bila srećna
u tvom zagrljaju.Nas dvoje ćemo zauvek pripadati jedno drugome.Ne
moramo nikad više da se dodirnemo ali zauvek ćemo se voleti.Nije nam se
dalo i sada smo oboje tuđi ali ćemo zauvek pripadati jedno drugome.Ti
ćeš biti sa njom,ja sa njim ali istina ne može da se sakrije : Čak i
onda kada sa njom budeš spavao znaćeš da to mesto pripada meni.Bićeš
tuđi ali zauvek samo moj jer je tvoje srce kod mene ostalo...
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Sub Jun 30, 2012 10:52 am

U LAVIRINTU IZGUBLJENIH ZELJA

Zelela sam trenutak u hodniku vremena koji ce zauvek nositi pecat tvog imena.Zelela sam lepotu tvog beskraja.Tvoje misli prepune pomesanih boja.Zelela sam tebe u svojim snovima.Zelela sam i ako znam da nisam smela?

Dok tiho pada noc i roji se million zvezda , pitam se koja je tvoja?A onda ponovo sapat nisi smela,nisi smela?. a toliko si zelela ?
Sada u lavirintu svojih secanja vidim izlaz protkan bolom zaborava i ocajnicki trazim pukotinu suncevog sjaja.Trazim zrak koji sam na momenat ukrala?a znala sam,znala sam da nikad ne moze biti moj.

Okrecem se nazad,pocinjem da trcim ,cujem sapat?ti zelis, zelis a znas da ne smes, trcim jos brze , u daljini vidim tvoju izbledelu siluetu, prozima me drhtaj , ne znam sta da radim, sapat ne prestaje?ne smes , ne smes.Gledam u tebe i dalje stojis, ne prilazis, trazis da se sama izborim .Cujem samo odjek tvojih misli, ti se plasis, ti se plasis?.

Atmosfera koja steze , ruke veze i ne prija?.mozda ne znas, to se zove, agonija.
U dubini svoje duse znam jedno, oduvek a nikad tvoja, vredelo je ziveti zbog toga.I zato trcim i dalje u susret tebi i zelim , zelim?sklanjam sapat sopstvenog straha i osecam da se predajem iskonskoj sreci?..Prepustam se trenutku koji me nosi ?.i znam da ne smem, ne smem?.ali toliko zelim...
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Sub Jun 30, 2012 10:56 am



...Opet nocas otvaram svetu knjigu mojih secanja da prelistam
najlepshe trenutke nashih dana. A njih je tako mnogo,tako malih i velikih,tako svetlih i tako tamnih.A sve ih podjednako volim.A tek one male nezne trenutke,kada sam pomishljala da si ti ja, a ja ti..oni su mi najdrazi.Najlepsi,najsvetiji.Oni me vrate u vreme najlepshih, mojih snova koje sam imenom tvojim zvala.
I josh uvek ih zovem....

..Kao i uvek nervira me ova bela podloga papira, koja trazi ili, bolje reci, vapi za mojim mislima. A one su prazne.I ovaj dan ispran od kishe,
bled od stida shto nema nishta bolje da da umornim dushama, otici ce u nepovrat ..da se ne vrati nikad vishe.
Noc ce doci da me podseti na kratkocu moga vremene i ljubav koja je umrla...

Spasonosna misao mogla bi biti u pesmi.Tvoje ochi skriti, chuvati te danju i nocu, zajedno s njima lepshi zivot sniti..Da, stvarno, probudit cu ljubav u srcu, napisat cu ti pesmu...
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Sub Jun 30, 2012 4:04 pm

Dozivi magiju

Ne govori, ne kvari trenutak,
zelim samo da osetim tvoju blizinu,
dopusti instinkt da te vodi,
samo tako otkricesh istinu.

Uchinimo ovu noc nezaboravnom,
dozvoli da razmrsim tvoju kosu,
vodimo ljubav pod nebeskim svodom,
prepustimo tela ljubavnom zanosu.

Doci ce starost brzinom svetlosti,
samo od secanja zivecesh tada,
zato probaj zivot, oseti ljubav,
dozivi magiju dok si mlada.

U tren dotaknimo Bozansko,
spojimo tela i postanimo jedno,
da li ce iko saznati nije bitno,
sem ljubavi nishta nije vredno.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Sub Jun 30, 2012 4:38 pm

Sebeljub

.

.

Kažu da vrijeme liječi sve rane!

Al’ ne liječi posledice!

.

Kažu da pogled nema kraja!

A zašto se vidi, tek hiljade zvijezda?

.

Kažu da mašta granica nema!

Mašta je tek plod htijenja naših!

.

Kažu da je svjetlost najbrža na svijetu!

Laž i zabluda, mnogo su brže!

.

Kažu da je ljubav od čelika jača!

Kad granica se predje, u mržnju se topi!

.

Kažu da znanje je veliko i moćno!

Znanje je tek tačka u centru neznanja!

.

Kažu da ptice pjevaju čarobno!

Niko i ne pita, kako ptice plaču!

.

Kažu da će Zemlja da se vrti vječno!

Dok čovjek je na njoj, vječnost je upitna!

.

Niko i ne pita ’Otkuda tolike laži’

i ko nas to, tolikom, obmanom hrani

i zašto su nam domu, odbrojani dani!

Jer, Sebeljub (čovjek) je sam sebi najdraži!

.

Niko i ne pita ’Šta se od nas traži’

što se čovjek kiti prirodom mrtvom,

što Kažnjen se naziva Prirode Žrtvom!

Jer, Sebeljub (čovjek) je sam sebi najdraži!
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Ned Jul 01, 2012 8:47 am

Drago mi je. Zbog svega sto jesam. I onoga sto sam bila. I onoga sto cu
biti. Drago mi je sto jos uvek znam da se nasmejem od srca, da uzivam u
malim stvarima... Drago mi je sto i dalje primecujem boju ociju, kose,
negovane nokte,lepa ramena……
I dalje si mi bitan Ti, kao covek sa
svim svojim manama i vrlinama, od tvog imena, statusa, posla kojim se
bavis,…. Jos uvek delim ljude na dobre i lose... I ne marim sta ce ko
reci. Voleli me, ili ne. Osudjivali me…... I dalje mi raspolozenje
zavisi od ljubavi.
Nekad sam i tuzna. Navikla sam na tugu, jer me verno prati." Ko zna zasto je to dobro.
Ja I dalje mogu da se zaljubim u onoga koga volim. Jer, to sam i dalje ja, ona ista JA. I drago mi je zbog toga."
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Ned Jul 01, 2012 8:57 am

Vidish li mrznju u ochima ?
Svako ce chekati tvoj pad
Bolje da proshlost zaboravish,
Ustanesh i krenesh sad.

Vidish li kako chekaju
Da slomljena chekash dan
Dokazi da te ne dotiche
Jacha si od njih,znash


Ljudi zveri,uvek ce biti tu
Krvopije i mesozderi
U ljudskom obliku
Ljudi zveri,zavisni i zli
Zivotinjski instinkt
Jaci od svake ljubavi


Prozdirace te danima.
Uzivati u tvom bolu
Smejace ti se u lice,
Dok chekas da odu

Zato ustaj,ne predaj se
Ne dozvoli im da uspeju
Veruj u sebe,ne daj se
Kreni da te ne sustignu...
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Ned Jul 01, 2012 9:03 am

"Ti si...ma ti nisi mnogo,samo vazduh koji udisem,samo melodija koja
odzvanja u mojoj tisini,tisina koja prija mom mraku,mrak koji mi donosi
lepe snove,san koji se zavrsava svakim jutrom,jutro koje donosi novi
zivot i zivot koji ucim da zivim uz sve te male stvari koje cinis TI..
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Ned Jul 01, 2012 9:04 am

Puno sam ti svog vremena dala..Sada odlazi i nosi bestraga svoje laži i
slatka uvlačenja, prošlo je to vrijeme moje naivnosti kada sam ti dječji
naivno vjerovala.Idi..samo idi i ne okreći se.
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Ned Jul 01, 2012 9:37 am

U senci andjela

Zivot…Rech koja krije tako puno…Ljubav,vera,nada…Da li ove rechi uvek idu zajedno?Ne znam,niti cu ikada saznati.
Tama,mrak,samoca...Sedim na krevetu svoje sobe slushajuci tishinu koja je tako tuzna.Gledam u plafon kao da ce on da mi neshto pomogne.Nikoga nema pored mene,niko me ne razume.Svi mi govore da je teshko,da ce vreme sve prekriti,ali za mene vreme je stalo.Uostalom,vreme mi je nebitno,ma sve mi je nebitno od kad tebe nema...Volela sam te iskreno,bio si uvek tu za mene,ispunio si svaku moju zelju,svaki moj hir,svaki moj dan.Bio si tu i kada su ptice pevale i kada je nebo plakalo.Nikada nisi rekao necu,nemogu,nikada mi nisi rekao odlazi.Uvek si me gledao ochima punim srece,radosti,punim ljubavi...Tvoje ochi...Ochi koje su obecavale mnogo toga,ochi koje su bile posebne,koje su me pogledom slale na neka nova,lepsha mesta,mesta na kojima smo bili zajedno,srecni.Voleo si me,volela sam te,ali volim te josh...Ne,to nije samo mladalachka ljubav za koju svi kazu da ce brzo proci,to je neshto vishe,neshto poput najsjajnije zvezde koja se nikada ne gasi.Nedostajesh mi...Bilo je i ranije slichnih trenutaka,ali sam tada znala da cesh mi se vratiti,da cesh da me poljubiti onako kako samo ti znash...Nekada sam i volela kada se rastanemo na par dana,jer posle toga bi mi poljubci bili najsladji,posle toga bih te ljubila i satima.Sada je drugachije...Sada si zauvek otishao,ali znaj da, gde god da si,uvek sam u mislima s tobom,uvek sam tu pored tebe...Ponekad osecam tvoje prisustvo.Ljudi kazu da to samo navika vraca secanja,osecaje,ali ja znam da si to ti,znam da me chuvas,da si i dalje pored mene.Prichaju mi i da sada,kada te nema,da ce neko drugi doci.Ali,niko ne razume da sam za tebe htela i zivot da dam,poslednji svoj uzdah da poshaljem tebi.Volela bih da sam bila tamo te vecheri,da sam te drzala za ruku,da sam ti zadnji put rekla da te volim.Ali ne,drugi su chuli tvoje poslednje rechi,drugi su se borili za tvoj zivot.Nisi uspeo...Rekli su mi da nisi patio. ...Volela bih da se vrati vreme,da ponovo osetim tvoj poljubac,tvoj drhtaj tela.Volela bih...Slushajuci nashe pesme,gledajuci nashe slike,odlutam u proshlost,zagrlim te,poljubim i nezno kazem da te volim...Uveche kada legnem,pozelim ti laku noc...Da,i dalje se nadam da ces se pojaviti ni od kuda,da ces mi prichati svoje dozivljaje sa ovog kratkog putovanja,da ces mi pokloniti plisanog medu...
Mnogi kazu da ce sve to proci,da moramo da gledamo buducnost,a ne proshlost,ali kako kada si u proshlosti ti,ti moj prelepi andjele?Sada svako ide svojim putem...Svako zivi u svom svetu i ne shvata moju bol,ali razumem ih...Mozda je njima tako lakshe...
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   Ned Jul 01, 2012 2:02 pm

Pogledaj koliko tuge ima oko nas... Osvrni se, slobodno... Necu te vezati ni najtanjim nitima, ako nisu satkana od celog mog bica.
Necu dozvoliti da u tvom oku, jednog jutra kada se probudish na mom jastuku, ugledam zrnce tuge, razocharenja...
Nisi sam, ni ja nisam sama, u ovom svetu punom tuge.
Mi smo samo dva daha, dva treptaja.. Mi smo jedno drugom nada da postoji malo srece, u ovom svijetu punom stradanja...
I kada ti kazem "Volim te", dajem ti sebe, i kada chujem "Volim te", uzimam tvoju dusu, taj mali predah od tuge u ovom surovom svijetu...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Olovka piše srcem   

Nazad na vrh Ići dole
 
Olovka piše srcem
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 6 od 18Idi na stranu : Prethodni  1 ... 5, 6, 7 ... 12 ... 18  Sledeći
 Similar topics
-
» 000-APOD - DECEMBAR 2014.

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: