DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Pet Jun 01, 2012 5:41 pm

Smisao ove teme i je njena etnogarfska orijentacija i želja da zabeležim nešto što je u smislu tradicije i kulturne baštine vredno očuvati . Naravno, ne vredno u religioznom smislu, ali za to postoje grupe koje neguju hrišćastvo i pravoslavlje.
Medjutim,ono što je bitno u sagledavanju verovanja i običaja Vlaha je nekoliko činjenica, kao polaznih za razumevanje očuvanja ovih običaja kao kulturne baštine Vlaha:
1. Vlasi, su hrišćanstvo primili krajem IV veka, kada je ono proglašeno za zvaničnu, državnu religiju Vizantije a paganstvo i mnogoboštvo zabranjeno (za razliku naroda iz okruženja koji su hrišćanstvo primili u IX veku, Srbi oko 870. godine)

2. Kao pagansko nasledje Vlasi su zadržali sveca- zaštitnika kuće i imanja , koji će se kasnije manifestovati kroz slavljenje krsne slave.

3. 1220. godine Sveti Sava je okupljene Vllahe oko manastira Žiča (na kome je na severnom zidu uklesano vise od 100 vlaških imena) sprečio da prinose žrtve i od tada uveo neka pravila i uobličio slavljenje svetaca, kompromisno sa hrišćanskim kanonima.

4.Za 1700 godina od primanja hriscanstva do danas, Crkva nije uspela da pojedine ritualne manifestacije iskoreni kod Vlaha, jer su one duboko usadjene u kulturno biće, te su se kao i jezik, i sveukupna tradicija vlaškog naroda očuvale do danas.

Svaki Vlah se ponosi svojom kulturom i običajima, jezikom i drugim stvarima koji jesu indetitet samih Vlaha. Vlasi su narod koji se razlikuju u svemu od svoje ostale Romanske braće (Italijana, Španaca, Rumuna i drugih). Vlaška kultura je međunarodno priznata kao najveće bogastvo ne samo Srbije, već i sveta. Vlasi treba da očuvaju svoj poseban indetitet, jer ukoliko njega izgube, više neće biti Vlasi već neko treći.




Poslednji put izmenio slatkicass dana Uto Jun 12, 2012 6:18 pm, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Pet Jun 01, 2012 5:43 pm

Vesele vile i ljute aljilje - VLVE(VILE)

Vlve su veoma vitke i visoke, obučene su u duge bele, ponekad, zelene haljine. Okićene su cvetnim vencem, kreću se u grupi i svakoga ko ih vidi omađijaju igrom i pesmom. Žive uglavnom u pećinama pa kad zatreba dovoljno je da im se pred ulaz u špilju donese votiv, pa da one skinu svaku bolest ili čini. Zato mnogi u istočnoj Srbiji i danas ostavljaju svoj beleg pred ulazom u Rajkovu pećinu kod Majdanpeka, bacaju novčić u Zlotskoj pećini kraj Bora, ili proveravaju priču koju su mnogi zapisali da – Vlve kad su ljute vode međusobnu borbu na Crnom vrhu, planini kod Bora. Energija koja se tada izdvoji zapara vazduh. Blagi letnji povetarac prerasta u oluju, začas dotrče oblaci, sevaju munje i pucaju gromovi. I teško onom ko se u tim trenucima nađe među razbesnelim lepoticama. To čine samo najhrabiji, muškarci omađijani njihovim šarmom i žene koje bi da preuzmu malo od njihovih moći.

U pričama Timočke krajine ne pominje se mnogo slučajeva da Vlve ljudima donose tragične sudbine. Kažu žitelji Timočke krajine da Vlve ne diraju ljude.Čak im i pomažu. Posebnu ulogu u životu čoveka igrao je i vazduh i njegova najočitivija pojava vetar. Za Vlahe vetar je imao snagu čišćenja ali i kretanja. Zato su se mnogi magijski obredi razvijali na tom principu. Vetrovi i vihori su u prvo vreme smatrani samo prebivalištem zlih duhova. Njihova jačina bila je dovoljna da rasturi seno, odnese krov s kuće, zaplaši konja i druge životinje. Fijukanje je uvek povezivano sa stravičnim jecajem unesrećenih mrtvih duša, koje nisu našle svoj novi svet ni konačište u njemu. Zato su se određenih dana u godini, u prethrišćanskom periodu, davali pomeni ovim stihijskim snagama. A sa uključenjem žitelja ovog kraja u hrišćanstvo, za te prilike slavili su se sveti Vartolomej i sveti Jelisej.

U arhaično doba u vihor se zabadao nož, koji bi kasnije postajao krvav. A kad bi nastao kovitlac trebalo se skloniti i leći na zemlju jer je to bio znak da se u tom vetrovitom krugu bore đavoli i Ale, što bi za čoveka koji se umeša moglo biti pogubno. U istočnoj Srbiji smatra se da kovitlac drema na Crnom vrhu, planini kod Bora. Kada zaduva, kažu ovdašnji žitelji, probudila ga je borba Vlva i Ala. Šuštanje hrastovih šuma i visoke trave, koja se lomi pod vetrom, prikriva zvukove borbe a bela prašina štiti ovu divovsku bitku od ljudskih očiju. Kada im dosadi ta igrarija Vlve i Ale izlaze iz kovitlaca, pretvaraju se u svatove i tako mame slučajne prolaznike. Ko se prevari i pridruži im se, postane opsednut i zauvek je u njihovoj moći. Loš je znak i kada vetar ili kovitlac sa Crnog vrha, nekome odnese kapu. Predskazuje, kažu vračare, skoru smrt.
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Pet Jun 01, 2012 5:50 pm

Kočijaš Velikih kola Pakala

Vlaška kosmogonija pominje samo jedno verovanje o nastanku sveta koje kaže da je Bog stvorio Zemlju, ravnu, bez brda i dolina. Sunce i Mesec su slobodno mogli drugovati kao brat i sestra. Ali jednog dana Sunce predloži Luni (Mesecu) da se njih dvoje venčaju. Kako je stalno navaljivao, Luna na kraju reče Suncu da ide i pita Boga šta on o tome misli. Nakon dugog većanja među božjim skupštinarima nastala je velika svađa i netrpeljivost, i haos prpreti do tada urednom svetu. Bog se naljuti pa uze Sunce i baci ga prema istoku a Lunu prema zapadu uz kletvu: „Istim putem nikad da ne idete, nikad zajedno da ne budete, da se nikad više ne vidite i nikada da ne razgovarate.“ Zatim na Zemlji napravi brda i doline, stvori šume i planine, a među njima reke i jezera.

Pored poznavanja sazvežđa i glavnih zvezda, Vlasi imaju i jednu astrološku figuru – Pakalu. Kočijaša Velikih kola, gospodara najčuvenijeg nebeskog sazvežđa. Ta kola, koja mora da vuku volovi, iskrivila su se, jer je upregnute životinje uplašio vuk lupu. Pakala se međutim samo smeškao usled ove tragedije i od tada su i Vlasi naučili da se prema nedaćama odnose sa strpljivim podsmehom. U njihovoj tradiciji mnogo je priča čiji je glavni junak Pakala. Vedar, optimista, moćan da se veseljem izbori protiv svake nedaće. Zato se simbolično sve šaljivdžije nazivaju njegovim imenom.
Pakala ima glavnu ulogu i u pričama koje se graniče sa vulgarnošću. On je simbol neverovatnih seksualnih potencijala. Iako se može pretvoriti u bilo koje drugo biće ili se transformisati u ženu, Pakala uglavnom kada siđe na zemlju postaje snažan muškarac, koji između nogu ima „tri budže povezane crvenim, žutim i plavim koncem“. Dok ima strasne i nezaboravne ljubavne odnose sa ženama, Pakala u zavisnosti kojom budžom deluje, može osemeniti cara – crvenim koncem, kralja – žutim a oficira – plavim.
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Sub Jun 02, 2012 3:01 pm

Ljudi sa vančulnim svojstvima

Etnolozi koji su dugi niz godina proučavali verovanje Vlaha jugoistočne Srbije tvrde da je njihova mitologija raznovrsnija od mnogih koje su svojom zanimljivošću preuzele primat, poput helenske, rimske ili egipatske. A opet, ona se ne može jednostavno svesti na i danas uvreženu podelu na vile i veštice, u kojima se oličavaju dobro i zlo. Vlaški mit barata demonima i božanstvima i smrtnim ljudima, koja su svoja natprirodna svojstva stekli za života ili posle smrti. Prvi, Velika majka – Muma Paduri, Vodeni duh – Tartor i Zmaj – Zmeu su, sudeći po izjavama danas aktuelnih vračara, bića nastala iz arhaičnih verovanja u svemoć same prirode. Oni su potpuno prehrišćanskog karaktera.
Njima uz rame stoje Suđenice – Ursiatore, gospodarice života i smrti, Šume – Tetke, demoni koji utiču na bolest i zdravlje ili tok života, i Vile – Vlve i Ale – Aljilji, koji mogu ali se baš i ne trude da se mešaju u život čoveka. Sa druge strane, ljudi sa natprirodnim svojstvima su bića čiji se broj stalno uvećava tokom vremena. To su vampiri, talason, čudotvorne bebe, vanbračno dete i bića vezana za verovanje o krštenim i nekrštenim danima.
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Sub Jun 02, 2012 3:04 pm

Opasna bića iz nekrštenih dana

Mit kaže da nekršteni dani padaju u vreme od Božića do Bogojavljanja. Tih 12 dana zemlja je posebno „otvorena“ za duše mrtvih, koje izlaze iz svojih podzemnih svetova i borave u ovome. Prodiru iz duboke tmine i obično se nastane na kućnom pragu ili dovratku živih, a ponekad i na samom krovu njihovih kuća ili u dvorišnim bunarima. Zato je i dobro, tvrdi narod, da se pre izlaska iz doma, polaska na putovanje, pre umivanja ili pijenja vode, svako jutro u ovom periodu očita molitva ili da se nekom bajalicom odvrate zle sile.
U suprotnom ljudi padaju pod uticaj raznih bića. Dejstvuju pre prvih petlova pa u vreme nekrštenih dana nije preporučljivo putovati noću. Nekršteni dani nisu pogodni ni za rađanje niti za umiranje. Mrtve ni nakon 40 dana ne primaju na onaj svet, deca začeta u vreme od Božića do Bogojavljanja mogu postati živi vampiri a rođeni za nekrštenih dana bolesni su i slabašni. Misli se da svi takvi ljudi ubrzo i povampire.

Posebno je opasno ako u ovom periodu umre nekršteno dete, koje za života obredom krštenja nije steklo svoje mesto u ljudskoj zajednici. Kako nisu ni ovde ni tamo, nekršteni lutaju između, nevidljivi su i uglavnom se samo čuju. I to kako ječe, plaču, dreče. Među Vlasima vlada mistična bojazan da bi se ovakva deca mogla osvetiti zbog ovog propusta odraslih pa da u vreme nekrštenih dana nanose pakost malim bebama, koje su imale više sreće i pažnje zajednice i roditelja, nego oni. Odbrana od mrtvorođene dece u vreme nekrštenih dana kod Vlaha je prvenstveno obred njihovog sahranjivanja. Pri iznošenju iz kuće za pokojnikom treba izbaciti svu vodu. A opreznost se mora pokazati i dok povorka prolazi pored potoka ili bunara, kako se duša preminulog ne bi negde usput sakrila.
Nekrštena deca ne smeju biti ukopana na postojećim „regularnim“ grobljima. Ona dobijaju svoj posmrtni ritual na sahrani, baš kao i drugi koji su preminuli neprirodnom smrću i samoubice. Ali ne i mesto na groblju, inače rezervisano samo za članove određene krštene zajednice. Jer bio bi to veliki rizik da se nečiste sile dovedu na ovaj svet.
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Sub Jun 02, 2012 3:09 pm

Đurđevdan Sveti Georgije, kao praznik kod Vlaha se zove "Sînđordz" , ali se samo ime Sveca izgovara kao Gjorge ili te Georgije nikako Đorđe.

Dan pre Đurđevdana je uranak (napruour). Ovce su rano isterivane na pašu da bi se, po povratku, obavila prva muža, a mleko podsirilo kako bi za Đurđevdan bilo sira za namenu. U polju je brano bilje koje je mešano sa jarmom. Bilo je slobodno da se ore, a radio je samo ko je imao preku potrebu.
Na sam Đurđevdan, ovce su rano napasane, potom nakrmljene jarmom u koju je izmešano bilje: selin, drenov cvet i list, suvi bosiljak i drugo po izboru čuvara. Pre izlaska sunca kićen je nadvratnik kuće, ulazi u dvorište, u torove i staje. Za kićenje je korišćeno vrbovo granje i selin (Levisticum officinale koch).
Mužu je započinjao starešina porodice. Kroz brdo i veći okrugli hleb u vidu obruča, u kom je zamešen novčić, svaku ovcu bi promuzao sa po tri mlaza, pri čemu je za svaki potez muže okrenuo drugu stranu brda. Sa drugim muškarcem iz porodice ili slugom koji je stajao sa spoljne strane tora, preko ograde prelomio hleb, tako što su ga držali obema rukama, okretali ga i izgovarali: domaćin – „kuku“ (cucu), a odgovor - „raskuku“ (rascucu). Ovo bi izrekli tri puta, a onda bi hleb prelomili. U čijem se delu hleba našao novčić, biće srećan cele godine. Hleb se davao ovcama, a potom bi ih izmuzli do kraja. U Metovnici je mleko pomuženo kroz brdo prosipano preko ovaca. Ostatak mleka se kuvalo za ručak. Opisani postupak je očuvan u Osniću, Zlotu i Metovnici.
Za ručak, kome su prisustvovali svi ukućani, peklo se jagnje. Poseban hleb sa velikom svećom, sirom, mlekom i komadom mesa posvetili bi Svetom Đorđu, a ostalo pokojnicima. Posle ručka odlazili su na veselje i igranku. Tom prilikom su se igrale igre iz zabavnog repertoara.
Pre Đurđevdana ovce se nisu muzle ni jagnje klalo da se ne bi naškodilo stadu. Oni koji su imali mrtve potomke, pre svega decu ili člana uže porodice koji je umro posle prethodnog Đurđevdana, nisu do kraja života jeli mleko i jagnjeće meso pre namene pokojniku na Đurđevdanu.
U podplaninskim selima se, posle Đurđevdana, ovce isteraju u planinu gde se prelazi na bačijsko ovčarenje koje traje do završetka žetve.
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Uto Jun 05, 2012 10:42 pm

ЛЕСКА КАО МУШКИ АПОТРОПЕОН
ПОРЕЧКИХ ВЛАХА


На досад непознатој етнографској грађи из влашких села Поречке Реке у залеђу Ђердапа, разматра се употреба леске у магијској заштити одраслих мушкараца од ватреног оружја.

Код Влаха Поречке Реке постоји дубоко укорењено веровање да је леска (Corylys avellana) најстарије и најјаче дрво на свету, да је змијин кум и да у њу не удара гром, па се зато користи као средство ефикасне заштите од ова два прастара човекова непријатеља. Предмет овог рада је, међутим, пренос апотропејске (заштитне) функције леске са грома на ватрено оружје и настанак нове обредно-магијске праксе која захвата мушке припаднике сеоске заједнице. Промена је настала с појавом ватреног оружја, а заснована је на хомеопатском принципу магијског мишљења да "слично изазива слично". Сличност између грома и ватреног оружја је несумњива: у оба случаја види се блесак и чује се пуцањ а слично је и оно што разара и убија - код оружја метак, а код грома - [с.137] сађатё, по веровању Влаха нека материјална супстанца у облику стреле, чврста попут кремена, а оштрија од ножа; по многим елементима, дакле, и формално и по дејству слична метку.

Апотропејски магијски образац је једноставан: ако је леска од давнина сигурна заштита од грома - јер у њу гром не удара - она је самим тим и заштита од ватреног оружја, јер су и пуцањ и гром иста класа ствари. Али, да би се од тог општег магијског принципа направила конкретна амајлија, неопходна је прецизна ритуална акција човека, изведена у прописано време и на прописан начин. Прописано календарско време произлази из народног схватања парадигми вегетације - не само леске већ биља уопште - као што су Ђурђевдан (Сїнђуордз) и Преображење (Пображїмј).
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Uto Jun 05, 2012 10:43 pm

Гвоздена трава (јарба фјерулуј)

На Ђурђевдан се обредном бербом лесковог цвета припрема амајлија јарба фјерулуј ("гвоздена трава"). На основу етнографских података, може се претпоставити да су ову праксу, у коначној форми, обликовали хајдуци, који су се, као што је познато, на Ђурђевдан састајали и формирали своје одметничке дружине. Сам обред је строго чувана тајна коју су знали само најискуснији одметници и нерадо су је преносили на људе изван свог одабраног круга. Знање о њој нешто више се проширило у народу тек у ратовима с краја XIX и почетком XX века, када је смртној опасности од ватреног оружја био изложен знатно већи број мушкараца него у време малобројних хајдучких дружина.

Мушкарац који жели да поседује гвоздену траву треба, пре свега, да буде морално чист, праведан и поштен човек. Такав човек неколико дана раније обилази лесковите терене у потрази за родним стаблом које се налази на приступачном месту. Кад одреди леску, припреми комад белог платна натопљеног у восак и од брекиње изради малу чауру с поклопцем или чепом, коју три дана и три ноћи држи у посуди са светом водицом, донетом из три манастира, и коју, после сушења, такође импрегнира растопљеним воском. Тако опремљен одлази ноћу, уочи Ђурђевдана, до одабране леске. Мушкарац иде потпуно сам, ћутећи, без оружја и без ичега туђег при себи. Приликом извођења обреда осим тога, он мора да буде окупан и обучен у чисто рубље, а такође се мора у те дане уздржавати од сексуалних односа, јер се и они, као што је познато, у народу сматрају нечистим.

Леска, по веровању, има мушки - црвени и женски - розе цвет. Цветови опадају само једном у току године - у поноћ уочи Ђурђевдана, и то се догађа брзо, практично, прича се - у делићу секунде. Мушкарац зато мора да буде веома вешт. Он крај леске најпре скине одећу, а затим наг стане под изабрану грану [с.138] лицем према истоку и затворених очију држи платно обема рукама. Тачно у поноћ осети се лагани титрај у ваздуху који изазива цвет при паду и мушкарац мора хитро да склопи платно над њим. С платном у руци навлачи одећу, трипут се прекрсти и хитро полази кући. На путу до куће цвет се у стегнутом платну претвара у фигуру детета. Ако је ухваћен црвени цвет, фигура добија облике мушког, а ако је ухваћен прах розе цвета - обрисе женског тела. Са платном се не улази у кућу, већ се одлази под неко оближње дрво, по могућству лесково, и тамо се отвори и погледа на месечини, или при неком приручном светлу, која је фигура настала. Ако има мушке атрибуте, ставља се у чауру и затвори, а чаура увеже воштаним концем и стави око врата. Ако је фигура женска, онда се уноси у кућу и касније предаје некој нероткињи из уже или шире фамилије.

Чаура се у акцији носи тик уз тело као стална и сигурна заштита али се у најкритичнијим тренуцима може отворити и пружити у правцу из кога прети опасност. Фигура такође штити и од хладног оружја: ножа, сабље, копља, стреле, а помаже при избављењу из казамата јер може да отвори сваку браву и откључа сваки катанац. Верује се да су сви заробљеници који су се избавили ропства, или затвореници који су успели да побегну из апсана, имали код себе ову гвоздену траву. Амајлија губи моћ и може се бацити ако се не скида приликом вођења љубави, ако се уноси у цркву или ако се са њом иде у крађу, почини злочин и, уопште, ако се прекрше морални кодекси који владају у патријархалном друштву. Убијање непријатеља у одбрамбеним или ослободилачким ратовима, или убиства у самоодбрани, не умањују моћ амајлије, јер се не сматрају немо­ралним. Напротив.

Амајлија се обично пред крај живота предаје неком од изабраних мушких наследника, на такође обредно прописан начин. Примопредаја је значајан породични чин али се обавља у најужем кругу, чак као нека врста мушке мистерије јер осим двојице мушкараца, остали чланови породице не учествују у обреду. Власник амајлије унапред одреди дан, који је обично неки празник, и саопшти наследнику и укућанима да ће му тада бити предата амајлија. Окупани, умивени и свечано обучени они ујутру оду до изабране леске у шуми, или до неког чистог шумског извора. Прекрстивши се, старији мушкарац предаје комад воска млађем да истрља десну руку у коју ће примити амајлију, затим му додаје увоштено платно на које полаже чауру, уз свечану изјаву да му гвоздену траву предаје да би га сачувала "од пушке, ножа и сваке друге недаће" као што је и њега чувала целог живота. Налаже му при том да буде поштен, јер амајлија само такве људе може да заштити. Млађи мушкарац мора да се прекрсти и закуне да ће се владати како ваља и да прстом прошара по платну као да тај завет потврђује и својим потписом. На путу до куће старији мушкарац ће млађем непрестано давати поуке о томе како се с амајлијом ваља понашати, а касније, током свечаног ручка, причаће и осталим укућанима о чудесним ситуацијама из којих га је амајлија избавила, појачавајући тако њено имагинарно дејство ауторитетом личног доживљаја. До краја живота однос та два мушкарца биће испуњен међусобним поштовањем и уважавањем.[4] Гвоздена трава - мада најјачи [с.139] војнички апотропеон - данас се готово више не израђује, или, пак о њој људи нерадо говоре, јер се сматра да би одавање тајне, или нашироко приповедање, одузело амајлији моћ а лице које би то чинило имало би озбиљне непријатности.
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Uto Jun 05, 2012 10:45 pm

Војнички лешник (алуна војњићаскă)

За разлику од гвоздене траве коју сами мушкарци, под прилично мистериозним околностима, припремају на Ђурђевдан, обреди припреме мушког апотропеона на Преображење јесу, на испитиваном подручју, масовна појава. Ова амајлија, заснована на лешнику, има различите називе: алуна ђи ла Пображїмј ("преображењски лешник"), алуна војњићаскё ("војнички лешник"), алуна ку арђинт ("сребрни лешник"), алуна ђискїнтатё ("магијски лешник") или само алуна ("лешник"). Начини брања и припреме лешника данас су многобројни и готово индивидуализовани, али се могу свести на три модела:

а) лешник припрема сам мушкарац;

б) лешник му спрема мајка или супруга;

в) лешник се купује код сеоског врача.

Први начин сматра се "исправним" и "старијим", и практикован је све до половине XX века. Мушкарац коме предстоји одлазак у војску или рат, на Преображење, између поноћи и првих петлова, одлази до унапред изабраног лешника, скида се до коже и стаје лицем према истоку а леђима према изабраној грани. С рукама позади, захвата грану и савија је до стражњице да би гузовима ухватио и откинуо један лешник, трудећи се да то буде бокор од тролешника. Не облачећи се, већ тако наг, с одећом и узбраним лешником у рукама, одлази до места где је раније уочио расцветану папрат и на исти начин, гузовима, убере њен цвет флуаре ђи фјаригă. Тек онда може да се обуче и врати кући где, у току преподнева, од тролешника изабере најбољи и, седећи на кућном прагу, избуши га шилом и кроз рупицу ишчачка језгро. У испражњену љуску стави, у честицама, живу (арђинт виу), комадић мермера (мармур), комадић пловкиног пера (панă ђи рацă), комадић ливадске траве која је после косача остала непосечена, комадић тамјана (тамîjе), честицу злата, обично састругану са златног прстена, делић нокта ванбрачно рођеног детета (унгје ђи копил факут ђи куопил), кошчицу птичице царић (уос ђи питуљик) и, наравно, цвет папрати. [с.140]

Лешник се затим залије воском и над њим се, уз упаљену славску свећу, ту, на прагу, трипут изговара басма следећег садржаја:

Кум њима ну принђе арђинту,
шї кум куаса на тајат јарба,
шї кум ну принђе пана апё,
шї кум ауру ну принђе руђина,
шї кум ну са принђе питуљику,
аша сї ну са приндё ђи миње плумбу,
нума сї трагё їн фјаригё їнфлуритё.
Кум је мармуру ђи таре,
кум но-л страбаће плубму шї куцїту,
аша сї фиу шї јо ђи таре;
кум фуг туаће рїаљиљи ђи тамїње,
аша сї фугё рїаљиљи шї ђи ла миње;
кум је куопилу факут ку наруок шї драг
аша туот драгу сї фије ку миње
сї рамїн виу, курат шї луминат
ка стауа пи ћјерј, ка руауа пи помїнт.

Овако припремљен војнички лешник је раније, кад се у рат одлазило у сопственој одећи, ушиван у ревер капута, а данас се ставља у платнену врећицу и носи у горњем левом џепу униформе, или, увијен у новине и омотан лепљивом траком, у новчанику уз остала лична документа.

Војнички лешник припремају мајке за младиће и супруге за ожењене мушкарце тек у новије време. Школоване и просвећене послератне генерације мушкараца уопште не маре за стара сујеверја, па и за војнички лешник, и ту су улогу, природно, морале да преузму одговорне жене из њихових породица. У основним контурама обред је остао исти, с тим што се као мушкарчев супститут јавља виргилна девојчица а само брање не врши се више у поноћ него рано изјутра. Девојчица се води нага од куће до леске и све док не узбере лешник мора да ћути. Наравно, нису све жене вичне извођењу обреда до краја, па се за оно што не знају обраћају другим женама, или, због самог бајања на пример, траже помоћ упућених врачара.

Тако се, спонтано, појавио трећи, можемо рећи професионални начин припремања војничког лешника. Досетљиве врачаре, због опште потражње амајлије у кризно време - припремају на Преображење већу количину лешника које купују заинтересоване жене за своје синове или мужеве кад ови приме позив за војску или мобилизацију. Та пракса је, међутим, довела до још једне нове [с.141] појаве, сасвим непознате, чини нам се, не само нашој него и светској етнолошкој литератури: експерименталне провере магијског учинка купљене амајлије. Природно подозриви мушкарци постају још подозривији јер не знају да ли је врачара лешник припремила прописно, да ли је у љуску ставила све састојке иле није. Мучени сумњом - а суочени са чињеницом да се у овој ствари ставља живот на коцку - они предузимају практичне кораке да провере дејство амајлије пре него што ће је употребити. Неки, на пример, вежу лешник псу око врата па га пусте да јури по дворишту док за њим пуцају из ловачких пушака; други чине то исто али са петлом, трећи пак пуцају из пиштоља на сопствене јакне у које стављају лешник и које, као мету, каче на ограде ... Након оваквих (скорашњих) експеримената разглашене су по Горњем Поречу приче "како је пас преживео", "како петлу ни перце није зафалило", "како је јакна остала читава а дирек био избушен куршумима"! Пропраћене пуним именима и презимена људи који су проверу вршили, ове приче на нов едукативан начин, примерен просвећеној генерацији, учвршћује старо веровање у магијску моћ војничког лешника. Када се овоме додају драматична искуства повратника с ратишта којима је амајлија - тврди се - већ спасла живот, и која се невероватном брзином разносе у народу, постаје јасно зашто се данас овај апотропеон масовно употребљава и зашто је захватио, може се рећи, све радно активне мушкарце а не само оне које чека одлазак у војску или на ратиште. Због честих погибија у саобраћају, страдања у руднику, смртоносних превртања тракторима и слично, готово да се више не полази на посао или не седа за волан без лешника при себи. Контролу неопходне мушке обазривости у таквим ситуацијама врше жене.
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Uto Jun 05, 2012 10:46 pm

Уместо закључка

Очигледно је да култ леске управо у наше време доживљава свој трећи степен трансформације - од првобитне заштите од грома, преко заштите мушкараца од ватреног оружја до њихове заштите у широком распону делатности где им је живот угрожен, или где им је неопходна срећа. При том ствар није у божанској природи овог лепог дрвета нити у посебним својствима које оно преноси на човека, већ у човековом осећању сигурности кад амајлију има при себи. Уверен у њену стварну моћ, он у критичним ситуацијама не паничи, [с.142] не губи присебност и самопоуздање, и вероватно сталоженије, брже и лакше доноси рационалне одлуке. Непотребно страдање мушкараца се тако смањује, а увек се деси довољан број "уверљивих" случајева да магијској статистици дају за право.

Као снажан морални регулатор чува и етичку страну међуљудских односа, дајући тако свој наоко мали али значајан допринос стабилности људске заједнице. Кад је на команду свог голобрадог старешине, млади војник Д.Б. из Рудне Главе залегао у траву на словеначкој граници и сравнио нишан са збуњеним лицем дојучерашњег друга који је бежао из већ расточене ЈНА - намах се сетио мајчиног савета датог приликом предаје лешника - да не ваља "пуцати у месо", и померио цев неколико сантиметара у страну. На удаљеном брежуљку подигао се облачић прашине а прогоњени момак је утекао у шуму. Вероватно никад неће сазнати да му је живот спасио војнички лешник из Поречке Реке. [с.143]
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Sre Jun 06, 2012 7:10 pm

ŠUMIROL

Vazduh je predstavljen u liku Šumirol. Šumirol ili Tetke, kako ih nazivaju na srpskom, je demon koji u liku tri starije žene u crnini nasrće na čoveka čitavog života. Čini to pre svega kroz razne bolesti, otimajući mu snagu, i tako jača poput gripa, boginja, kolere. Za sve vreme (pretpostavlja se da se radi o više stotina godina) Vlasi ove demone zovu jednostavno Šumirol, a Srbi u istočnoj Srbiji, (koji su takođe poverovali u njihovo posojanje i delovanje), jednostavno Tetke. Tačna imena ta tri demona nisu poznata. Neki etnolozi pominju Majku Duka kao prvu, najstariju i najmoćniju od njih. Ali se taj podatak ipak uzima sa rezervom, jer kako je već rečeno narod je od pamtiveka prezao da bi bilo kada izgovora imena onih koji čine zlo.

Znači ukoliko se neko i seća imena tri Šumirol, to ipak nikada neće glasno izgovoriti. Priča se samo da je neka žena odavno, u sred noći, srela tri Tetke u crnini. Uspaničena, sakrila se pod most. A one su se, gle slučaja, baš na njemu zadržale i nešto tračale. Prestravljena Vlahinja morala je da ih prisluškuje i tako je otkrila veliku tajnu. Čula je kako se Šumirol žale da je sudbina umanjila njihovu moć, jer je i protiv najopakijih bolesti koje one mogu izazvati ipak dala lek. To su biljke avramasja i krstanjasa. Trave koje inače prepoznaju samo najobdarenije vračare.
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Uto Jun 12, 2012 6:11 pm

MUMA PADURI (šUMSKA MAJKA ILI KRALJICA NOĆI)


[You must be registered and logged in to see this image.]

“Muma Paduri je kraljica noći. Ima dugu kosu i nokte. I velike grudi. Hoda naga naokolo i opseda uglavnom mlade loše momke. Ljuta je i opasna ali će tebe ako je prizoveš zaštiti uvek. I kada budeš trudna i nakon toga kada se porodiš čuvaće i
tebe i tvoju bebu. Ona uvek pomaže ženama”.
Vlajnje u to zaista duboku veruju. Vrlo često se na dužim seoskim relacijama, dok sede u autobusima može čuti kako nešto neraz- govetno mrmljaju sebi u bradu. Samo onaj na sedištu do njih između mnoštva reči razazna da često pominju “Muma Paduri”. Ako ih neko prekine u tim dubokim posvećenjima, deluju skoro neljubazno. Ne kako kažu samo zato jer ju su prekinute usred molitve. Već i iz straha da je to loš znak. Da možda kontakt sa Muma Paduri nije ni bio uspostavljen. Ili da će se ona ne daj bože naljutiti što ih je neko u njihovom čudnom dijalogu prekinuo.
Ovo konstantno prizivanje, može se slobodno reći čak opsednutost sa Muma Paduri, kod Vlajnji se javlja kada ih pritisne neki posebno veliki problem ili ako se u kući rodilo žensko dete. Devojčica se od prvog dana predstavlja ovom demonu sa nadom da će se Muma Paduri poput dobre kume sa višeg nivoa, uvek brinuti o svojoj štićenici.

I kasnije se ceo sistem ženstvenosti (koji je kod devojaka u Vlaškoj tradiciji još uvek na visokoj ceni), zasniva na prizivanju Muma Paduri. Ona pomaže da menstrualni ciklus dođe ranije, bude što kraći i bezbolniji. Zato žensko dete kako je verovanje zapisao etnolog Petar Vlahović, svoju prvu menstruaciju mora da prijavi odrasloj ženskoj osobi. Čak i da se ne poseti vračara Muma Paduri može olakšati sve probleme. Dovoljno je da devojčica otrči od kuće i tri puta, naizmenično pogleda u prljav veš i u Sunce.

Kasnije se automatski Muma Paduri stara i da ženska obličja budu skladna i dovoljno sočna da privuku muškarca. Brine se da se održi trudnoća, da porođaj bude lak i da ženu, koja je nekada skoro obavezno prelazila da živi u muževljevu porodicu, tamo sačeka dužno poštovanje od svekra i svekrve.

Muma Paduri brine i o plodnosti. Kako je zapisala etnolog Živka Romelić, žena koja ne može da zatrudni, po vlaškoj tradiciji treba da pojede drugi cvet od jabuke ili bagrema, ili da 40 noći uzastopno otključava crkvena vrata. Ali se kroz verovanje ipak najviše provlači pouzdanje u dejstvo čaja od trave jarba Muma Paduri. Njega u svojim radovima pominje i dr Zečević. “Čista” žena (koja je pre toga izbegavala seksualne odnose) treba da, hodajući pored šumskog potoka nađe i sama ubere ovu travu. Dok je u potrazi za biljem, (koje kažu pomaže i kod nervnih bolesti) žena ne sme da izgovori nijednu reč. Tek kada nađe travu, uz određenu basmu i pomoć vračare, pravi se napitak. On joj uz prizivanje moći Muma Paduri vrlo brzo podari plodnost.

Pa i kada ne želi da rađa, žena se ponovo obraća svojoj zaštitnici. Dok izgovara tradicionalnu formulu, u posteljicu od zadnje trudnoće ona stavlja žar pa sve to ugasi pored groba nepoznate osobe. A etnolog Savetija Grbić zabeležila je i obred u kome se u posteljici ugasi samo onoliko užaraka koliko godina žena poželi da napravi pauzu između dva porođaja…''
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Sre Jun 13, 2012 6:02 pm

- Kada grmi treba pozatvarati sva vrata i prozore. Netreba biti bos na zemlji, nevalja stajati na pragu kuće, pored prozora (pogotovu ne onog prozora koji ima rešetke). Ne valja stajati ispod drveta, ukoliko se mora stati ispod drveta izabrati najniže i ne stati ispod oraha.

- Kada grmi najbolje je stati ispod leske (lešnik), na vlaškom alun jer grom nikada neće da udari u lesku.

- Kada se krene na put, do komšije ili uopšte na neki posao izvan dvorišta, nevalja putem jesti jer će kokoške nositi jaja izvan dvorišta, kod komšija ili uopšte u nekom šiblju, travi van samog dvorišta.

- Nevalja jesti u toku zalaska sunca, da se nebi stvorile žvalje na ustima. Ukoliko je neko jeo treba uzeti parče hleba izaći napolje dok još sunce nije zašlo, okrenuti se ka suncu odlomiti parče hleba i izgovoriti "Ja Suare đin pînja, da nu đin gura mja" u prevodu ''uzmi Sunce deo hleba a ne deo mojih usana''. Prilikom izgovaranja reči rukom hleb staviti čas na jedan, čas na drugi kraj usta (tamo gde obično izlaze žvalje) i taj hleb baciti ka suncu. Ovakav postupak sa izgovorenim rečima, vrši se tri puta.
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Uto Jun 26, 2012 1:54 pm

''Po rečima moga pokojnog dede u trenutku otakanja vina od komine treba, obavezno obratiti pažnju na vremenske uslove. U koliko je vreme oblačno ili ima malo oblaka na nebu, vino ne treba otakati od komine jer će u tom slučaju vino biti mutno. Idealno vreme za otakanje vina je lep i sunčan dan, vedar, bez oblaka na nebu i u tom slučaju vino će biti bistro. :sun 2: '' tako kaže jedan prijatelja iz mog kraja...


Poslednji izmenio slatkicass dana Pet Jun 29, 2012 2:54 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Uto Jun 26, 2012 2:07 pm

Još malo običaja...

U prolećne Vlasi praznuju zmijske slave. U vreme Uskršnjeg posta, Todorice, Mladenaca, Cveta, Lazareve subote i Jeremijinog dana, pale velike vatre (fokorjalje) i udaraju u metalne sudove kako bi umilostivili da im ne opsedaju imanja. Zadržao se i običaj da se uoči zmijskih praznika pred kuću stavi veliki kamen. Onaj ko ujutru prvi ustane, baci kamen iza sebe što dalje može. Na toj će se udaljenosti od kuće tokom godine držati i zmija. Kada Vlasi prvi put čuju kukavicu, na sav glas, što jače izgovaraju svoje ime. Na toj će se udaljenosti od kuće i njega samog tokom godine držati i zmija.
Ovi prolećni zmijski praznici su zgodna prilika da se čovek zaštiti i od ujeda. Ljudi se kade zapaljenim krpama obmotanim oko ruku, nogu i glave. Krpe i tamjan pale se i u štalama, ali i na groblju, kako se zmijska legla ne bi stvarala u blizini domaćih životinja ili uznemiravala dom pokojnika.
Veruje se da oni koji ne ispoštuju ove praznike, pa se tada briju, šišaju, rade po kući ili šiju, rizikuju da ih zmije prate u toku cele godine. A loš predznak bio je i ako se zmija izore u polju, ukoliko se u kuću unese slučajno sa senom, ako nekome pređe put ili se vidi na drvetu....
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Pet Jun 29, 2012 3:02 pm

Evo još jednog starog običaja koji se još uvek održava u nkim krajevima, možda pod drugim nazivom ....

,,ŽUMERIKE"
''Ovo je drevni običa kod Vlaha koji je uveličavao božićno slavlje. Održavalo se do drugog svetskog rata a onda je bilo zabranjeno. U nekim mestima od strane Nemaca a posle 45. su komunisti ukinuli i zabranili definitivno održavanje ovog običaja, kao i litije i mnoge druge običaje.
Karakter ovog običaja je bio da svako za Božić ima punu trpezu i da se na trpezi nadje kvalitetnija hrana (meso, suve slanine, domaće kobasice, čvaraka, krvarice, vina, rakije, belog hleba i šta sve još). Svi znamo da je od vajkada bilo puno sirotinje koja nije imala mogućnosti da spremi božićnu trpezu. Pa se neko dosetio i po uzoru na druge narode sveta izveo jedan smeli korak. ali na svojstven način. Koji kasnije prerasta u običaj kod Vlaha i dobija karakter tradicije. Od pre petnaestak godina ovaj običaj se ponovo vraća na sceni ali mislim da ovoga puta nema više onaj pravi karakter već samo da bi se održala tradicija. Običaj ima isti karakter ali u raznim mestima se različito organizuje. Naprimer u mom selu se Žumerike održavaju uveče na Badnje veče i učestvuju uglavnom deca do tinedzerskog uzrasta. Kod prijatelja Dragana Radovanovića u Porodin se održava na dan Božića ujutro rano oko 4; 5časa. U nekim selima i kasnije kada svane dan i učestvuju osobe svih uzrasta i starosti.
Šta su Žumerike?
To su ljudi maskirani na razne načine, muškarci u žene, ženske u muškarce, neko u demone neko u prinčeve i kraljeve, neko u vile i vilenjake itd. Znači svako po svojoj volji preobrazi sebe. Takoreći kao neki maskenbal. Ali na svojstven način. Tako maskirani ljudi deca, devojke, mladići se okupljaju na trgovima ili grupe po ulicama. Obično su koristili stare serpe, lonce kao doboše,bubnjeve. Frule, pištaljke ko šta ima. Tako preobrazeni kreću od kuće do kuće. Sviraju, pevaju, pucaju, zadirkuju prolaznike ali sve u granici pristojnog ponašanja. Obično su birana bogatija domaćinstva i domaćinstva gde je imalo male dece po mogućstvu nemirna deca. Žumerike su pozivale domaćina čestitale Božić, igrale pevale, svirale. Domaćin ih je za to darivao: ,,dimljenim
mesom, slaninom kobasicama ko je sta imao,domaćice su ih darivale pletenim čarapama pletenim rukavica, usojcima vune. vinom rakijom". Kada bi se to mini veselje pred jednom kapijom završilo, domaćin im prilazi i objašnjava da ima decu koja su jako nemirna i da bi bilo dobro da ih Zumerike malo zaplaše. Žumerike su to prihvatale, počinjali su da otimaju decu da ih trpaju u džakove nešto kao kad su Turci odvodili decu ,,danak u krvi". To je na decu tako tragično delovalo da na sam pomen Žumerike deca su u narednih godinu dana živela u očajnom strahu, znala su da se sakriju po ceo dan i gladna i žedna da ih roditelji nisu mogli da ih dozovu. Iz sopstvene kože bi iskočila. Naravno domaćin bi za ovo nedelo dodatno nagradjivao Žumerike čak i u novcu. Kada su Žumerike obišle svako domaćinstvo dodju do nekog mesta po dogovoru i podele plen. To jest poklone koje su dobili onako ravnopravno bratski. Tada bi se razišli i svako je hitao svojoj kući gde će sa rodbinom da u sreći i veselju pored pune trpeze da se svi raduju Božiću. Kako bogati tako i sirotinja.
Današnje Žumerike se organizuju na sličan način, ali nije više tolika potreba za hranom jel je svako već kući spremio punu trpezu. Ali zato sada Žumerike umesto mesa, čvaraka, kobasica dobijaju novac, petarde južno voće. Opet svi budu zadovoljni. Žumerike, srećne jel su dobile neki poklon domaćini jel im Žumerike poželele sreću koja će da ih prati u narfnih godinu dana. Tako su organizovane Žumerike u mom kraju. ''
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Pon Jul 02, 2012 6:45 pm

А сада неколико прича :))


ИЗ МИЛОШЕВОГ ДЕТИЊСТВА


Прича се у селу ова згода из детињства Милошева: био је, веле, дечарац кад је једном, док је стока пландовала крај реке, кренуо да разгледа околину. На некој заравни опази да нешто мили по земљи, нешто што још до тада видео није: некакве бубице чудно сплетене! Нежно их покупи и стави на длан, пак отрча мајци.
- Види, мајко шта сам нашао! - рекао је пруживши руку.
Мајка му се на трен загледа у длан, а онда рече:
- Не затварај шаку, сине, да те бубе не згњечиш, јер то нису бубе обичне.
- А какве су то бубе, мајко?
- То нису бубе обичне - понови матер - то су бубе што се зову људи; јесу ситне, али су нама налик.
- А што су нам налик, мајко?
- Да нас смене на земљи кад наш век на њој истекне; тако је записано: наша ће раса нестати, а они ће остати да господаре!
- Али, мајко, ове бубе нису све једнаке?
- Истина је, дете моје - казала је мати - ове бубе напред су волови упрегнути у јарам, а то што вуку јесте плуг; људи су тек ови што плуг држе и волове терају.
Милош је, веле, послушао мајку и вратио људе на место одакле их је био покупио, те се тако њихова врста није затрла.
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Pon Jul 02, 2012 6:49 pm

МИЛОШ ЧОБАНИН И ТУРЦИ

Спавао Милош под крушком крај куле, а секирче забио у стабло до самих ушица, кад однекуд наиђу Турци. Виде они необична јунака од чијег се даха гране повијају и намисле да га дигну, али опазе ону секиру онако забијену те крену прво њу да склоне, еда чобану под руком није кад иза сна скочи. Повуку држало вамо-намо, кажу: осморо је Турака скупа цимало - а секира ни макац! Шта ће, онда, него да га дигну, да виде њега шта ће са секиром, а они се, дабоме, склоне у страну па стану одонуд гледати. Чобанин скочи, једном је руком ишчупа из стабла па њоме најближе Турке млатне по носу; остали прхну кано врапци, само куражни осташе из шумарка да вире. Он крене кући, која беше подаље у Љубовој реци, а Турци криомице за њим. Кад тамо, имају шта видети: нека голема жена - црна као ноћ и ружна ко враг - меси тесто у наћвама, а грдне сисе истурила на рамена! Чобанин право к њој пак јој падне с леђа и почне сисати.
Турци се томе врло начуде, и стану једнако говорити: „Црна мајка, црна мајка!", од чега оста Црнајка.

Према казивању Недељка Златића
(1928), из Црнајке
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Pon Jul 02, 2012 6:54 pm

КАКО ЈЕ МИЛОШ ЧОБАНИН ДОБИО СНАГУ

Милош се рано примио стада; беше слаб и нејачак и други пастири лако су га на рвању обарали. А рвалиште им беше на Голу, једном од врхова Дели-Јована.Мршав је био он, а мршава била и његова ждребица коју је хранио највише с у р у т к о м . Једном се стушти неко невреме и Милоша затекне у Хајдучком потоку. Прокувало небо, а на небесима здухачи и виле небески рат заподенули: куда град да
пошљу житишта да сатре, к у д воде мутне села да поплаве, куд ветрове олујне и у коју штету. Ратују силе једне с другима, громови треште, муње севају... Милош се скрио у оном потоку, и очи приковао за небо, а страх од сила срце му следио. Одједном примети где се небо исцепа ко труло платно и нешто мајушно стропошта се доле, те пада пада право ка њему! Док падаше оно ка земљи доле, Милош разазна да је то дете, и беше дете: пада и вришти! Милош искочи из заклона и успе дете у наручје да ухвати. Нетом невреме преста и засја сунце, запече звезда проклета земљу да спржи. Милош склони дете од
звезде, изломи гранчице те му хлад начини.
Не прође много, али ето ти с небеса долете вила;кад спази дете забринуто под хладом гранчица, упита Милоша:
- Шта иштеш, момче, за ово дело?
- Не иштем ништа, каза јој Милош.
- Онда ћу ти дати снагу - реши се вила и истури сису из које Милош мораде да потегне.
- Извуци пиштољ и пуцај у руку! - заповеди вила.
Милош опали себи у длан.
- Боли ли? - упита вила.
- Боли, дабоме - каза Милош.
- На, потегни онда још једном - рече вила, и Милошу избаци другу сису. Милош посиса.
- Пуцај сада - нареди вила. Милош опали.
- Боли? -упита вила.
- Боли, ал' мање.
- Потегни, дедер, онда још једном!
Милош и трећи пут посише вилинско млеко па прострели руку, али не осети ништа, примио беше вилински снагу. Онда замоли вилу да и ждребицу подоји, и ова то учини. Тако му ждребица поста вилинска и
временом израста у крилату кобилу.Отада је све чобане обарао као од шале.
Е, тај је Милош имао једну сестру, која се задевојчи и западне турском аги за око. Ага пошље два Турчина да му је доведу, но Милош их одврати:
- Ако му треба моја сестра, нек по њу дође сам!
Турци се врате и кажу аги, а Милош оста да оштри нож. Кад чује поруку, ага се разбесни, скочи на коња и касом к Милошу, и бане у кућy. Овај га дочека скривен иза врата, и убије. Потом окупи друге пастире, људе и војску и појури Турке све до Косова. Тамо убије њиховог пашу, али се превари што оде јавно, па и он буде по-
губљен.
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Uto Sep 18, 2012 7:24 pm

Žoka PERINA je tradicionalna vlaska igra , koja se uglavnom igra na svadbenim veseljima i vecim slavljima. Igrac igra noseci jastuk, a osoba ispred koje je baci obavezna je da klekne na jastuk i izljubi se sa onim koji je bacio. Ta osoba preuzima jastuk i trazi novog partnera s kojim ce se izljubiti :)

[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Uto Apr 23, 2013 2:06 pm

BILJNI VENČIĆI VERNOSTI

U istočnoj Srbiji ljudi bilje beru uglavnom na praznike. U berbu idu na Đurđevdan, Spasovdan i Vidovdan. Na Svetog Jovan žene odlaze u polje, naberu Jovanovu travu, naprave od nje venac, donesu ga u kuću i kroz njega provlače decu da bi bila zdrava. Žene koje nemaju decu takođe se toga dana provuku kroz njega i kupaju se u reci da voda odnese urok, zlu sud ili bolest. Ukoliko se radi ženama koje prirodno pobacuju na dan svetog Jovana one nakon rituala posećuju žene po selu koje nose ime Stana ili Stanka. Venčić kod Vlaha je specifičnost i proslave jesenjeg praznika Preobraženja. Toga jutra se ustaje u cik zore, cveće među kojima su i bosiljak i cvet suncokreta, bere se u baštama žitelja čija imena označavaju milost ili dragost. Kada se Draganama, Milenama ili Slađanama oberu bašte, skupljene travke prežnjevaju se tri puta, a onda se plete venac. Kroz njega se odmah pogleda u sunce, koje se rađa, a kasnije se isti venčić koristi u kultu mrtvih i u ljubavnoj magiji. Misli se da devojka koja kroz venčić sa Preobraženja pogleda u momka koji joj se dopada, ima sve šanse da ga osvoji i sigurno će se udati za njega. Vlaška magija međutim poznaje i bilje koje se koristi kod nestašnih muškaraca.
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Uto Apr 23, 2013 2:08 pm

Obredni hlebovi

Hleb je za Vlahe posebna svetost. Po tradiciji, narod severoisočne Srbije opredelio se za zrno žita kao za najmoćniji talisman. Zato i svi običaji Vlaha, vezani za žrtvu ili za zagrobni život, kao sastavni element imaju kultni hleb. Vojnički kolač - kolaku vojnišesk, kola; za odelo - kolaku de colje isus, mesecluna, mala glava - kapu al mik, krstktruša, subota -sm'bta, samo su neki od naziva kosmičkih sila i vrednih pojmova po kojima su hlebovi dobili imena. Na pomanama se na dnu stave đevreci, pa pogača u obliku kruga, i na vrhu kap - hleb koji ima krst od ukrasnog testa i solinarnih motiva uokolo. Kap se kiti i cvećem, zabada se sveća, a pored se nađu voće i druge đakonije. Taj centralni kap je glava namenjena pokojniku, a iza njega stoje drugi kapovi u zavisnosti koliko je godina proteklo od smrti. Mrtvi se kod Vlaha pominju dok god imaju potomke.
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Uto Apr 23, 2013 2:10 pm

Obred svedočenja živih

Praznik svih mrtvih je Veliki četvrtak pred Uskrs. Na Veliki četvtak pred Uskrs Vlasi daju i pomanu "Žoj mare". Najvažnije zadušnice koje se kod Vlaha poštuju su one pred Uskrs, Svete Trojice i Mitrovdana. Međutim Vlasi imaju još jednu vrstu zadušnica koje nazivaju "Moši". I mada nemaju realnog objašnjenja zašto su tako podeljene , etnolozi su zabeležili da Vlasi daju "moši de grušai" gde se na zadušnicama mrtvima nosi jogurt, "moši de fraži", kada im se mesi i namenjuje kolač sa jagodama na koji se stavljaju crni i beli luk, i "moši d pipćij" ili pomana pihtija koja se daje u subotu pred uskršnji post. Sve ove pomane daju se i mrtvorođenom detetu. Dete koje nije moglo biti kršteno daje se po pravilu ime Jovan ili Jovana, u zavisnosti od pola.
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Ned Nov 10, 2013 2:35 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   Ned Nov 10, 2013 2:35 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA   

Nazad na vrh Ići dole
 
VEROVANJA I OBIČAJI VLAHA
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: GEOGRAFIJA PREBIVALIŠTA/ETNOSI :: NARODI I ETNIČKE GRUPE SVETA :: VLASI-
Skoči na: