DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 MILADIN BERIĆ

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: MILADIN BERIĆ   Uto Avg 09, 2011 8:47 pm

First topic message reminder :



Da li se ponekad seti.

" Da li se ponekad seti gledajući kroz tuđa okna
niz ulice puste i kišne, da l' je bar malo zaboli.
Meni je sasvim dovoljno ako joj zadrhti lokna,
pa makar nikad ne rekla da me još uvek voli.

Ona ne zna koliko boli ono što se nikad ne vrati
kao noći koje se čuvaju u očima što dvostruko gore.
Sve nema svoju cenu, ali ipak sve se plati
jednim sanjivim vriskom meseca što pada u more.

Ja sam najlepšu pesmu zaključao u njenoj kosi
i sve sam svoje osmehe sakrio u zavesu kiše,
a ona je predobro znala šta ta jesen nosi,
al nije htela da prizna i nije nas bilo više.

Ko zna... možda joj noćas neke slike ponovo znače,
možda se zaista voli samo jednom u životu.
A ja sam samo klaun koga su naterali da plače
sa željom da samog sebe igra za bednu svotu.

Da li se ponekad seti gledajući kroz tuđa okna
niz ulicepuste i kišne, da l' je bar malo zaboli.
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:00 pm

SAN O VELIKOM GALEBU


/ ... priča o letećem carstvu ... /



Za razliku od svemirskih zvijezda
morske zvijezde su obješene odozdo
i zato njihove padalice
padaju prema gore...
U svijetu spužvi i riba
svjetlost može imati smisla
samo
ako postoji i mrak,
a kad postoji mrak
postoji i nada da je negdje sakriveno i
ogledalo...
Može li mala zvijezda sa dna
velikoj zvijezdi obješenoj prema dolje
uzvratiti bljeskom
ili još bolje:
može li velika zvijezda vratiti vrisak
maloj zvijezdi obješenoj odozdo...
Sanja li veliki galeb
u svom ogromnom letećem carstvu
i tu malenu mogućnost ogledala...
Da li su bar ponekad svi ostali galebovi
čudna odbijanja
još čudnijih uglova
sjenke od sjenki
krhotine do krhotina...
U jednom uglu svi ostali uglovi
su totalni stranci
mada bi mogli jednako dobro
da se tu uvuku...
On zna da nikad neće znati...
Velike zvijezde završavaju leteći prema
dnu,
a one male padajući prema
gore...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:01 pm

DO SVIDANIJA . . .

Možda je trebalo da zaboravim tvoje oči
i one oblake što ludi slikari iz besposlice
boje u oker
i neraspakovano veče u Nišu u kafani gdje vodoskoci
uporno stepuju
u ritmu pijanih primaša. . .

. . . donio te istočni vjetar
u praskozorje
dok sam sa zvijezdama igrao poker
u bokal rujnog vina
u djevojku
i tamburu
u sedlo
i konja kulaša. . .

Gospode
o kako je samo znala da čuva u oku raspjevane kanarinke
i ljubičaste leptire što joj u kosi
krišom igraju lambadu
mogla je pogledom da me ugasi
da me ubije dodirom šminke
i da nagovori bijele anđele
da mi sve snove bez nje pokradu...

Do viđenja
do svidanija Tatjana Fjodorovna Rostova
i ne zaboravi noći što mirišu na oskoruše
jer neće ih boljih biti...
sve je više dalekih obala,
a sve je manje mostova
za naše nesrećne duše
noćas između ruskih stepa
i ovih srpskih zabiti.

Negdje daleko ja ne znam s kim
i ne znam kad
sviraće Cigani po istočnom vjetru
plačući
„Tamo daleko“
i „Oči čarnoje“
što bjehu moje
što za nas dvoje
jedva da više postoje
jer na kraju znamo oboje
u zaborav se jedino unosi pad.

U jednom pismu pjesma Cvetajeve
i hiljadu pet stotina kilometara za najobičnije
Zbogom

i premalo i previše,
tada previše,
sada sve jasnije premalo. . .

proteci kroz mene
kao pogled pijanca za razbijenom flašom
kao jecaj apostola za razapetim Bogom
kao krik albatrosa za nebom
što mu se učini da je palo.

Do viđenja,
do svidanija Tatjana Fjodorovna
i nekako još
Rostova

i ne zaboravi
nikad
noći što mirišu na oskoruše
jer neće ih boljih biti...

sve je više dalekih obala
a sve je manje mostova
za naše mrtve duše
noćas između ruskih stepa
i ovih srpskih zabiti.
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:01 pm

БИЈЕЛИ АНЂЕО


. . . на столу покрај иконе заштитника
наливена ракија и насуто жито. . .

свијећа погашена молитвом вирила је из Свете водице
гдје се рађа сан сањан унатраг
за који се не зна је ли био
или ће тек да буде

на исходишту заборава
зрнце пијеска које запљускују воде океана
позајмљеним оком
бирало је пут којим ће најлакше да стигне
у град огледала
што паралелно струји у измаглици ноћног мастила

и десило се. . .

(овлаш огрнут огртачем од бијелог перја
попут балерине која своју лабудову пјесму игра лебдећи
чекао је Лазареву суботу
на размеђи сутона и свитања
у подоблачју
кад ће да баци грумен земље који ће већ наћи начин
да некако падне

. . . на столу покрај иконе заштитника
доливена ракија и досуто жито. . .

ко зна које године и ко зна којег вијека
у Милешеви
пред понором прве димензије
гдје све сем молитве има свој ехо
и свој заборав
ноћ се давила
на пергаменту
у хиљаду нијанси бијелог
као да никад више неће да наслиједи дан

и да није било ватре што умјесто моста
спаја двије обале
видјела би се сјенка што бљесне у оку
и нестане
у водама подземне ријеке

на крилима попрсканим удаљеним звијездама
и перјем од несанице
остао је траг осмијеха
онога што мисли да ће једном да се врати
из друге димензије

. . . на столу покрај иконе заштитника
проливена ракија и просуто жито. . .

. . . у граду огледала.

Јутро је каснило ко зна колико Халејевих комета.
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:02 pm

AMFORA

(...zalud ti sada sva ćutanja...)


zalud ti sad sva ćutanja i ovaj patrljak mjeseca
što pokatkad proviri kroz razbijeno staklo sumraka
pa se prospe po tepihu vode kao dobri duh
prije nego što ti u oku ugravira sjenku
na kojoj si nacrtala jednodnevnog leptira
i kornjaču sa oklopom od lažnih osmijeha
koji te čekaju na kraju ovog pisma bez adrese...

(...kao dodir svile što u oku čini mjesečevu dugu koja se otvori
tek kad padne karta iz lažnoga spila nevidljive boje i neznanog broja
na ukrasno drvo iz sanjane bašte noć postaje pauk koji mrežu pori
po istim nitima po kojim smo išli onda kad si bila nepresušno moja...

neke noći znam to nikad nisu bile a piše se da jesu u dnevniku oka
s izgubljenom slikom u stampedu kapi iz lednika koji čeka svoju lađu
a ta neće doći ni kad bude leptir ni kad bude visnja bez imalo soka
u srcu amfore što sa dna proklinje da je jednom nađu i nikad ne nađu...)


zalud ti sada sva ćutanja jer u vjetru koji rascvjetava ružu
miris je ruže sličan onom neuhvatljivom u pogledu
u zjenici koja se rasprskava i čini vodopad
slučajno otkriven u prašumi u kojoj živimo sami i zaboravljeni
sve dok nas ponovo ne odnesu nevidljivi anđeli
u zemlju sretanja u kojoj jato crvenih mrava sanja svoj pijesak
kao što bubamara sanja svoj put prije no što je u beskraj ponese nada

(...na dnu gdje korali čine morsku dugu nad kojom se vuku trokutaste raže
i gdje mulj pokriva davne upitnike - nedohvatnu jesen poezije tame
mješaju se suze onih koji nađu s osmijesima onih što uzalud traže
eho mjesečine koja noćas mora još jednom da sleti na pradavno rame...

na tom pristaništu nema više sidra željnog da po mulju kandžama zagrebe
niti ima luke spremne da dočeka sinove oluje što pučinom jezde
nema više tvorca spremnog da izvaja u pečatnom vosku nekadašnjeg sebe
po slici u oku ... one ... iznad koje ...drhte u groznici usamljene zvijezde...)


zalud ti sada sva ćutanja jer nebo se oslikava u ćupu od zlata
iz kojeg se pio nektar i božansko vino od kojeg se zakašnjelo ludi
dok nagrižena vodom na dnu među rakovima i hobotnicama spava amfora
svoj vječni san nedodirljiv u pustinjsko jutro koje u milionima preliva
završava u pogledu ribe sa staklenim okom svoj varljivi ciljni put
u nigdinu u oblak nadolazeće kiše obasjan munjom koja je krenula
iz srca pete da još jednom zapali onaj plamićak zbog kojeg se uzaludno traje...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:02 pm

KORAKOM RANJENE KORNJAČE


Pjesniku je ljubav igra
u kojoj je jedini rezultat tuga
zato nemoj noćas da budeš na nekim slikama starim
nemoj da ličiš na nju
jer tek sam pobjegao iz kruga
ne gledaj me njenim očima
i ne daj da prokrvarim.

/Hiljadu zvijezda i pola lune
zaspalo noćas iznad Une
i sjenke se nekud izgubile

eh da mi je još jednom moći
kao stranac u noći
kao kralj bez krune
tamo gdje su me ljubile
tamo gdje su me ubile
njene oči...

Riječi lutaju, bole me,
šutaju
riječi me lome
ja nemam kuda...ja nemam kome./

Pjesniku je i osmijeh varka
mogućnost trenutnog ludila
zato kad šetaš snovima ne daj da ti se otima
iz stanja lažne sreće
nemoj da bi me budila
u meni dovoljno ljubavi
jos uvijek za nekog ima.

/Noć guta vrbake
korakom ranjene kornjače
svici glumili svjetiljke
a zrikavci svirače

slučajno me dodirnula bedrom

eh kada bih mogao noćas
bar u kočijama od misirače
da gledam mrak nad Sedrom
i mjesec kako plače
tamo gdje su me ubile
tamo gdje su me ljubile
njene oči...

Rijeci lutaju, bole me,
šutaju
riječi me lome
ja ne znam gdje ću
ja nemam kuda...ja nemam kome./

Pjesnik je na vječitoj straži
izmedju inja i ruža
izbjeglica u rođenoj kuci i uvijek izvan kruga
hitar kao kometa
i prespor poput puža
ne gleda me njenim očima
jer je rezultat tuga.


Pjesniku je ljubav igra
u kojoj je jedini rezultat tuga
zato nemoj noćas da budes na nekim slikama starim
nemoj da ličiš na nju
jer tek sam pobjegao iz kruga
ne gledaj me njenim očima
i ne daj da prokrvarim.

/Hiljadu zvijezda i pola lune
zaspalo noćas iznad Une
i sjenke se nekud izgubile

eh da mi je jos jednom moći
kao stranac u noći
kao kralj bez krune
tamo gdje su me ljubile
tamo gdje su me ubile
njene oči...

Riječi lutaju, bole me,
šutaju
riječi me lome
ja nemam kuda...ja nemam kome./

Pjesniku je i osmijeh varka
mogućnost trenutnog ludila
zato kad šetaš snovima ne daj da ti se otima
iz stanja lažne sreće
nemoj da bi me budila
u meni dovoljno ljubavi
jos uvijek za nekog ima.

/Noćguta vrbake
korakom ranjene kornjače
svici glumili svjetiljke
a zrikavci svirače

slučajno me dodirnula bedrom

eh kada bih mogao noćas
bar u kočijama od misirače
da gledam mrak nad Sedrom
i mjesec kako plače
tamo gdje su me ubile
tamo gdje su me ljubile
njene oči...

Rijeci lutaju, bole me,
šutaju
rijeci me lome
ja ne znam gdje cu
ja nemam kuda...ja nemam kome./

Pjesnik je na vječitoj straži
između inja i ruža
izbjeglica u rodjenoj kući i uvijek izvan kruga
hitar kao kometa
i prespor poput puža
ne gleda me njenim očima
jer je rezultat tuga.
Nazad na vrh Ići dole
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:02 pm

Пустиња

Осјећај да је све било ништа
одвео га је тамо гдје се брише разлика
између ноћи и дана
само је још овај пут сакривен иза своје сјенке
покушавао да превари сан...

Црне крпице непорођених облака
вјетар чији праговор полушапатом очитава молитву
и валови што у себи носе крв неких далеких обала.

Устајале морске алге у столици кормилара
давно потонуле галије
двије укрштене зелене гране
на обогаљеном дрвету живота
и реп комете која се само једном сретне
у кругу вјечности.

Вријеме је капало унатраг
до прапочетка у утроби прамајке
кад је све било слутња тајна и пустиња
танак млаз свјетла ко зна од чега створен
па одбачен прекрио је самоћу
безброј концентричних кругова чинило је лавиринт
обојен у тамноцрвено
као камен кад падне у локву крви
и остане...

Ниједна ријеч довољно јака да би била одговор
ниједна стаза довољно дуга да би значила спасење
ништа што би личило на круг и ништа што не би личило
само слутње сјенке и пустиња.

Ноћ је испадала из руку које су примјетно дрхтале
грлећи празнину њежношћу младих љубавника.

У оку се порађало јутро боје воска
кад касни свјетлост за сузама.

Никад није био мањи под куполом.
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:03 pm

Шкољка

Најљепши бисери остају заувијек
сакривени
далеко од свјетлости која би могла
да их угаси

Сав онај сјај изван оклопа шкољке
само је неодољиво привлачно
и фантастично
ништа.

У њеном ковчегу
у њеном нераскидивом мраку
увијек ће се наћи некаква лампа
да заискри својим крвавим бљеском
као увертира у немогуће.

Из ваздуха све то изгледа оствариво

У оклопу средњовјековног витеза
једно једино дугме је било златно
дугме судбине
дугме повратка
дугме среће
и оно је прво отпало.

Мјесец је био пун море мирно

а ноћ посљедња
кроз подерану мапу неба
један нестваран кључ свјетлости
хтједе да буде фитиљ
да буде Микеланђело
да буде фотограф
да буде свједок
да засија и кад не може

Да је личио на човјека покушао би са:
"СЕЗАМЕ ОТВОРИ СЕ"
да је личио на какву другу звјерку
разбио би га шапом
али он је личио на галеба
и није покушао ништа
сем...

Залуд му сва љепота кад је нико не види
зато у његовом крилатом оку
он никад неће бити друго но шкољка

тек једном ће се отворити
у ноћи у којој се све отвара
и биће оно што је одувијек био:
свитац у сазвијежђу корала

Остало су заблуде
тајне
и лоша огледала
у окамењеној сузи
Nazad na vrh Ići dole
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:03 pm

TOČKOVI


Možda sam stvarno umro onog trena
kada je u zaborav otišla ona
mada je još dugo ruka njena
mahala s prozora posljednjeg vagona
iza kojeg noć je podizala prugu
kao što vjetrovi žuto lišće nose...

... Bože zašto mučiš noćas svoga slugu
dok se sjever boji bojom njene kose.

lupaju točkovi
crni i gubavi
sta znaju točkovi
o ljubavi

Mnogo se prašine nakupilo sive
po sjećanju gdje se i najbolje prima
kada snoviđenja prestanu da žive
iz kapi oseke neka druga plima
nastavi da gori onim istim žarom
koji pod pepelom vješto krije plamen...

... stigla je u zoru našminkana garom
da na dnu pronađe izgubljeni kamen...

lupaju točkovi
crni i gubavi
pjesmu o ljubavi
i neljubavi...

Bacila je u noć svoj osmijeh od inja
k'o što klinci bace zmaja od papira
njene strašne usne s okusom gloginja
bile su sonata što se jednom svira
na strunama davnih nespojivih niti
što trunu pod teškim teretom godina

kojih niti ima niti će ih biti
izvan čaše crnog sladunjavog vina.

lupaju točkovi
crni i gubavi
ne znaju točkovi
nista
o ljubavi.
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:04 pm

VRBAS



Nebesko-plav svjetionik u predvečerje safira

srebrni trag mjeseca plovi nad Adom

vrbe slikaju suton na platnu bojom nemira

zvijezde skrivene neonkama kao šibice gore nad gradom.

*

Ponoć posljednji put zvoni na sahat-kuli

Na Abaciji dječak s gitarom kuca na tajna vrata

Pjesma o zelenoj rijeci...

... i „Kad zaboraviš juli“

niz Kastel se jutro ruši kao kula od karata.

*

Jednom kad se ne vratim ne zovi me imenom

san o velikoj ptici ostaće samo sjećanje

sve dok krv jedne rijeke pliva i mojom venom

uvijek kad zvijezde krišom izvire kroz usnulo granje.

*

A šta će reći svitac koji je promašio obalu

i sletio na gitaru na kojoj niko ne svira

dok srebreni trag mjeseca na prvom jutarnjem valu

umire na svjetioniku u praskozorje safira.

*

Vrbas ... Vrbas ... Vrbas
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:04 pm

SEM LUKE U TVOM OKU

Sem luke u tvom oku ja nemam drugog pristaništa
I nemam gdje da uspavam od lutanja poludjele sipe
Kad odeš moj noćni leptiru ne daj da vrata zaškripe
Pokupi svoje stvari
I
Ne ostavljaj ništa

Ne daj da vrata zaškripe u snu te još želim da krijem
U svjetioniku što jedva trepće u moru od noćnih mora
Kad nema ničeg do rastanka...
Nikako da zavrišti zora
U čijoj rosi bi da te osveštam
I
Kao melem da te pijem

Nikao da zavrišti zora a san je teži od krajputaša
Što vjekove mjeri kišom koja ga i umiva i runi
Ti si posljednji dragulj na mojoj osvijetljenoj kruni
Koji može da ukapa suze
I
Kad ih je već prepuna čaša

Na mojoj osvijetljenoj kruni – sazviježdju što se vidi
Samo iz oka nenaviknutog da u tami svijetli kao plamen
I da u nevidljivom svetilištu iskopa dragi kamen...
Sem pristaništa u tvom oku...
...sanjam...
Bolje je idi...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:06 pm

BROŠ

Otkad noći mjerim
jedino
šapatom odlazećih koraka
što u meni
kradom stepuju mjesečevu romansu
sve češće
ugledam
u plavom osmijehu ponoćne duge
jasan trag svitanja
koji ostavlja nemir
kad na trenutak dodirne nevidljivo
u njenom snu.
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:06 pm

PONOĆNA PJESMA


Izmedju tebe i mene milion je malih vragova
Kao zbunjeni svici prkosno svijetle noću
Kroz maglu plače snijeg po njemu nema tragova
Ti ne znaš kuda nećeš ja ne znam kuda hoću.

U očima ti gori nebo na mahove posuto srebrom
Duboko unutar vena zbunjeni se rakovi kreću
Nosi se... i nosi srnu što mi uzdiše pod rebrom
Ti ne znaš kuda hoćeš ja ne znam kuda neću.

I tako u neznanju sa dušom smrznutom i nagom
Na domaku dalekih vatri što će da nadžive ljeto
U kojem nismo našli sanduk sa skrivenim blagom

Mada smo držali mapu u našim golim.
Kažem ti jezikom tišine da kasno je i da je prokleto
Što nisi znala da voliš i što nisam znao da volim.
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:07 pm

EPITAF ZA SUZE BOJE RUNOLISTA


Još mi ponekad
dođe u snove
u istom haljetku
duginih boja

iste mi riječi
njoj mrakom zaplove:
"Laka ti noć malena moja."

Uđe u oči,
u srce u pore
korakom vojnika
pred sudnji boj

njene mi usne
sapatom zbore:
"Laku ti noć maleni moj."

Negde još ima
u ovom gradu
ulica ljubavi
klupa bez broja

jedno palidrvce
za jednu baladu:
"Laka ti noć malena moja."

Imaš suzu
boje runolista
košulju,
neki smiješan kroj. . .

ti isti, ja,
sebi ni slična:
"Laku ti noć maleni moj."

da li ću te
još jednom sresti
ili ćeš zauvijek
nestati k'o Troja. . .

jos jedna sjen'a
na srebrnoj niti:
"Laka ti noć malena moja."

Na po' si puta
a već na dnu
sa glavom u pijesku
kao noj . . . ?!

u svakom osmijehu
jos trazis Nju?
"Laku ti noć maleni moj."
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:07 pm

BEZIMENA

Iz polumraka što klizi niz vodu
Kao splav od iglica gloga
Njene su oči prskale lavu
I božanskom vatrom me kupale
I bio sam sfinga i bio mramor
Odbačen od raja i od Boga
Zaledjen s buketom ranih mimoza
Koje su u rukama pupale
Odnekud se miris mandarina
Prosuo po kamenoj plaži
Nad kojom je svjetionik stao da žmirka
U jurišnom ritmu bila
I spuštala se crvena magla
A u njoj su spavale bulke u raži
I šareni leptiri jednodanci
U nijansama kasnog aprila
Bezimena – ćuti – jer nestaće snova
Kad prve riječi projure
Niz tobogan od ukrasnih školjki
Koje će more da žali
Kao oblaci prepuni kiše jedrenjak
U postelji od bure
Kada ga prekriju vali...
...kada nas prekriju vali.
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:07 pm

PJESNIK MRTVIH PJESAMA

Duša bi ti noćas osveštanog vina da se napije
I da sa duhovima sidje u podrume napuštenog zamka
Guraš se sa pjesnicima u haosu
Pred vrata nebeske kapije
A ono što te još čuva
Jedva da je tanko ko slamka...

Tamo gdje se rijeka u rijeku utapa
Sve postaje voda koja gmiže
Tamo se ne ide bez kera i štapa
Tamo ako stigneš gologlav se stiže...

Nema smrti ima samo bježanja od jave
Put neba
Na konju srebrno – žute grive
Kada u svitanja kišna pjesnik sabira zaborave
Sa revolverom na slijepočnici
Na minut od nebeske njive...

Ti ništa i ne slutiš jer tvoje i nije da shvataš
Mrtvo ti more u oku posljednji zaveslaj pliva
Na ploči ni jedne figure
A ti bi noćas da umataš
Pjesnika mrtvih pjesnika živa
Živa
A ni mrtva ni živa...
Nazad na vrh Ići dole
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:08 pm

Tvrdjava

Sad kad o sebi konačno ne zna ništa
Umoran od puta kroz lavirint djelimično posut
Užarenim crvenim pijeskom
Htio bi da se pomoli nad svojom sjenkom
Što se osjenči samo kad Mjesec bude za srp
Manji od Sunca

Htio bi da bude suza zabranjene ljubavi
Što stoljećima prijeti
Da zauvijek potopi Novu Atlantidu

Da bude faraon što u mrtvoj ruci uporno drži
Otrovani kliker rubina
Za one što će jednom ko zna otkud
I ko zna kako nezvani doći

I da bude rob što jedva da sluti da se sloboda
Najduže i najteže čuva u oku
Dok jutro razbija najtvrdje lance u paramparčad...

Sad kad o sebi ne zna ništa
Pošao bi u tvrdjavu gdje južni vjetrovi sviraju
Rekvijeme napuštenim duhovima bivših ptica...
...da čuje muziku tajni
Što zaključane iza sedam brava borave
Kao krik mrtvog galeba iznad mrtvog mora
Pošao bi tamo gdje mora biti sna
Koji sve objašnjava
Pošao bi da nadje ključ

Kroz pukotinu lelujavog sunca lampe na izdisaju
Ogroman noćni leptir u trenu postaje crni mrav
Iza zavjese
Balon ustajalog vazduha pravi oproštajni krug
Nad prahom krila gdje kapi crne krvi
Prskajući boje zaborav

Ponoć je i sjenke se pomjeraju na zidu
Koji povremeno nestaje
Nad čijim se nebom umjesto duge srebri
Paukova mreža
Crno srce u grudima čeka
Ove noći se ne bježi iz obruča
Jer nema puta koji nekud vodi
A ne zna se da lije svjetlost ili fatamorgana

I da nije crni mrav ne bi mogao noćas do tvrdjave
Jer nema ključ

Svud okolo niti... zabranjene niti...
I strah
Jer ko zna šta ga čeka kada se pogasi lampa...

Onaj ko nadje ključ od tvrdjave
Odavno je već posut srebrom
I nije mu do onog što ne razumije
Nije mu do vjere jer je već ima
Nije mu da cijelog života leti da bi na kraju pao...
Jer zna
Za led koji puca nakraju zime ima vremena ako se
Računa pijeskom
A ne zemljom
Dosta mu je otvorenih knjiga u kojima ništa ne piše
U vremenu u kojem i prazan papir govori
Jer zna
I kada sruše tvrdjavu nje će nekako biti
Zemlja zemlji
More moru
Kamen kamenu
Može da se izgubi ključ
Ali ne može...

Sada konačno o sebi ne zna ništa.
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:09 pm

MJESEČEVA KĆI




Možda će trag zvijezde što drhturi
po sporednom nebu koje se tek sluti
naći put za lađu u orkanskoj buri
djevičanske noći u kojoj sve ćuti
ili će pak mjesec u krvi Vrbasa
da napravi zmaja od drevne svjetlosti
na jezičku vage bez ijednog tasa
što u snu vrbaka dvije sjenke mosti.

Kuda ćemo noćas Mjesečeva kćeri
jer pod ovom mrežom zvijezda i neona
kao da nas vječno zakida dok mjeri
nebeski sudija uz bruj vječnih zvona.

Mrak što sve zacrni u oku ne spava
jer ono se puni sjenkom drugog lica
trunom plavog svjetla izvan zaborava
kad sunce nadjača fitilj jednog svica
u noć se ne ide naoružan tugom
u noć se odlazi sa najdražom slikom
u vozu od želja beskonačnom prugom
dužina se puta mjeri saputnikom.

Kuda ćemo noćas Mjesečeva kćeri
sve bi bilo lakše kad bi vrijeme stalo
da u zemlju tajni u zemlju bez zvijeri
makar posrčući uđemo bar malo.

Nek noć traje vječno jer kad se razdani
k'o zrela narandža pašće čarolija
ostaće sjećanje koje dušu hrani
Vitlejemska zvijezda koja vječno sija
i ostaće Vrbas između dva mosta
što unatrag teče kroz bit mliječnog puta
kroz san srećnog klovna-nepoznatog gosta
da više po nebu postanka ne luta.

Kuda ćemo noćas Mjesečeva kćeri
dok krpica snijega pod nogama plače
u daljini blješte stranci - neboderi
u srebro se zvijezde rastanka oblače.
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:10 pm

VRATA



(sjenima Marija S.)



Vrata. Krugovi tišine. Jesen prosipa oker.
Godina. Trun paučine. Iz krvave rukoveti.
Život. Najveće ništa. Suđeni đavolov poker.
Zvono. Pikova dama. Mrtva golubica leti.

Ledeni noćni vjetar. Crno uzletište. Ulica.
Suze žalosnih vrba. Grumen zemlje. Ruzmarin.
Rijeka bez ušća. Dah prapočetka. Klica.
Crni zemljani mravi. Drvo života. Ultramarin.

Balada. Dug časti. Okean djetinjastih zabluda.
Riječi. Gluhonijemo jutro. Odrezan prijeteći prst.
Mala noćna muzika. Pozorište sjenki. Luda.

Izdaja. Pirova pobjeda. Krhotine sunčanog sata.
Potopljen manastirski konak. Kočtana lomača. Krst.
Kamena ulazna vrata. Izlazna vrata. Vrata.

(Jutro na zadusnice)
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:10 pm

UMRLE SU NOĆAS JESENJE SONATE



Umrle su noćas jesenje sonate
demoni nas mole da budemo tiši
dvije vrele kapi u ledenoj kiši
ispod lampi što se na sjevercu klate.

Bičevi svjetlosti u mrtvome gradu
i dva lista breze suzama ubrana
k'o ukrasna dugmad padaju sa grana
prije no što mali zagrljaj ukradu.

A večernja kiša zvoni po pločniku
iz tame pod vodom bagremovi ječe
i nikoga više nema na vidiku.

Samo vjetar nosi zaljubljene sate
i mozda će opet doći novo veče
kad umru na kiši jesenje sonate.
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:11 pm

OSTRVO



Pucanj...

Bilo je daleko
mnogo dalje od dotad poznatih daljina
i nepristupačno
kao paralelni svijet onoga koga ne razumiju obični
kao rijeka sa dva odmetnuta ušća.

Bilo je svjetlo
lelujavo kao noćna lampa osuđena da oboji njegov nemir u ružičasto
i stalak sa neupaljenom svijećom
koja je očigledno jednom već gorila.

Bio je zid
i na zidu ispod ikone tamo gdje se spajaju dijagonale
krvavim noktima urezan reljef rukavca sa
trostrukim upitnikom na kraju.

I još je bio prozor
sa namjerno razbijenim staklima
kroz koja je na momente roptajući upadao
ko zna kadašnji snijeg.

Vidio je sve i malo toga je vidio.

Vatromet.
Još jedan pucanj.
I ništa.

Onaj kome u usta bogovi posade tišinu
srećan je barem onoliko
koliko misli da nije.

Izgledalo je kao tačka
kasnije kao kamen
na kraju kao ostrvo
sjenka polegla po svom tragu pretvorena u putokaz
na putu na kom je sve preraslo u nadu
sidro i pristanište.

Kao prasak revolvera koji donosi mir
kao šum odbjeglih vjetrova na ukletoj obali
kao osmijeh sipe koju more više ne dotiče
kao sladunjav miris bagremova
još nedoraslih za solidniju vatru.

Letio je za svojom linijom kruga van domašaja već viđenog
vođen nepoznatom rukom nevidljivog letača
ka blještavoj oazi
na čijem pijesku je umjesto stope
ostao komadić slomljenog kljuna.

Tamo gdje je trebalo da bude vjetar stajao je zid
niz čiji se oklop

cijedilo poluslatko crno vino čiji su pipci podsjećali na bogomoljku.

Na ostrvo na koje nikad nije sletio
iznenada je pala prva kap oblaka.

Jutro je spavalo iznad jučerašnjeg dana
snom nerođenog ptića...

Ponovo u nikad...

Kao nekadašnji snijeg...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:12 pm

OTVORENO . . .



Niko ko u sebi dugo nosi ranu
biljeg opomene nepoznatog tvorca
ne može da nađe spokoj i nirvanu
u prvoj odaji tajanstvenog dvorca.

Kao duh u kuli što se samo javi
onom kome misli jedva čujno šume
dolaze nemiri sa zbrkom u glavi
i noć što se briše iz završne sume.

Na prozoru okno razbijeno dahom
kroz koje se sluti zvijezda padalica
na vrelu postanka poludjeli mahom
pred tajnom što čuva nevidljiva žica.

Ući nakon svega javiti se krikom
i stati pod kišu što izdiše lijeno
tamo gdje Bog plače za svojim vojnikom
šapućući tiho sve je otvoreno. . .
Nazad na vrh Ići dole
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:12 pm

. . . ILI . . .



. . . ili nemir ili jeka prva što se snu omakne
ili bumbar ili pčela što preživi ubod jutra
ili vječni vojnik sreće ili xelat crn iznutra
ili korov ili narcis koga samo leptir takne. . .

. . . ili pjesnik ili slikar čija slika karmu krije
il' tišina ili bezdan koji čuva jeku riječi
ili dugme s viškom rupa ili štuka s manjkom mliječi
il' povratnik iz praznine ili možda nikad prije. . .

. . . ili neko ili niko tek izvajan iz "ničega"
ili prosjak il' kraljević, princeza il' ružno pače
ili more ili nebo što žuborom zna da plače
ili dašak bijelih noći ili krst od crnog snijega. . .

. . . ili starac ili zemlja iznad koje trava cvili
il' nevjernik ili pastir što u srcu nosi Boga
ili sova ili bizon sa naprsla oba roga
ili s maskom il' bez maske ili ili ili ili. . .
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:12 pm

. . . ZATVORENO



Sve je zatvoreno u mašti ludaka
osuđenog da se sa sumnjama rve
tamo gdje se sreću rođenje i raka
da li je moguće prevariti crve.

Noć katransko crna iznad uzletišta
odakle se vide ljudi kao tačke
od kojih na kraju ne ostaje ništa
sem nejasne slike sred kamene značke.

Pod ikonom Boga na tajnom zadatku
nevidljiv od onih što se mole krišom
vezan za kandilo sanja o povratku
nemoćnik pred silom nepoznatom ... višom.

Kroz vatru što gori nad pokornom vrstom
čamac prepun sjenki plovi prema luci
tamo gdje Bog spava sam sa svojim krstom
u nevjernom oku i s mačem u ruci.
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:13 pm

Kamen

Davno prije no što je vjetar rasporio more
U oku galeba postojao je kamen
Prvi put je bio sjenka
Drugi put je bio čudo
Treći put je bio ništa...

U prapostojanju jedan splet iglica kiparisa
U iskri prošle vode
Ličio je na oproštajni autoportret...

Ostaje je samo sjenka dovoljna da prekrije
Njegov lični aerodrom
Prvi put je bilo čudo
Drugi i treći put ništa...

Tek
Nesredjen raspored onog što se vidi odozgo
Pomjeren u odnosu na juče i u odnosu na sutra
Gubio je krv
Gubio je stepenište
Gubio je stopala...

Ostalo je samo čudo tamo gdje svaka tajna
Ima odgovor
Na putu bez zemlje i bez putokaza...

Sumrak
Sumrak je gutao vatru od jedne jedine šibice
Nesposobne da se sama ugasi
Barka...
Barka je tonula u noć
I daleko iza nje je svježe pečen Mjesec
S beonjačama punim suza
Stražario.

Slutio je:
I prvi put
I drugi put
I treći put biće samo ništa...

Izmedju komete i kamena
Izmedju tačke i tačke...
Nesposoban da se sam ugasi...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   Sub Sep 01, 2012 3:13 pm

MEĐUBOŽIĆNA PJESMA



Da li se sjeća tog travnja
kao što se ja sjećam tog aprila
ispratih je u ponoć do voza
a ona je plačući ušla u vlak
klela se da ću joj vječno biti drag
zakleh se i ja da biće mi mila
bojio se vazduh u hiljade boja
u tisuće boja farbao se zrak.

Jedna karta na Uskrs iz Splita
u zaglavlju
BOK - duži nego more
i . . .

. . .svako ko ima svoga Hrista mora da ima i svoga Judu. . .

moja pijana banjalučka svitanja
i njene pogrešne dalmatinske zore
i razglednica za nju na Vaskrs
Balkana - da jezera njene oči budu.

Poslije je slala brzojave
a do mene su stizali telegrami
govorila mi Matoša brzoglasom
ja njoj Dučića telefonom
"Nebo ne zna za miljenike" E. Marija Remark

i "Stranac" Alber Kami
sa posvetom da pamtim prosinac
kada je binom postao monom.

Tek jedna njena slika
ispred palate rimskog cara Dioklecijana
i jedan poljubac u objektiv
umjesto zbogom za Banjaluku
s Božićnim šeširom od kartona
i uplakana i nasmijana
. . . onaj ko nađe pristanište
ne mora nikad da nađe i luku. . .

Ponovo jedna noć iz nekad
predratna i plastična do krvi
u meni drhturi k'o crnac na snijegu
u ljubičasto
obojen mrak
...nema te ljubavi iz čijeg leša na kraju ne gmižu crvi...
ispratih je te noći do voza
a ona nasmijana uđe u vlak.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: MILADIN BERIĆ   

Nazad na vrh Ići dole
 
MILADIN BERIĆ
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: BIBLIOTEKA DANUBIUS FORUMA :: DOMAĆI PISCI/PESNICI-
Skoči na: