DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Kulturni rat u Srbiji-Slobodan Antonić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Kulturni rat u Srbiji-Slobodan Antonić   Sre 22 Jun - 10:45

First topic message reminder :

KULTURNI RAT U SRBIJI
U ovom radu (1) se, najpre, određuje pojam kulturnog rata. To je rat koji jedna frakcija kulturne elite vodi protiv određenih vrednosti. Zatim se pokazuje kako on izgleda u SAD. Nakon toga, prelazi se na slučaj Srbije. Kulturni rat se ispituje kroz dramu Pad Biljane Srbljanović. Potom se objašnjava mehanizam uspostavljanja kulturne hegemonije u eliti koji ne spada u kulturni rat, ali vodi istom cilju. To je osmotski sistem oponašanja u kulturi. O njemu se govori u trećem delu rada. Konačno, u zaključku, ukazuje se na pojavu institucionalnog imperijalizma i zalaže se za stvarnu depolitizaciju srpskih kulturnih ustanova.
Ključne reči: ideologija, kultura, politika, elita, demokratija
Pojam kulturnog rata
Kulturni rat (culture war) je pojam koji nam dolazi iz SAD (2). Njega bi možda bilo bolje prevesti kao “rat u kulturi” – ako kulturu shvatimo u najširem smislu, kao oblast duhovnih i društvenih vrednosti.
Zašto rat, ko vodi rat i oko čega se ratuje? Reč rat se upotrebljava iz tri razloga:
1. Za radikalnu kulturnu elitu postoji jasna podela po načelu “prijatelj–neprijatelj”. Naravno, to ne znači da ne postoje i drugi učesnici kulturnog života kao što su “neopredeljeni”, “nesvesni onoga što se zbiva”, “taktički saveznici”, “neprijatelji po drugoj liniji” itd. Ipak, linija fronta postoji, a kada god dođe do sukoba, dosta pouzdano se može reći ko će se pojaviti na jednoj, a ko na drugoj strani.
2. Neprijatelj se strasno, gotovo svim bićem, mrzi. Mrze se zapravo vrednosti (vrline) do kojih je njemu stalo. Mržnja je često opsesivna, a glavni neprijatelji postaju za mrzitelje izvorište najčudovišnijih fiks-ideja.
3. Iz te strasne mržnje proizilazi želja da neprijatelj bude uništen, da ga jednostavno ne bude. U nemogućnosti da se sprovede istrebljenje njegovih ideja, vrednosti, pa i ljudi, želi se njihovo poniženje. Ideje i ljudi se izvrgavaju simboličkim i stvarnim izrugivanjima, ponižavanjima...
Sadržaj kulturnog rata, dakle, jeste poricanje ili nipodaštavanje određenih kulturnih vrednosti, a njegov glavni oblik je ponižavanje, ismevanje, cinizam u odnosu na glavne simbole i nosioce.
Ko vodi rat? U SAD je reč o delu društvene, kulturne, medijske, akademske, pa i političke elite. Njeni pripadnici se najčešće nazivaju radikalima ili progresivistima, dok se nasuprot njima nalaze tradicionalisti ili konzervativci. Obe strane sebe vide kao liberale, ali su prvi radikalni liberali, a drugi tradicionalni liberali (3). Rat su započeli radikali napadom na tradicionalne vrednosti, šezdesetih godina 20. veka, tokom tzv. američke kulturne revolucije (4). Tokom naredne dve decenije radikali su – zahvaljujući obrazovanju, srednjoklasnom poreklu i potrebi sistema za novom ideologijom – dospeli do elitnih položaja u američkom društvu (5). Kao “simbolička elita”, postepeno su preuzimali kulturne, obrazovne i medijske ustanove (6). Iako je, tokom osamdesetih godina, Reganov neokonzervativizam preovladao u politici i ekonomiji, radikali su ostvarili lake pobede u kulturi, umetnosti i medijima. Iako su, tokom devedesetih godina, progresivisti preko Klintonovih osvojili i politiku, tradicionalisti su se, na polju kulture, počeli reorganizovati, napravivši front. U njega su ušli hrišćansko-konzervativni (7), ali i neki levi intelektualci (Cool. Taj front je, u ovoj deceniji, postojan, mada radikali i dalje uživaju premoć u kulturnim institucijama.
Oko kojih vrednosti se ratuje? Oko svih, najviše oko najvažnijih. U društvu postoji stalni sukob oko vrednosti. Ljudima je važna vera, dakle borba će se voditi – na ovaj ili onaj način – oko verskih simbola i religije (recimo, može li se postaviti krst na javnom mestu ili ne). Ljudima su važni brak i porodica, dakle, vodiće se borba oko braka i porodice (ko sve može da sklopi legalni brak i usvaja ili zadrži decu). Ali rat u kulturi je posebna vrsta rata zato što se ratuje oko simbola, i to simboličkim sredstvima. U kulturnom ratu predmet napada je znamenje, simbol određene vrednosti (ili skupine vrednosti). To znamenje nije predmet pravne ili telesne borbe, već predmet simboličkog poricanja kroz kulturu. Tome služi osobena estetika u kojoj se ono što je privatni ili grupni politički stav predstavlja kao umetničko delo par excellence.
Ta estetika, koju brižljivo neguju radikali, ima četiri koraka. U prvom se umetnost tako redefiniše da se u nju praktično može uključiti svaki smisleni čin ili njegov proizvod samo ako su u stanju da pobude bilo kakvu reakciju publike. U drugom koraku se smisleni čin svede na “izazivanje šoka” kod “konzervativne”, “malograđanske” ili “tradicionalističke” publike. U trećem koraku pristupa se šokiranju i provociranju tako što se simboli najviših tradicionalnih vrednosti izlažu ponižavanju. Konačno, u četvrtom koraku se to delo ili performans proglašavaju umetničkim samo zato što se uspelo u šokiranju publike. Svi prigovori da to nije umetnost odbijaju se kao irelevantni, sa obrazloženjem da dolaze od neuke publike ili od “konzervativnih” i “retrogradnih” kritičara.
Evo nekih primera. Andreas Serano (Andreas Serrano), koji uživa status umetničkog fotografa (9), izložio je, 1989, u jednoj galeriji (10) sliku koju je nazvao Popišajte Hrista (Piss Christ (11)). Slika prikazuje Raspeće u žutoj izmaglici, uz objašnjenje da je to žutilo nastalo potapanjem Raspeća u mokraću “umetnika”. Ova provokacija izazvala je negodovanje tradicionalista. Oni su se pobunili što je ovo “umetničko” delo plaćeno 15.000 dolara iz državnog budžeta (12). Zbog toga je čak otvorena i rasprava u Senatu (13). Ali sve se završilo pozivanjem na “umetničke slobode” i “modernu estetiku”.
Drugi primer je slika Presveta Bogorodica (The Holy Virgin Mary (14)), izložena 1999. u Muzeju umetnosti u Bruklinu. Njen autor, Kris Ofili (Chris Ofili) nacrtao je neku grotesknu spodobu i onda oko nje zalepio slonovu balegu i pornografske fotografije ženskih genitalija. Na to je Skot Lobedo (Scott LoBaido) bacio gomilu konjskog izmeta na fasadu muzeja. Kada je policija krenula da ga privede, on je rekao da je i sâm umetnik i da “samo ispoljava sopstvenu kreativnost”. Policija, međutim, nije imala sluha za ovaj performans. Razlika je, naravno, što je iza Ofilija stao kritičarski establišment, a iza Lobeda nije.
Treći primer je jedno “umetničko” delo Roberta Mepltorpa (Robert Mapplethorpe (15)), inače ikone “umetničke gej fotografije”. To delo se sastoji iz slike Presvete Bogorodice pretvorene u krvavu spravu za mučenje, uz koju je dodata “umetnička” fotografija samog Mepltorpa, koji se slikao kako sebi nabija dršku od biča u čmar (16). Mepltorp je slavu, u umetničkim krugovima Njujorka, stekao snimajući naga tela glumaca pornografskih filmova. Naročito se istakao nizom sadomazohističkih fotografija (17), od kojih je jedna i ona sa bičem. Ali kritika mu je zamerila samo to što je na jednoj od slika (br. 6) prikazan goli crnac u položaju koji “asocira na eksploataciju” (1Cool. Kada je, 1988. bilo objavljeno da je oboleo od side, njegove slike su, na umetničkom tržištu Njujorka, dostigle cenu od pola miliona dolara. Umro je posle tri meseca. Danas se i dalje smatra “majstorom homoerotske fotografije”, dok se o karakteru njegovih fotografija nage dece (umetnost ili pedofilija?) vodi rasprava (19).
Estetičari iz redova progresista tvrde da je u svim ovim slučajevima reč o “umetničkom izražavanju” koje nije u vezi s politikom ili ideologijom. Umetnici samo žele da šokiraju publiku, vele oni, pa biraju ono što će je najviše isprovocirati. Međutim, čak i ako ostavimo po strani problem da li je izazivanje šoka dovoljno da nešto bude okarakterisano kao estetski čin, postavlja se pitanje – zašto je umetnost isključivo napad na jedan tip vrednosti? Zašto se šokiranje publike postiže isključivo napadom na tradicionalne vrednosti, ali ne i na one do kojih drže progresivisti? Zašto je ponižavanje ili ismevanje hrišćanskih vrednosti umetnost, dok bi sadistički akt, recimo, prema nekoj feministkinji ili homoseksualcu bili s gnušanjem odbačeni kao “primitivan” i “politički nekorektan”?
Takođe, ako je samo izazivanje šoka dovoljno da bi se neko delo vrednovalo kao umetničko, zar ne bi onda najveća umetnost bila ismevanje vrednosti koje su zajedničke i progresivistima i tradicionalistima? “Šta bi se dogodilo”, pita se Bjukenen, “kada bismo se rugali holokaustu predstavljanjem kompjuterizovanog foto kolaža nage Ane Frank kako se razuzdano igra sa SS trupama iz Aušvica?” (20). Zašto to ne bi nikako bila umetnost, a nabijanje drške od korbača u rektum Bogorodice po definiciji jeste? Zašto je samo i jedino izrugivanje hrišćanskim, tradicionalnim vrednostima umetnost, dok je sve ostalo divljaštvo i neumetnost?
Očigledno, estetika je ovde instrumentalizovana u političke, odnosno ideološke svrhe. Iza forme umetnosti krije se opsesivna mržnja prema “neprijateljskom” tipu vrednosti. Pri tome, sâm čin destrukcije uopšte ne mora, od početka do kraja, biti ideološki ili politički osvešćen. Nesrećni Mepltorp je verovatno iskreno uživao u svojoj igri sa bičem. On je verovatno osećao “autentično” zadovoljstvo što to može javno da radi iznad slike Device Marije. Međutim, promovisanje njegove naslade u umetnost, u estetski čin, u vrednost, nesumnjivo jeste ideološki, odnosno politički čin. Mehanizam tog promovisanja – u kome učestvuju galeristi, umetnički kritičari, članovi muzejskih saveta, kompanijski darodavci (21), predstavnici nacionalnih fondacija za umetnost itd. – sve to, dakle, jeste deo kulturne politike. Jer određenje šta jeste, a šta nije umetnost jeste kulturna politika. A ona se u ovim i drugim slučajevima svodi na rat do istrebljenja tradicionalnih vrlina i tradicionalnih vrednosti.
Zašto se to radi – posebno je pitanje u koje ovde ne možemo previše duboko da uđemo. Samo ćemo reći da je reč o tipičnoj ideologiji (i estetici) tzv. transnacionalnog progresivizma (transnational progressivism) (22). Nju zastupa elita koja opslužuje globalni, “moderni”, “progresivni” sistem – transnacionalna elita i njena frakcija tzv. postnacionalna inteligencija (23). Taj sistem koče nacionalne države, koje ograničavaju “slobodnu tržišnu utakmicu”. Zato – dole nacionalizam, dole nacionalna država! Taj sistem koči tradicionalna kultura koja, propovedajući skromnost i uzdržavanje, ograničava potrošačke apetite lokalnog stanovništva. Zato – dole tradicionalizam, dole konzervativizam!
Taj sistem koči i svaka druga ideologija koja je konkurentna i koja ne učvršćuje moderni sistem moći. Jer moć je dobrovoljna poslušnost (24). Zato je ideologija ključni aspekt modernog sistema. Ona nas preparira da verujemo u ono što treba, ona stvara poželjan sistem vrednosti iz koga automatski proizilazi naša poslušnost. Tu ideologiju oblikuje globalna transnacionalna elita, usađujući nam je u glave putem medija (25). Iz ugla elite, tradicionalne religije samo su konkurentske ideologije koje, čak i kad nisu neprijateljske, prosto smetaju. Religija, naime, kada je autentična i samosvojna, jeste alternativni sistem vrednosti. A oni koji su usvojili jedan sistem vrednosti teško da će lako usvojiti drugi. I zato – dole s religijom! A naročito dole s tradicionalnom religijom, s tradicionalnim hrišćanstvom!
Tako se pokazuje paradoks moderne umetničke elite. Ona živi i stvara u uverenju da je pobunjenik protiv oveštalih struktura, da razvaljuje stege, da izaziva moćne i da juriša na nebo. Ali ta pobuna je samo lupanje na otvorena vrata. To je potplitanje i ismevanje starca (nacionalnih struktura) koji nekada jeste bio jak, ali koji je danas i sâm žrtva novog siledžije u kraju (globalističkih struktura). Umetnička elita “hrabro” kinji tog starkelju, da bi zatim u džep stavila novac koji joj je, zadovoljan i razveseljen, dobacio mladi siledžija. Svi ti “alternativci”, svi ti “heroji otpora”, svi ti “pobunjenici protiv sistema”, zapravo su samo njegove sluge. Oni su nedovoljno inteligentni čak i da shvate svoj lakejski položaj. Ili nedovoljno pošteni da ono što i sami naslućuju priznaju – makar samima sebi.
Pad Biljane Srbljanović
Kulturni rat se vodi i u Srbiji. Njega vodi ovdašnja frakcija transnacionalne elite (26), koja izrazito dominira u kulturi i medijima. Kako taj rat izgleda može se videti na primeru Biljane Srbljanović (1970) (27) i njene drame Pad (2000). Ovaj slučaj smo izabrali zato što naša transnacionalna elita borbenija u pozorištu nego u likovnim umetnostima (2Cool. Biljana Srbljanović je u tim krugovima uzdignuta u “kultnog pisca” (29). Njoj se, na B92, daje prvo mesto na listi VIP blogera, a uvek se ističe da je ona “najprevođenija i u inostranstvu najigranija srpska dramska spisateljica” (30).
Ideja drame Pad, koju je prihvatio da igra direktor Bitef teatra Nenad Prokić, a režirao Gorčin Stojanović, najbolje se može videti iz desete scene. Njeno je štivo Biljana Srbljanović sa ponosom okačila na svoj B92 blog (31). Glavni junak ove drame, razume se onaj rđavi, jeste vladika Nikolaj Velimirović. Njega Srbljanovićeva zove “pop Nikolaj Stratimirović”. Ne samo da je ime dato tako da neposredno ukazuje na vladiku Nikolaja, već i sama spisateljica kaže da je u drami “u mnogo navrata citirala čitave pasaže tada još nekanonizovanog Nikolaja Velimirovića” (32).
Scena se najavljuje opisom odaje u kojoj, na odru, leži mrtvo dete Jovan, dok njegovi roditelji u tuzi i očaju sede pored njega. Evo kako, po spisateljici, izgleda početak te scene: Pop Nikolaj Stratimirović i Crkvenjak Glogov uz buku ulaze. Stratimirović u pravoslavnoj mantiji, preko nje pancir. Glogov u crkvenjačkom odelu, preko njega pancir. I ne samo da su “pop” i crkvenjak upali “uz buku”. Oni su očigledno toliko bahati da čak ni ne primećuju da je u sobi odar! Nastavljaju da galame, a crkvenjak osorno pita ucveljenu majku: “Snajka, ima li nešto da se popije?” Sunčana ne ustaje. Gleda mrtvog Jovana, dodaje spisateljica, da ne bi bilo zabune zbog nepriličnosti pitanja.
Kako bi potcrtala koliko su Nikolaj i njegov crkvenjak ogavni, Srbljanovićeva ih dodatno ogovara opisujući njihovo ponašanje i izgled. Crkvenjak neprestano prdi, pljuje i trese nos na pod: Glogov pljune. (...) Glogov se usekne. (...)Glogov prdne. A Nikolaj, koji, kao što smo videli, preko svešteničke odore nosi pancir prsluk, kako sedne, ispod mantije, zablistaju njegove crvene ženske lak-cipelice. (...) Sunčana maše glavom, a Stratimirović lakovanim cipelicama. Poetski, zar ne?
Najzad, zlehudi roditelji nekako uspevaju da Nikolaju i crkvenjaku objasne da pred njima leži mrtvo dete. “Šta to bi, snajka?” pita crkvenjak, pokušavajući da odgonetne uzrok nesreće. “Je si l' postila? – Nisam. – E pa zato. Jesi li se prala? – Jesam. – Još gore!” Na to se uključuje i Nikolaj sa sledećim objašnjenjem: “Evropa, kolevka ljudskog greha, nesreću je u ovaj dom donela! Vodovod, vodovod, vodovod! Kanalizacija, kanalizacija, kanalizacija! To su ta dobra koja nam je podivljala Evropa donela. A šta će to poštenom čoveku? Šta će mu česma kada je čist iznutra! (...)U šta veruješ? U nauku. Čemu se diviš? Kulturi. E, pa znaj majko, nauka i kultura dete su ti ubile!”
Jer “šta je to kultura?” propoveda dalje Nikolaj. “Parče hartije i gipsani stub. Šta je nauka? Gomila laži i jevrejskog podmetanja.” Aha! Nikolaj, crkvenjak, i uopšte popovi, ne samo da mrze vodovod i kanalizaciju, nauku i kulturu. Oni mrze i Jevreje. Štaviše, oni su i koljači. Kada im domaćin kaže da njegova porodica i nije verujuća, uslediće ovo. Nikolaj: “Niste, je li? Glogov, nož! Glogov pruža Stratimiroviću kamu. Domaćin: – Šta ćeš s tim? Dobro, čekaj, kad ste već ovde... Stratimirović zgrabi jabuku i jednim naglim udarcem preseče je na pola.” Dakle, da se domaćin nije dosetio i pozvao Nikolaja da ipak obavi opelo, odvratni mantijaš bi ga sigurno zaklao!
U nastavku saznajemo i da Nikolaj kao “uzrok naše patnje” vidi i sledeće stvari na slovo p: “pentijum”, “penicilin”, “peting”, “pederastiju”, “penetraciju”, “penis”, “Pentagon”... Šta bismo tek saznali da je Nikolaj izneo celu azbuku omraženih pojmova? Za nesrećnu majku, koja u početku ne pokazuje znake religioznosti, Nikolaj veli: “Da se manje školovala, ne bi ona meni tako odgovarala.” Kako bi joj probudio veru, Nikolaj izvodi “program” pod nazivom: “Recimo NE Civilizaciji!”. Tokom tog programa, Nikolaj je podučava (način pisanja je Srbljanovićeve):
“U pauzama ratovanja, između dve bitke, napada na kafiće, džamije, crkve, obore i sela, naš narod morao bi mnogo više da se moli, i to ne za milost, već za novi boj!”
“U slučaju totalnog i unapred izgubljenog rata naš narod treba da se pod hitno – MNOŽI!!!”
“Kada se u izabranom narodu rodi muško dete, njegov boravak ovozemaljski samo je proputovanje ka večnoj blaženoj smrti. Treba zato dete bodriti da nađe prečicu, treba mu omogućiti da na stazi ne zaluta, već da sigurnim korakom, žurno i veselo juriša put groba! Život je ljudska izmišljotina, medicina – opasan porok, obrazovanje je tuđinska nakaza, a mir neprirodno stanje u koje čovek greškom zapada!”
“Jeste li ikada čuli neku našu molitvu za dobrobit kulture? Jeste li čuli ikad da se neko naš moli da osvoji pismenost? Da li iko ikad kroz molitvu vapio za obrazovanjem? Je li se vapilo za civilizovanjem i tehničkim dostignućima? Nije!”
Pošto ju je Nikolaj ovako “ubedio”, sirota majka ipak postane religiozna. Njoj je preko potrebna sveštenička uteha i moli Nikolaja, koji hoće da ide, da ostane: “Zašto nas ostavljaš? Sad, kad sam ti poverovala?” Međutim, nikakvo preklinjanje ne pomaže, Nikolaj bezosećajno veli da ima druga posla. Kako bi ga zadržala, očajna majka izjavljuje da je dete na odru – Nikolajev sin! Ali Nikolaj hladno odgovara: “Očinstvo nikada nije dokazano!” A crkvenjak na to dodaje: “A meni si govorila da je moje!” Žena nastavlja da preklinje, sada već sa jasnom erotsko-mazohističkom notom u glasu: “Ostani, molim te, tvoja sam, tebi se predajem...” Ali ni to ne pomaže. Na kraju, žena očajno i slomljeno pita: “Nikolaju Stratimiroviću, kakav si ti to božji čovek?!” A Nikolaj se “široko nasmeši” i “veselo kaže” – i time se ova, deseta scena efektno završava: “Lažni. Zar se ne vidi?”
Pisac može mrzeti neki svoj lik. Ali ovolika omraza, koliko je kod Srbljanovićeve ima za Nikolaja Velimirovića, zaista je neobična. Šta gore možete da kažete za nekoga od ovoga? Bezdušni, prljavi, perverzni koljač koji nema poštovanja čak ni za mrtvo dete – za koje se ispostavlja da mu je sin! Eto to je Nikolaj Velimirović Srbljanovićeve. Takav lik kao što je Nikolaj, ili njegov crkvenjak, i nisu istinski ljudi. Tako zao teško da iko može biti. Zapravo, njen Nikolaj je tipična propagandistička karikatura, psihološki plitka i neuverljiva. On kao da je sišao sa nekog plakata kompartijskog Agitpropa iz 1945. godine. On kao da je lik iz neke propagandističke predstave koja se igra u kineskom selu 1966, ili neke druge godine Kulturne revolucije. Razlika je jedino u tome što su se takva propagandna pojednostavljivanja činila u ime “bolje budućnosti i socijalizma”. A Srbljanovićeva to radi verovatno u ime “bolje budućnosti i evro-atlantskih integracija”.
To nasilje nad sopstvenim likom, taj lični odnos prema sopstvenoj imaginaciji zaista su začuđujući. Zašto Srbljanovićeva toliko mrzi jednog mrtvog starca da ga mora oživeti u liku “popa-koljača” sa “crvenim, lakovanim cipelicama”? Zašto se ta savremena, mlada žena obrušila na jednog umrlog bogoslova tolikom silinom da je skliznula u tipični agitprop? Nikolaj je za nju očigledno izvesno znamenje, a sve što je iza tog znamenja za Srbljanovićevu je predmet bola. To može biti samo zato što je i sama Srbljanovićeva, ranih devedesetih, bila upravo deo onoga što je zamrzela krajem te decenije (33). Ona je jednostavno, kao i mnogi u srpskoj eliti, tokom devedesetih doživela bolno preumljenje. I baš veličina bola i silina tog preumljenja nalaze se u srazmeri sa sadašnjom omrazom prema sopstvenom stanju pre obraćenja.
No, preumljenje Srbljanovićeve i ostale kulturne elite manje je bilo posledica novih saznanja, a više spoljnog pritiska, i to ne samo političkog. Reč je o ideološkom, kulturnom, pa i materijalnom pritisku kome smo bili izloženi tokom devedesetih. Na jednoj strani se nalazio Miloševićev autoritarni nacionalizam, i materijalno i duhovno poniženje koje je on proizvodio. Na drugoj strani nalazile su se američke i zapadnoevropske kulturne i materijalne vrednosti kojima smo se svi iskreno divili. Srpska elita je, naime, tokom celog razdoblja komunizma visoko uzdizala upravo zapadni tip kulture i načina života. Stoga je za sve nas izbor – Milošević ili Zapad – bio lak. Problem je, međutim, nastao onda kada su se SAD i EU počeli prema Srbima i Srbiji ponašati ogoljeno nepravedno, bezobzirno i nasilno. To se videlo već 1995, tokom pada zapadne Slavonije i Krajine, a postalo je više nego očigledno tokom bombardovanja Srbije 1999. Pitali smo se: kako uopšte nepravda, bezobzirnost i nasilje mogu da dođu iz takvog oličenja svih naših želja? Bili smo paralisani tim paradoksom i tražili odgovor na njega.
Neki od nas su shvatili svu naivnost svoje slike sveta i počeli istančanije da gledaju na stvari. Drugi su, međutim, poverovali da zbilja nešto dubinski nije u redu sa ovim narodom. Pred agresijom onoga koga su voleli i ko je imao moć da ih kazni ili nagradi, oni su se poistovetili sa agresorom, odvojivši se od drugih žrtava. Poverovali su da su zatvorenici zbilja krivi što su kolektivno, kao narod, utamničeni. Počeli su da mrze ostale zatvorenike. A ta mržnja je neke pretvorila u simboličke kapoe.
Kapoi iskreno preziru ostale zatvorenike i izlažu ih, na zadovoljstvo upravljača, javnom ponižavanju. Kapou je naizgled mirna savest. On ne batina sapatnike zbog neke sitne materijalne privilegije. Ne, taman posla! On to radi zato što su Jevreji zaista lenje, parazitske svinje. Zato on ne udara malo, tek onako da zapovednik logora vidi. On udara istinski jako, strasno, tražeći baš ona mesta koja najviše bole. On valja Jevrejina u blato, vuče ga po kaljuzi, pretvarajući ga baš u ono što gospodari i kažu da Jevrejin jeste – prljava svinja. I kada zatim posmatra zapovednike i logoraše, sve je krajnje konsistentno. Na jednoj strani su čisti, uredni, glatko obrijani ljudi u blistavim čizmama. Na drugoj strani su mršave, prljave kreature u odvratnim ritama. I izbor je jednostavan, baš kao i objašnjenje stanja i uzroka. A ismevanje tih kreatura – u pojednostavljenim, logorskim komadima, u kojima igraju sami zatvorenici – postaje omiljena zabava i gospodara, i kapoa.
No, kakva je uopšte ta umetnost ponižavanja i ismevanja? Kakva je to estetika, estetika sadizma, estetika kapoa i komesara? Zamislimo šta bi se desilo da na isti “umetnički” način obradimo neki drugi istorijski lik. Zamislimo da u odaju sa odrom uđe persona dramatis koja je nazvana “Zoran Kinđić”. I da je rečeno kako “preko lister odela nosi kožni mantil sa SS oznakama”. I da sa njim uđe izvesni “Čedomir Jović”, opisan kao mladić “zalizane, nauljene kose, sa velikim podočnjacima”. I da Čedomir ne “prdi” i ne “pljuje”, ali “neprestano ušmrkava neki beli prah”. I da Zoran pita majku “Je li građanko, jesi li ti išla u crkvu? – Jesam. – E pa zato! A jesi li govorila protiv reformskog puta? – Jesam. – E pa zato!” I sve tako koješta i tome slično.
Zamislimo, dakle, da sve što je Biljana Srbljanović uradila svome “Nikolaju Stratimiroviću” da se isto uradi “Zoranu Kinđiću”. Da li bi to i dalje bila “umetnost” i “beskompromisno suočavanje sa zlom u nama”? Ili bi to bio “pozorišni skandal”, “zloupotreba pozorišta u političke svrhe”, “ruganje mrtvom čoveku i istorijskoj ličnosti”? Da li bi se reklo – to je sloboda umetničkog izražavanja, ne smemo se u to mešati. Ili bi se kazalo – sramota na šta se troše pare građana ove zemlje, vlast je kriva što ovo finansira, dole vlada!
Ali neko će reći, jedno je Zoran Đinđić, a drugo Nikolaj Velimirović. Zašto drugo? U ovoj zemlji zacelo nije manje ljudi koji uvažavaju Sv. Nikolaja Srpskog od onih koji slave Prvog Demokratskog Premijera. Takođe, svakako da ne misli više njih da je Nikolaj “kontroverzna istorijska ličnost” od onih koji to misle za Đinđića. U čemu je onda razlika? U eliti. Jer Đinđić je kultni lik Prokića, Srbljanovićeve, Gorčina, Alise i ostalih pripadnika naše zlatne, prestoničke elite. I pošto oni mrze Nikolaja, umetnost nije izrugivanje Đinđiću. Umetnost je izrugivanje Nikolaju.
Tako se još jednom pokazuje da vaš uspeh zavisi od toga koliko ste uspeli da pogodite ideje i vrednosti – uključiv i one političke – koje su poželjne kod elite koja definiše šta je dobro, a šta ne, šta jeste umetnost, a šta ne. Uspeh Srbljanovićeve, krajem devedesetih, i u Srbiji i u svetu, upravo se tako može objasniti. U “Beogradskoj trilogiji” (1997) i “Porodičnim pričama” (1998) ona je govorila i domaćoj, dominantno opoziciono orijentisanoj kulturnoj eliti, kao i svetskoj eliti, upravo ono što je ova želela da čuje – da je u pravu sa svim svojim negativnim i pozitivnim stereotipima, da je njeno mišljenje o ovdašnjim ratovima, kao i o Srbima, tačno i da ni u čemu i nikada ne greši.
Iza “beskompormisne kritike” krilo se, zapravo, beskompromisno povlađivanje. Stvarni umetnički kvalitet bio je u drugom planu. Kao što je to za “Porodične priče”, pomalo sa čuđenjem, primetio jedan mađarski kritičar: “Ova drama, dosta prikazivana u evropskim, pa čak i u vanevropskim pozorištima, doživela je uspeh verovatno zbog duhovne solidarnosti sa željom da se skine teret sa savesti. Kao pozorišni komad ovo delo je loše. Dečja perspektiva još i ne smeta toliko, iako je u domenu klišea, jer je upotrebljiva... Međutim, kod dece Biljane Srbljanović nisu ni dečje, a ni ratne specifičnosti dovoljno razrađene, nedostaju čak i minimalna dramaturška i jezička sredstva” (34).
Objašnjenje domaćeg i svetskog uspeha Biljane Srbljanović koje je ovde ponuđeno ne znači da postoji nekakvo zavereničko središte iz koga se zapoveda ko će se uzdići, a ko poniziti. Savremena struktura moći, kao što je pokazao Fuko (35), nije centrirana, već difuzna. Nadzor i disciplinovanje obavljaju se preko sistema vrednosti, preko pozitivnog potkrepljivanja i preko kažnjavanja. Ljude sa poželjnim sistemom vrednosti uzdiže široko raspoređena elita. Ona uopšte ne mora biti svesna da njene sopstvene ideje imaju veze sa njenim dominantnim položajem u svetskoj strukturi bogatstva i moći. Fotograf koji za svoju fotografiju samozadovoljavanja iznad slike Device Marije dobije 100.000 dolara i naziv umetnika verovatno misli da zaslužuje upravo toliko novca. To što je on baš Amerikanac, koji živi baš u Njujorku i homoseksualac koji se izruguje baš tradicionalnoj religiji za njega je, verovatno, slučajno i nebitno. Ali neka se samo zapita – šta bi bilo da je Zairac koji živi u Kinšasi, kao otac četvoro dece, i izruguje se globalističkoj ideologiji? Da li bi za svoje delo dobio i 100 dolara, a nekmoli hiljadu puta više?
Osmotski sistem oponašanja u kulturi
Čak i bez neposrednog pozitivnog potkrepljivanja pojedinaca, sistem vrednosti se iz vrha elite prenosi na obode elite i dalje, u podelitu, preko mehanizma statusnog oponašanja. Savremeno svetsko društvo možemo posmatrati kao lestvicu nejednakih statusnih položaja. Ti položaji svakako da imaju veze sa materijalnim zaleđem. Ali njihova glavna odrednica ipak je pojedinčev sistem vrednosti. Prihvatanje određenog sistema vrednosti može voditi do boljeg statusnog položaja, a ovaj, makar u izgledu, i do viših nagrada. Otuda kulturu viših statusnih slojeva – njihov izgled, ponašanje, način života – oponašaju niže statusne grupe. Medicinske sestre i tehničari oponašaju lekare, seljani oponašaju građane, službenici šefove...
Oponašanje ima vid kapilarnosti (trickle effect) (36), što znači da se osmotski širi društvom. Ljudi sa nižih položaja oponašaju način oblačenja, češljanja, govorenja, stanovanja, prevoženja, letovanja itd. osoba sa viših položaja. Time oni ne žele nikoga da prevare u pogledu svog društvenog položaja (kao što često veruju snobovi na vrhu) (37). To se može shvatiti samo kao znak prihvatanja sistema vrednosti koji stvaraju viši društveni krugovi, znak nesvesnog prihvatanja njihovog prvenstva, njihove kulturne nadmoći. Oponašajući one gore, nižeplasirani sami sebi stvaraju iluziju o uzdizanju. Ali time priznaju i jačaju sistem. Tako kupuju loz za životnu lutriju, nadajući se dobitku. I premda je broj dobitaka neveliki, samo posedovanje loza ima umirujuću funkciju.
Taj mehanizam oponašanja uspešnih deluje i u sferi umetnosti. Uzdizanje jednog tipa umetnika, sa tačno određenom vrstom političke ili društvene poruke, daje signal svima ostalima koji takođe žele da postanu uspešni umetnici. Nije važno da li je uzdizanje na koje se ugleda medijski projektovano – kao u slučaju Marka Vidojkovića (3Cool, ili posledica delovanja sistema – kao u slučaju Biljane Srbljanović. Recept se brižljivo prepisuje i pokušava primeniti. Ako Biljana Srbljanović ima uspeha zato što se izruguje tradiciji i Crkvi – i mi ćemo to da radimo. Ako se Biljana Srbljanović izruguje telesnim manama živih srpskih vladika (i to niko ne smatra neuljudnim) (39), ako nas lepi i moderni novinari sa B92 svakodnevno podsećaju da su srpske vladike pedofili – onda je dozvoljeno kazati ili napisati sve što želimo na račun SPC-a i time ćemo i sami ući među “moderne” i “progresivne” (40).
Taj mehanizam osmotskog oponašanja vidi se i u dramskoj umetnosti. Pisati o Srbiji kao crnoj rupi prepunoj ludaka postaje ne samo recept za uspeh, već i opšte mesto svih onih koji drže do sebe. Kao učesnika jednog savetovanja u Kragujevcu, ljubazni domaćini su me pozvali da u gradskom pozorištu pogledam predstavu "Kontumac" (41). Pisac štiva, objasnili su mi, rodom je Kragujevčanin, Đorđe Milosavljević (1969), filmski scenarista i režiser sa dosta uspeha. “Kontumac” znači karantin, lazaret, mesto za izolaciju bolesnih od gube i kolere, kao i onih koji dolaze iz zaraženih krajeva. Cela Srbija je u ovoj predstavi kontumac – mračno i bolesno mesto na granici Evrope u kome caruje neznanje i zlo. U Srbiji su svi rđavi: vlastodršci jer su primitivni i pohlepni, narod jer je primitivan i nasilan, intelektualci jer su primitivni i pritvorni. I svi su Srbi takvi – mladi ili stari, muškarci ili žene, obrazovani ili neobrazovani. Jedan jedini lik je pozitivan – Adolf Berman. On je iskren, kulturan, dobar i pažljiv. Ali nikakvo čudo – nije Srbin! On je stranac koji pokušava da civilizuje divlje Srbe. Istina, njegova ljubav, Jelena Vukotić sve vreme se čini kao da može biti pozitivan lik. Ali, naravno, nije. Otkriva se da ju je Bermanu zapravo podmetnula “Udba” Miloša Obrenovića kako bi ga nadzirala. Sve je prljavo, sve je pokvareno, sve je prokleto. I Berman mora da beži glavom bez obzira nazad, u civilizaciju. Što dalje od uklete Srbije!
Đorđe Milosavljević je pre “Kontumca” (2005) napisao, između ostalog, i scenarije za filmove "Nebeska udica" (1999) i “Nataša” (2001). “Nebeska udica” je film o bombardovanju Srbije i teško da bi se mogao zamisliti patriotskiji film od njega. “Nataša” je film o revolucionarnom 5. oktobru, takođe aktuelan za tadašnju atmosferu u društvu i eliti. Kako je, međutim, autor “Nebeske udice” za šest godina stigao do “Kontumca”? Upravo preko mehanizma osmotskog oponašanja. Oponašanje, ovde, međutim, uopšte nije moralo biti podstaknuto nekim određenim delom, nekim određenim autorom ili idejom. Milosavljević, pišući dramu 2005. godine, nije morao da pred sobom ima sliku uspeha “Bureta baruta” (1998) Gorana Paskaljevića. Ili da ima viziju Biljane Srbljanović kako prima neku evropsku nagradu. Ne, on čak nije morao ni svesno da odluči: “Poslužiću se negativnim stereotipom o Srbima i tako ću uspeti”.
Mehanizam oponašanja uopšte nije morao da deluje na svesnom, intencionalnom nivou. Jednostavno, negativni stereotipi o Srbima, o njihovoj kulturi i tradiciji, postali su deo sistema vrednosti i svetske i ovdašnje elite. Srbi su postali znak za “biti svetski gubitnik”, i svako ko drži do sebe ne želi taj znak (42). I pošto je sve na nivou znakova, Biljana Srbljanović obredno otresa sa sebe “srpski” prah u Bisanu i Beogradu, a Đorđe Milosavljević u Kragujevcu. A gledaoci, dok u Beogradu i Kragujevcu ovacijama ispraćaju “Pad” i “Kontumac”, takođe obredno stresaju sa sebe prah i misle – “Ne, ja nisam Srbin, nikako. Ja sam elita, jer – meni se ovo dopada. Meni ovo mora da se dopada. Ma, baš je lepo, baš je pametno. Kako je divno biti elita!”
A onda naši kandidati za elitu, željni proboja i slave, gledaju šta radi Biljana Srbljanović i misle: “Pa to i nije tako teško, to mogu i ja”. Kada je Srbljanovićeva prenela deo iz “Pada” na svoj blog, znao sam da je samo pitanje trenutka kada će sledeći B92 bloger napisati svoju prvu dramu, po uzoru na “beskompromisni” Pad, služeći se istom “kapo-estetikom”. I dva meseca docnije, B92 bloger koji se potpisuje kao Queeria, pseudonimom iza kog čitaoci bloga prepoznaju Predraga M. Azdejkovića, objavio je “dramu u tri čina” pod nazivom Važno je biti Izdajnik (43).
Dramu najavljuje plakat-fotomontaža, izrađen tako da oglašava navodnu premijeru u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, 28. juna 2007. Središnje mesto plakata zauzima slika srpske državne zastave, sa krunom i orlom, kako gori u plamenu. Glavni junak drame je sâm Predrag M. Azdejković koji je optužen za izdaju. Tužilac je Ivana Žigon, sudija Dobrica Ćosić, a dvojica policajaca su Dragan Jočić i Dušan Mihajlović. Tu su još i Jelena Karleuša, kao branilac, i Brana Crnčević, kao “duh nacionalističke prošlosti, sadašnjosti i budućnosti”.
Azdejković je optužen kao izdajnik samo zato što je imao seks sa Albancem. On se time ponosi i, uprkos tome što ga bičuju “dvojica policajaca u crnim kožnim uniformama”, priča sve pojedinosti svojih seksualnih odnosa sa Albancem – koliki mu je ud, kako su i gde to radili itd. Muškarci koji ga slušaju počinju da se uzbuđuju, traže sve nove i nove detalje i zavlače ruke u pantalone. Jedino prisutne žene i vremešni sudija (Đosić) osećaju neku odvratnost. Ali se teše tako što iz kesice jedu “neku braonkastu masu”. “To je sveto. To je lekovito. Od srpske dece sa Kosmeta”, kaže za to Ivana Žigon. Na kraju, dok Azdejković objašnjava seksualnu tehniku koja se zove “grudvanje” – “to vam je ono kad vam on svrši u usta, a vi posle ispljunete u njegova i onda se ljubite i gutate tu spermu, koja se razmazuje po vašim usnama, obrazima i licima” – više ni “to sveto(...) od srpske dece sa Kosmeta” ne pomaže. I dok svi povraćaju, u poslednjoj rečenici drame saznajemo šta je po sredi: “Pa ovo su govna!”
“Svaka čast!”, “Vrh!”, “E ovo se zove BLOG!”, “When is the premiere?”, “Ovakva političko-društveno-moralna satira taman treba Srbiji!”, “Na nekoj televiziji da se pusti. Da se razdrmamo malo. Da na pravi način pokažemo šta znači sloboda govora i medija”… Ovako su, i slično, prokomentarisali Azdejkovićevu dramu posetioci B92.
I zaista, što da ne, zašto da Azdejkovićevu dramu Prokić i Gorčin ne postave na pozornicu? Da li je ona zaista toliko lošija od Srbljanovićkinog Pada? Kad zrelije razmislimo, ona u ponižavanju tradicionalnih vrednosti i ismevanju srpskih nacionalista ide i dalje od “beskompromisne” Srbljanovićeve. “Govna srpske dece sa Kosmeta” – kako je to samo genijalno! Pa to je jednako avangardno i genijalno kao Mepltorpova instalacija sa bičem i Bogorodicom! Pred Azdejkovićem je budućnost! Samo da mu dopuste da se njegov talenat do kraja razvije. Dajte mu da izađe u svet i on će nam se sigurno vratiti sa nekom velikom nagradom!
Tako je osmotsko oponašanje došlo do granice kulturnog polja. Preostalo je samo da zakorači i prelije se u svet života. Ali ono je već tu, svuda oko nas. Oponašanje kulturnih vrednosti samo je točkić u širenju statusnih vrednosti – tog sistemskog mehanizma socijalne promocije. Baš zato je razumevanje takvog mehanizma važna sastojnica kako sociologije kulture, tako i aktivne kulturne politike.
Zaključak
Opisujući kulturni rat koji transnacionalna elita vodi u Srbiji, zaputili smo se u opasno zemljište. Kultura je već dugo godina ovde “rezervisani domen”, zabran u kome prestonička kulturna elita određuje pravila igre. Taj monopol je uspostavljen još tokom višedecenijske borbe sa komunističkom nomenklaturom. Borba je, zahvaljujući simpatijama celog društva, bila uspešna. Tako su, početkom osamdesetih, društveni resursi podeljeni. Politička i kulturna elita prećutno su se sporazumele da svaka nadzire svoj domen, bez mešanja u poslove druge. Otpor Miloševićevom autoritarizmu još više je učvrstio ideologiju rezervisanog domena kod prestoničke kulturne elite. Od ostatka društva ona danas očekuje samo jedno – da dostavlja dovoljno novca za sve “umetničke projekte”, kao i za njen lagodan život na nivou evropske više srednje klase.
Međutim, savremeno demokratsko društvo ne podrazumeva feudalizaciju elita. Ono zahteva njihovu uzajamnu kontrolu i takmičenje oko resursa, i to isključivo na osnovu funkcionalnih sposobnosti (44). Politička elita ne može da vlada kulturnim resursima. Ali ni kulturna elita – a pogotovo ne samo jedna njena frakcija – ne može imati monopol nad celokupnom sferom kulture. Da bi društvo bilo uspešno, elita se mora regrutovati po načelu sposobnosti, a ne po merilu ideološke podobnosti ili lične lojalnosti. Ne može se dozvoliti da neka frakcija elite isključuje iz takmičenja za resurse čak i nadarene i sposobne pojedince samo zato što se ne uklapaju u njenu idejno-političku matricu.
Upravo je o tome reč kod naše “misionarske” inteligencije (45). Ona je u prethodnom razdoblju uspostavila personalni i grupni monopol nad mnogim kulturnim resursima u Srbiji. Sada, naša “postnacionalna” inteligencija u samu definiciju “kulture” i “umetnosti” ugrađuje svoje ideološko-političke nazore. Pri tome, ona se ne samo poziva na ideologiju transnacionalne elite kao univerzalni standard vrednosti. Ona i obilato koristi sve transnacionalne resurse. Tako se uspostavlja paradoksalna situacija. Postnacionalna elita je monopolisala, uz korišćenje transnacionalnih, i nacionalne resurse. Ti resursi se, na paradoksalni način, sada upotrebljavaju upravo za njihovo sopstveno ukidanje!
Štaviše, srpska “postnacionalna” inteligencija, dovršavajući projekat politizacije kulture, sprema se da svoj “rezervisani domen” iskoristi kao bazu za dalje širenje na okolna polja društvenosti. Naši umetnici – aktivisti “Peščanika”, LDP-a, B92 itd., na osnovu svoje umetničke kompetentnosti, proglašavaju se stručnim za reformu celokupnog društva. To što su uspeli u jednoj vrsti igre – i to u onoj u kojoj su, da budemo iskreni, kockice bile poprilično nameštene – daje im za pravo da zahtevaju preuzimanje komandnih položaja u celom društvu! Njihove ideje, ograničene i povremeno ne naročito plodne čak ni za sferu kulture, proširene na celokupno društvo pretvaraju se u prava čudovišta. Primer su javke Nenada Prokića da će “Srbija biti moderna, sa Srbima ili bez njih” (46), ili da “neće u Srbiji biti ništa bolje dok se ne zadime lomače svete španske inkvizicije!” (47)
Ta vrsta institucionalnog imperijalizma se, za njene nosioce, može pokazati kao veoma rizična. Ona aktuelizuje zahtev za depolitizacijom kulturnih ustanova i potvrđuje opravdanost zahteva za ukidanjem ideoloških monopola koji tamo postoje. Pri tome, treba biti potpuno svestan da će nosioci kriptopolitičkih monopola u kulturi upravo tu depolitizaciju smesta proglasiti za politizaciju! Pošto ste prethodno politizovali kulturu, vi ste sadržaj te politizacije proglasili za neutralni društveni standard, da biste, na kraju, utvrdili da će svaka depolitizacija biti zapravo politizacija kulturne sfere! Pošto ste ideološki i politički okupirali jednu sferu, vi sada svaki pokušaj uvođenja slobodnog takmičenja i merila sposobnosti u nju – proglašavate okupacijom! Pošto ste se ustoličili kao neformalni idejno-politički Ždanov srpske kulturne scene, vi sada svakog ko kaže da srpska kultura ne mora da maršuje jednim korakom – i to onim kojeg vi diktujete – proglašavate novim Ždanovom!
Ti retorički trikovi mogu da zbune naivne. Ali ne i ljude izvežbane u mišljenju i rasuđivanju. Trebalo bi konačno da se u ovoj kulturi nađe neko ko će da ustane i kaže im: “Gospodo, vi ste pojam kulturnog rata previše bukvalno shvatili! Vi institucionalne monopole koristite kao tvrđave iz kojih krećete u osvajanje i pustošenje okolnog zemljišta. Teško da ćete moći tako da nastavite. Ima još u ovoj zemlji ljudi koji veruju u nešto drugo osim u ‘transnacionalni progresizam'; još je u ovoj zemlji ljudi koji veruju da čovek ima i nešto drugo osim stomaka i genitalija; koji veruju da pamet nije odlika samo sadašnje generacije, već da su i prethodni naraštaji ponešto znali i ostavili nam u nasleđe; koji se ne stide što su deo ovog naroda i koji su spremni da ponesu njegovo ime; koji veruju da se golgota i raspeće ne leče beskrajnim konformizmom sa moćnikom, već strpljenjem, borbom i vaskresenjem.”
I ti ljudi treba da im končano kažu: “Borićemo se! Nećemo više mirno posmatrati kako preuzimate instituciju po instituciju, stopu po stopu, sve dok ne okupirate celokupno društvo. Čerčil je, u sličnoj prilici, kada je trebalo pružiti otpor silnicima, rekao: ‘Borićemo se na plažama; borićemo se na poljima i na ulicama; borićemo se u brdima. Nikada se nećemo predati!' (4Cool I mi, gospodo, borićemo se sa vama svuda gde je to potrebno. Borićemo se po novinama, borićemo se po sajtovima, borićemo se po tribinama, borićemo se po knjigama, borićemo se po pozorištima, borićemo se po galerijama... Nikada se nećemo predati! Pokazaćemo da su naše vrednosti bolje od vaših! I sigurni smo da će, na kraju, i ova zemlja i ova kultura – pobediti!”
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Kulturni rat u Srbiji-Slobodan Antonić   Pon 24 Jun - 13:14

Protest protiv degradacije kulture
dragana prica
Šezdeset minuta između jednog izbljuvanog i ižvrljanog spomenika kulture, muzeja koji ne radi, dva pozorišta i jednog kulturnog centra

Protest pod sloganom „Stop uništavanju kulture!" održan 22. juna u 18h na beogradskom Trgu republike označio je, kako umetnici poručuju, „prvih sat vremena početka borbe protiv degradacije kulture u najširem mogućem smislu".


Bez ikakvog govora i obraćanja, okupljanju je prisustvovao veliki broj zaposlenih iz sektora kulture, među kojima su bili i poznati glumci kao što su Anica Dobra, Vojin Ćetković i Gordan Kičić.

"Skup treba da skrene pažnju na potrebu mlađih generacija da žive u normalnom društvu, u kome neće biti strašno ako se ode na baletsku i pozorišnu predstavu", izjavio je Kičić za "Blic".

Zbog stanja u kulturi i odnosa države prema umetnicima u svim oblastima stvaralaštva, ali i kompletne situacije u društvu, predstavnici Organizacionog odbora protesta za kulturu pozvali su svoje kolege, umetnike, ali i sve ljude da provedu 60 minuta između „jednog izbljuvanog i ižvrljanog spomenika kulture, muzeja koji ne radi, dva pozorišta i jednog kulturnog centra", da pokažu složnost i na način na koji žele skrenu pažnju na opasnost od uništavanja kulture.

Nezadovoljstvo umetnika i zaposlenih u kulturi, već ogorčenih i očajnih zbog malog izdvajanja države za kulturu, Zakona o javnim nabavkama i Zakona o budžetskom poslovanju kulminiralo je objavljivanjem rezultata Konkursa za savremeno stvaralaštvo, na kome su mnoge značajne manifestacije poput Festa i Festivala evropskog filma Palić dobili malo novca, a neke ni dinar. Najveće negodovanje u javnosti izazvalo je nedodeljivanje sredstava džez festivalu „Nišvil", zbog „nejasne programske koncepcije".

Nezadovoljstvo na kulturnoj sceni izazvala su drastično umanjena ili ukinuta sredstva i grupi književnih časopisa (Književni magazin, Beogradski književni časopis, Pismo, Poezija, Gradac, Povelja, Koraci, Gradina, Kvartal, Ruski almanah, Ulaznica, Severni bunker, Priča). Diskusija između predstavnika Ministarstva kulture i kulturnih institucija i udruženja povodom Konkursa za savremeno stvaralaštvo završena je bez rezultata, pokazujući protivurečne stavove sagovornika, koji se nisu uspeli uskladiti.
Prisutni predstavnici ministarstva dali su opšta obrazloženja o dodeli sredstava uz opasku da i oni koji su prošli na konkursu nemaju mnogo razloga za radost, jer su sredstva mizerna. Umetnici Srbije traže hitno definisanje kulturne politike i strategije razvoja kulture, reformu i donošenje zakona u skladu sa potrebama različitih aktera u kulturi i umetnosti, iznalaženje načina za adekvatnije finansiranje kulture i umetnosti, uvažavanje struke i stručnosti, depolitizaciju i departizaciju kulture i povratak umetničkog i obrazovnog programa na Javni servis Srbije.


Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković rekao je na konferenciji za novinare održanoj u petak 21. juna, da kao reditelj i dramski pisac podržava sve zahteve Organizacionog odbora protesta umetnika, ali da kao ministar "jedne odgovorne Vlade koja se bori da Srbiju izvuče iz krize", apeluje na čitavu kulturnu javnost da pre svega bude realna u svojim zahtevima, jer "para nema".

"Mi smo nasledili katastrofalnu situaciju, jer je zemlja zahvaljujući prethodnoj vlasti osiromašena i pokradena. Ova Vlada ima prioritete, a to su borba protiv korupcije, dobijanje datima i ekonomski oporavak. To nikako ne znači da zapostavljamo kulturu. I iz ovog malog budžeta od 0,62 procenta pokušavamo da izađemo svima u susret", rekao je ministar Petković na konferenciji za novinare.
On je pozvao umetnike i kulturne radnike da budu odgovorni u ovom trenutku i primetio da su to sve ljudi koji rade u institucijama i da su samim tim relativno obezbeđeni. "Šta ćemo sa onima koji su bukvalno na ulici i koje zovem kulturno-umetnički proletarijat - mladi ljudi koji ne mogu da dopru do ustanova i sa završenim akademijama rade na pumpama i u picerijama? ", dodao je Petković.
Mnogi umetnici, zabrinuti za situaciju u kakvoj se kultura danas nalazi u Srbiji i za stanje svesti do kakvog to dovodi u javnosti, oglasili su se u medijima pre protesta podržavajući ga i objašnjavajući razloge zbog kojih je neophodan.

Rediteljka Milica Kralj ovaj protest vidi kao „poslednji vapaj". „ Mene je strah da živim među nepismenim huliganima, u zemlji netolerancije i ovo je protest za kulturu u svakom smislu, kulturu ponašanja, a ne kuknjava za parama, jer se niko nije upustio u kulturu radi novca."

Glumica Svetlana Bojković obratila se putem Skajpa iz Helsinkija i naglasila da kultura nije luksuz već nasušna potreba svakog društva i bez obzira na krizu, država mora da iznađe načina da zaštiti i neguje kulturu, jer duhovna snaga koja se crpi iz kulture je upravo potrebna u takvoj situaciji.

Književnica Gordana Ćirjanić je rekla da kultura u maloj zemlji ne može da opstane bez dotiranja države i da je književnost gurnuta na tržište zbog čega je postalo nemoguće objaviti knjigu poezije ili eseja, a da autor ne plati. Ona je naglasila da nepodržavanje poezije na jednom jeziku vodi osiromašenju i u krajnjem slučaju ubistvu jezika, dodavši da je i za uglednog proznog pisca postalo teško da objavi knjigu, jer su se urušili mehanizmi vrednovanja.

„Došlo je vreme kada profesionalizam u kulturi nije potreban, a od umetnika se očekuje da se svojim poslom bave iz hobija", smatra književnica Jelena Lengold i za takvu situaciju razloge pronalazi u lošem ophođenju vlasti prema kulturi. „Ova vlast ima dva lica: jedno (evropsko) koje pokazuje u Briselu i drugo (srednjevekovno) koje pokazuju ovde u Srbiji, naročito prema kulturi", dodala je Lengold.

Slikar Uroš Đurić naglašava da to treba da bude opšti protest, a ne samo ljudi koji su profesionalno vezani za kulturu i primetio da je to prvi socijalni protest u zemlji političkih protesta i previranja „pobuna ljudi koji se bore za život", i ističe da umetnici traže sistemske, a ne kozmetičke promene, uspostavljanje novih kriterijuma vrednovanja na nivou celog društva. "Kultura je samo povod, ovo je mnogo šire", poručio je Đurić.


Akademik i kompozitor Isidora Žebeljan je u pismu podrške navela da je protest od sudbonosne važnosti da bi se konačno ukazalo prstom na ono što najviše nedostaje današnjoj Srbiji - mašta.
„Cela istorija govori o tome da jedino obrazovani ljudi koji imaju razvijene kulturne potrebe, a samim tim i kreativni potencijal, mogu od nemogućeg da naprave moguće. Zato, zbog jedine prave budućnosti naše dece i svih nas, poručimo glasno - prestanite sa ubijanjem kulture", napisala je Žebeljan u Londonu.
Nazad na vrh Ići dole
tok tuk tok
Putnik zvezdane prašine
avatar

Datum upisa : 17.01.2013

PočaljiNaslov: Re: Kulturni rat u Srbiji-Slobodan Antonić   Pon 24 Jun - 14:19

Drugačiji osvrt...

Blog
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Kulturni rat u Srbiji-Slobodan Antonić   Uto 25 Jun - 9:50

















Reči nisu potrebne za ovaj dostojanstveni protest vredan pažnje nacije!
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Kulturni rat u Srbiji-Slobodan Antonić   Čet 27 Jun - 21:48

Koliki je honorar Ane Bekute?
Izvor: Beta

Gornji Milanovac -- Predsednik opštine Gornji Milanovac Milisav Mirković nije odgovorio ni na jedno pitanje o plaćanju koncerta Ane Bekute iz opštinskog budžeta.





Koncert je održan povodom Dana opštine kada je ministru saobraćaja Milutinu Mrkonjiću predsednik Mirković uručio Zlatnu plaketu Gornjeg Milanovca, a na svečanosti u prvom redu se nalazila pevačica Ana Bekuta.

To je izazvalo oštru reakciju javnosti u rudničko-takovskom kraju, a pojedine političke stranke i odbornici tvrdili su da je iz budžeta plaćen honorar u iznosu od 840.000 do čak 2.000.000 dinara, dok su redari na koncertu bili radnici opštinske uprave.

Odmah posle koncerta javnost je tražila izveštaj koliko je sredstava pevačici uplaćeno. Predsednik je odgovorio da je to "humanitarni koncert za dete koje treba da se operiše u inostranstvu", ne nevodeći ni iznos ni ime deteta.

Prvo su se oglasile Dveri, zatim Demokratska stranka Srbije, čiji je šef odborničke grupe Dušan Djurović dva puta na sednicama lokalnog parlamenta pitao koliko je to koštalo i zašto novac nije direktno uplaćen detetu, nego se daje Ani Bekuti.

"To nije mogao da bude humanitarni koncert, jer nikakav ulaz nije naplaćivan, a pevačici je plaćeno od sredstava poreskih obveznika i potpuno je apsurdno da se, pod izgovorom humanosti, neko pomaže preko posrednika", rekao je Djurović.

Odgovori nikada nisu stigli zbog čega su i novinari 10. juna uputili pismeni zahtev predsedniku opštine, pozivajući se na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, da konačno kaže pravu istinu o tome, ali ni na to Mirković nije reagovao.

Jedino je na prošlonedeljnoj sednici Skupštine opštine, na ponovljena pitanja odbornika, odgovorio: "Imam iznos u džepu, ali neću da ga saopštim".

Danas su novinari uputili žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću, a odbornik Djurović je rekao da će na svakoj sednici tražiti odgovor i adresu deteta na čije je ime Ana Bekuta uplatiila sredstva iz budžeta opštine Gornji Milanovac.



Da li je to onih o,62% koje država izdvaja za kulturu?!
Nazad na vrh Ići dole
Gothic
Gothic
Gothic
avatar

Location : Vienna
Datum upisa : 21.04.2012

PočaljiNaslov: Re: Kulturni rat u Srbiji-Slobodan Antonić   Čet 27 Jun - 21:59

Moze mi da pricamo sta hocemo ali Mrka je najveci Svaler od svih politicara u Srbiji...Covek je ozenjen a javno se zabavlja sa pevaljkom...psuje Predsenika Drzave i jos koga stigne i niko mu nista ne moze...cak i svoju stolicu obori na Putina kada nam je bio u goste pa se nije udostojio ni da je podigne i izvine se Putinu nego je onaj nesretnik Cvetkovic bivsi Premijer podigao i izvinuo se Putinu...:329340:

E to se zove Kulturni Rat...covek se pronasa bahato sa svima i niko mu nista ne moze...booored
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Kulturni rat u Srbiji-Slobodan Antonić   Uto 2 Jul - 12:35

Kultura je, između ostalog, ne misliti samo na svoje dupe
Ana Radmilović

Kultura je ne gađati glumce paradajzom ako ti se ne dopada predstava. Kultura je gađati paradajzom svakog političara koji pokuša da se okoristi kulturom i tako je dodatno obesmisli.


Ne znam kad je počelo, ne verujem da se sve desilo kada je prošle godine Kokan Mladenović olajavao glumce kako su neradnici i tezgaroši i alavi i šta sve ne. On je posledica.


Uzrok je negde drugde. Davnije se nešto desilo kada je počela omraza na kulturu, a gnušanje prema umetnosti i još pogubnije od svega, poistovećivanje te dve imenice. Nije to novo, bivalo je (doduše u nekim davno prohujalim vekovima) da se glumac smatra folirantom, slikar budalom, kompozitor dvorskom ulizicom. I uvek se zavisilo od nekih mecena, i uvek su te mecene bili ljudi koji, služeći se talentom drugog, dižu spomenik sebi. Sada su to stranke, u Srbiji, zemlji koja je omrzla kulturu. To su oni ljudi koji, misleći samo na svoje dupe, sponzorišu idiotluke na nivou pamfleta, sebi na čast, drugima na bruku.






rotest za odbranu kulture na Trgu republike u Beogradu
A onda sledi osveta. Ne „mecenama“, nego roblju. Onda nahuškani gladni i musavi narod kaže: „Tako vam i treba, kad ste bili za demokrate“. Reći za nekoga „Tako mu i treba“ početak je kraja kulture. „Tako mu i treba“ je primitivno, naslađivačko i jadno radovanje nečijem problemu. To je likovanje onih koji nikada nisu imali petlju da iza nečega stanu. Pogređe. Budu zloupotrebljeni. To se zove malograđanština. Čuje se na svakom koraku. Razboleo se, tako mu i treba – nije se pazio. Izgubio je posao, tako mu i treba – nije se dovoljno ulizivao. Prebijen je na ulici, tako mu i treba – šta ima da se šeta u gluvo doba. Silovana je, tako joj i treba – što se ne oblači pristojnije.
Tako im i treba, tim umetnicima i kulturnim radnicima, kada se ne bave nečim korisnim. Kultura nije zanat, kultura je način života. Poimanje sveta. Kultura je ne misliti samo na svoje dupe. Biti svestan postojanja i potreba drugog. Kultura je ne gađati glumce paradajzom ako ti se ne dopada predstava. Kultura je gađati paradajzom svakog političara koji pokuša da se okoristi kulturom i tako je dodatno obesmisli.
Nema većih štetočina od kreatora malograđanske nazovikulture, nazovipatriotske simulacije brige za „očuvanje nacionalne kulture“. Nacionalna kultura upravo ispašta zbog tog dušebrižništva, pa više ne znamo ni kojim pismom, i gde, smemo da pišemo. Ako je ćirilica mora da smo nacionalisti, ako je  latinica definitivno smo izdajnici – dakle, ne treba uopšte pisati. Treba se drati.

Najglasnije se treba drati na one koji su subotnji protest za kulturu nazvali kukumavčenjem umetnika koji su razmaženi i hoće neku korist. Taj ćiftinski duh koji u svemu traži neku zatajnu nameru okorišćavanja je, takođe, opozit kulture. To su oni što misle samo na svoje dupe i polazeći od sebe ovu ružnu i nekulturnu osobinu vide svuda oko sebe.  Zato nam je najviše pisanih reči po štampi posvećeno crnoj hronici i heroji su nam oni junaci koji, misleći na svoje dupe, ubijaju za 100 evra. Kultura je zdrava pamet. I taj što krade, laže i ubija, misleći na svoje dupe na kraju balade strada. Kultura je imati predstavu o posledicama svog činjenja.

Kultura je oterati te, na svoje dupe misleće idiote višeg nivoa kojima tepamo da su političari, u tri lepe iz svake kulturne ustanove, kad već ne možemo da ih oteramo iz naših života, s ekrana, sa svih onih mesta gde mogu mirno da kradu i štete i čine nas bednim, glasnim i musavim narodom koji se gloži među sobom.

Kultura je ne gložiti se jer si siromašan. Ne mrzeti svakoga za koga misliš da ima više. Ne svetiti se umetnicima jer ti se čini da ne rade ništa i da se samo igraju, dok ti teško radiš od 7 do 3, ili kad već radiš. Kultura je reći takvima oko sebe da se nose.
Kultura je ne misliti samo na svoje dupe.
http://www.youtube.com/watch?v=KRfRs6reE-

 Poslednjih godinu dana, više smo čitali krivični zakon nego dobre knjige.
Nazad na vrh Ići dole
tok tuk tok
Putnik zvezdane prašine
avatar

Datum upisa : 17.01.2013

PočaljiNaslov: Re: Kulturni rat u Srbiji-Slobodan Antonić   Uto 2 Jul - 14:38

Sa ovim se slažem bez ostatka...


Citat :
="Nema većih štetočina od kreatora malograđanske nazovikulture, nazovipatriotske simulacije brige za „očuvanje nacionalne kulture“. Nacionalna kultura upravo ispašta zbog tog dušebrižništva, pa više ne znamo ni kojim pismom, i gde, smemo da pišemo. Ako je ćirilica mora da smo nacionalisti, ako je latinica definitivno smo izdajnici – dakle, ne treba uopšte pisati. Treba se drati."

...a ovo je diskutabilno.

Citat :
="Kultura je ne gložiti se jer si siromašan. Ne mrzeti svakoga za koga misliš da ima više. Ne svetiti se umetnicima jer ti se čini da ne rade ništa i da se samo igraju, dok ti teško radiš od 7 do 3, ili kad već radiš. Kultura je reći takvima oko sebe da se nose. Kultura je ne misliti samo na svoje dupe."

Kultura je ne biti tako ohol prema onima, koji drndaju od 7 do 3 da bi preživeli, a ti ne pitajući ih, hoćeš da im uzmeš pare da bi ih kulturno uzdigao.

Najveći otrov kulture je ukalupljenost. Da bi izašao iz kalupa potrebna je energija. U postojećem sistemu kulturnih institucija nema energije i ulagati pare u njih je isto što i bacati ih u kantu za smeće.
Ako dajem svoj dinar za kulturu hoću da se gospoda kulturni radnici razmrdaju, izvuku svoje dupe iz kalupa i potrude se da budu kreativni.
Hoću da kreativni dobiju moje pare, a ne administratorski pacovi koji svoju nekreativnost sakrivaju iza nekog virtuelnog očuvanja nacionalne kulture.
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Kulturni rat u Srbiji-Slobodan Antonić   Sre 3 Jul - 8:51

Najveći otrov kulture je ukalupljenost. Da bi izašao iz kalupa potrebna je energija. U postojećem sistemu kulturnih institucija nema energije i ulagati pare u njih je isto što i bacati ih u kantu za smeće.
Ako dajem svoj dinar za kulturu hoću da se gospoda kulturni radnici razmrdaju, izvuku svoje dupe iz kalupa i potrude se da budu kreativni.
Hoću da kreativni dobiju moje pare, a ne administratorski pacovi koji svoju nekreativnost sakrivaju iza nekog virtuelnog očuvanja nacionalne kulture.


Odlično primećeno. Slažem se sa ovim. No, ipak sam uz ovaj protest. Obzirom da i od pravosudja, zdravstva, prosvete itd. očekujemo.. kvalitet a dobijamo mrvice za koje nam uzimaju veliki harač a mi nemo ćutimo onda šta da zamerim kulturnim radnicima.
Postali smo jedna velika učmala bara.
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Kulturni rat u Srbiji-Slobodan Antonić   Sre 10 Jul - 14:10

Profesorka Rajna Dragićević održala govor koji će studenti pamtiti celog života


Rajna Dragićević, profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu, dokaz je da pravi i predani profesori poput legendarnog Koste Vujića postoje i danas. Umesto uobičajenog čestitanja, ona je za apsolventsko veče svojim studentima posvetila govor kakav će pamtiti celog života.



U vreme kada se obrazovni sistem urušava, testovi za male maturante prodaju na ulici, a društvo doživljava moralni krah, profesorka Dragićević podseća studente da prave vrednosti ipak nisu izumrle i da je na njima da ih sačuvaju i osnaže.

Studente je govor toliko inspirisao da su ga prosledili redakciji “Blica”, a mi Vam ga prenosimo u celosti. Skromna profesorka obećala nam je intervju čim se, kako je rekla, stiša pompa koja se zbog njenog govora digla u javnosti.

GOVOR
"Dragi moji studenti, poštovane kolege, budući profesori,

Na dan kada smo proslavljali vaše apsolventsko veče, odložen je maturski ispit malih maturanata jer su se testovi koje je trebalo da popunjavaju pojavili u javnosti. Ovaj događaj samo je jedna od brojnih manifestacija urušenosti našeg prosvetnog sistema, kao i društvenog sistema u svim oblastima.

Dolazeći na vaše veče i gledajući vas onako doterane, nasmejane, mlade i pune pozitivne energije, razmišljala sam o tome hoćete li uspeti da zadržite taj optimizam i kada diplomirate i kada se suočite s niskim platama, nedovoljnim uvažavanjem profesorske profesije, prilično nezainteresovanim učenicima, roditeljima koji su uvek na strani svoje dece (čak i ako je to na njihovu štetu), različitim pritiscima i omalovažavanjem.

Mnogo toga oko vas ubijaće vam motivaciju. Ipak, ako mene pitate, na listi vrhunskih zanimanja nalaze se sledeća: profesor, lekar, advokat, sudija, inženjeri, još jednom, profesor. Ako pitate sve roditelje ovog sveta čime bi želeli da se njihova deca bave, odgovoriće vam na isti način.

Raznorazni nepismeni i polupismeni ljudi danas sebe olako mogu nazvati nekakvim pi-arovima ili menadžerima, neobrazovane voditeljke sebe zovu novinarkama, a folk-pevačice umetnicama, da i ne govorim o art direktorima, biznis konsultantima, bek-ofis administratorima, velnes konsultantima, ivent koordinatorima, kopi-print operaterima, marketing konsultantima, ofis-asistentima, portfolio-menadžerima, produkt dizajnerima.

Iza zvučnih naziva zanimanja najčešće se kriju foliranti koji misle da se ugled može steći preko noći, kriju se oni koji nisu imali izdržaj da završe fakultet koji su započeli, oni koji menjaju zanimanja i profesije kao prljave čarape. Nemojte zaboraviti da se profesorom, lekarom ili sudijom niko ne može samoprozvati.

Ponosite se svojim zanimanjem koje se može steći samo upornim, vrednim radom, odricanjem, nespavanjem i višegodišnjim samosavladavanjem i samoodricanjem. Ne dozvolite da vam bahati, hvalisavi i samouvereni vlasnici raznoraznih restorana, firmi, privatnih aviona, luksuznih stanova drže lekcije o uspehu, jer VI STE PROFESORI, a oni su samo vlasnici kvadratnih metara!

Pokušavaju da omalovaže profesorsko zanimanje. Imajte na umu to da ste vi čuvari dostojanstva svoje profesije. Zvanje profesora stiče se sa puno truda, ali još više muke treba uložiti u znanje kako nositi tu važnu titulu. Vodite računa o načinu na koji se ponašate i kada niste u školi,razmišljajte o svom odevanju, stavu, odnosu prema kolegama, prema učenicima i njihovim roditeljima.

Ako sebe srozate u sopstvenim očima, onda će vas i okolina gledati sa omalovažavanjem. Budite ponosni, samouvereni, budite spremni da učite i da se doživotno usavršavate, jer VI STE PROFESORI!


Volite svoje učenike. Upoznajte ih sa onim plemenitim što nose u sebi, a čega često nisu svesni. Izvucite ono najbolje iz njih. Podignite im ugled u njihovim sopstvenim očima. Nipošto im ne poklanjajte ocene, ali im stalno omogućavajte da poprave ocene koje imaju. Prepoznajte i poštujte njihov trud. Pokažite im da mogu biti uspešni ako rade. Ne ubijajte im volju.

Profesorski autoritet ne stiče se preteranom strogošću i samovoljom, već pravednošću i nedvosmislenim dogovorom kojeg obe strane treba da se pridržavaju. Hvalite najbolje jer ćete time inspirisati i ostale da se potrude i ponekad budu najbolji. Pružajte šansu mnogima da ponekad budu najbolji.

Nemojte biti drugari sa svojim učenicima i pokušavati da im se na taj način približite. Vi treba da postavljate pravila u svojoj učionici, da određujete granice, da držite konce u svojim rukama, jer oni su učenici, a VI STE PROFESORI!

Ne zaboravite da ćete predavati glavni predmet, prvi u rubrici u dnevniku, i da ćete sa svojim učenicima provoditi više vremena od svih ostalih profesora. Vaš uticaj na učenike biće najvažniji. Budite svesni te odgovornosti. Kao profesori srpskog jezika, vi ste čuvari našeg jezika i kulture.

Učite učenike da vole svoju zemlju. Često se može čuti kako profesori svojim najboljim učenicima savetuju da što pre odu odavde. Počelo je da se podrazumeva da je najbolji uspeh u školi sigurna propusnica za odlazak iz Srbije. Hajde da preokrenemo perspektivu! Ukažite najboljim učenicima na to da treba da ostanu u Srbiji jer će joj, kao najbolji, pomoći da se oporavi i postane bolje mesto za život. Ne dozvolite im da odu i da prepuste zemlju svakojakom ološu!

Zacrtajte im kao životni zadatak da se bore protiv živog blata u koje tonemo. Usadite im osećaj za društvenu odgovornost i objasnite im da ovu zemlju niko ne može očistiti osim njih. Ako se potrudite, videćete da će vas đaci poslušati, jer VI STE PROFESORI!

Budite uvereni da seme svih ekonomskih, političkih, kulturnih, moralnih reformi u ovoj zemlji može da proklija samo u porodici, ali i u vašoj učionici, i to upravo na časovima srpskog jezika i književnosti! Zato se trudite da budete uzor svojim učenicima.

Krenite u rat protiv svih starleta, sponzoruša, pevačica, manekenki, tajkuna, biznismena i pobedite ih. Vi im morate postati orijentaciona tačka, svetionik u životu! Za taj rat imate 45 minuta dnevno skoro svakog radnog dana, a to nije malo. Pobedićete tako što ćete dati sve od sebe da saržaje koje treba da predstavite svojim učenicima učinite zanimljivim, uzbudljivim, svežim. Uspećete u tome samo ako mnogo znate, ako volite ono što radite i ako ste posvećeni.

Učenici to mogu da prepoznaju, i to nepogrešivo. Ne obazirite se na činjenicu da se neke vaše kolege ne pripremaju za časove, da mnogi ništa ne rade, a primaju platu, ne obazirite se na trulež oko sebe i ne predajte mu se! Neka vaš čas bude oaza znanja u sveopštoj pustinji, svetla tačka u mraku, zrno smisla u besmislu.

Vi imate misiju: ako uspete da povratite autoritet škole i znanja (a to se ne može postići nijednim zakonom, već entuzijazmom profesora), padaće kao domine sve prepreke ka boljem životu u Srbiji. Od časa srpskog do ekonomskih reformi! Od časa srpskog do borbe protiv korupcije! Od časa srpskog do kosmosa!

Vaša moć je ogromna i vaš zadatak je od strateškog značaja. U tome je razlika između vas i raznoraznih menadžera, konsultanata, koordinatora, administratora, operatera, bogatih vlasnika lokala i ostalih eksperata za prodavanje magle. U njihovim rukama su projekti, lokali, avioni i kamioni, a u vašim rukama je budućnost ove zemlje. Nikada nemojte zaboraviti: VI STE PROFESORI!


Dok je ovakvih profesora, ima nade za buduće generacije.
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Kulturni rat u Srbiji-Slobodan Antonić   Ned 14 Jul - 19:58




Пикасова разгледница на ћирилици

У Београду је пре рата живео брат Олге Хохлове, прве Пикасове жене, Николај, који је у Србију дошао као официр царске Русије

Потпис Пабла Пикаса на разгледници упућеној Хохлову
Недавно се у друштву „упућених” повео разговор о Пикасу. Неко је на сајту „Пикасо администрејшен” (Picasso Administration),асоцијације која се бави чувањем дела и имена Пикаса, видео мапу света на којој су обележене земље и градови у којима је Пикасо заступљен својим делом. Питање је било зашто није убележена и Србија, јер Народни музеј у Београду има три његова рада.

Изненађење је било када сам испричала да је Пикасо пре рата, 1926. и 1936. учествовао са својим радовима на изложбама савременог француског сликарства у Београду, поред осталих знаменитих имена. Оно што је било познато је да је Пикасо одржавао пријатељске и професионалне везе са нашим уметницима – А. Дероком, Растком Петровићем, Миком Петровом.

Пикасо је 1925. сарађивао и са оснивачима часописа „Сведочанства”, М. Дединац, Д. Матић, М. Ристић, А. Вучо, Растко Петровић, М. Димитријевић. Он им је слао илустрације за неке њихове текстове. Познато је да је Растко Петровић поседовао неколико Пикасових радова који су, на жалост, изгубљени у бомбардовању Београда 6. априла 1941, када је бомба погодила његову кућу у Улици Краљице Марије.

Мање је познато да је удружење „Цвијета Зузорић” у САНУ организовало изложбу савременог француског сликарства где су била изложена 53 дела Пикаса, Задкина, Ф. Лежеа, А. Лота, Шагала, Варокијеа, Делонеа и његове жене Соње, Сирватија и Јапанца Фужите.

Приказ те изложбе изaшао је у „Српском књижевном гласнику” 1926. и у „Летопису Матице српске” исте године. Аутори приказа били су Растко Петровић и Милан Кашанин.

Десет година касније, 1936. под покровитељством кнеза Павла отворена је изложба савременог француског сликарства у организацији покровитеља и промотора модерне уметности Пола Розенбера и Пола Епстена, који су били пријатељи кнеза Павла.

На изложби, која је представљена у павиљону „Цвијета Зузорић”,из савременог француско сликарство изложено је 109. радова.

Представљени су: Пјер Бонар (11 радова), Жорж Брак (16 радова), Едвард Војер (8 радова), Андре Дерен (6 радова), Мари Лорансен (8 радова), АнриМатис (13 радова), Амадео Модиљани (12 радова), Пабло Пикасо (16 радова), Жорж Руо (3 рада), А. Диноаје де Сенгонзак (6 радова) и Морис Утрило (10 радова).

Приказ изложбе написао је Милан Кашанин, као и десет година раније за претходну изложбу.

Осим овог уметничког Пикасовог присуства у нашој култури, његова породична повезаност са Србијом мање је позната..

У Београду је пре рата живео брат Олге Хохлове, прве Пикасове жене, Николај, који је у Србију дошао као официр царске Русије, бежећи испред револуције.

Приликом бега из Русије, Николај Хохлов у једном избегличком логору у Бугарској наилази на чланак у новинама који говори о удаји његове сестре за познатог сликара Пабла Пикаса. Тако после година одвојености он ступа у контакт са сестром. Прво време његовог боравка у Србији је време несналажења и оскудице.

Дероко о томе пише у својој књизи „Јероплан над Београдом”. Док је са Растком Петровићем боравио у Паризу, приликом једне посете Пикасовима, био је замољен од Пикаса и његове супруге Олге да ургира, уколико је могуће, да Николај добије запослење у војсци.

Код потомака Н. Хохлова, његове унуке која данас живи у дединој кући на Вождовцу, љубазно ми је презентирана преписка Олге Хохлове са братом Николајем. Добила сам копије неких дописа, али већина преписке на руском тражи обимније истраживање. Преписка се прекида на почетку рата, када 1942. Николај Хохлов нестаје, губи му се сваки траг, тако да породица до данас нема ближе податке о његовом нестанку. Остало је у породичној причи да је Олга изузетно патила за братом са којим је, како се и види из преписке, била веома блиска. Та породична блискост између брата и сестре види се и у томе што је Пикасо својеручно писао Николају и чак се потписао ћириличним писмом. Исто то се види и из писама малог Пола ујаку којег није непосредно упознао. Мајка му је, негујући породичне везе, предочила ујаков лик и значај у њиховом животу.

Породица Пикасо је до краја бринула и материјално помагала Николаја. Постоји једна фотографија Николаја на коњу за кога кажу да су му га купили Пикасо и Олга. Николај је, иначе, био врстан познавалац и одгајивач коњаи на Вождовцу је држао ергелу која му је била извор прихода.

Како пише у документима, Хохлови су пореклом из Кијевске Русије, где су у губернији Уман поседовали велико имање. У документима су наведена имена Стјепана Хохлова и Лидије Вениченко, као родитеља Николаја, Олге и још једног сина чије име не знамо, једино знамо да је радио као лекар у совјетском Црвеном крсту.

Овај сажети прилог је подсетник на време које је већ нестало у сећању, а како каже Емил Сиоран „Историја бележи само оне народе који имају континуитет”.

Слободанка Карапанџа

Politika
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Kulturni rat u Srbiji-Slobodan Antonić   Sub 10 Avg - 11:18

 Kada bi kulturna elita Srbije dozvolila da na mesto Ministra kulture i informisanja dodje Maja Gojkovic to bi bio kulturoloski skandal decenije.

Zena koja je promenila vise stranaka i funkcija nego gacica, i na svakom polozaju na kome se zadesila skupljala buter na svojoj glavi:ubijanje zivotinja, nedozvoljena ubijanja iako je bio uveliko donet zakon o zabrani, izgradnja sinteraja na djubristu grada na kome ni Hilton ne bi mogao da dobije gradjevinsku dovolu, afera autobuska stanica - koju EU svrstava u jednu od pet najvećih u Srbiji, a to je ATP “Vojvodina”...Najzad, samo u ovoj zemlji oni koji prave greske koje su za krivivcno gonjenje, umesto da dobiju zasluzenu kaznu, avanzuju.Uostalom ukoliko je uopste tacno da je predlozena za ovu funkciju, cak i da je bila bezgresna ne vidim nikakav kvalitet u ovoj gospodji koji bi mogao da je poveze sa kulturom glavnog grada.

Gradski odbor Demokratske stranke (GODS) u Novom Sadu pozvao je danas nadležne da objasne građanima zašto bivša stranka Maje Gojković - Narodna partija, čije je celokupno članstvo prešlo u Srpsku naprednu stranku (SNS), i dalje iz budžeta dobija 8.000 evra mesečno.
Kako su mediji ranije preneli, osvojeni mandati poslanika na izborima i dalje su osnov za uplaćivanje ove sume mesečno iz republičke kase, iako Narodna partija nema više ni jednog poslanika u Skupštini Srbije.
U saopštenju GODS postavlja se i pitanje da li je taj mesečni iznos koji Narodna partija dobija "nagrada gospođi Gojković za ogromnu štetu koju je nanela gradu i Novosađanima".

"Maja Gojković je nanela ogromnu štetu budžetu grada i tako uskratila građanima više vrtića, škola ili zdravstvenih ustanova", kaže se u saopštenju i dodaje da se gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević nije oglasio po ovom pitanju te da tako "štiti koleginicu iz predsedništva SNS".

DS podseća da su više puta ukazali na neophodnost utvrđivanja i sankcionisanja krivaca za štetu koja je nastala potpisivanjem ugovora između preduzeća ATP Vojvodina i grada Novog Sada, koji je potpisan u vreme kada je Gojkovićeva bila gradonačelnica.

"Obrazloženje presude višeg kasacionog suda jasno govori ko je odgovoran za tu štetu. Odbornici DS su više puta predlagali da ova tema bude na dnevnom redu Skupštine grada, ali je vladajuća većina to odbila, stavljajući zaštitu svojih partijskih kolega ispred zaštite građana", navodi se u saopštenju.
Da li ova gospodja treba sada da zavije u crno i Beograd???


Pljuc! E tako.
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Kulturni rat u Srbiji-Slobodan Antonić   Pon 26 Avg - 11:55


SRPSKA SRAMOTA: Ne zna se gde je grob Profesora Vujića


- Nažalost grob na Novom groblju profesora Koste Vujića više ne postoji.

Za vreme snimanja rimejka filma, i serije koja je napravljena od tog materijala, on je nestao. O čemu se radi, ne znam, ali je verovatno tokom godina, njegova grobnica prodata nekome - kaže Milovan Vitezović, pisac scenarija za film o čuvenom profesoru Zemni ostaci profesora Koste Vujića, jednog od najpoznatijih profesora sa početka 20. veka, izvađeni su sa Novog groblja pre određenog vremena, tako da je ovaj čuveni pedagog, o kome je nedavno emitovana i TV serija ostao bez grobnog mesta, saznaje Telegraf.rs.

Novo groblje Vujić je preminuo sada daleke 1909. godine, i bio je sahranjen u grobnici koju je izgradio za života na Novom groblju. Tokom života se nije ženio, i nije ostavio potomke iza sebe. Kako saznajemo, na Novom groblju trenutno postoje tri grobnice na kojima stoji natpis Kosta Vujić, ali se veoma pozdano zna da nijedno od njih ne pripada čuvenom profesoru.

Ovu informaciju nam je potvrdio i Milovan Vitezović, pisac scenarija za originalni film koji je snimljen 1972. godine. - Da tačno je. Nažalost grob na Novom groblju profesora Koste Vujića više ne postoji. Za vreme snimanja originalnog filma je postojao, ali za vreme njegovog rimejka, i serije koja je napravljena od tog materijala, on je nestao. O čemu se radi, ne znam, ali je verovatno tokom godina, njegova grobnica prodata nekome – kaže on. Prema njegovim rečima, najbliža njegova rodbina se nalazi u Pančevu, ali ti rođaci nemaju nikakve šire informacije o profesoru Vujiću. -

Nažalost, nije on jedini Srbin čiji se grob zbog nemara ne zna. Nadam se da će njegov primer poslužiti kako se ne treba ophoditi sa znamenitim ljudima ovog grada – naveo je Vitezović. Podsetimo, profesor Vujić je rođen 1829. godine u Zemunu gde je završio srpsku i nemačku školu. U Sremskim Karlovcima je pohađao pet razreda gimnazije, a šesti je završio u Prvoj muškoj gimnaziji u Beogradu. Pored Filozofskog fakulteta koji je zavšio u Beogradu, dve godine je pohađao i Mudroslovno odjelenije Pravnog fakulteta Liceja.

U preduzeću “Beogradska groblja” takođe su nam potvrdili ovu informaciju, ali nisu precizirali kako je došlo do toga, odnosno, da li su zemni ostaci preneti na neko drugo mesto, ili je samo zagubljena parcela na kojoj je sahranjen. - Nažalost, mogu da potvrdim da prema raspoloživim informacijama koje posedujemo, nemamo podatke o tačnoj lokaciji grbonice profesora Koste Vujića - saopštio nam je generalni direktor preduzeća “Pogrebne usluge” Dragan Baltakovski.

Podsetimo, Kosta Vujić je radio tokom svog života u u Beogradu, Kragujevcu, Požarevcu, Zaječaru, Negotinu i Šapcu, predavao je nemački i srpski jezik, srpsku istoriju, crkveno pevanje i bio dirigent učeničkog hora Kragujevačke polugimnazije. U mladosti je bio prisni prijatelj pesnika Branka Radičevića. Bio je pomoćnik urednika „Srpskih novina“ Miloša Popovića, objavivši u njima veliki broj priloga. Jedno vreme sarađivao je i u časopisu „Škola“ Milana Đ. Miličevića. Bio je profesor čuvenoj generaciji koja je ostala upamćena po plejadi učenika koji su kasnije postali slavni. Između ostalih njegovi đaci bili su: Jovan Cvijić, Jaša Prodanović, Ljubomir Stojanović, Mihailo Petrović Alas, Pavle Popović, Milorad Mitrović.

Ceo tekst: http://www.media1.rs/drustvo/hronika/1254192/2207588/SRPSKA_SRAMOTA_Ne_zna_se_gde_je_grob_profesora_Koste_Vujica





Ma da. Živeo Ekrem, Vesna Rivas, Stanija i naše dive.... pljuc:jbt : 
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Kulturni rat u Srbiji-Slobodan Antonić   Pon 23 Sep - 9:41

Tasovac: Estrada ne može biti kultura

Novi ministar kulture Ivan Tasovac izjavio je da je od upravnih odbora ustanova kulture zahtevao da već od 1. oktobra raspišu javne konkurese za direktore.




"Zahtevam da svaki korak u tom procesu bude javan, dakle izložen oku medija čime će upravni odobori u pravom smislu reči preuzeti javnu odgovornost za svoj izbor", kaže on za današnju "Politiku", u prvom intervjuu otkako je stupio na dužnost ministra.

Svaki kandidat biće, kako je naveo Tasovac, obavezan da upravnom odboru i zaposlenima u ustanovi za koju se kandiduje predstavi svoj program, koji će, takođe, biti javno objavljen.

"Kao ministar neću se mešati u njihov izbor, ali ću se veoma mešati ako ovakva procedura bude izneverena, posebno ako njihov rad ne bude javan. Držim da je taj princip rada, uključivanje javnosti, i odgovornost, koja iz toga proizlazi prvi korak ka istinskom uspostavljanju suvereniteta institucija u kulturi", kaže Tasovac.

Na pitanje šta javnost može da očekuje u nečemu što sad već postaje slučaj Narodni muzej, ali i Muzej savremene umetnosti, on kaže da Ministarstvo nije preduzimač i neće raspisivati građevinske tendere.

"Ako se nastavi ta praksa, neće me čuditi da me neko za godinu dana pita koliko je ministarstvo kulture i medija izgradilo kilometara puta i zašto nije", kaže on.

Taj zadatak, kako je dodao, na sebe će preuzeti institucije kulture, koje će na taj način preuzeti svoj deo odgovornosti, dok je Ministarstvo tu da im pomogne i zahteva da srpsko kulturno blago bude dostupno građanima.

"Znam da je to moguće i na tome sa institucijama radim, ali ne pristajem da probleme muzeja svodim na Narodni i Muzej savremene umetnosti, pored još 46 muzeja u Srbiji, koji, takođe, imaju svoje probleme", kaže Tasovac.

On je još dodao da o glomaznosti institucija kulture danas najvise govore estradni menadžeri, "inače vrlo neglomazni tipovi - institucije s jednom tašnom i bogatim telefonskim imenikom".

"Da bismo danas uopšte počeli da razmišljamo o kulturi u Srbiji, moramo da je razlikujemo od estrade. Jer gde god je kultura u povlačenju, tu se kao ambrozija na njenom mestu i u njenim budžetima pojavljuje estrada", kaže ministar.

"Naravno nemam ja ništa protiv estrade, samo znam da, kad vidim da su pevači za nastup na nekom gradskom trgu plaćeni iz republičkog ili lokalnog budžeta za kultru, u tom gradu kulturne institucije ne rade svoj posao, bilo zato što nemaju sopstvene projekte, bilo zato što te projekte nije imao ko da prepozna", naglašava Ivan Tasovac.

I to je naravno, pitanje nepostojanja sistema i institucija kulture, što se na kraju, dodao je Tasovac, završava tako što pitanje od državnog značaja postaje izjava nekog iz Farme i što nam pitanje ličnog prestiža postaje fotografija u novinama s nekom estradnom zvezdom.

Na pitanje da li razmislja o ukidanju nacionalnih penzija, on kaže da je izostanak javnog rada Komisije za dodelu nacionalnih penzija najbolji primer kako se jedna odlična ideja može pretvoriti u svoju suprotnost.

"Tada se izbriše granica između klijenata pojedinih stranaka i ljudi koji su srpsku kulturu zadužili, tada nema razlike između akademika i pevacice sa Ibarske magistrale, tada su institucije kulture isto što i kafane u koje svraćaju vozači kamiona", smatra on.

Tasovac je, kada je reč o nacionalnim penzijama, kazao da ne veruje da je moguće ispraviti učinjenu štetu, ali je naglasio "da nema nikakve dileme da će sprečiti širenje i nastavak takvog manira".

"Biti ministar kulture na početku je velika privilegija, a sve ostalo biće veliki rad na tome da ojačamo institucije kulture i njihovu ulogu u društvu.

Moguće je da preterujem, ali ovaj posao smatram veoma važnim, jer držim da su kultura i sila dva osnovna jezika kojim jedna država komunicira unutar sebe i prema spolja", ocenio je ministar kulture

IZvor: B92


Bravo čiko sa smešnom frizurom.
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Kulturni rat u Srbiji-Slobodan Antonić   Sub 26 Okt - 21:23

Svakog jutra citam novine online...Svake posebno, imaju mnogo zaposlenih ljudi koje niko ne placa i sve redom prepisuju jedne od drugih.Dovoljno je pogledati jedne.Dalje ima gomila Portala koje takodje ne placaju svoje saradnike..No ima onih kojima je najvaznije sa se sebi dive citajuci svoje povrsne dosadne kolumne makar bivali neplaceni.Oni su pravi pacijenti za vlasnike Portala.Ima i onih budaletina od kojih Portali zive jer im ti jadovi cak placaju da objave njihove bljuvotine i uglavnom lazi.
Glavne teme portala su Farma i slicno dno..V.I.P. kako ih ja zovem, VRLO IZGLADNELE PERSONE ILI VRLO ISTROSENI PROMASAJI. Ekrem apsolutni bolid i njegov sramni porno film, Stanija, sestre Bekvalac, JK, Ceca, Suzana, Seka,starlete, kurvetine, pedofili (uglavnom popovi) i ostali botoksiranu isprazni likovi kojima je botox ispravio i vijuge.Takodje silovanja, incesti, ubistva, saobracajke izazvane decom poznatih tajkuna koje bivaju zataskane.
Sve u svemu mi smo odavno nisko moralno pali, ali sad smo postali prvi na listi amorala i ispraznosti.
Jadna nasa mladez koja odrasta u ovom medijskom blatu pomesanom sa govnima.
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Kulturni rat u Srbiji-Slobodan Antonić   Čet 26 Dec - 17:24

[img]VOJA BRAJOVIĆ: Ludaci iz rijalitija su smrt za našu kulturu, pa tako i za narod i državu[/img]


Glumac Voja Brajović se kao novoizabrani predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije već prihvatio velikog posla popravljanja stanja u teatarskom esnafu. Na početku svog mandata, Brajović je najavio da će njegov glavni zadatak biti da radi na odbrani profesije dramskih umetnika i kriterijuma kvaliteta. Brajović govori o najvećim problemima dramske profesije, ali i kulture uopšte.

Rekli ste da ćete što pre zakucati na vrata Ivana Tasovca, kao što je on kucao na vaša?

- On je kod mene kucao na otvorena vrata!

Smatrate li da je Tasovac u pravu kada kaže da je od nedostatka novca daleko veći problem nedostatak ideja?

- Tasovac je pomenuo pitanje ideja, ali ako mi ne radimo na svesti ljudi preko kulture i umetnosti, kako ćemo imati ideje, kako ćemo ih realizovati?

Obećali ste da ćete se kao novi predsednik UDUS-a boriti za poštovanje kriterijuma kvaliteta i esnafa. Šta pod time mislite?

- Kada sam se zaposlio, u JDP-u je bilo oko sto ljudi, sa tehnikom i ostalima koji su radili. Sada ima oko pedesetak, ako ih ima i toliko. Ovo pozorište nema zaposlenog reditelja. S druge strane imate status slobodnog umetnika, a kako neko može da bude slobodan umetnik ako ne može da radi? Imati tržišnu politiku je jedno, a sasvim je drugo pokrenuti procese zbog kojih se jedna delatnost gasi.

Mislite na gašenje kulturne delatnosti?

- Postavlja se pitanje kako da spasemo kontinuitet naše kulture, naše kulturno održanje, kulturnu baštinu, motore stvaranja naše kulture. Kod nas su istisnuti ljudi koji imaju kvalitet. Najmarginalnije ličnosti koje se pojavljuju u nekom rijaliti-programu su instrumenti za zabavljanje ljudi, nije više bitno čak ni da li se radi o osobama potpunog mentalnog zdravlja. Oni u udarnim terminima zamenjuju najekskluzivnije umetnike. Mora se ozbiljno razgovarati o tome na nivou cele države!

Umesto kvaliteta, vladaju kvazivrednosti.

- Šund i kič poturaju se kao vrednosti. Kič je mejnstrim. On je najlakše prihvatljiv, najkomercijalniji, a mi smo, kako se pokazalo, neviđeno pogodno tle za takve stvari. U tom našem sistemu takozvanog, valjda se tako kaže, liberalnog kapitalizma, pojavili su se ljudi koji se bave produkcijom samo da bi zaradili. Nemaju pred sobom nikakve ideje da je to i repertoarska politika, pogotovo kad su u pitanju mediji i televizija. Vrlo retko se dešava da neko podari nešto što će bilo koga naterati da razmišlja, nešto što je dobro za društvo, porodicu, nešto što vuče unapred. Svi gledaju zaradu.


Kakva je bila vaša ministarska kulturna politika?

- I kada sam bio ministar i kada sam bio savetnik predsednika nisam se bavio politikom, bavio sam se životom. Možda je to moja utopija – da samo kultura može povući celo društvo napred u ovoj tranziciji ni iz čega ni u šta. Pitanje zakona, budžeta, svest je o tome šta je prvo. Prvo moraju da budu obrazovanje, zdravstvo, nauka, kultura. Bez toga nema svesti. Čime će se ljudi podsticati ako ne kulturom?

Hrvatski mediji puni su hvale za vaše nedavno gostovanje.

- Imao sam privilegiju da sam sa dva uspešna komada gostovao tamo, sa “Gospođicom” u Zagrebu, a sa “Posetiocem” i u još četiri grada. Dragan, Bane, Anđelika i ja sa komadom Ateljea 212 imali smo sedam predstava za osam dana. Bili smo dočekani sa velikom radosti. Bili smo u Đakovu, Slavonskom Brodu, Puli, Rijeci, Zagrebu. Zasluga za to je divan tekst Eriha Emanuela Šmita, ta divna rasprava jednog prvosveštenika ateizma i samog Boga, pa valjda i nas dvojice – Dragana i mene.

Vas dvojicu još uvek smatraju za ikone eks-SFRJ filma…

- Kinematografije – da, ali mislim i da smo mi bili neukaljani idoli tih mladih ljudi koji su sada zreli ljudi, a sada će svoju decu ka tome usmeriti i mislim da je to isto tako važno.

A šta je Ceca Bojković po profesiji?

Ljudi kao da više nemaju svest o tome da je umetnost jako ozbiljan poziv…

- Pre 20 godina smo gostovali u Pirotu sa “Pozorišnim iluzijama” i predsednik opštine ili neki direktor tadašnje njihove najveće fabrike “Tigar”, sad se više ne sećam detalja, priredio je neki prijem za nas. I sad supruga njegova, jedna ugledna dama, kaže posle predstave:

- Nemojte se ljutiti, ali Svetlana Bojković je moja omiljena glumica.

- Što bih se ljutio – kažem ja – ona je moja draga koleginica.

- Pa znate, ona je divna – nastavlja žena tako da deli komplimente, a onda pita:

- A šta je ona po profesiji?

I sad me vi pitate zašto se u udruženju brani i profesionalizam kad smo i pre toliko godina morali da objašnjavamo neke stvari.



Druže Tihi, potpuno se slažem sa tobom!
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Kulturni rat u Srbiji-Slobodan Antonić   Sub 11 Jan - 6:04

Minja Subota: Sve što uradiš jedna Farma sruši...


Dečiji kompozitor i TV voditelj Minja Subota priča o najmlađima i činjenici da je televizija jak medij koji utiče na decu, a ne daje ništa za njih...



Nema osobe "na planeti" koja ne zna legendarnog Minju Subotu i ne pamti njegov "Muzički tobogan". Čovek koji je zaslužan za lepa sećanja nas mnogih u intervjuu "Našim novinama"govori o činjenici da deca danas nemaju što su imala tada, u neka srećnija vremena.

"Najveći deo karijere sam posvetio radu sa najmlađima i trudio sam se da deci stvorimo nešto dobro jer njima pripada najbolje. Želeli smo da im ulepšamo detinjstvo i da ih učimo kroz zabavu. Danas imamo zadatak da vratimo deci ono što su nekada imala. Jako je zanemarena svest društva da treba ulagati u stvaralaštvo za decu", rekao je Subota.

TV voditelj dodake da je televizija jak medij koji utiče na decu, a ne daje im ništa što bi moglo da ih pokrene.

"Mi nikada nismo imali toliko kanala, ali su deca imala bolji program. Nacionalne mreže su jako odgovorne, a zakon bi trebalo da ih obaveže na produkciju. mesečnu, nedeljnu. Ako treba da se donese politička odluka, nek se donese".

Minja Subota otkriva i šta je to najgore što se deci servira.

"Koliko god razni stvaraoci pokušavali to da podignu na viši nivo, toliko jedna Farma može sve da sruši! Meni je jako žao svih ljudi tamo. Oni meni liče na izvor podsmeha, odatle potiču razne vulgarnosti i to je nešto što bi moralo malo da se reguliše i da Ministarstvo kulture i informisanja zauzme malo oštriji stav".

Legendu srpske televizije uskoro ćemo gledati u filmu "Neposlušni" Mine Đukić, to je njegova prva uloga, odmah nakon premijere na čuvenom Sandens festivalu.

Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Kulturni rat u Srbiji-Slobodan Antonić   Uto 21 Jan - 11:18

Dragi mediji, prestanite da pišete o Kristijanu Goluboviću, "Silikonskoj kraljici", Mimi "Oro", Staniji, Soraji, Ekremu i svima ostalima koji ništa korisno ne rade, a svojim ponašanjem zatupljuju mase i zagađuju sistem vrednosti građana, pre svega mladih. Mogućnost informisanja javnosti nije samo prilika za profit, već nosi sa sobom i ogromnu odgovornost. Imate moć da oblikujete javno mnjenje isticanjem pozitivnih primera zaista uspešnih građana u sferama nauke, privrede, umetnosti, pa i običnih ljudi koji čine dobra dela iz želje da pomognu drugima, da učine zajednicu boljom za sve. Građani ne treba da znaju kako je Soraja izgledala pre plastičnih operacija, koju zarazu je Ekrem dobio tokom snimanja pornića i da li je Dejan Alibabić imao gej orgije dok je bio sa Jovanom, jer kao rezultat mogu samo da zaključe da što se devijantnije ponašaju, to će biti popularniji i bogatiji. Treba da znaju kako su moralno zdravi uspešni ljudi vrednim radom i usavršavanjem obrazovanja postigli uspeh i unapredili društvo. Moramo svi zajedno da promovišemo zdrave vrednosti!

Boris Malgurski
Nazad na vrh Ići dole
John Doe
SFRJ
SFRJ
avatar

Godina : 55
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

PočaljiNaslov: Re: Kulturni rat u Srbiji-Slobodan Antonić   Uto 21 Jan - 12:30

... zanimljivo je šta se u novije vreme potura kao kultura...  možda ćete reći: "šta se ovaj psovač i prostak, meša na ovoj temi" al' me baš zabole Vaše mišljenje... PRC...

... više volim pozorište od filma, više volim koncert klasične muzike od nekog kvazi R&R benda, više volim klasičnu literaturu od nekih kvazi bestselera koji se prodaju za 350 dindži uz novine, Coca Colu, kafu i ratluk...
... 99% pozorišnih komada su interpretacija, kvazi-rediteljskog viđenja neke drame i to pod uticajem raznoraznih psihosupstanci (sticajem okolnosti sam prisutan u skoro svih gorepomenutih dešavanja, kako u slobodno vreme, tako i po službenoj dužnosti)...
...kralj Lir, u svom ludilu se vozi go kroz gledaoce, dok oni sede na gajbama od piva... performansi su posebna priča...
...novokomponovana klasična muzika... tri gudača, pijanista, timpanista sa trianglom, flautista... svaki od njih u početku, nešto tiho, njaka svoj instrument pa svako po naosob po dva tri tona onda se bace u trans i svako u ludačkoj extazi krešendiše... mis'iiim... gde je List, Bartok, Šuman, Betoven, Sati? ... prevrću se u grobu i kostima proizvode lepše zvuke od ovog ludila...
... R&R... posebna priča sa trendovima a la Alternativa, Novi Pank, Dub, Tehno nije vredan pomena na ovim prostorima a ima ga i te kako kvalitetnog...
... bestseleri za 99 dindži, pored kase u Maxiju... mis'iiim...

... jeste da se kultura meri nekim drugim aršinima al' mi nemojte poturati Vašu kulturu, kada ja imam Moju...
... kultura je stvar ukusa a Boga mi i mirisa...
... ko me jebe kada sam staromodan i nekulturan...


rasta
Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Kulturni rat u Srbiji-Slobodan Antonić   Uto 21 Jan - 14:24

Jes' vala John Doe, ti bestCeleri na kasi u Maksiju su kvalitetna kulturna ponuda.
A i ukr'o si mi avatar, taman sam ja htela da stavim srp i čekić al' dobro u mojoj si partiji pa kaki da si:))
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Kulturni rat u Srbiji-Slobodan Antonić   

Nazad na vrh Ići dole
 
Kulturni rat u Srbiji-Slobodan Antonić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2
 Similar topics
-
» Koja klinika u Srbiji je najuspešnija za vantelesnu oplodnju
» dr. Slobodan Radulović - Iskustva
» Vodič kroz IVF klinike u Srbiji
» Restorani....nasi divni
» Stevia sladja od secera

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: GEOGRAFIJA PREBIVALIŠTA/ETNOSI :: DRŽAVE :: SRBIJA-
Skoči na: