DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Dobrica Eric

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Dobrica Eric   Uto Maj 19, 2009 10:35 am




Dobrica
         Erić

         
         Rođen 1936. godine u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži
         (kod Gornjeg Milanovca). Roditelji - šumadijski seljaci Miloš i
         Radmila
.
         Završio četiri razreda osnovne skole u Vraćevšnici i
         oprobao sreću - kako sam kaže - u mnogim zanatima...

         Prvu zbirku pesama objavio 1959. a do danas više od stotinu (teško
         je sve i izbrojati!) knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica...
                   
Dela
         su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na
         svetske jezike. Pesme su mu ušle u čitanke, antologije, školske
         lektire. Za mnoge su kompozitori napisali muziku.


U
         javnim nastupima - na TV, na večerima poezije i drugim priredbama
         pesme ne čita. On ih - govori! Gotovo sve zna napamet!
         
         Dobitnik je niza značajnih nagrada i priznanja:
         Mlado pokoljenje
, Goranov venac, Nagrada Zmajevih
         dečjih igara, Neven, Vukova Nagrada
...
         Izdavačka kuća DRAGANIĆ objavila mu je 21 knjigu
         izabranih pesama.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Dobrica Eric   Uto Maj 19, 2009 10:38 am

Dobrica
Erić


PLAČI
VOLJENA ZEMLJO


Plači,
Voljena Zemljo* i Suzama osvetli
Misao koja tinja u svakoj našoj želji
Od svih Suza koje sad kaplju po Planeti
najtužnije su Dečje Suze u Mojoj Zemlji.


Ko
će, i čime, da plati tolike Dečje Suze
Strah, Nesanicu i Radost odletelu u nepovrat
Ko će Deci da vrati sve ono što im uze
ovo zlo, stalo svo u kratku reč - rat?


Plači,
Voljena Zemljo, oljagana i sama
Suze su Tvoje davno ušle u Pesmarice
Još nisi sve Dečje Kosti ni povadila iz jama
a već ti opet bacaju Decu u jame bezdanice.


Vi
što nam rušite Crkve, kućerke i palate
ratnici fanatici, ljudomrsci i suncožderi
za koga Novi život i Novi Svet stvarate
kad Deca beže od vas u šume, među zveri?


Plači,
Voljena Zemljo, Suzama Mališana
što uče školu u vučjim i lisičijim jamama
Očevi i Majke im se gledaju preko nišana
a Stričevi i Ujaci na njih palacaju kamama.


Neka
se skamene pogledi i nišani uprti
u Dečja Srca, u Bele Ptice nad rovovima
Kakav to Život može da nikne iz Dečje Smrti
Kome će svanuti dan na Dečjim Grobovima?

Nijedna Zastava na ovom trulom svetu
makar od same svile i kadive satkana
ne zaslužuje da se zavijori na vetru
ako je i Dečjom Krvlju pokapana.

Plači, Voljena Zemljo, u čeljustima ale
(neka Te bar u Suzama što više bude)
sve dok se sva tri Boga na Tebe ne sažale
i ne preseku pomor bačen međ pse i ljude.

Pogledaj svoju Decu sa staračkim licima
Mladiće na štakama što uče prve korake
Uvelu Novorođenčad u invalidskim kolicima
Bezimene Grobove, Raspamećene Majke
i Starce beskućnike u tuđim šljivicima
što zure u Nebo, nalik na ugašene ugarke.

Plači, Voljena Zemljo, i Suzama osvetli
Svoje Srce što kuca u svakoj našoj želji
Od svih Suza koje sad kaplju po Planeti
najslanije su Dečje Suze u Mojoj Zemlji!


(1992)



* Naslov
sam uzeo iz jedne stare knjige,

reči od naroda, suze od dece,
a
tuga je moja.



Erićev
zapis ispod teksta:


"Ako
pjesma ne može da zaustavi rat,
neka bude bar svijeća, da ne plačemo
i ne umiremo u mraku."
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Dobrica Eric   Uto Maj 19, 2009 10:39 am

Dobrica
Erić


KIŠA
U SRBIJI



U Srbiji pada kiša, danonoćno, neprestano
u Srbiji trune žito, povrće i voće rano.

Na grudima majke Zemlje Srbija je živa rana
po njoj pada slana kiša, po njoj pada rosa slana


Što
nam spira sjaj iz oka, srmu reči, boju lica,
rumen ruža, zlato klasja, plavi miris ljubičica.

U Srbiji pada kiša, nabujale sve rečice -
to su suze rušnih majki, i očeva, i dečice.

Mnoge su se ptičurine na Srbiju obrušile,
belosvetski gavranovi, lešinari, orlušine

Priželjkuju da Srbija sustane i oči sklopi
da raznesu njene kosti po Aziji i Evropi

I da bace na trpezu pred svog slepog crnog kralja
Srce zemlje Srbijice, Srce celog Pravoslavlja

Srce Boga i čoveka, arhangela i deteta
što svetluca ko kandilo u bezdanoj tami sveta.

U Srbiji pada kiša, pocrnela bela rada
U Srbiji trune radost, trune ponos, trune nada.

Al to nije ona kiša što kaplje s nebeskog svoda
to je kiša iz očiju, to su suze srpskog roda

Što tone u živo blato nesloge i nemaštine
jer ga hoće da rasrbe, raskuće i razbaštine.

Kad se jednom razoblači i kad opet sunce grane
najplodnija srpska polja biće bare i solane.

Mesto raži i pšenice, mesto šljiva i jabuka,
mesto grožđa i krompira i crnog i belog luka

Mesto meda od bagrema, od lipe i poljskog cveta
biće soli od naših suza za dušmane širom sveta:

Da posole i presole svoj hleb, vodu, vino, hranu
da sanjaju slana brda i doline gde izgreva

Slano sunce što sad greje srpski narod na Balkanu
koji plače samo zato što mnogo voli da peva!
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Dobrica Eric   Uto Maj 19, 2009 10:44 am

Dobrica
Erić


PRKOSNA
PESMA



Ja
rab Božji
Srbin
sa prosedom bradom
izjavljujem dragovoljno
kroz lance i žicu
pred svedocima
Silom, Mukom i
Nepravdom
da sam kriv i
da priznajem krivicu!

Kriv sam što
sam neko
a ne niko i
netko
Kriv sam što u
doba opšteg srbobrsta
idem u
pravoslavnu crkvu
doduše poretko
i što se
krstim ovako
s tri prsta!

Kriv sam što
jesam
a treba da
nisam
Kriv sam odavno
što stojim
uspravno
i gledam u
nebo, umesto u travu
Kriv sam što
se drznuh protiv krivde
kriv sam
što opet
slavim svoju krsnu slavu!

Kriv sam što
pišem i čitam ćirilicom
Kriv sam što
pevam, smejem se i psujem
a ponekad i
lajem
Kriv sam i
priznajem
da ne znam što znam i da znam što ne znam

[size=16] Kriv
sam, i da završim
s najvećom
krivicom
(pre nego što
se zacenem od smeha),
kriv sam
tvrdoglavac
što sam
Pravoslavac
i Svetosavac i
što ne verujem
u sveti zločin
i oproštaj greha!

Kriv sam i grešan
dakle
što postojim
i kad već
postojim i još drsko stojim
što bar ne
priznam da ne postojim!

Ako to priznam
da sačuvam
glavu
izgubiću
časni krst i krsnu slavu
Ako ne priznam
crno mi se piše
ceo svet će
na moju Zemlju da kidiše

Rulje bivših
ljudi
lopova i golja
čopori
robota i drugih monstruma
kidisaće
na moje voćnjake i polja
i na moju belu
kuću pored druma
oko koje kao
najlepše odive
cvetaju trešnje,
jabuke i šljive.

Pa evo
priznajem i to
za spas roda
Ja više ne
postojim
skinite me s
liste
Ja sam od sad
samo
vazduh,
svetlost i voda
tri elementa
koja vam koriste
A ovo što pred
vama govori i hoda
to je ono što
vi od mene stvoriste!

Moja ružna
slika
ozverena lika
koju umnožavate
u večeri i jutra
to je slika vaše
svesti i podsvesti
to nisam ja,
spolja
to ste vi -
iznutra!

Moj dušmanine
sa hiljadu ruku
s hiljadu slugu
i sluškinja laži
ubrao si mi
sunce ko jabuku
i radost čistu
ko bulka u raži
Moji će
potomci piti jed i čemer
a tvoji već
piju gorku medovinu
za krvav novac
kojim puniš ćemer
rasprodajući
moju đedovinu
Usud će ti
ludačku košulju obući
i tada će
se malo razdaniti
ili će
planeta od sramote pući
i sve nas u
isti ambis sahraniti!

Mnogo ste važne
Zemljo moja
mila
Ti i Tvoje
sestre
Istina i Pravda
čim se na
vas digla ovolika sila
čim su na
vas zinule
krivda i
nepravda.

Rulje bivših
ljudi
ubica i golja
čopori
robota i drugih monstruma
palacaju na
tvoje voćnjake i polja
i na moju belu
kuću pored druma
oko koje kao
najlepše odive
cvetaju lipe,
jabuke i šljive.

Šta će
ovde džihadlije
krstaši,
farmeri
koji Ti čereče
sinove i kćeri
Mora da su
čule belosvetske bande
da imaju zlatna
srca
pa ih vade
da ih presade u
sopstvene grudi
ne bi li i oni
tako bili ljudi.

Gospodo tužioci
suci i dželati
ispisali ste mi
svoje zapovesti
po zenicama
najfinijem
staklu
što teže živim,
lakše ću umreti
Zašli ste
mnogo u noć poodmaklu
ali uzalud
ćete linčovati
najgostoljubiviji
narod na planeti
(zbog čega
ćete goreti u paklu)
jer Ljudsko
Srce
čudo nad
čudima
neće da se
primi u vašim grudima!

Mi se ne plašimo
smrti
crne vuge
već
ropskog života i bolesti duge
Smrt je česta
pojava međ nama Srbima
kao što su
proleće, leto, jesen, zima
I nije strašnija
pogotovu danju
od suše,
poplave, zemljotresa, mraza
kad je čovek
sretne na svome imanju
okađene duše
i svetla obraza.

Zlonamernici
siti i maniti
sve mi
zabraniste u rođenoj kući
al ne može mi
niko zabraniti
da pevam i da
se smejem umirući
a to se vama više
ne događa
ni kad
svadbujete
ni kad vam se
rađa!

Poštedite me
koca i konopca
i razapnite me
na vrhu planina
ko vaši
praoci što su mog Praoca
Isusa Hrista
Nazarećanina.

Ja ću da
gledam
a vi zažmurite
inače
će vam se oči rasprsnuti
od sjaja mog
lica
Samo, požurite
što pre me
razapnete
pre ću
vaskrsnuti!


Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Dobrica Eric   Uto Maj 19, 2009 10:45 am

Dobrica
Erić


PONOSNA PESMA


Ja pevam
grla čista
kao što drvo lista
pevam kroz lavež pasa
kao što pšenica klasa
pevam s grumenom zemlje u šaci
kao što Sin peva o Majci
i molim anđele
dečicu bestelesnu
da mi usliše i prime pesmu.

Ovo je moja jedina
i jevanđeljska Zemlja-Majka
moja Kneginja
moja gospođa varošanka
moja seljanka storučica.
A oko nje se digla halabuka i hajka
ko da je vučica
ko da je hajdučica.

S njom sam pola stoleća
cvetao i klasao
zrio i gnjio
pevao i plakao
i da sam juče umro
ne bih znao
da ovo nisu voćke kalemljene
ni polja lebna
ni potoci
već prerušene munje, vukovi i poskoci!

Nagrdiše mi zemlju
onoćiše mi dane
zatrniše mi sunce
pa se ježim i srdim
oljagaše mi ime i prezime
kuću i ukućane
al ja se opet ponosim što sam Srbin!

Kažu da sam divljak
i da nisam u pravu
što branim svoju kuću
svoj krst i krsnu slavu
A oni meni
u mojoj rođenoj Zemlji
udaraju međe
prekrajaju tapije
i pečate crvenim voskom
prozore, vrata, kapije.

Trpaju na moje pleće
svo belosvetsko smeće
i čekaju da padnem
da posrnem
ili bar da se zgrbim
ali ja stojim ko krst
ko Hristovo raspeće
i ponosim se što sam Srbin!

Ponosim, kažem,
ali u mom ponosu
nema poniženja prema drugima
gordosti ni poruge
Kad bi svi ljudi mogli
da se ponose onim što su
ne bi niko imao razloga da mrzi druge.

I samo što ponekad proškrgućem gnevno
ne bi li me čula planeta usnula
jer znam da nas čeka prokleto Lijevno
đe u njemu bijeli se kula!

Moja zemlja je ista onakva
kakva je uvek bila
Duša joj ko lebac
ko kiseljak starinski
Svakog je Ona tim lebom
dočekala i počastila
i ispratila, s poslacima
onako domaćinski.

Samo se više ne slažemo
sa onom Božijom besedom
Ko tebe kamenom, ti njega lebom
Promenili smo malo i mi
svoju čobansku ćud
pa ko nas lebom
mi njega lebom, medom i vinom
a ko nas kamenom
mi njega kamenčinom
I zato smo evo stali pred strašni sud.

Poabaše mi ruho
naružiše mi lice
oko srca mi lanac
na ustima katanac
uspavaše mi pčele i ućutkaše ptice
al ja se opet ponosim
što sam Srbin, Balkanac!

I samo što ponekad zabugarim gnevno
ne bi li me čula nebesa usnula
jer nas opet čeka prokleto Lijevno
đe u njemu bijeli se kula!

Samozvani mirotvorci što nas zavadiše
crnim tamjanom nam Zemlju okadiše.
Dušebrižnici bez duše i srca,
glavešine, glavonje i glavoseče bez glava
pobornici za ljudska prava i slobodu
pouzimaše nam ključeve svih prava
sad hoće i nasušni hleb
vazduh i vodu.

Đavolji sinovi i pasji sinovci
korov ištrkljao iz bolesne klice
srebroljupci
pravdomrsci
krivodelci
i drugi zlikovci
okrivljuju mene za svoje krivice.

Blate me, brate Ivo, za trojicu
muče me kao Malog Radojicu
ko Starog Vujadina sa obadva sina
Oće da me pretvore u makovo zrnce
Kradljivci istine i sunčevog sjaja
podmeću mi svoja kukavičja jaja
Tako postah neka napast neviđena
napastvujem dnevno tri stotine žena
pečem belu decu, pravim male Crnce
Sude mi za svoje grehe i zločine
i za sve ono što oni meni čine
Gospode, pogledaj ozgo iz plaveti
i zaštiti me od ovih aveti!

Moji mladi se čude
što se trujem i lečim
pesmom
psovkom
inatom
kao i moji stari
Šta bih ja drugo sa ovolikom tugom

Kriv sam jedino zato
što ne umem da klečim
(osim
da prostiš
pred ženom
kad radim one stvari)
a grešan što proćerdah
uz dert
i žal
i sevdah
onako vašarski
bećarski i ratarski
svoj stid kosovski
i ponos kajmakčalanski
Ali to ne shvataju ni preci ni potomci
golobradi starci i bradati osnovci.

Moj đed je bio domaćin čovek
u osvit ovog veka
Imao je vršalicu
vodenicu
valjalicu
tri lampeka
Moj otac je džambasio besne konje i karuce
A ja imam samo dušu
samo ovo ludo srce
što mi priča u grudima
o životu o ljudima
što mi peva
što mi plače
što se smeje
što me boli
što mi bije neprebolno
kao ono teško zvono
zvono crkve kralja Petra na Oplencu u Topoli!

I neću da budem sluga
ni žbir
ni udvorica
ni paž
Zato mi staviše na glavu trnov venac srama
A moja Zemlja je tek izašla iz jama
moja kraljica, obučena u pšenicu i raž,
moja velikomučenica Srbija
ukavežena, popljuvana i slana
Ali ja znam da je sve ovo jedna velika laž
i ponosim se što sam Srbin
Srbenda sa Balkana!

I samo što ponekad arlauknem gnevno
ne bi li me čula sazvežđa usnula
jer znam da nas čeka prokleto Lijevno
đe u njemu bijeli se kula!


Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Dobrica Eric   Uto Maj 19, 2009 10:46 am



Dobrica Erić


PROLEĆE U MOJOJ
ZEMLJI



Mojoj zemlji ubijaju proleće
Na moju zemlju popuštani su psi rata
Ali proleće ipak stiže u moju zemlju
s blagoslovenim poljupcima brzbrojnih pupoljaka.


Deco, vesnici proleća
neveni moje zemlje na nišanu
Deco u parkovima, u baštama
u šumarcima, na rekama
na livadama i utrinama seoskim
u dvorištima porazbijanih škola
u lednim podrumima gde rastu samo pečurke -
hvala vam što mogu reći
Ovo su deca moje zemlje Srbije
na koju su popuštani pobesneli psi rata!


Omladino, nežni prkosu
ponosu moje zemlje na nišanu
Omladino na trgovima ranjenih gradova
na igralištima i šetalištima
u crkvenim portama i svojim avlijama
Omladino, jača od straha
lepša od bezbrižosti koju ti gađaju bombama -
hvala ti što mogu reći
Ovo je Omladina moje zemlje Srbije
na koju su popuštani pobesneli psi rata!


Vojnici
Suncoketi svetlosti
Vojnici u rovovima
u tenkovima
u letilicama
za nišanskim spravama
u medaljonima naših srca
pred Srce svoje zemlje
i za čiju hrabrost moramo izmisliti
nove reči i nove pesme -
hvala vam što mogu reći
Ovo su Vojnici moje zemlje Srbije
na koju su popuštani pobesneli psi rata!


Narode tužni
Božije čokoće
vinova lozo moje zemlje na nišanu
Narode na njivama u svojim kućama i avlijama
na ruševinama svojih kuća
u krugovima fabričkim
s krugovima na grudima
na mostovima osuđenim na smrt
od onih kojima je smrt jedina uteha
Narode sa Srcima većim od bombi
koje padaju oko nas -
hvala ti što mogu reći
Ovo je Narod moje zemlje Srbije
na koju su popuštani pobesneli psi rata!

Sunce visoko
veliko nebesko oko
ti koje vidiš bolje od svakog drugog oka
i prenosiš Istinu onima
koji još mogu da gledaju u Sunce
i znaju šta je Istina
hvala ti što mogu reći
Ovo je Sunce moje zemlje Srbije
na koju su popuštani pobesneli psi rata
i koja strada onako
kako su uvek stradali nevini
Samo tebe nam ne mogu pomračiti ni uzeti
kraljevi mraka
koji hoće da nam pomrače i uzmu sve!
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Dobrica Eric   Uto Maj 19, 2009 10:47 am




Dobrica
Erić


PRVA
LJUBAV


Ja sam tužan a
njima je smešno
zaljubih se
prvo pa pogrešno;
Nije meni što
mi srce pati
već što
ona neće da me shvati

Ja je kitim cvećem
belom radom
a nju Dragan
rani čokoladom
Ja joj pišem
ceduljice kratke
ona piše
Zoranu zadatke.


Rekao
sam brezi i topoli
da je ona najlepša u školi
Sad ću reći svakom poljskom cvetu
nije ona jedina
na svetu

Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Dobrica Eric   Uto Maj 19, 2009 10:47 am




Dobrica Erić

LJUBAV
RATARA I NJEGOVE ŽENE
U
NOĆI POSLE ORANJA


Tek
kad san sklopi dečje glave ruse
i kad goluždravi Vlašići ozebu
Ratar i njegova žena sastanu se
u čardaku i na zemlji i na nebu.

Ruke što su vazdan milovale gvožđe
sad na njenim vrelim bedrima vijore
Ratar ljubi tako ko da mulja grožđe
Ratar grli ženu ko da njivu ore.

Mlada noć pocepa svoje ruho carsko
i stari Bog na nebu sve zvezde izbeči
kad Ratar posle oranja na štalskom
tavanu svoju ženu raščereči.

Levi mu dlan brsti na Beloj glavici
oštri zubi oru na brdu Orlovcu
desna ruka vična biču i zdravici
striže crnu ovcu u dolu Vranovcu.

Kad se oran orač potrbuške pruži
povilenile bi i sede starice
Kad bi znale kako Ratar noću pluži
mnoge bi carice bile ratarice.

Ratar voli tako kao da ratuje
ko da ruši zidove na tesnoj ćeliji
Ratar vodi ljubav ko da argatuje
u nekoj dalekoj zemlji Dembeliji.

A Ratarica, mlečna mlekarica
slatkomučenica s anđeoskim likom
skida zlatnim prstima skorup sa karlica
razorana do pupka tupim raonikom.

Pucketaju kosti, pucketaju grede
i sručuje se ćeramida s krova
Ratar drma stablo ko da trese zvezde
puca ko da motre ga svi preci iz rova.

Cvili pod njim ženica kao violina
podmazana belim lukom i sirćetom
A slušaju je i Breg i Dolina
i prete joj nekim teškim berićetom.

Posle ljubavi ko i posle bitke
ratar hrče s buklijom dojke na svom dlanu
i sanja kako mu njene ruke vitke
sipaju melem na krvavu ranu.

Dva tela van voda i zemljine teže
što se sudariše u večernjoj tami
smirena i topla sad spokojno leže
u senu kao u Kumovoj Slami.


Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Dobrica Eric   Uto Maj 19, 2009 10:48 am

Dobrica
Erić


JAGANJCI


Jaganjci
piju rosu i mleko.
Na njima vuna svilena raste,
Jaganjci vole proleće meko,
polja i zvonca, decu i laste.


Jaganjci
ne vole buru ni kiše,
već topla jutra i maj u travi.
Sve dok u polju leto miriše
svi su jaganjci hitri i zdravi.
………………………………….
………………………………….
Jaganjci piju rosu i mleko,
na njima vuna svilena raste.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Dobrica Eric   Uto Maj 19, 2009 10:49 am




Dobrica
Erić


U
ŽIVOTU ŠTO MI POČE BAJKOM


U
životu što mi poče bajkom
prvo sam se rukovao s majkom.


Onda
sam se sav okićen zlatom
rukovao sa rođenim bratom.


Zatim
sam se rukovao s ocem
i s rumenim suncem nad seocem.


Potom
sam se u odelu finom,
rukovao sa stricem i strinom.


Tek
kad sam se pred školskom torbicom
rukovao sa jednom Zoricom


Shvatio
sam šta njen stisak znači
i to oko što mi srećom zrači.


Rukovanje
još i sada traje
uz usklike i uz uzdisaje.

Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Dobrica Eric   Uto Maj 19, 2009 10:49 am


Dobrica
Erić


PRINCEZA


Lepa princeza
Cica iz Grivca,
srete na balu
mladoga princa.


I
zaljubi se
Cica u princa
i zaljubi se
i princ u Cicu.


I
onda njena
majka-carica
donese prekrasnu
venčanicu …


I
reče Cici
s rosom u oku:
-
"Ustani, kćeri,
da pustiš stoku!"





Dobrica
Erić


TIHO
DIŠI: REČ JE O PIŠI



Dečak
i devojčica bela
što
se u svemu skoro slikuju,
imaju neke delove tela
po kojima se razlikuju.


To
su pre svega njihove piše -
leptirić i cvetak ubavi -
divit i pero kojim se piše
pesma nežnosti, pesma ljubavi.


Dečji
pesnici proslaviše
srce i glavu - jednom rečju
i telo i duh, al dečje piše
nema u tome slatkorečju.


Bela
moja ruko zapiši -
ja prvi pevam o dečjoj piši,
koja zaslužuje ista prava
kao srce i kao glava.


Da
nije piše kojom se bruši
biser sreće na sedmom nebu,
piškili bismo na nos il uši
i niko ne bi imao bebu!


Šta
još o tome treba znati -
neka vam kažu otac i mati,
koji se brinu o vašoj sreći;
bolje oni no neko treći.


Dečak
ima čarobni ključić,
a devojčica zlatnu bravicu;
za njih ja ubrah ovaj stručić
rima i za njih dižem zdravicu:


Živeli!
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Dobrica Eric   Uto Maj 19, 2009 10:51 am




Dobrica
Erić


NEDELJA


Nedelja je
cvet koji liči
na svet u nekoj čarobnoj priči.


Čim rano jutro
kroz trubu petla
objavi lepo praznično doba,
cela priroda postaje svetla
ko nameštena
gostinska soba.


Radost
treperi
bez trunke boljki
u srcu, kao
zvonce u školjki.


Neko
se brije,
neko se šiša.
Nekoga san voza kao lađa.
Nedeljom ne treba da pada kiša,
i niko ne sme
da se posvađa.


Kao
leptir
oko cveta
lebdi mama
oko šporeta.


Miris zaprške
ceo šor sladi.
Kipi paprikaš, narasta pita.
Nedeljom niko ništa ne radi.
Samo se jede,
pije i skita.


Kosač ne kosi,
kovač ne kuje.
Mlinar se proteže na brdu vreća.
A roj pčela vazdan lumpuje
u krčmicama
livadskog cveća.


Nedelja liči
na svet u priči.
Praznik u vodi, cveću, zracima,
nedeljom i sunce besposliči
s decom po reci
i šumarcima.



Dobrica
Erić


BIK
I OBAD


U
dolji se igra bik.
Iz grla mu kulja rik.


Oko
njega pada trava
i šeširi lete s glava.


Deca
s brda trče u do
pa gledaju ko u čudo.


A
bik buče, drnda plast.
Kopa zemlju, ljulja hrast.


Jak
ko grom a lep ko cvet
na rogove diže svet.


Istog
časa obad - dasa
obletevši oko klasa -


Svud
po zemlji rasu zvrk.
Bik podiže rep pa u trk.


Zbuni
decu čudna slika:
-
Šta to bi? Ko juri bika?


-
Ja! - zuknu im oko uha -
čuvar
polja i vazduha.


Ja
mogu sam deset krda
da razjurim preko brda!











Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Dobrica Eric   Pet Okt 02, 2009 12:06 pm

PESNIK I MESEC

       Dan kad sjaše
       sa žarkog ata
i noć zanjiše zvezdanu ljuljku,
       pesnik i mesec,
       dva nežna brata,
sretnu se negde na brežuljku.

Oko njih svici žiže nose
i popci raž tišine kose.
       Bleda lica
       i bujne krune
kose, i plavi leptiri snova.
       To su čobani
       što nose pune
torbice zvezda i cvetova.

Travke snene očice brišu
i trepće cveće; i uzdišu
zaljubljene princeze breze.

       Pesnik ubere
       bulku iz trave,
a mesec zvezdu s nežnim zracima,
       tada se kucnu
       i nazdrave
polju i reci i šumarcima!

Pa dugo jedan drugom
       u voću
recituju svoju samoću...

Dobrica Erić

Nazad na vrh Ići dole
Ljutica

avatar

Datum upisa : 10.02.2011

PočaljiNaslov: Dobrica Eric   Sub Apr 23, 2011 2:09 pm

Ја
кћи Божја
Србија
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да крива сам и да признајем кривицу!

Крива сам што сам неко
а не нико и нетко
Крива сам што у доба
општег Србобрста
идем у православну цркву
додуше, поретко
и што се крстим овако
с три прста!

Крива сам што јесам
а треба да нисам
Крива сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо уместо у траву
Крива сам што се дрзнух
против кривде
крива сам
што опет славим своју крсну славу!

Крива сам што пишем и читам
ћирилицом

Крива сам што певам
смејем се и псујем
(а понекад и лајем)

Крива сам, и признајем
да не знам што знам, и да знам што,
не знам

Крива сам и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценим од смеха)
Крива сам, тврдоглавка
што сам Православка
и Светосавка и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крива сам и грешна, дакле што
постојим

и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!

Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише
Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисање на моје воћњаке и поља
и на моје беле куће поред друма
око којих, као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве,

Моја ружа слика
озарена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
То нисам ја, споља
то сте ви – изнутра!
Много смо важне
Земљо моја мила
Ја и моје сестре
Истина и Правда
чим се на нас дигла оволика сила
чим су на нас зинуле кривда
и неправда.

Шта ће овде џихадије
крсташи
амери
који ми черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имамо златна Срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они били људи …

Ја се не плашим смрти црне дуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће
лето
јесен
зима
И није страшнија
поготову дању
од суше
поплаве
земљотреса
мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа,

Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем, умирући
А то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад, вам се рађа!

Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
као ваши праоци што су мог праоца
Исуса Христа Назарећанина.

Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
Иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само пожурите
Што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!


Ja
kći Božja
Srbija
izjavljujem dragovoljno
kroz lance i žicu
pred svedocima
Silom, Mukom i Nepravdom
da kriva sam i da priznajem krivicu!

Kriva sam što sam neko
a ne niko i netko
Kriva sam što u doba
opšteg Srbobrsta
idem u pravoslavnu crkvu
doduše, poretko
i što se krstim ovako
s tri prsta!

Kriva sam što jesam
a treba da nisam
Kriva sam odavno
što stojim uspravno
i gledam u nebo, umesto u travu
Kriva sam što se drznuh
protiv krivde
kriva sam
što opet slavim svoju krsnu slavu!

Kriva sam što pišem i čitam
ćirilicom

Kriva sam što pevam
smejem se i psujem
(a ponekad i lajem)

Kriva sam, i priznajem
da ne znam što znam, i da znam što,
ne znam

Kriva sam i da završim
s najvećom krivicom
(pre nego što se zacenim od smeha)
Kriva sam, tvrdoglavka
što sam Pravoslavka
i Svetosavka i što ne verujem
u sveti zločin i oproštaj greha!
Kriva sam i grešna, dakle što
postojim
i kad već postojim i još drsko stojim
što bar ne priznam da ne postojim!

Ako to priznam
da sačuvam glavu
izgubiću časni krst i krsnu slavu
Ako ne priznam
crno mi se piše
ceo svet će na moju Zemlju da kidiše
Rulje bivših ljudi
lopova i golja
čopori robota i drugih monstruma
kidisanje na moje voćnjake i polja
i na moje bele kuće pored druma
oko kojih, kao najlepše odive
cvetaju trešnje, jabuke i šljive

Moja ružna slika
ozarena lika
koju umnožavate u večeri i jutra
to je slika vaše svesti i podsvesti
To nisam ja, spolja
to ste vi – iznutra!
Mnogo smo važne
Zemljo moja mila
Ja i Moje sestre
Istina i Pravda
čim se na nas digla ovolika sila
čim su na nas zinule krivda
i nepravda

Šta će ovde džihadlije
krstaši
ameri
koji Mi čerece sinove i kćeri
Mora da su čule belosvetske bande
da imamo zlatna Srca
pa ih vade
da ih presade u sopstvene grudi
ne bi li i oni tako bili ljudi

Ja se ne plašim smrti crne duge
već ropskog života i bolesti duge
Smrt je česta pojava medj nama Srbima
kao što su proleće
leto
jesen
zima
I nije strašnija
pogotovo danju
od suše
poplave
zemljotresa
mraza
kad je čovek sretne na svome imanju
okadjene duše i svetla obraza

Zlonamernici
siti i maniti
sve mi zabraniste u rodjenoj kući
al ne može mi niko zabraniti
da pevam i da se smejem, umirući
A to se vama više ne dogadja
ni kad svadbujete
ni kad, vam se radja!

Poštedite me koca i konopca
i razapnite me na vrhu planina
kao vaši praoci što su mog praoca
Isusa Hrista Nazarećanina

Ja ću da gledam
a vi zažmurite
Inače će vam se oči rasprsnuti
od sjaja mog lica
Samo požurite
Što me pre razapnete
pre ću vaskrsnuti!
Nazad na vrh Ići dole
Ljutica

avatar

Datum upisa : 10.02.2011

PočaljiNaslov: Re: Dobrica Eric   Sub Apr 23, 2011 2:12 pm

LJUBAV RATARA I NJEGOVE ŽENE U NOĆI POSLE ORANJA

Tek kad san sklopi dečje glave ruse
i kad goluždravi Vlašići ozebu
Ratar i njegova žena sastanu se
u čardaku i na zemlji i na nebu.
Ruke što su vazdan milovale gvožđe
sad na njenim vrelim bedrima vijore
Ratar ljubi tako ko da mulja grožđe
Ratar grli ženu ko da njivu ore.
Mlada noć pocepa svoje ruho carsko
i stari Bog na nebu sve zvezde izbeči
kad Ratar posle oranja na štalskom
tavanu svoju ženu raščereči.
Levi mu dlan brsti na Beloj glavici
oštri zubi oru na brdu Orlovcu
desna ruka vična biču i zdravici
striže crnu ovcu u dolu Vranovcu.
Kad se oran orač potrbuške pruži
povilenile bi i sede starice
Kad bi znale kako Ratar noću pluži
mnoge bi carice bile ratarice.
Ratar voli tako kao da ratuje
ko da ruši zidove na tesnoj ćeliji
Ratar vodi ljubav ko da argatuje
u nekoj dalekoj zemlji Dembeliji.
A Ratarica, mlečna mlekarica
slatko mučenica s anđeoskim likom
skida zlatnim prstima skorup sa karlica
razorana do pupka tupim raonikom.
Pucketaju kosti, pucketaju grede
i sručuje se ćeramida s krova
Ratar drma stablo ko da trese zvezde
puca ko da motre ga svi preci iz rova.
Cvili pod njim ženica kao violina
podmazana belim lukom i sirćetom
A slušaju je i Breg i Dolina
i prete joj nekim teškim berićetom.
Posle ljubavi ko i posle bitke
ratar hrče s buklijom dojke na svom dlanu
i sanja kako mu njene ruke vitke
sipaju melem na krvavu ranu.
Dva tela van voda i zemljine teže
što se sudariše u večernjoj tami
smirena i topla sad spokojno leže
u senu kao u Kumovoj Slami.


PESNIK I MESEC

Dan kad sjaše
sa žarkog ata
i noć zanjiše zvezdanu ljuljku,
pesnik i mesec,
dva nežna brata,
sretnu se negde na brežuljku.

Oko njih svici žiže nose
i popci raž tišine kose.
Bleda lica
i bujne krune
kose, i plavi leptiri snova.
To su čobani
što nose pune
torbice zvezda i cvetova.

Travke snene očice brišu
i trepće cveće; i uzdišu
zaljubljene princeze breze.

Pesnik ubere
bulku iz trave,
a mesec zvezdu s nežnim zracima,
tada se kucnu
i nazdrave
polju i reci i šumarcima!

Pa dugo jedan drugom
u voću
recituju svoju samoću...

Nazad na vrh Ići dole
Ljutica

avatar

Datum upisa : 10.02.2011

PočaljiNaslov: Re: Dobrica Eric   Sub Apr 23, 2011 2:18 pm

Nije ona jedina na svetu

(za dečake)

Ja tugujem i šta je tu smešno,
zaljubih se, prvo pa pogrešno.

Nije meni što mi duša pati
već što ona neće da me shvati.

Ja suzama pojim žedne cvrčke,
a nju drugi vuče za kovrčke.

Ja je kitim cvećem, belom radom,
a Dragan je kljuka čokoladom.

Ja joj pišem ceduljice kratke,
ona piše Zoranu zadatke.

Ja je sanjam među maslačcima,
a ona se jurca s dečacima.

Ja joj sričem pesme rimovane,
ona čita strip i šund-romane.

Ja je zovem da beremo cveće,
ona neće, po sokaku šeće.

Neće pesme, neće cveće, neće
čak ni voće, pa šta ona hoće?

Rekao sam brezi i topoli
da je ona najlepša u školi.

Sad ću reći svakom poljskom cvetu:
nije ona jedina na svetu!


Дечак са златом липе у коси

Дечак са златом липе у коси
Коме не сазнадох ни име
Седи на бетону и проси
На углу Жданове и Немањине.

Дан зимски, леден, и снег лепрша
Луда кошава дува све јаче
Дечак, плавоок, блед и мршав
Цвокоће зубима, дрхти и плаче.

Из два ока, две љубичице
Које мокром шачицом брише
Капљу му сузе низ цело лице
Као плаве капљице кише.

Пролазници му баце по пару
Ужурбани као и сваког јутра
Ја стојим и плачем на тротоару
Али сузе ми капљу унутра.

Боже, је л` твоја рука дотакла
Ове главице златокосе
Свет је сигурно на рубу пакла
Кад и анђели морају да просе.

Нађе ми се при руци нека
Кутија, у коју дечачић седе
Купих му парче врућег бурека
Али он не хтеде одмах да једе.

Гледа час онај бурек, час мене
И при том греје озебле руке
Ја гледам у оне плаветне зене
И видим своје мале унуке.

Купих му затим капу и шалче
Њему не беше ни мало, ни криво
Ал` тада ипак преста да плаче
И поче да једе бојажљиво.

Сазнадох да је са Космета
Са је ученик првог разреда
И да ће отићи идућег лета
Тамо далеко... код свог ђеда.

Сав плав ко шумска љубичица
Личио ми је на Малог принца
Само што овај малиша није
Био из бајке, већ са Славије.

И онда чух речи потресне
И сав утонух у плаве зене
Чико, ти пишеш секине песме
Напиши једну и за мене.

Обећах му, и сада не смем
Да слажем оне плаве цветове
Рекох му да ће секине песме
Догодине бити његове.

И одох, ко да ме кошава носи
Кроз јецање црквеног звона
А дечак са златом липе у коси
Остаде у кутији од картона.

Тражио сам га, потом, дуго
И још га тражим, већ три месеца
И онде, и на сваком другом
Месту у граду, где просе деца.

Можда се негде преселио
Можда га више нико не тера
Да проси, па се развеселио
И отишао с тицама са севера.

Само понекад у ноћи бљесне
Гласак из плаве успомене
Чико, ти пишеш секине песме
Напиши једну и за мене...

Ако видите дечака, плавих
Очију, налик на гранчицу цветну
Реците му да ми се јави
Да га видим и да му дам песму.



POGLEDAJ, BOŽE


Bože, ima li Te
Bože, gde si sad
Spavaš li, Bože
u tom nebeskom perju?

Ako spavaš, probudi se!

Bože, znam da si star
kao planine i reke oko nas
i još bar triput toliko
al valjda nisi slep.

Bože, oprosti što te pitam!

Ako Te ima, Bože
ako ne spavaš
u tom nebeskom perju
i ako nisi slep
kako možeš da gledaš
ovaj užas na zemlji?

Moj narod zlostavljaju
a Ti se praviš da ne vidiš
kao i ovozemaljski bogovi.

Da Ti ne žmuriš, Bože
Da i Ti nisi podmićen
Da i do Tebe ne stižu
lažne slike i vesti?

Bože, progledaj!

Nad mojim narodom
vrši se grupna kazna
najbezočnija od raspeća
Isusa Hrista do danas.

Oni što su izmislili grupni seks
izmisliše i grupnu kaznu.

Nekad je bedna rulja
pijanaca i beskućnika
razapela Isusa Hrista
zato što je bio dobar i nevin
i drukčiji od njih.

Danas belosvetska gospoda
sa zvučnim titulama
i maskama umesto lica
raspinju moju zemlju
raspinju srpski narod
Vade mu srce, mozak i oči
Izmišljaju laži i zla
dosad nevidjena i nečuvena.

To se potomci pobedjenih
u prošlim ratovima
svete potomcima pobednika.

Skrnave nam crkve i groblja
seju vatru u kuće i oko kuća
sade noževe u kolevke
zato što smo tobož zli
primitivni i neposlušni
a u stvari zato što smo
prostodušni, hrabri i ponositi
i što ih podsećamo na neko davno doba
kada su i oni, uza ljudske oblike
posedovali i ljudske osobine.

To je osveta kukastog krsta
nad pravoslavnim krstom i kandilom.

Onda je razapet Bog
a sada srpski rod
koji Ti je, o Bože
i u svom pedesetogodišnjem neverništvu
ostao dosledniji
nego mnogi vernici pokrštenici
u svojim lažnim molitvama.

Oni Ti se klanjaju smerno
klečeći u dečjoj krvi
i materinskim suzama
a mi Te psujemo, Bože
s poljupcima na usnama
s hlebom i vinom u ustima
i decom u naručju.

Sačuvajte svoj obraz
i ponos svoj, braćo moja
To je ono što našim dušmanima nedostaje
i po tome se najviše i razlikujemo.

Spasite bar dušu svoju
i svoje ime, sestre moje
ako vam popljuju obraz
i telo opogane
Bestidnici su ogrezli
u svojoj pomami i pogani
Udaviće se u gnoju svom
ako ga ne izbljuju
po ljubičicama vaše lepote
po ikonama vaše čestitosti.

Bože, čuješ li me
ili se glas moj razbija
o hladne nebeske stene?

Bože, da nisi gluv
kad ne čuješ pisku dece
i vapaj materinski
što beznadežno odjekuje
u šupljoj vaseljeni?

Mora da je i Tebi teško
Mora da si mnogo usamljen gore
u tom bezdanom plavetnilu
kad hoćeš sve da nas uzmeš odjednom
i da digneš ruke i okreneš lice
od ove pomračene zemlje
koja se sve brže kotrlja u ponor
u sunovrat, u ništavilo!


Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Dobrica Eric   Sre Avg 22, 2012 10:34 pm

Rođen 22.avgusta 1936.godine u selu Donja Crnuća, blizu Gornjeg Milanovca, završio je četiri razreda osnovne škole u Vraćevšnici i oprobao sreću – kako sam kaže – u mnogim zanatima. Prvu zbirku pesama objavio je 1959.godine. Autor je nekoliko romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu..
Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na svetske jezike. Pesme su mu ušle u čitanke, antologije, školske lektire. Za mnoge su kompozitori napisali muziku.

Šezdesetih godina Dobrica je bio jedan od najvažnijih strip- scenarista u “Dečjim novinama”, naročito u ediciji istorijskih stripova “Nikad robom”.
[You must be registered and logged in to see this image.]
U javnim nastupima – na TV, na večerima poezije i drugim priredbama uvek govori svoje stihove, nikada ih ne čita. Gotovo sve zna napamet!

Dobitnik je niza značajnih nagrada i priznanja:Mlado pokoljenje, Goranov venac, Nagrada Zmajevih dečjih igara, Neven, Vukova Nagrada…

Dobrica Erić je zaslužni umetnik grada Beograda. Živi i radi u Beogradu i Gruži.

Ranih sedamdesetih mladi pevač Miroslav Ilić proslavio se pesmom koju je napisao Dobrica Erić:

VOLEO SAM DEVOJKU IZ GRADA
Ja sam rođen u cveću livada;
čuvah stada pokraj reke Gruže
al’ zavoleh devojku iz grada
sa usnama ko pupoljak ruže.
Bele ruke a prsti ko dirke
pričahu mi najnežnije bajke.
Zalud uzdah iz grudi pastirke,
zalud suze moje stare majke.
Sin sam plavih šuma i livada;
gajih dobre konje i volove.
Zbog lepote devojke iz grada
zaboravih brda i dolove.
Zvao sam je ulicama dugim
i venuo ko trava jesenja.
Jednog dana spazih je sa drugim
zagrljenu u senci kestenja.
Šta sad mogu već bol svoj da patim;
mladost moju da tužim za celo.
Morao sam kući da se vratim
svome domu u rođeno selo.
I sad opet svoga vranca jašem
i u krčmi krčmim svoja stada.
Kitim svirce i razbijam čaše
i proklinjem devojku iz grada.
Duško Radović je svojevremeno napisao: “Gruža je bila nevelika dok nije rodila pesnika Dobricu Erića. On je od nje stvorio kontinent, možda najveći u srpskoj poeziji”.

U ovim teškim danima, nastala je “Prkosna pesma”
secanja.com
[You must be registered and logged in to see this link.]










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Dobrica Eric   Sub Nov 17, 2012 9:52 am

Plači, Voljena Zemljo i Suzama osvetli
Misao koja tinja u svakoj našoj želji
Od svih Suza koje sad kaplju po Planeti
najtužnije su Dečje Suze u Mojoj Zemlji.

Ko će, i čime, da plati tolike Dečje Suze
Strah, Nesanicu i Radost odletelu u nepovrat
Ko će Deci da vrati sve ono što im uze
ovo zlo, stalo svo u kratku reč - rat?

Plači, Voljena Zemljo, oljagana i sama
Suze su Tvoje davno ušle u Pesmarice
Još nisi sve Dečje Kosti ni povadila iz jama
a već ti opet bacaju Decu u jame bezdanice.

Vi što nam rušite Crkve, kućerke i palate
ratnici fanatici, ljudomrsci i suncožderi
za koga Novi život i Novi Svet stvarate
kad Deca beže od vas u šume, među zveri?

Plači, Voljena Zemljo, Suzama Mališana
što uče školu u vučjim i lisičijim jamama
Očevi i Majke im se gledaju preko nišana
a Stričevi i Ujaci na njih palacaju kamama.

Neka se skamene pogledi i nišani uprti
u Dečja Srca, u Bele Ptice nad rovovima
Kakav to Život može da nikne iz Dečje Smrti
Kome će svanuti dan na Dečjim Grobovima?

Nijedna Zastava na ovom trulom svetu
makar od same svile i kadive satkana
ne zaslužuje da se zavijori na vetru
ako je i Dečjom Krvlju pokapana.

Plači, Voljena Zemljo, u čeljustima ale
(neka Te bar u Suzama što više bude)
sve dok se sva tri Boga na Tebe ne sažale
i ne preseku pomor bačen međ pse i ljude.

Pogledaj svoju Decu sa staračkim licima
Mladiće na štakama što uče prve korake
Uvelu Novorođenčad u invalidskim kolicima
Bezimene Grobove, Raspamećene Majke
i Starce beskućnike u tuđim šljivicima
što zure u Nebo, nalik na ugašene ugarke.

Plači, Voljena Zemljo, i Suzama osvetli
Svoje Srce što kuca u svakoj našoj želji
Od svih Suza koje sad kaplju po Planeti
najslanije su Dečje Suze u Mojoj Zemlji!


Dobrica Erić

(1992)
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Dobrica Eric   

Nazad na vrh Ići dole
 
Dobrica Eric
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Dobrica Erić

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: BIBLIOTEKA DANUBIUS FORUMA :: DOMAĆI PISCI/PESNICI-
Skoči na: