DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
mladenk

avatar

Godina : 64
Location : Pored Dunava
Datum upisa : 26.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Uto Jan 18, 2011 9:16 pm

First topic message reminder :


* Ако се удариш у лакат - имаћеш госте/неко те жели.
* Не скупљај мрвице са стола у руку - бићеш сиромах.
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Pon Nov 18, 2013 9:09 pm

-наставак-

* *

ЛЕГЕНДА О БАРЈАКУ::

Ишао турски порезник да сакупља порез по селима и тражио порез од једне сиромашне жене(девојке) у село Јаковљево речима:“Стани ми напостежу“-а жена му одговорила“-ниси плаћен да ти жене стану на постељу, но да наплаћујеш вергију(турски порез) и да си идеш кући“.

Онда је Турчин опсовао, а све је то брат слушао на врата.
Брат те девојке(жене) је одмах отишао и казао бегу у село, а Бег је најурио тог турчина из село. У другом селу хтели на силу да одведу младу невесту српскињу, па онда србе се сакупише и договоре се да томе стану напут.

Наравно да се је тада плаћала и свадбарина. Ту где су се договарали –направе барјак и закуну се под њим да недаду турчину девојку-невесту, па побију ту све турке, који су тражили да спавају са српкињама пре удаје и на самој свадби-остали су се турци разбежали.

Од тада турци када виде барјак, онда се плаше и више нису смели да иду по српске жене и девојке да их осрамоте. Зато се од тога дана носи барјак у сватовима међу србима у овом крају на свадбена весељу.

У времену владавине под турцима један од велих намета-пореза, била је и свадбарина. Народ се тада бунио и нападао харачлије. Тако су се чак у село добро Поље шалили чак у цариграду. О томе је је 1888.године у село Горња Бистрица-куће Совке Милчић, урађена и слика „Марко укида свадбарину“.

Запис 1976.године засеок Преданча(село Г.Дејан) општина Власотинце
Казивач: Владимир Илић ваљач, рођен 1881.године село Преданча Власотинце

Забележио: Мирослав Младеновић наставник матемнатике у ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

* *

СЕЛО КРУШЕВИЦА:

ПРЕМЕЊУВАЊЕ (ОБЛАЧЕЊЕ) МОМКА:

Кад се момак премењује(блачи)-девојке му певају песму:

„Куде је мајка да види беле премене,
Мајка меси беле погаче-невиди,
Куде је татко да види,
Татко броји жуте паре-невиди,
Куде су браћа да виде,
Броје белу премену-невиде“.
Поје четири девојке(две по две се измењују, набрзину се пева, неразвлачи се, исто се поје као у лазарице.

БРИЧЕЊЕ МОМКА:
Кад се момак бричи-девојке му певају:
„Бричете Павла не види,
Зовете мајку да га види,
Мајка меси погаче-невиди,
Мајка спрема премену да види“

* *

ПРЕМЕЊУВАЊЕ(ОБЛАЧЕЊЕ) ДЕВОЈКЕ:

Кад се премењује девојка-долази се код девојке и доноси јој се „премена“(одећа и обућа за невесту). Када се млада невеста премењује(облачи)-на врата стоје две и две девојке и певају:
„Сплитајте добру девојку,
Викајте мајку да види,
Мајка спрема бел погач,
Викајте татка да види,
Татко броји жуте паре-невиди
..................................“.

Кад се иде по девојку се пева(кад долазе сватови момка, испред капије се у девојкином двору певала песма):

„Натраг, натраг кићани сватови,
Ова девојка није још за удадбу,
Још има времена за удадбу,
..................................................“.

Овако се певало измежу два светска рата(1915-1941.године-у првој половини 20.века) у село крушевица и околини Горњег Повласиња власотиначкога краја.

Запис 1981.године село Крушевица, општина Власотинце

Казивач баба Јулка-Јулијана Лепојевић-девојка из село Крушевица и удата у село Крушевица, рођена 1900.године,

Забележио: Мирослав Младеновић наставник матемнатике у ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

* *

БЛАГОСЛОВ ЗА МЛАДЕНЦИ:
„Да се омлади шума,
Да се омлади трава,
Да се омалде овце,
Да се омалде говеда,
И да све иде младо,
Млада дечица,
Живели-Бог нам све дао“.

Запис 1978.године село Крушевица, општина Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник матемнатике у ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Pon Nov 18, 2013 9:10 pm

-наставак-

* *

СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ:


МУЧИ, НЕ ПЛАЧИ, ДУШО, ДЕВОЈКО

Мучи, не плачи, душо, девојко,
Твоја ће мајка, млого да плаче,
Млого да плаче, тебе да жали.
Кад твоје друшке пођу по воду,
Лепа гу Ружа, на воду нема.
Ни лепа ружа, ни вода студена.

x
ОЈ КУПИНО, ЛОЗО ПРЕПЛЕТЕНА

Ој купино, лозо преплетена.
Ти преплиташ друме и ливаде.
Да не прођу убави сватови.
Да не прођу убави сватови.
Да одведу нашу милу доду.
x
ПРОКЛЕТ ДА ЈЕ КУЈ ДЕВОЈЧЕ ЛАЖЕ
Вала Богу, вала јединоме,
Проклет да је куј девојче лаже,
Па га не узима.
Плаво беше, мени мило беше.
Ал ми га други преотеше.
Но што ме одродише.
Мене кума,
Брата старог свата,
А братанче мало барјактарче.
„кумо и куме не проклињај много“.
„Ја не кунем,
Само срце куне,
За недељу млада невестица,
А за другу моја суђеница“.


x

ПОЈДИ МИ, ПОЈДИ, МЛАД КУМУ

Појди ми, појди, млад куму,
Дома те чекају три здравице:
„Прва те чека да венчаш,
Друга те чека да крстиш,
Трећа те чека да стрижеш“.

x
ПОЈДИ МИ, ПОЈДИ, СТАРЕЈКО
Појди ми, појди
појди, Старејко,
Појди, поступи,
Дома те чека
врућа ракија,
Дома те чека,
Црвено вино,
Појди, поступи.

x

ЈА, ПОДУНИ ВЕТРЕ

Ја, подуни ветре,
Ветре са планине,
Па подигни, ветре
На невесту превез.


x

ПРЕДАВАЈ СЕ, ДЕВОЈКО

Предавај се, девојко,
Туђа је кућа, девојко,
Туга је голема.
Туђи су дворови, девојко,
Туђи су наћви, девојко,
Туђа је мајка, девојко,
Туга је голема.

Запис: ИЗНИКАЛ МИ СТРУК БОСИЉАК-лирске народне песем из власотиначког краја, лист „Власина“, 2000.године Власотинце


*

НЕСРЕЋНА ЉУБАВ

Била једна девојчица
У селу је прва лепотица
Кад напуни шеснаест годиница
Испросише за Бору јединца
Три месеца живели су сложно
А четврти када је настао
Бора Вери љубав отказао
Кад девојке Бори венац вију
Дошла Вера Бори на капију
Штаћеш Веро што си туда
Скиташ а шта имаш
Ти мене да питаш
Ништа Боро немам да те питам
Већ ја имам свадбу да честитам
Да честитам свадбу и весеље
То су Боро наше прве жеље
Испред куће нана Бори виче
Бежи Боро црни несретниче
Уби тебе Вера мираџика
Три је метка у Бору ставила
А четврти себи оставила.

Запис: 1978.године село Златићево, Власотинце
Казивач: Станковић Мирјана(1948.г.), село Златићево(удата у село Јаворје у род Стојановић)
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

*

ЉУБАВ У ЛЕСКОВЦУ
Била једна лепа девојчица
у Лесковцу прва лепотица
љубав води са Бору јединца
љубав води две године дана
а кад трећа година настала
Бора Вери љубав отказао
Ово Вери укаља образа
Сад узима цуру са мираза
Сад узима Миру мираџику
Преко пута Верину комшику
Али Вера овако говори
Слушај Боро ово није шала
Слетеће ти са рамена глава
Оде Бора па то и нечује
Скупи госте оће да лумпује
Оног дана кад се венци вију
Дође Вера Бори пред капију
Али Бора Веру је спазио
Па је Вери лепо говорио
Чујеш Веро што се туда скиташ
Ајд говори шта ће да ме питаш
Али Вера овако говори
Нисам дошла ништа да те питам
Већ сам дошла свадбу да честитам
Брзо баци руке у џепове
Да дарује Борине сватове
То не беху њихови дарови
Већ то беше пиштољ и меткови
Борина је мајка то спазила
Па је Бори лепо говорила
Сине Боро бежи у авлију
Зар не видиш да ће те убију
Кад се Бора у невољу виде
Окренуо се па стаде да бега
Али вера повика на њега
Стани Боро нећеш ми побећи
Макар мртав крај мене ћеш лећи
Три му метка у леђима испали
А четврти у себе испали
И ту мајка тврда срца била
Па је Бору са Вером сахранила
Више главе спомен поставила
И на њему ситно пише
„Бог убио они што их раставише“.

Запис: 1978.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Сретен Тодоровић (42.г) село Крушевица
Забележили: Љубисав Тодоровић ученик(за одрасле) и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Pon Nov 18, 2013 9:11 pm

-наставак-
*


СВАДБАРСКА ПЕСМА:

СВЕКРВО!
Ој свекрво свекрвице
Што ти дође у наше село.
Да ли заткив да заткиваш
Да ли завез да завезујеш
Или заплет да заплетеш.
Бити заткив да заткивам
Нити заплет да заплетем
Но сам дошла по девојку.

Запис:1976.године село Бољаре, Власотинце
Казивач: Милошевић Олга село Бољаре
Забележили: Љиљана Милошевић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

*
ОМИЛЕ МИ ЈАГОДО
Омиле ми јагодо
Омиле ми сејо мила
У село девојче

Плаво беше јагодо
Плаво беше сејо мила
Плаво беше
Мене мило беше.

Ама ми га јагодо
Ама ми га сејо мила
Ама ми га
Други преотеше.

Неме жалба јагодо
Неме жалба сејо мила
Но ме жалба
Што ме окумише

Мене куме јагодо
Мене куме сејо мила
Мене кума
Брата старог свата.

А братанче јагодо
А братанче јагодице
А братанче
Младо барјактарче.

Венчај куме јагодо
Венчај куме сејо мила
Венчај куме
Немој да прокунеш.

За дан два јагодо
За дан два јагодице
За дан два
Млада невестице.

За недељу јагодо
За недељу сејо мила
За недељу
Млада удовица.

А за другу јагодо
А за другу сејо мила
А за другу
Моја суђеница.
Запис: 1981.године село Крушевица, Власотинце
Казивач: Раденковић Чедомир(80.г) село Крушевица
Забележио: Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

*
ДЕВОЈКА РАСЛА
Ој девојко ружице моја
Када си расла у шта си гледала
Дали си гледала на јелу танку
Или на мог брата мајстора.

Запис: 1976.године село Црнатово Власотинце
Забележили: Митић Јасмина ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

*
ВАРАЛА СЕ ДВА БРАТА РОЂЕНА
Варали се два брата рођена
Варали се за једну девојку
Па пођоше за једну девојку
Ед'н Мика, а други Никола
Мика бере двеста и три свата
А Никола триста и три свата
А тој беше гиздава девојка
Кад дођоше гиздаве ги двори
Проговору два брата рођени:
“Стан'те, стан'те кићени сватови
Да искочи гиздава девојка
Да ни каже куга ће да узне“.
Проговара гиздава девојка:
“Нећу да ви ни једнога узнем
Да не праим свађу међу браћу
Оба живи, оба мајки мили
Дајте мене сребрни кључеви
Да отворим сребрни сандуци
Да дарујем Мику и Николу“.
Мике дала свилену кошуљу
А Николе дозрелу дуњу
Нечуде се свилене кошуље
Но се чуде дозреле дуње:
“куд је расла куд је дозрела“
Порасла у братљеви двори.

Запис: 1994.године село Шишава Власотинце
Казивач: Драгиња Стаменковић (80.г) село Шишава
Забележили: Јасмина Костић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава и локални етнолог Власотинце
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Pon Nov 18, 2013 9:12 pm

-наставак-

* * *

СВАДБАРСКЕ ЗДРАВИЦЕ:

ЗДРАВИЦА(Свадбена):
- Ајде добро за много што арно Бог нека даје. Срећни зелени венци, срећни дуговечни да Бог нек нам живи, Бог нека их велича, бог нека им поживи очеви и мајке, браћу и сестре, бабе и деде, ујке и ујне, тетке и тетинови, кума и старог свата-старејка. Нек смо живи и здрави.

Нек су сви живи и здрави за много лета. Нек ни цветају као пролет, нек ни везу као јесен, нек ни остаре, нек ни обеле као старе планине.
Нек сваком бог помогне, а ми ћемо ову здравицу пити у пићу нашим пријатељима и боговима. Нека нас све бог чува и живи били за много лета.

Запис: 1978.године село Бољаре
Казивач: Славко Коцић село Бољаре
Забележили: Гордана Богдановић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце


*

ЗДРАВИЦА(Кумова-свадбарска):
-Ајд помози боже, данашњи дан-све помогне, од рада вајда, што радили-вајдили. Срећан дан, срећан рад, срећно весеље, нека су срећни зелени венци и нека су живели младенци, који се састају од данас па на завек. Нека остареју као старе планине, нека обелеју као бели снегови, нека цветају као пролеће и везују као јесен.

Нека се слажу као снег и со. Што им мило, нек им је живо, а што им је драго. Бог нека им помогне. Бог нека им поживи родитељи са обе стране: очеви и мајке, бабе и деде, браћу и сестре, ујке и ујне, тетке и тетинови, кума и старога свата-старејка. Па и њи Бог да почува. Како ове године за свадбу, тако идуће на стрижбу, како ове године код ове куће, тако други пут код наше куће.

Вечито овако да се састајемо, синови да женимо, кћери да удајемо и никад да се не кајемо. Нека је жив домаћин куће, веселијега Богу у свој дом под овај кров, све му здраво и весело било, што се донело, то се попило, што остало то се непросипало, већ други пут чекало.

Запис: 1974.године село Крушевица
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце


*
ЗДРАВИЦА(Свадбарска-Наздрављање):-
„Срећни зелени венци
Живели младенци
Да цветаку као пролет
Да везују као јесен
Да се мрзе као сол и леб
Како сад на свадбу
Такој догодине на стрижбу
Ову здравицу пијемо
За младост.
Здрав си домаћине.
Запис: 1976.године, село Бољаре
Казивач: Милошевић Тихомир село Бољаре
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

*

ЗДРАВИЦА(Свадбарска-Отпоздрав):
„Ви пијете сви у моје здравље
А ја пијем свима вама
У ваше здравље
Нека буде све ваше
Здраво и весело
Драги гости живели.“

Запис: 1976.године, село Бољаре
Казивач: Милошевић Тихомир село Бољаре
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце


*
ЗДРАВИЦА(Свадбарска-шаљива):-
„живели милени,
снајку смо довели
Ракију да пије,
свекрву да бије
Обојци да очукује од прашину
И од свекрвину носину
Тањири да пере
По старци да се дере.“

Запис: 1878.г село Доњи Дејан
Забележио:Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце


*
ЗДРАВИЦА(Свадбарска-шаљива):-
„живели милени,
снајку смо довели
по кућу да шврљка
обојци од прашину
да трљка
обојци од прашину
да очукује
од свекрвину мешину
ракију да пије
свекра да бије.

Запис:1976.године село Бољаре
Казивач: Криста Цекић, село Бољаре
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце


*
ЗДРАВИЦА(Свадбарска-шаљива):-
„Живели милени
Снајку смо довели
Ракију да пије
Свекра да бије
Обојци од прашину
Да очукује
Тањири да пере
По старци да се дере
Ој винце, винце!?
„Из Власотинце“
Имаш ли личну карту?
„Немам“
Ајд у гушу
Ој ракијо
Ја ћу тебеу рње
Ти ћеш мене у трње.“

Запис: 1976.године, Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце




*

ЗДРАВИЦА (Благослов за младенци):
-да се омлади шума, да се омлади трава, да се омладе овце, да се омладе говеда и да си све иде
На младо. Млада дечица. Живели. Бог нам све дао.

Запис: 1979.године село Крушевица
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце


8 април 2007.године Власотинце
Забележо: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце
*
* * *

danubius.bestoforum.net/t5398p40-tradicijaobicaji-i-verovanja-u-srba - Кеширано
16 јан 2011 ... Мирослав Б.Младеновић, етнолог и историчар. HTML Comment Box is.... Dodolske pesme iz vlasotinačkoga kraja - MyCity www.mycity.rs/. ... Додолске песме у власотиначком крају-Горње Повласиње 9. Додолске ...... SVADBENI OBIČAJIGORNJRG POVLASINJA 20 VEKA:(sa dopunom) - Svadbeni ...
http://danubius.bestoforum.net/t5398p40-tradicijaobicaji-i-verovanja-u-nasem-narodu

*
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju - Вокабулар
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0 - Кеширано - Слично
reference: Ciglarstvo u našem kraju, autor Miroslav Mladenović Mirac ..... u selima brdsko planinskog dela vlasotinačko crnotravskog kraja-na ..... Svadbeni obicaj je zauzimao vazno mesto u zivotnoj zajednici. za njega se ...
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0

Аутор Тема: Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (Прочитано 61212 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju
« у: 21.28 ч. 10.11.2007.

Аутор Тема: Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (Прочитано 61212 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Miroslav Mladenovic nasta
члан

Ван мреже

Организација:
Osnovna skola
Име и презиме:
Miroslav Mladenovic
Поруке: 57

Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju
« у: 21.28 ч. 10.11.2007. »





* * * *

Поставио: Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

Постављено: 18. новембар 2013.г. Власотинце, јабланички регион, југ Србије-република Србија
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Uto Nov 19, 2013 12:17 pm

ЂУРЂЕВДАНСКИ ОБИЧАЈИ У ВЛАСОТИНАЧКОМ КРАЈУ-ГОРЊЕ ПОВЛАСИЊЕ

На Ђурђевдан девојке беру китке-цвеће, само модре(плаво затворено) се не беру, а све остале се беру по ливадама: обртен, зелотравка, купина са два врха, бела рада, навал, селин, вратика.
Овце се теру са селин на Ђуђевдан, а селин се одсече па се кроз прстен протне селин, па се омеси кравајче, да има рупу, па се у кравајче стави прстем и селин. Овца која се прва ојагњила, кроз тај се прстен промозује.

За овцу која се прва ојагњи-од китке(цвеће) јој се направи венац и стави јој се на врат.

Кад се увијају венци, а то се најчешће ради у некој долини(малом поточићу) поред неке ливаде и шуме-која је близу сабирно-световног места за цело село.

Онда су се и певале и песме, а девојке док су плеле венце, су се задиркивале и прскале једна другу.

Док су девојке брале ђурђево цвеће по расцветалим ливадама, певале су се песме:
“Здравче момче, беру ли те моме,
Беру, беру младе лепе девојке,
Ђурђево цвеће, јој обава мала момо“.


x
Ђурђево цвеће убаво,
Ђуђа га мома береше,
Мајки га у скут врљаше,
Татко га из скут изврљи,
(на сваку реч се пева:
„ој убава Ђурђево цвеће“
Или
„Јој убава мала момо“
Или
„Здравче момче, беру ли те моме“.


Запис из село Горњи Дејан и махале Преданча, 1978.године
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце



*



Када се увијали венци онда се овако певало:

„Здравче венче,
Вију ли те девојке,
Вију ли те вију у венац.
Девојке лепо цвеће ките,
На главу су ме с њега закитиле“.

*

ЗДРАВЧЕТОВА ПЕСМА
„Завати се д’н ко јунак,
Дал земљу да преигра,
И за други д’н да дође.
Голубенце воду пије,
Насред реке, на растаке.
Виделе га младе моме,
Текле, двиле и казале:
“Здравче венче, беру ли те моме“,
„Беру, беру, из корена ме ваде.
Три га браше, три китке набраше,
Три га више, три венца увише“.“

Записи 1973-1984.г. из села: Крушевица и Доњи Дејан
Забележио: Мирослав Младеновић наставник матемнатике у ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

x


ЗДРАВЧЕ ВЕНЧЕ
„Здравче венче, беру ли те моме“,
„Беру, беру, из корен ме ваде.
Три га браше, три китке набраше,
Три га више, три венца увише.
Први венац за то вакло јагње,
Други венац за големи кот’л,
Трећи венац за бучку голему“.

Запис 1994. године, село Шишава Власотинце
Казивач: Стаменковић Драгиња(80.г) село Шишава
Забележили: Костић Јасмина ученица и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава општина Власотинце

*

ЦАВТЕЛО ЦВЕЋЕ ЂУРЂЕВСКО

Цавтело цвеће ђурђевско,
Ђурђа га мома бераше,
Мајки га у скут тураше,
Мајка га из скут врљаше.
„Ни моје цвеће, ни Ђурђа,
Кад била Ђурђа моја,
Било и цвеће моје,
Сад неје Ђурђа моја,
Неје ни цвеће моје“.


(Из Записа: ИЗНИКАЛ МИ СТРУК БОСИЉАК-лирске народне песме из власотиначког краја, лист „Власина“, 2000.године Власотинце)

*
ЂУРЂЕВКЕ
Брала Ђурђа китке
Три ми брала
Три китке набрала
Здравче момче
Беру ли те моме
Беру ме беру ме
У венац ме плету.
Запис: 1980-1981.године село Крушевица(махала Петковци) Власотинце
Казивач: баба Васиљка Ицић село Крушевица
Забележили: Стојана Јовић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог из Власотинца

*

ЂУРЂИЈА
Ој моја, па моја
Ружо румена

Што си се, што си се
Рано развила

Разви ме
Рано пролеће

Убра ме убра
Младо девојче

Ја нисам, нисам
С неба паднула

Но ме је, но ме је
Мајка родила

Па ме је, па ме је
У свилен повој повила

У рујно вино, у рујно вино
Ме купала

Са пресно, са пресно
Млеко ме дојила

На ускрс, на ускрс џану
Ме родила

На ђурђевдан, на ђурђевдан
Џану ме крстила

За тој ме зову Ђурђија џану
Затој ме зову Ђурђија џану.
Запис: 1981.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Раденковић Чедомир(80.г) село Крушевица
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Uto Nov 19, 2013 12:18 pm

-наставак-
*

ЗАПИС СЕЋАЊА О ЂУРЂЕВДАНУ

Увече се омеси кравајче, па са јајетом се ставља у бробињало(мравињак)-да ноћу престоји. Онда се ујутру носи у долину(поток) где се вију венци и ставља се у крмило за овце.

Кад се овце промузују, онда се под котле ставља јајце тој што је стојало кувано у бробињало(мравињак) и грумен соли(под дрвену čабрицу) се стави-па се после сол(со), јајце, селин и прстен однесу и закопу се у бробињало(мравињак) да преноћи.

Онда се све ујутру све здроби и стави у крмило а прстен се остави за даље.
Кад се увијају венци, онда девојка једна другу мокри, да овце имају млеко-да су млечне.

На свето место у долини(потоку).Свако село је имало своје место, касније се организује заједнички сеоски ручак, после завршених обредних и обичајних радњи.

Промозување оваца-Премлаз се славио на различите дане од села до села. Негде се славио 19 дана после Ђурђевдана. Негде на један дан испред Ђурђевдана-Ђурђевштина, негде три дана после Ђурђевдана у власотиначко-цронтравском карју, али су им заједнички обреди.

На тај дан се терају овце и пасу по ливадама-по два до три дана, да се „гоје“ и сваки од овчара их помузе.

На премлаз помузу се овце-преко „колеђана“(хлеб од бадње вече) у виду „круга“ прстена-који је чуван до Ђурђевдана, да би се преко њега промозувале овце на Ђуђевдан, са вером да ће Бог дати више млека-да ће овце бити музне током целе године.

После муже оваца, свако измери своје млеко, па се касније када овце у току лета пасу заједно, онда се „разреже“ ко ће колико дана да музе све овце у сеоски буљук-за даље све до јесени.

Све то млеко се збере, измери-потсири се-стопи се сирење у котал и сас брашно(воденично) се направи белмуж.

За премлаз се јагње закоље, омеси се баница и људи се ссастану групно у село-по бачевинама се саставе и заједно се руча. За Велигден (ускрс) овце се пуштају да испасу једно жито.

На Ђуђевдан је брана вратика-цвеће(жут или белужњав) па се давала да се крме овце . У прошла времена на село где је било стоке- свака кућа је у дворишту имала вратику

У село Крушевица у времену службовања у школи, док сам становао у кући Смиљке и Јове Ивановића-причали смо о ђурђевданским обичајима, а у тим причама је узимала учежће и Олга (Стоиљковић) Лепојевић(1923.г)-где сам забележио и ово веровање из девоојачких дана у времену ђурђевдана:
„Један дан пре Ђурђевдана девоојка узме отиде у бару и узме на зуку 3 струка и „веже их“ –па их „нарекне“ на три момка које воли, а ујутру на Ђурђевдан би сазнала ко ће бити њен момак, на основу тога који ће струк од зуке у бари поред извора у току ноћу највише да израсте“.

Овај весели девојачки обичај се изводио и у осталим селима Горњег Повласиња све до почетка Другог светског рата(1945.године)-као и „гледање“ кроз цвећку „обртен“-да се момци обрћу за девојком, ка и „кроз“ прстен-кроз који су се „премузувале“овце на Премлаз на бачијама.

Занимљиво је да су се такви прстени чували гебнерацијама код овчара-који су „хиљадили“, па када сам службовао у школи у село Тегошница-сакупљајући тада стари српски новац, деца су ми тада донела два велика сребрна прстена који њсу из 16. века-које чувам и дан данас у свбојој кућној збирци старог новца, а који су служили обредној сврхи „промузувања“ оваца у времену Ђурђевданских обичаја у мају месецу сваке године-ето чак и у 16. веку у Горњем Повласињу власотиначкога краја.

О томе сам дознао када сам бележио порекло становништва у село Свође и Лукачево-Горњи Орах 1976.године.

Запис:село Доње Гаре, Крушевица и село Преданча
Казивач: Руска Грујић(Д.Гаре) и Вељковић(Крушевица), рођена 1900.године у Доње Гаре и сећања Мирослава Младеновић писца овог записа из родног села Г.Дејан (засеок Преданча) општина Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

*
ЂУРЂЕВШТИНА-ПРЕМЛАЗ:-Дан овчара:
У време ђурђевданских дана-посебно место на село међу овчарима је значио јкедан дан пре Ђурђевдана-ЂУЂЕВШТИНА-Премлаз.
На Ђурђевштину се бере цвеће, плету венци, прави белмуж и врши одлучивање јагњади.
На премлаз су се јагањци одлучивала и настала је мужа оваца. Тај дан у власотиначко-цронтравском карју се прослављао као дан овчара по бачевинама, а негде и на места где се славио Ђурђевдан, тако што се од млека помуженог и белог(или жутог) кукуруза самлетог у воденицама потоачарама-правио Белмуж на овакав начин:
-У групама планинских засеока, увече се помузу овце, потом подсири млеко и из цедила извади млад неслан сир, који се пре стављао у котао-потом се стављао котао на ватру и стварањем кашасте масе, обавезно се стављало бело-некад и жуто воденично брашно и потом засолило и варњачом-дрвеном кашиком мешало и кувало, све док вода неиспари.
Таква добијена кашаста маса-зове се белмуж. Онда се Белмуж служио на ливади или за совром.
Према причању Благоја Младеновића (1920.г) из села Преданча-када је био дете, баба му је правила белмуж и од масла избучканог од овчјег млека и од чаравчног(кукурузног) воденичног брашна.
Тако се прославшао дан овчара-почетак муже оваца, која је трајала све до јесени.
*
Рецепт БЕЛМУЖА ЈЕ ЈЕДИНСТВЕН САМО НА Југоистоку Србије, а постојао је око Сврљига, Књажевца, заплања и власотиначко-црнотравском крају.
Данас се Белмуж на крају 20. и почетком 21. века прави на исти начин, а ли само на шпорет на дрва или на електрични шпорет.Забележио сам рецепте прављења белмужа у селима:Козило, Бистрица, Преданча, Средор, Скрапеж и другим селима овога краја.
Нажалост ретко се тога више и ко сећа од младе генерације, јер поодавно оваца више и нема у овом крају. Зато ће овај запис остати да се по њему некада прави српски специјалитет Југа Србије-Белмуж.
Запис :1978.године село Преданча(Г.Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце
*
Narodni recepti iz vlasotinačkoga kraja-Gornje Povlasinje - MyCity
www.mycity.rs/.../Narodni-recepti-iz-vlasotinackoga-kraja-Gornje-Povlasinje.html -Кеширано - Слично
21 мар 2010 ... Možda tražite i: Narodna književnost u vlasotinačkom kraju-Gornje Povlasinje ... Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог ... преЂурђевдана- Ђурђевштина-Ђурђица-Премлаз:бере се цвеће, увијају венци, ....Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни
http://www.mycity.rs/Kulinarstvo/Narodni-recepti-iz-vlasotinackoga-kraja-Gornje-Povlasinje.html
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Uto Nov 19, 2013 12:19 pm

-наставак-
*

ЛИЧНА СЕЋАЊА НА ЂУРЂЕВДАН:
У неким селима се Премлаз славио на Ђурђевштину-један дан пре ђурђевдана, а у неким после 19 дана, док другима после три дана по Ђурђевдан, су одличавана јагањци и почињалала је мужа оваца.

Моја сећања педесетих година 20.века у моје родно планинско место Преданча-било и једног и другог обичаја.

Добро сећам и селина и крмљења оваца и скривање јајета у бробињало (мравињак) и када смо овце напасали по свим ливадама и као дете се сећам како су девојке певале ђурђевданске песме, онда прављење, прављење белмужа у велики котао и посебни обред-литије са заједничким ручком код старог дрвеног „крста“ у ливади поред долине-путање и8 места звано ивје-рид између све долине.

Ђурђевдан се слави свуда 6.маја, а обичаји у брдско планинском делу власотиначкога краја су махом исти.

Наравно насешавањем овога краја из различитих делова су се негде и по нешто мењали.

Пошто је миграција учинила своје, од старих овчарских обичаја је једино остало китење капија-уочи Ђурђевдана у насељима где су су населили моји планински горштаци-махом на периферијама града Власотинца.

Ево и овога 6.маја 2008.године комшика је синоћ закитила увече све комшиске капије са зеленом врбом, а једино што се у околним селима Шишава и Ломница мало више одвијају неки црквени обреди-попут Литија, као и ето деца се играју прскајући се по потоку Шишавица, као и китењем авлија зеленим гранчицама врбе.

Наравно да још као наставник у школи могу да видим одсуство деце у времену Ђурђевдана и сеоских слава, што ме још онако мало подсећа на те лепе дане свога детињства и ђурђевданских обичаја на село у планини.

На телевизији сам видео један леп начин очувања традиције у погледу Ђурђевдана-Ђурђевштине или ознањавања дана овчара-Премлаза, путем такмишења у Сврљигу и Књажевцу под називом „БЕЛМУЖИЈАДА“-такмичење у прављењу Белмужа, што бих била једна лепа традиција да заживи и у власотиначко-црнотравском крају.

Ево овде ћу да напоменим и казивање једног учесника у самом називу БЕЛМУЖА.
*
Gastronomija Srbije - srpska kuhinja
panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja - Кеширано
BELMUŽ NA KALANSKI NAČIN - Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog. Uzme se sremuš biljka (divlji beli luk) pa se skuva čorba, koja je dobro ...
http://panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja
*
Belmuž de la montaña | Serbios Unidos
serbiosunidos.com/belmuz-de-la-montana/ - Кеширано
31 Ago 2013 ... BELMUŽ NA KALANSKI NAČIN (BELMUŽ DE KALNA) - Notado por:Miroslav Mladenović, etnólogo local. Se toma planta sremuš (ajo salvaje) ...
http://serbiosunidos.com/belmuz-de-la-montana/

*
Gastronomija Srbije - srpska kuhinja
panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja - Кеширано
Srpska kuhinja - gastronomija Srbije ... Gastronomija Srbije - srpska kuhinja ..... BELMUŽNA PLANINSKI NACIN - Zabeležio Miroslav Mladenović, lokalni ...
http://panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja

*

ПРИЧА О БЕЛМУЖУ
Белмуж је добио назив на овај начин. Муж је послао жену да га одмени и да из шуме донесе дрва за ватру на огњишту.

Муж у време оскудице и сиромаштва, није знао како да спреми ручак својој жени. Пошто је једино имао сир онако неслан из цедилке, ставио га у котао на огњиште, а помоћу дрвене мешалице мешао тако док се није створила кашаста маса, која се „одваја“ од дна котла.

Онда се муж досети да у кући има и воденичног брашна, па тако стави у ту смесу, онда то добро „меша“ пуних сат времена и стави мало соли-па тако доби смесу, скојом је дочекао своју жену гладну из шуме. Жена га приупита-шта ми спреми за ручак. Муж јој одговори-ево погледај.

Жена погледа-белеје се ко бела планина, а направил га њозин муж. Она онакој од радост рече-овој је прав БЕЛМУЖ. Тако и ова кашаста смеса коју је направио сиромах овачар својој жени доби и назив Белмуж.
Запис: 1976-2008.године, забележио Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце
*
PEČALNIK ( Zavičajne priče, Legende, Predanja, Zagonetke...)
www.mycity.rs/.../PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke_2.html -Кеширано - Слично
20 мар 2010 ... Мирослав Б. Младеновић Мирац. Profil ... Забележио: Мирослав Младеновић 82. .... Она онакој од радост рече-овој је прав БЕЛ МУЖ.
http://www.mycity.rs/Nasa-pisana-dela/PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke_2.html
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Uto Nov 19, 2013 12:20 pm

-наставак-
*
ЗАПИСИ О ЂУРЂЕВДАНУ У ДРУГИМ СЕЛИМА:

На пошетку 21. века(мај 2007.године) уз помоћ својих ученика сам прикупио записе о ђуђевданском обичају у селима: Црна Бара, Шишава, Скрапеж, Липовица, Ломница и Комарица.



Село ЦРНА БАРА:

На Ђурђевдан-један дан пре Ђурђевдана(ђурђевштина), девојке плету венце, беру цвеће, премузују се овце и прави белмуж.
На Ђурђевдан се кољу јагњад,а прасићи се пеку и слави уз друштво и песму.

Девојке су рано ујутро ишле у поље да беру цвеће, а онда су кући од њих плеле венце и качиле на ивцама и кравама. За то време певале су многе песме као што је:
„О венче, венче-оће ли ме момче“.

После Ђурђевдана се промузују овце. Људи су стављали мараму на неку посуду(цедиљка) и тако су музли овце, а онда су мешањем млека и сира правили белмуж.

На Ђурђевдан се организовао ручак на месту где су се промузувале овце на премлаз, где су људи ишли једни код друге на ручак као неку славу.

У прошлости људи су давали велики значај многим веровањима верским празницима па и Ђурђевдану.

Тако је постојао обичај да за време Ђурђевдана се раном зором секли комадићи њиховог крзна (мисли се на стоку) или перја и носили их и закопавали у бробињало(мравињак)-па говорили да имају толико и толико стоке и живине колико је бробињака(мрава) у бробињалу(мравињаку).

Девојке су током дана плеле венце од цвећа и стављале их стоци о врат да више имају млека.

Најстарији мушки члан сваке породице ишао је да сече гране врбе, а тим гранама китиле су се капије. Домаћице сваког домаћинства спремале су обилну вечеру пуну ђаконија.

Наравно на тај дан се ништа није радило по пољу или домаћинству. Млади момци и девојке су се увече сакупљали на неком месту, разговарали, дружили се, а било је и много народних игара-кола. Тако се то радило у прошлости.


Данас има много разлике у слављењу Ђурђевдана, али је остало још неких обичаја као например да људи ките капије у сваком дворишту у село, празнују, ништа се не ради тога дана, спремају обилно јело пуно ђаконија, а и ручак. Девојке се окупљају али сада на друга места.

Овако се некада у село правио Белмуж.

РЕЦЕПТ БЕЛМУЖА:
-Белмуж се правио у село Црна Бара три дана после Ђурђевдана. Од свеже помузеног млека правио се домаћи сир.

Каније у неку већу посуду сир се меша са млеком а уједно и кува. Оставља се на хладном месту док се нестегне и белмуж је спремљен.
Казивач: Смиља Костадиновић, рођена 1928.године
Запис: маја 2007.године село Црна Бара
Забележили: Небојша Костадиновић ученик и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава и локални етнолог Власотинце
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Uto Nov 19, 2013 12:21 pm

-наставак-

*
БАЧИЛО:
-Место где се чувају овце, где се музу овце и прави сир. Бачевина(бачије или бачевање)-премлаз(премуз)-обичај био познат до 60.година двадесетог века у време Ћурђевдана.

На Ђурђевдан је више домаћинства удруживало овце и козе и рано ујутру их истеривало на пашу:након испаше обављена је „мужа“ оваца на једној колиби, гумну или ливади.

Од помузеног млека се правио овчарски специјалитет звани БЕЛМУЖ.

Тако су тада сточари паланзом мерили помужено млеко, посебно за свако стадо. Мера млека је вршена због распореда муже удруженог стада у наредним месецима(до Велике Госпоине).

Мужу млека је по обичају започињао домаћин који тога дана измери највиђе помуженог млека. Например, петнаест „кила“ млека значи петнаест дана муже. Тога дана домаћини су дуговарали и начин чувања стоке у наредним месецима(до Митровдана).

У појединим случајевим, чување стоке у летњим месециима обављао је један овчар, уз одређену надоканду и благослов домаћина.(Забележио: Тричковић Новица, село Црна Бара, 2000.г)

* *
Село СРЕДОР:

-Ђурђевштина:-На ђурђевштину жене иду да беру цвеће, од које се праве венчићи и стављају их овцама око врата а потом их измузу. Када жене беру цвеће а неки мушкарац дође код њих оне га ухвате и окупају га.

Запис: мај 2008.годин село Средор
Казивач: Сретен Миленковић село Средор
Забележили:ученица Марина Миленковић и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село шишава и локални етнолог Власотинце


* *

Село ЛИПОВИЦА:

Некада давно у време Ђурђевдана девојке су брале цвеће и сакупљале се на реку, плеле венце, а бацале су низ воду цвеће и венце, певале песме, прскале се водом.

Венчићем се китила овца која се прва ојагњи а и китиле се капије, стављало по зидовима кућа. Сви који су имали овце на Ђурђевдан су се сакупљали на одрежена места у село.

Овако се правио БЕЛМУЖ.-Људи који имају стадо оваца или крава сакупљају млеко заједно, ставе у велики котао на жару (ватри), затим ставе мало више воденичног кукурузног брашна и тако мешају док не преври.

Онда када се скува људи који су дали млеко-то заједно поделе.
Казивач: Мирјана Цветковићрођена 1949.г. (девојка из с.Комарица) село Липовица
Запис мај 2007.године село Липовица
Забележили: Јелена Цветковић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава и локални етнолог Власотинце


ПРЕМЛАЗ: - Сакупе се девојке и жене и иду да плету венци куде река протиче и после кад дођу кући ставе на овцу венац, ставе венац и на котле што млеко музу и такој помозу све овце. Где овце пролазе исплете се венац и закити се. Онда се пустају овце у пашу-за здравље, за напредак за стоку.

ДОДОЛЕ:-девојке се обуку у бело и зађу малу и певају. Када заврше купају се у реку. Једна другу плискају и певају. Певају да пада киша. Бчевина се викало Чобанчевица.

ЛИТИЈЕ:-Под крст се носи колач, славски колач и остала јела па се сече колач, једе, пије, слави се слава.
Запис:мај 2008.године

Казивач: Верица(девојачко Маринкоцић-село Липовица) Ђикић-удата у село Средор
Забележили: ученица Јована Ђикић и наставник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава и локални етнолог Власотинце

* *

Село КОМАРИЦА:

За Ђуђевдан се капије китиле врбом и крстоноше су ишле кроз село. Славила се слава и долазили су гости. Остали обичаји су слични као у суседним селима око Ђурђевдана.
Запис: 2007.г забележио: Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава и локални етнолог Власотинце

* *
Село ЛОМНИЦА (Горња и Доња):

Ђурђевдан увек пада 6. маја-непромељив дан. Увек у то време почиње гора да листа. А у давнина се говорило да је „ђурђевданак хајдучки састанак“,(а у овом крају је било досњта хајдука у времену владавине под турцима-подвукао М.М) када се у време турака борило за слободу-па су хајдуци били наши јунаци за слободу.

Дан пре Ђуђевдана сви би ишли обично поред реке и доносили врбе китећи своје капије-кућа а и штала. И данас деца журе у предвечје Ђуђевдана да оките своје капије и кровове, врата и прозоре.

Уочи Ђуђевдана виђенији људи у село са барјацима подигнутим у цркву шетају пољима носећи литије, а све у циљу да им година буде родна, а поља заштићена од временских непогода.

Поред места-обично „карактеристичког дрвета“ (записа), литије би се заустављале, певале би се песме пољу и води. Увече би се одлазило на место где је сеоски крст.

Ту би поп (свештеник) освешато водицу, а сељани би палили свеће за своје живе и мртве. Освештену воду би понели кућама и тамо је чували.

Око поднева људи који славе Ђуђевдан иду на крст и заобилазе га 3. пута, затим пре тога пале свеће за жртве за живе и мртве. Када се завржи церемонија око крста поп (свешетеник) би ишао од куће до куће да свети воду. Са освећеном водом домаћин пије једном и тако сви у породици.

Ђуђевдан је велики православни празник. Многим породицама је то крсна слава, а у многим селима је сеоска слава-литије. Како године пролазе старих обичаја је све мање и све више одлазе у заборав.

На дан Ђурђевдана идемо ујутру у цркву. И запалимо свеће и помолимо се. Чим стигнемо кући мама нас пошаље на купање и даје нам црвено јаје које чува од ускрс(велигден) да се њиме протрљамо док се купамо. То је обичај да деца буду здрава и весела.

Вече пред Ђурђевдан прошетамо до оближњих врба, одломимо неколико грана и њима окитимо капију. То се ради по причама старијих, да би краве и овце имале више млека и да би стока била напреднија.

Некада давно док су хајдуци водили борбу против турака за слободу-Ђурђевдан је важио као дан састанка хајдука.
Један дан пре Ђурђевдана-на Ђурђевђтину, младе удате жене и девојке устају рано ујутру и беру врбице и ливадско цвеће и праве венце за главу, торове и за овце.

Увече се беру врбице и ставља се на капије куће и код стоке. Ујутру на Ђурђевдан најстарија жена у кући меси шупљу погачу преко које се ставља плетен венац.

После тога се кроз ту погачу музу овце и која се овца прва помузе, њој се ставља око врата венац који је био преко погаче и разбија јој се живо јаје о главу.

Касније младе жене-додолице иду до оближње реке иду кроз село и певају:
„Крст ти носим,
Бога молим,
Ој додо додоле,
Дај ми боже
ситну росу,
Ој додо доодоле,
Да ороси наше поље,
Ој додо додоле,
----------------------„.

Кад додолице иду кроз село оне певају песму а људи их прскају водом и бацају цвеће на њих и моле Бога за родну годину.

Иде се у поље-у ливаде девојке беру цвеће, плету венци, а жене које неплету венце доносе ручак, ту се руча. Онда се све овце промозују. Овца која се прва промузе ставља јој се венац, а он стоји све док га остале овце непоједу.

Данас се бере бела врба и ките се капије, врата-црвена врба неможе јер она нецвета. Онда ко је домаћин села, доноси крст који је преузео прошле године, па се односи свећа, колач, пшеница, онда свештеник шита молитву-сви људи из села дођу да запале свећу за мртве и живе.

Запис мај 2007.године село Ломница (Доња и Горња Ломница)
Казивачи: Борисав Стаменковић(82.г), Ђурђа Крстић(1948.г) и старији у фамилији: Миленковић, Веселиновић, Мишић у Доњој Ломници
Забележили: Јанковић Ивана, Крстић Марија, Филип Миленковић, Мишић Данило, Веселиновић Душан ученици и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава и локални етнолог Власотинце
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Uto Nov 19, 2013 12:22 pm

-наставак-
* *

Село ШИШАВА:

По Ђурђевданском обичају се устајало рано пре зоре око 1 или 2 часова ујутру и тада се ишло у поље и ливаде, брало се цвеће, а после се одлазило на реку и плели венци, где се певало, веселило и прскало водом.

Свака девојка стави свој венчић на главу и певајући одлази кући. Ишло се са венчићем од куће до куће и кроз њрга промузли овце, краве, козе, да би се по веровању добијало више млека.

Један дан пре Ђурђевдана девоојка узме на белом луку пресече 3 перцета и „везе“ три момка која воли, а ујутру на Ђурђевдан би сазнала ко ће бити њен момак, на основу тога које се перце од лука ноћу највише да израсте.

Обичај КРСТОНОШЕ(Крсте): Исто тог дана сакупила би се омладина и домаћин узме из цркве барјак и заобиђу „крст“ а онда продуже да заобиђу поља. У пољу су се налазила 3. дрвета која се звала записи.

А онда се враћају заједно до крста и свако ко хоће иде кући а ако жели може да остане. Тај обичај се звао Крсте-Крстоноше.

Долазили су гости на славу коју славе-Ђуђевдан. После ручка ишло се на игранке под „крст“. Данас се један дан пре Ђурђевдана иде за црвену врбу којом се кити капија и кућа.

Увече истог дана иде се под „крст“ са цвећем којим ће се закитити капија и кућа. Увече истог дана иде се под „крст“ са цвећем којим ће се закитити „крст“.

Након тога се пале свеће за здравље чланова породице. И данас се иде у гостима, само нема игранки у село него вашара који долази тог дана у село.

У очи Ђурђевдана 5 маја узме домаћин маказе и оде у поље да убере врбу и то црвену јер то је симбол радости и да има ресе да би било рада у кући и у пољу.

Кад донесе врбу даје својој домаћици и она са децом најпре кити главну капију дворишта и малу капију и потом се певају ђурђевданске песме.

Када оките капију онда оките улаз, врата и прозор. Онда ките штале, оборе-да би имало у кући стоке.

Опис обичаја КРСТОНОШЕ (Крсте):-Ујутру 6 маја док још није изашло сунце рано иду крстоноше у обилазак сеоског поља.

Жене, девојке певају, наричу да падне киша, да буде родна година беру цвеће, плету венце од пољског цвећа и стављају на глави. Крстоноша мушкарац носи крст, помоћник икону за њим а остали за помоћником и певају, носе цвеће, вино, ракију, нешто хране и воћа.

Тако иду да обиђу цео сеоски атар. Кад стану да предахну, они мало једу, пију и играју и моле Бога да им подари родну годину. Музика иде са њима, обично гајдаш и свирач на фрули.

Кад обиђу сеоски атар, онда се растају, сваки својој кући да спремају ручак-да госте који им долазе угосте на литије.

Када гости ручају скупа са домаћином иду на сабор у центру села где је крст. Тамо се игра коло-обично свира плек музика(трубачи) и траје до касно у ноћ.

Ђурђевдан се слави 6.маја. Пре 55 година мој деда и његови другари ишли су ујутру у цркву.-„Поп пође са нама, идемо и певамо кроз поље:
„Крст носим,
Бога молим,
-----------------„.

Изидемо цело наше поље шишавачко и на највеће дрво направимо крсте, задељемо секиром дрва и то на дрво које се зове Зпис.

Сељаци несмеју да секу то свето дрво. Кад се обиђе цело поље иде се певајући код „крст“.

Тамо кад дођемо код „крст“-чекају нас бабе, мајке, тетке и носе сито са пшеницом.

Они певу и заоде око крст“-тако је Бранислав Тодоровић(1938.г) испричао у овом запису свом унуку Миљану о Крстоношама у време ђурђевданских дана.

Пре нису били рингишпили. Сада поп(свештеник) долази на трећи дан после Ђурђевдана-Светог Марка.

Данас један човек у село буде домаћин, меси колач и спрема ручак а следеће године други.

Дан пре Ђурђевдана се зове Ђурђевштина. Тада деца и млади иду да секу гране од црвене врбе, те се тим гранама ките капије и ограде – сви објекти који се налазе у дворишту.

Када се заврши китење иде се под Крст, носи се цвеће које се тамо пале. Кити се Крст. Ту се окупља доста деце и омладине, а када се скупи доста људи онда најстарији узима метални предмет под називом Клепат и креће кружење око Крста.

Сутрадан кад је прави дан Ђурђевдана, цео дан се дочекују гости и слави слава. Оладина обично одлази под Крст где има пуно песме и музике.

У Шишави су се све до непосредно после другог светског рата(до 1945.године) организовале поворке-крстоноша. Организоване су у време сеоске славе Ђурђевдана.

Шишавци иду под Крст где заобилазе дрво и такво дрво се зове Запис. На дан Ђурђевдан долазе гости, свирају музиканти (цигани из варош) од кућу до кућу данас.

По подне је одржавана велика игранка на место звано „Под крст“. Трећи дан се слави Марковдан, тако да сви људи овог села жењно очекују овај празник да га лепо прославе.

После залска сунца се одлази у врбаке и онда се ломе гране од врбе. После успут до својих кућа се деца и људим прскају водом низ реку Шишавицу дик стигну кући.

Настављају игру и онда сваки своју капију кити врбом, а ките се и врата на осталим зградама у деворишту. Сутрадан се слави Ђуђевдан.

Некада су се у село Шишава уочи славе Ђуђевдан певале додо9лске песме. Додолске песме су певале девојчице и девојке које су ишле по кућама и призивале кишу у сушне дане.

Запис мај 2007 г. Село Шишава

Казивачи: Босиљка Стаменковић(64.г), Бранислав Тодоровић(1938.г), Мирјана Димитријевић(1952.г)

Забележили: ученици Марија Митић, Предраг Димитријевић, Миљан тодоровић, Габријела Милановић, Милица Стаменковић, Драгана Вељковић ученици и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село шишава и локални етнолог Власотинце
-наставиће се-

-наставак-

* *

Село СКРАПЕЖ:

Један дан пре Ђурђевдана, петог маја се ишло у ливадама да се бере цвеће. Жене и девојке су ишле у „здравче венце“.

Домаћице би омесиле погаче, припремиле сир и кувана јаја- мастена(фарбена) јаја.

То све би ставиљале у цедиљку и носиле на рамену. Из целог села су се скупљале жене и ишле су у једну реку где су плеле венци од оног цвећа што су набрале на ливади.

Онда изађу на ливаду и ту изваде јело, једу и онда крену кући, успут иду певајући.

Певале су песме:“ Каранфил се на пут спрема, чобан тера овчице, три ливаде нигде лада нема...“.

Увече кад дотерају овце са паше, онда на једну од њих стављају венац око врата и терају их са једном биљком која се зове Селин-селин са врбом.

Када се мало смрачи ките се капије врбом. На дан Ђурђевдана, пре изгревања сунца иде се у поље и врба се ставља у сваку њиву. Када се врате кући припреме се и иду у госте на славу, а такође и они који славе се припремају за дочек гостију.

У прошлости ђурђевдански обичаји су били занимљиви. Ишле су жене у цвеће, брале су разне биљке, доносиле су их кући и певале ђурђевданске песме, па су једна другу квасиле водом -да пада киша.

Које имао овце, месиле се мале погачице, која је била, на средину избушена -па је се стављала биљка звана селин. Кроз њу је музено млеко код оваца, а некувано јаје се стави код ноге на овцу па кад се то све заврши јаје јој се

Сломи од чело-а исплете јој се и венче од разног ливадског цвећа и стави јој се око врат. Увече се беру врбице и ките капије.

Премлаз је био један дан пре Ђурђевдана-на Ђурђевштину, када су се премузувале овце и одлучивала јагањци и започињала мужа оваца и скупљало млеко да би се од њега бучкањем у бучкама правило масло-маслац.

Запис мај 2007.године село Скрапеж
Забележили:Горица Ђокић, Кристина Младеновић, Јована Богдановић ученици и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава и локални етнолог Власотинце
*
Gastronomija Srbije - srpska kuhinja
panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja - Кеширано
STARI RECEPT BELMUŽ NA SREDORSKI NACIN - zabeležili: Savić Aleksandra i Miroslav Mladenović. Sastojci : 1 l mleka, 200 grama sira mladog, 10 grama .
http://panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja

* * *


8 април 2007.године Власотинце
Забележо: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце
--наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Uto Nov 19, 2013 12:23 pm


-наставак-

* * *

Narodni recepti iz vlasotinačkoga kraja-Gornje Povlasinje - MyCity
www.mycity.rs/.../Narodni-recepti-iz-vlasotinackoga-kraja-Gornje-Povlasinje.html -Кеширано - Слично
21 мар 2010 ... Možda tražite i: Narodna književnost u vlasotinačkom kraju-Gornje Povlasinje ... Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог ... преЂурђевдана- Ђурђевштина-Ђурђица-Премлаз:бере се цвеће, увијају венци, ....Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни
http://www.mycity.rs/Kulinarstvo/Narodni-recepti-iz-vlasotinackoga-kraja-Gornje-Povlasinje.html

*
Gastronomija Srbije - srpska kuhinja
panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja - Кеширано
Srpska kuhinja - gastronomija Srbije ... Gastronomija Srbije - srpska kuhinja ..... BELMUŽNA PLANINSKI NACIN - Zabeležio Miroslav Mladenović, lokalni ...
http://panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja

*
Gastronomija Srbije - srpska kuhinja
panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja - Кеширано
STARI RECEPT BELMUŽ NA SREDORSKI NACIN - zabeležili: Savić Aleksandra i Miroslav Mladenović. Sastojci : 1 l mleka, 200 grama sira mladog, 10 grama .
http://panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja

*
Gastronomija Srbije - Page 2 - Haoss Forum
www.haoss.org/t9596p15-gastronomija-srbije - Кеширано
BELMUŽ NA PLANINSKI NAČIN - Zabeležio Miroslav Mladenović, lokalni etnolog. Belmuž/beli muž/ je pastirski obrok i jedinstveno ukusan ...
http://www.haoss.org/t9596p15-gastronomija-srbije

*
PEČALNIK ( Zavičajne priče, Legende, Predanja, Zagonetke...)
www.mycity.rs/.../PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke_2.html -Кеширано - Слично
20 мар 2010 ... Мирослав Б. Младеновић Мирац. Profil ... Забележио: Мирослав Младеновић 82. .... Она онакој од радост рече-овој је прав БЕЛ МУЖ.
http://www.mycity.rs/Nasa-pisana-dela/PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke_2.html
*
Belmuž de la montaña | Serbios Unidos
serbiosunidos.com/belmuz-de-la-montana/ - Кеширано
31 Ago 2013 ... BELMUŽ NA KALANSKI NAČIN (BELMUŽ DE KALNA) - Notado por:Miroslav Mladenović, etnólogo local. Se toma planta sremuš (ajo salvaje) ...
http://serbiosunidos.com/belmuz-de-la-montana/
*
Gastronomija Srbije - Page 2 - Haoss Forum
www.haoss.org/t9596p15-gastronomija-srbije - Кеширано
BELMUŽ NA KALANSKI NAČIN - Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog. Uzme se sremuš biljka (divlji beli luk) pa se skuva čorba, koja ...
http://www.haoss.org/t9596p15-gastronomija-srbije

*
Srbija - Scribd
bs.scribd.com/doc/157410717/Srbija - Кеширано
1 авг 2013 ... Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog Uzme se sremuš biljka ...u bakarni kotao na ognjište..godine BELMUŽ NA KALANSKI NAČIN
http://bs.scribd.com/doc/157410717/Srbija
*
Gastronomija Srbije - srpska kuhinja
panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja - Кеширано
BELMUŽ NA KALANSKI NAČIN - Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog. Uzme se sremuš biljka (divlji beli luk) pa se skuva čorba, koja je dobro ...
http://panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja
*
Panacomp - Srpska kuhinja - gastronomija Srbije - 2 посета - 25 апрSrpska kuhinja - gastronomija Srbije. Srpska /nezaboravna/ kuhinja je veoma ..... BELMUŽ NA KALANSKI NAČIN - Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog. ...
www.panacomp.net/content/view/31/.../lang,serbian_
*
Đurđevdanske pesme iz vlasotinačkoga kraja - MyCity
www.mycity.rs/.../Djurdjevdanske-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.html - Кеширано -Слично
18 мар 2010 ... Ђурђевданске песме ... Забележио: Мирослав Младеновићнаставник. Када се ... Остале ђурђевданске песме које су се певане : 1.7.
http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Djurdjevdanske-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.html
*
Народни обичаји у власотиначком крају • Forum Srbija
www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=400&t=35069... - Кеширано
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог ...... Остале ђурђевданске песме које су се певане : 1.7. Ђурђевке Брала Ђурђа
http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=400&t=35069&start=10
*
Порекло презимена, село Скрапеж (Власотинце ...
www.poreklo.rs/.../poreklo-prezimena-selo-skrapež-vlasotince/ - Кеширано - Слично
2 феб 2013 ... Певале су песме: “Каранфил се на пут спрема, Чобан тера овчице, ...разне биљке, доносиле су их кући и певале ђурђевданске песме, па су ... Скрапеж инаставник математике Мирослав Младеновић ОШ „Браћа ...
http://www.poreklo.rs/2013/02/02/poreklo-prezimena-selo-skrapež-vlasotince/
*
AJLEPSA SRBIJA - 3. Đurđevdanske pesme iz vlasotinačkoga ...
https://fr-fr.facebook.com/permalink.php?story_fbid...id... - Кеширано
Đurđevdanske pesme iz vlasotinačkoga kraja :: MyCity 18 мар 2010 ... Забележио:Мирослав Младеновић наставник * 1.5. Здавче венче ... Забележио:.
https://fr-fr.facebook.com/permalink.php?story_fbid=138505092875990&id=107409555965608
*
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0;wap2 - Кеширано - Слично
2 дец 2007 ... reference: Ciglarstvo u našem kraju, autor Miroslav Mladenović MiracVlasotinački Zbornik broj .... ĐURĐEVDANSKI OBIČAJI: U VLASOTINAČKOM KRAJU ....Zabeleženo u selima oko Vlasotinca-Gornji deo Povlasinja 1976. godine Zabeležio .
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0
*
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju - Вокабулар
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0 - Кеширано - Слично
Srpski jezik - Vokabular forum ... Predanča(Gornji Dejan), kazivači: Smiljka Ivanović, Olga... reference: Ciglarstvo u našem kraju, autor Miroslav Mladenović Mirac ....ĐURĐEVDANSKI OBIČAJI: U VLASOTINAČKOM KRAJU
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0

Аутор Тема: Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (Прочитано 61212 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju
« у: 21.28 ч. 10.11.2007.

Аутор Тема: Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (Прочитано 61212 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Miroslav Mladenovic nasta
члан

Ван мреже

Организација:
Osnovna skola
Име и презиме:
Miroslav Mladenovic
Поруке: 57

Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju
« у: 21.28 ч. 10.11.2007. »






* * * *

Поставио: Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

Постављено: 19. новембар 2013.г. Власотинце, јабланички регион, југ Србије-република Србија
Nazad na vrh Ići dole
rada64

avatar

Datum upisa : 10.11.2013

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Uto Nov 19, 2013 3:47 pm

Miroslav Mladenovic ::


“Здравче венче, беру ли те моме“,
„Беру, беру, из корена  ме ваде.
Три га браше, три китке набраше,
Три га више, три венца увише“.“

ocene  

Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Sre Nov 20, 2013 2:28 pm

Пише: Аутор Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог Власотинце, република Србија

БОЖИЋНИ ОБИЧАЈИ У ВЛАСОТИНАЧКОМ КРАЈУ- ГОРЊЕ ПОВЛАСИЊЕ

УВОД:
OБИЧАЈИ:-Навике које постоје у начину живота и међусобном опхођењу међу члановима једне етничке заједнице или једног народа, а које им служе као правило-како ће поступати у појединим приликама било у односима између себе било у односима с другим народима-називају се ОБИЧАЈИ.

Код заосталих народа обичаји се поштују као писани закони а код цивилизованих народа-обичаји се држе извесних обичаја у опхођењу међу собом и с другима, иако нигде нису предвиђени(гстопримство, побратимство, кумство, поштовање старијих).

Постоје и верски обичаји, остаци примитивних схватања и у вези са извесним религиским обредима, свечаностима или празницима(Бадњак, ускршња јаја, и друго).

У неким верским обичајима у свом планинском засеоку-махали Преданча, села Горњи Дејан-власотиначко црнотравскога краја, као дете сам учествовао шездесетих година 20.века у извођењу обредних ритуала-везаних за верске празнике:Божић(Бадње вече), Велигден(Ускрс), Ђурђевдан-а често и у неким свадбеним ритуалима.

На основу казивања(а и учешћа) као просветни радник, негде 70.-их година 20. века-све сам то почео да бележим, чак негде и на папиру неког хартијеног џака сеоске продавнице, како бих оставио некин траг поколењу о народним обичајима из овога краја.

Наравно да су времена била тешка по питању очувања традиције, али моја љубав према традицији и обичајима је била велика-задојена у самој средини у планинском делу на обронцима Чемерника-Букове Главе и Крушевице, која траје до данашњега дана уласка у 21. веку..

Многи обичаји су са временом нестали, а многи се изводе у неком другом облику, а неки и на старински начин. Моја бележења су остала и она су део мога и живота генерација испред нас и остаће и иза нас.

Запис 1970-2008.године село Крушевица-Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце

* * *


У време Божића у власотиначком крају било је ритуалних обичаја, који се у овом крају обредно показивао преко извођења коледарских песама.

Коледарске песме обредно припадају групи најстарих српских народних(обредних) песама и певане су у ово доба године, око зимске свакодневнице.

Има их(мање више) код свих словенских народа, а обред се састојао у прослави и дочеку новорођеног Сунца као малог Бога (Божића), пореклом од Сварога(зато Сварожић) под именом Колеђа, Колинда, Кошада и сличним дијалектолошким разликама.

Колеђани су пред Божић на пет дана ишли од куће до куће до куће и певали коледарске песме. Иду три мушкарца, укитени са босиљком, са клопотарима(звонце-меденица, која звони и носио је ован као „претводник“ стада оваца).

Двојица певају, а један ноци бисаге(козја торба-са два дела преклоп напред и позади, које се често користили за сејање жита у њивама) у које се као „дар“ за отпевану песму добијало: ораси, крушке, сушенице(сушено месо –данас вешалице), кромпир и друго. Све се то добијало за отпевану песму у кући домађина.

Колеђани певају коледарске песме од Игњата(Подложња) до Бадњака(од 1 јануара до 6 јануара):

„Замучи се божја мајка,
Од Игњата до бадњака,
Да роди Божића,

#
Сестро петро коледо,
Навези ми коледо,
Десно крило коледо,
С оне стране Мораве, коледо
Да наберем вито пруће коледо,
Да заградим струку коледо,
Да намузем шабар млеко коледо,
И чабрицу коледо.

#
Да обиђемо младог Бога коледо,
И Божића коледо.
#
Ој Јоване коледо,
Крститељу коледо,
Да ми крстиш коледо,
Младог Бога коледо
И Божића коледо.



#
Таја рачац и орачац(Кад се излази из куће, да им се дају ораси)

Запис 1970-2008.године село Крушевица-Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце


#
КОЛЕДАРСКА ПЕСМА


Коледе
(Кад улазе колеђани у кућу):

Добро вече коледа, домаћине коледо,
Добро вече коледа, домаћине коледо,
Затеко смо вечере,
На трпезу вино пије,
Твој говедар код говеда,
Краве ти се истелиле,
Све волове витороге,
Кобиле се иждребиле,
Све коњиће путоноге,
Овце ти се изјагњиле,
Све овчице свиларуне.

Запис:1977.године село Крушевица, Власотинце
Казивач: Милунка Вељковић, село Крушевица
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

#
КОЛЕДАРСКА ПЕСМА

Сестро петро коледо,
Навези ми десно крило, коледо
Да наберем чабар хране, коледо
Божиђ Бата носи житу злата,
Да позлати врата,
Све од боја до боја
И сву кућу до краја.
У Божиђа три ножиђа:
Први сече шушеницу,
Други сече печеницу,
А трећи сеше шушеницу,
Па гу меће у торбицу.

Запис: 1978.године село Доњи Дејан
Казивач: Петковић Драгослав, село Доњи Дејан
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце


#
КОЛЕДАРСКА ПЕСМА
Сестро Петро коледо,
Навези ми коледо,
Соне стране коледо,
Да наберем коледо,
Вито пруће коледо,
Да заградим коледо,
Виту стругу коледо,
Да претерам коледо,
Сиво стадо коледо,
Да промузем сиво стадо коледо,
Да обањам младог Бога,
Младог Бога и Божића,
Божиђ поје коледо,
Нека поје коледо,
Слава му је коледо.
Укачи се стрина на столицу,
Довати ми кобасицу,
Испрати ме до вракњицу.

Запис: 1978.године село Крушевица, Власотинце
Казивач: Љубомир Јовић(78.г) село Крушевица
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце
-НАСТАВИЋЕ СЕ-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Sre Nov 20, 2013 2:30 pm


-НАСТАВАК-

#
КОЛЕДА
Предвечни
Роди се послечни
Војскодер
Земљу пресвети
Данас вози возиде
Нека свету превезе
Исуса, Исуса.


Надвикни
Деву повијати
Непрестај
Станче, Пилованче,
Судите ли вашега
Знате Бога нашега
Зерије, зерије.


Палаћна
Месечина била
Ђердева сина породила
Марија га повила
У шарене пелене
Ирода, Ирода.
#

Укачи се стрина на столицу,
Довати ми кобасицу,
Испрати ме до вракњицу.

Песма се певала 5 дана пре Божића. Певачи зову се: мала коледа, од три дечака. За отпевану песму у кући домаћина- њима се даје поклон у виду:
Пасуљ, кукуруз, ораси и новац.

Запис. 1977.године село ладовица, Власаотинце
Казивач: Стојковић Чедомир, рођен 1931.године, село Ладовица-похађао 1977.године у село Крушевицу основну школу за одрасле
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце


#

КОЛЕДАРСКА ПЕСМА
Ој Јоване коледо,
Крститељу коледо,
Оће крстиш младог Бога коледо,
Нека поје коледо,
Слава му је коледо,
Слава и чес коледо,
Та наначац коледо,
За орачац коледо,
Укачи се стринка на столицу,
Па ми скину кобасицу,
Па ми стави у торбицу.

Запис: 1977.године село Крушевица, Власотинце
Казивач: Симон Пешић, село Крушевица Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

#

КОЛЕДАРСКА ПЕСМА
Змучи се коледо,
Божја мајка коледо,
Дар да роди коледо,
Младог Бога коледо,
И Божића коледо.
Божић поје коледо,
Нека поје коледо,
Слава му је коледо
Слава и чес коледо
Та намачац коледо
На орачац коледо.

Запис: 1977.године село Крушевица, Власотинце
Казивач: Симон Пешић, село Крушевица Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

#

КОЛЕДАРСКА ПЕСМА
Божић поје коледо
Нека поје коледо
Слава мум је коледо
Навези ми десно крило коледо
Коледо за ораче
Коледо за принову
Младо јагње коледо
И теленце коледо
За пиленце коледо
Укачи се коледо на столицу
И довати сушеничку коледо
Суни, муни коледо
У торбичку коледо
Испратиме коледо
До вракљичку коледо.

Запис: 1977.године село Крушевица, Власотинце
Казивач: Чедомир Марковић село Крушевица, Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

#

КОЛЕДАРСКЕ ПЕСМЕ

Коледа:
Да окупам, коледо
Младог Бога коледо
И Божића коледо.




Колеђани у кући:
Добар вече коледо
Домаћине коледо
Затекосмо где вечера
На трпези вино пије
Твој говедар код говеда
Краве ти се истелиле
Све волове витороге
Кобиле се изждребиле
Све коњице путоноге
Овце ти се изјагњиле
Све овчице свилорујне
Чобанин се наслонио
На ралицу оровову
Туд пролази млада мома
Да подкине ту гранчицу.
Таја рачац и орачац
(кад се изилази из куће да им се дају ораси)
Укачи се стрина на столицу
Да ми даде кобасицу
(Пева се кад се изилази из куће)

Запис: 1978.године село Бољаре, Власотинце
Казивач: Олга Милошевић, село Бољаре
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце


#
КОЛЕДАРСКЕ ПЕСМЕ:

КОЛЕДА
Да окупам коледо
Малог Бога коледо
и Божића коледо.

КОЛЕЂАНИН КУЋИ
Добар вече коледо
Домаћине коледо
Затекосмо где вечера
На трпези вино пије
Твој говедар код говеда
Краве ти се истелиле
Све волово витогоре
Кобиле се наждребиле
Све коњице путоноге
Овце ти се изјагњиле
Све овчице свилоруке
Чобанин се наслонио
На ракчицу ороовову
Туд пролази млада мома
Да поткине ту гранчицу.

Запис: 1976.године село Бољаре, Власотинце
Казивач: Олга Милошевић, село Бољаре
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

#

КОЛЕДЕ

Кад улазе колеђани у кућу овако певају:
Добро вече коледо, домаћине коледо
Затеко амо се вечера
На трпезу вино пије
Твој говедар код говеда
Краве ти се истелиле
Све волове
Кобиле се ождребиле
Све коњице путоноге
Овце ти се изјагниле
Све овчице свилеруне.

Запис: 1978.године село Крушевица Власотинце
Казивач:Милунка Вељковић село Крушевица, Власотинце
Забележили: Небојша Костић ученик и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце


#

КОЛЕДО
Сестро Петро коледо
Навези ми коледо
Десно крило коледо
Да прелетим соне стране
Мораве коледо
Да прекарам коледо
Сво стадо коледо
Да помузем чабар
Млеко коледо

Запис: 1979.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Косовка Савић село Крушевица, Власотинце
Забележили: Бора Банковић ученик и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце


#

КОЛЕЂАНСКЕ ПЕСМЕ
Колеђанске песме се певале пет дана пре Божића. Певачи песме зову се: мала Коледа од три дечака. Њима се даје поклон за отпевану песму у кући домаћина и то: пасуљ, кукуруз, орахе или новац. Деца носе у рукама такозване тојаге(тољага) дрвене.

У запису из 1977. године овај обичај се још изводио у село Ладовица у власотиначком крају.
Казивач: Чедомир Стојковић(1931.г) село Ладовица-ученик за одрасле ОШ у село Крушевица, Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце

#

КОЛЕДА

Предвечни
Роди се послечни
Војскођер
Земљу Пресвети
Данас вози возиде
Нека свету превезе
Исуса Исуса
Надвикни
Ђеву повијати
Непрестај
Станче Милованче
Судители вашега
Знајте Бога нашега
Зерије Зерије
Палаћна
Месечина била
Ђерђева Сина породила
Ђеређева га родила
Марија га повила
У шарене пелене
Ирода Ирода.

Запис: 1977.године село Ладовица, Власотинце
Казивач: Чедомир Стојковић(1931.г) село Ладовица-ученик за одрасле ОШ у село Крушевица, Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце

-НАСТАВИЋЕ СЕ-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Sre Nov 20, 2013 2:32 pm

-НАСТАВАК-


#

КОЛЕЂАНКА
Сестро Петро коледо
Навези ми коледо
Соне стране коледо
Да наберем коледо
Вито пруће коледо
Да заградим коледо
Виту стругу коледо
Да претерам коледо
Сиво стадо коледо
Да промузем сиво стадо коледо

Да обањам младог Бога
Младог Бога и Божића
Божић поје коледо
Нека поје коледо
Слава му је коледо
Слава икац коледо
Па на начац коледо
За орачац коледо
Укачи се стрина на столицу
Довати ми кобасицу
Испрати ме до вратницу.

Запис: 1979,године село Кружевица (Ливађе) Власотинце
Казивач:Јовић Љубомир (78.г) село Крушевица, Власотинце
Забележили: Ненад Крстић ученик и наставник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце



#

КОЛЕДО
Сестро петро коледо
Навези ми коледо
Попни се на столичку
Сини муњо у торбичку
Па натури низ орничку.

Запис: 1978.године село Доњи Дејан Власотинце
Казивач: Витомир Стевановић (62.г) село Доњи Дејан, Власотинце
Забележио: Велибор Стевановић ученик и нставник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце



#

КОЛЕЂАНКА
Ој јоване коледо
Да ми крстиш коледо
Младог Бога коледо
И Божића коледо
Божић поје коледо
Нека поје коледо
Слава му је коледо.
Запис: 1978.г село Крушевица(Ливађе) Власотинце
Казивач: Јовић Љубомир(78.г) село Крушевица, Власотинце
Забелешили: Ненад Крстић ученик и наставник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце



#

КОЛЕДАРСКЕ ПЕСМЕ
Божић поје коледо
Нека поје коледо
Слава му је коледо
Навези ми коледо
Десно крило коледо
За ораче коледо
Запринову коледо
Младо јагње коледо
И теленце коледо
За пиленце коледо
Укачи се коледо
На столичку коледо
И довати сушеничку коледо
Суни муни коледо
У торбичку коледо
Испратиме коледо
До вратњичку коледо.

Запис: 1977.године село Крушевица Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце



#

КОЛЕЂАНКА
Сестро петро коледо
Навези ми коледо
С оне стране коледо
Да наберем коледо
Да заградим коледо
Виту струку коледо
Да претерам коледо
Сиво стадо коледо
Да промузем сиво стадо коледо
Да обањам младаог бога коледо
Младог бога и Божића
Божић поје коледо
Мени поје коледо
Слава му је коледо.

Запис: 1979.године Горње Повласиње-село Крушевица
Забележили: Магица Димитријевић ученица и наставник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце



#

КОЛЕДА
Сестро Петро Коледо
Навези ми коледо
Десно крило коледо
С оне стране коледо
С оне стране Мораве....
Запис: село Крушевица Власотинце
Забележили: Владица Ђорђевић ученик и наставник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце



#

КОЛЕЂАНКА
Сестро петро коледо
Навези ми коледо
С оне стране коледо
Да наберем коледо
Вито пруће коледо
Да заградимколедо
Виту стругу коледо
Да претрам коледо
Сиво стадо коледо
Да промузем сиво стадо коледо
Да обањам младог бога
Младог бога и Божића
Божић пије коледо
Нека пије коледо
Слава му је коледо.....

Запис:Горње Повласиње Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце




#

КОЛЕДЕ
Замучи се колед
Божја Мајка коледа.
Дарда роди коледо
Младог Бога коледо
И Божића коледо
Божић поје коледо
Нека поје коледа
Слава му је коледо
Слава и чес коледо
Та наночач коледо
За орачац коледо.
Запис: 1977.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Даринка Јовић(60.г) село Крушевица, Власотинце
Забележили: Пешић Симон (за одрасле) ученик и наставник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце



#

КОЛЕДЕ
Ој Јоване колед
Крститељу колед оће крстиш
Коледо младог Бога коледо
Божић поје коледо
Нека поје коледо
Слава му је коледо
Та наночач коледо
За орачац коледо.
Запис: 1977.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Даринка Јовић(60.г) село Крушевица , Власотинце
Забележили: Пешић Симон ученик и наставник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце



#

КОЛЕЂАНСКА ПЕСМА
Ој Јоване коледо
да ме крстиш коледо
млада Бога коледо и Божића
коледо Божић поје коледо
нека поје коледо
слава му је коледо
слава ичац за орачац коледо.

Запис:1978.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Борика Младеновић(45.г) село Црна бара(девојка из село Гуњетина) Власотинце
Записали: Милунка Стефановић(за одрасле) ученица и наставник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце




#

КАД УЗЛАЗЕ КОЛЕЂАНИ ИЗ КУЋУ
Добро вече коледа домаћина
Затеко смо где вечера
На трпези вино пије
Твој говедар код говеда
Краве ти се истелиле
Све волове витороге
Кобиле се иждребиле
Све коњиће путоноге
Овце ти се изјагњиле
Све овчице свилоруне
Чобанин се наслонио
На гранчицу орахову
Туд пролази млада мома
Да поткине ту гранчицу
Проговара чобанине
Девојчице бела лица
Ко ти резо бурну сукњу
У скутови разбориту
У појасу сабориту
Имам брата баш терзију
Те ми реза бурну сукњу
Ускутове разбориту
У појасу сабориту..

Запис: 1980-1981.године село Крушевица(махала Петковци) Власотинце
Казивач: баба Васиљка Ицић село Крушевица, Власотинце
Забележили: Стојана Јовић ученица и наставцник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце


-НАСТАВИЋЕ СЕ-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Sre Nov 20, 2013 2:34 pm


-НАСТАВАК-
#

ВОЈВОДА И ВИЛА
Пође спушком коледо у ливаду коледо
Пусти коња на ливаду
А ја одо а ја одо под крушчицу
Метну колпан на крушкицу
А рагљицу под главицу
А ја лего да поспавам
Проговара бела вила
Устај горе млади Војводо
Отуд иде чудно чудо
Чудно чудо не виђено
Страота је погледати
А камо ли дочекати.

Запис: 1980-1981.године село Крушевица(махала Петковци) Власотинце
Казивач: баба Васиљка Ицић село Крушевица, Власотинце
Забележили: Стојана Јовић ученица и наставцник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце



#

КОЛЕДА
Ој Јоване коледо крститељу коледо
Да ми крстиш коледо
Младог Бога коледо
И божића коледо
Божиђ поје коледо
Нека поје коледо
Слава му је коледо
Слава има колачи коледо
Таноначе за ораче
Укачи се бабо на столичку
Па довати кобасичку
Да гу турим у торбичку
Па не испрати до врчњичку коледо

Запис: 1980-1981.године село Крушевица(махала Петковци) Власотинце
Казивач: баба Васиљка Ицић село крушевица, Власотинце
Забележили: Стојана Јовић ученица и наставцник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце



*


КОЛЕДАРСКЕ ПЕСМЕ:

-Божић поје, коледо!
Божић поје, коледо!
По све земље, коледо!
Слава му је, коледо!
Слава ића, коледо!
За Божића коледо!
Рипни снашке, на столичку,
Рипни снашке, на столичку,
Па довати кобасичку.
Па ми тури у торбичку,
Па ме прати до вракњичку.
Цупа, супа коледо
Цупа, супа коледо
Примакло се говедо,
При Јованову орницу
При Милошеву торбицу.


Рођење Исусово:
Предвечни, роди се послечни,
Војскође, земљу пресветлите,
Да нас воде војскође.
Неку свету проведе.
Осмрачни, осмрачни!
Палата месечина била,
Ђурђева сина породила,
Марија га родила,
У пелене повила.
Исуса! Исуса!


Крштење исусово:
Замучи се Божја мајка,
Од игњата до Божића,
Те роди младога бога.
У срећу вој свети сава,
Па га пита Божја мајка:
„Мож ли сина да ми крстиш?“
„Могу, могу али не смем
Од Јована Крститеља.“
Па си пође Божја мајка.
Да потражи другог кума.
У срећу вој свети јован,
Па га пита Божја мајка:
„Мож ли сина да ми крстиш?“
Умем, умем а и смем.
Стани горо, стани водо,
Стани ветре да не дуваш“
Стане вода да не тече,
Стаде ветар да не дува,
Па вој крсти младог Бога,
Младог Бога и Божића.
И даде му име Исус.-

(Изникл ми струк босиљак-лирске народне песме из власотиначког краја, издавач лист „Власина“, 2000.године Власотинце-а и из рукописа записа Мирослава Младеновића )
-НАСТАВИЋЕ СЕ-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Sre Nov 20, 2013 2:35 pm


-НАСТАВАК-

* * *

ЗАПИС СТАРИХ БОЖИЋНИХ ОБИЧАЈА И ВЕРОВАЊА:

Од бадњака исеченог на комадиће праве се крстићи, који се праве са белом вуном и са ален(црвен) конац и на трећи дан Божића-Стевандована се стављају по њиве, на стоку и на кућу.

Наравно пре тога се бадњак ставља да сагори у огањ. Крстеви са белим кочаком се односи и на гумно,

А они који неславе-сламу пале трећег дана Божића. Кад се слама пали другог дана Божића-виче се:“колики ми глас, толики ми клас“.

Од сламе за бадње вечери праве се „колца“ и стављају на сваку воћку, да би родиле. Тако се иде од воћке до воћке-нарочито деца: брат и сестра, па брат овако изговара ове речи када носи са собом секиру:“сестро сад ћу да је сечем“-на то ће сестра:“немој брале да је сечеч, ће да роди“.

Добро-одговара брат, нећу да је сечем, па се „кити“ воћка са „колцем“ исплетеног од божићно-бадње сламе, како би воћка родила по том веровању.

У неким селима уместо брата и сестре, овај обредни ритуал другог дана божића изводе муж и жена-иду од дрвета до дрвета, па муж замањује секиром да „исече“ воћку“-са изговором:“ћу је исечем жено“-а она му одговара:“Ма немој ће роди“.

Па се тако „колцетија“ ставе воћкама по воћњацима како би било више родних дрвета у воћњацима.

На бадње вече се спрема посна вечера:пасуљ, посна сарма, посна баница, куване воћке, куване и печене печенке(тикве-бундеве), шећер, смоква, кувано жито,, ораси-са колеђаницама (месени хлебови):поље, крстина-жито, стогови сена, „колеђан“(хлеб) у виду „круга“-прстена, који је чуван до ђурђевдана када се преко њега промозувале овце на премлаз, са вером да ће Бог дати више млека.

Меси се Колач и Кравајче-са паром-новчићем у њему, ломи се у току вечере и прво се ставља парче хлеба за кућу, па домаћина и тако редом за сву чељад. Коме се падне пара-новчић, сматра се да ће бити срећан и имаће пара-новац целе године.

На бадње вече у собу се ставља рагожа(рагозина)-исплетена од ражене сламе, на којојн се некада спавало на „земљу“(под собе), па на сламу покровац(од козине) и све што је спремљено се ставља на покровац.

Онда после уношења бадњака у собу, домаћин запали свећу младом Богу, затим домаћин сече колач. Кад се колач сече каже се:“ Х(К)ристос по међу нас“-један говори, а други одговара:“јес да буде“. Говори се три пута.

Наравно сви чланови у кући се тада крсте, приликом сечења колача и давања благослова. Приликом сечења колача, домаћин изговара благослов овако:“Једни секли, други се рађали, пуне бачве сас вино, бурићи сас ракију, амбари сас жито...“.

КОЛЕЂАНИЦЕ(ХЛЕБОВИ):- који имају одређено значење: кућу, стоку, њиве, лозја..., оставља се и сече при стоку, у лозје и у њиву, пресече се и набије на на крст насред њиве-као благослов гомиле снопова у њиви.

Крстина је зденуто снопје „на крст“ од 16 снопова „унакрс“. У старија времена кравајче са паром се делило овако: прво Богу, кући, домаћину, па редом укућанима. Наравнхо да онај ко га ломи и дели, он мора да жмури да би подела била праведна.

Наравно онај коме се буде пала пара, биће срећан целе године, али уколико се падне пара Богу, онда се треба искклепати ралник-ралице (рало) за орање њиве, а веровало се да чим се пара падне Богу, да ће се родити доста жита: пшеница, јечам, овас и раж-зависно од подручја успевања житарица.

Кравајче се ломило пред вечеру. Пред вечеру се исзноси баница „орашлика“ и викало:“ лисице, курјаци(вукови) ајде да вечерамо“-прво се позива и понуди дивљач, па се мало шкрипну врата-као да су јели.


Неки увече стављају мед и кравајче(део) и ујутру ако се женстина(женска особа) прва облажи(проба-узме), онда ће стока бити женска, ако се прво облажи мушка страна, онда ће стока бити мушка.

Негде се воћке(кувани компот од сувих шљива) готве(спремају) ујутру, па се прво женско заблажи(проба) од дивљач, да буде женска стока.

Кравајчетија(колеђани)-хлебови: краве, поље и бачве се ломе у њиву ујутру, а све остало увече.

Од чорбе од воћке(компот од сушеног воћа) се маже врат кравама, да их „неубија“ врат, кад вуку јарам-било када се оре или вуку запрежна кола.

Кад се кади-три пута се опколи, а сви се крсте, да ђаволи побегну од тамњана-изговара домаћин куће.

Ујутру се мало лизне од печенке(врста тикве-бундеве), да ни невата горушица.

Од колач и од „кућу“ ставља се куде гори бадњак-а женска страна треба да погледа како гори бадњак, да се телци и јагањци ражају женска.

На Бадње вече се крију столице, кудеље, игле и вретена (а кашике се крију на Свети тривун-кад су вериге зими-да се не куса да пилитија: вране, сојке и друга дивља пилитија и друга дивљач-лети не кљују царевицу(кукуруз- посејану на њиву или када узреје у класовима)-а игле и вретена се крију, кад се жње да трстика не рчне(убоде) у око.

За бадње вече троше се ораси, да се види какав му је срећа, здравље, а кад се изломи онда се изломљене љуске бацају у ћошку собу, пилитија(квочка да их изводи) да се изводе, а ако се бацају цели ораси-ће да буду мућци испод квочку.

Ораси се бацају у све четири ћошке(стране) собе-да се играју јагањци.

Шећер са Бадње вечери се оставља као лек за гушу(грло) или кад стоку заболи око.

После вечере н бадње вече сви се целивају(љубе) да овце чувају јагањци. На бадње вече муж ргне(муне-руком) жену у слабине а жена ргне њега у слабину, да буде кућа весела читаве године, да буде здрав и онда газда-домаћин куће запева.

На бадње вече се крију столице, кудеље, игле и вретена-а кашике се крију и на свети тривун-када су зими вериге-да се некуса да пилитија (вране, сојке и друге) лети не кљују царевицу-кукуруз, кад је посејана на њиву-а игле и вретена се крију, кад се жње да трстика не рчне(боде) у око.

На бадње вече кој први види прегорел бадњак, први ће да види теле када се отели крава.

У торбичку(торбу-изакану од козину) се стави: барут, жути шећер, смоква, ораси, воћке (сушено воће), јабуке, кромпир.

Барут се ставља кад се деца нешто препадну(преплаше). То све служи као лек. Пасуљ се закопа у земљу да кртица не копа.

На бадње дан се закоље прасе - девојка узме и напрај дрво и обрну цревца и кад изађе девојка на игранку-сабор, она с оној дрво пипне или муне момка и он гу мора узме као што се обрту црева.

На бадњи дан посеје девојка овас на дрвник(место где се секиром секу дрва у двориште) и кад никне овас, на кога нарекне, за тога ће се девојка уда.

Од бадње вече вода од воћке ставља се ујутру на сисама крава, да буду меке за мужу, а пасуљ од бадње вечери се закопа у земљу да кртица не копа-а кртица копа што се на астал тура грне.

На бадњи дан се закоље кокошка и прасе на ражањ-па се стави лећа(сочиво као грашак) и метне се у кокошку и у прасе и тој се испече на Божић и кад се потроши прасе, тој се остави за лек за свињу.

На бадњи д’н-’лебац од б’дњи д’н се стави под главу, онда се момку му с’н прикаже коју ће девојку да узне.
На бадње вече узне девојка па посеје ов’с и каже на ов’с:“Да дојде кноћи њој мом’к да узне да жњу“.

Гламња(жар) од бадњака се чува од беснило, а ујутру се и баница ставља у гламњу од бадњак и ставља се кад се некоме нешто надигне.

Шумке од бадњак стављају се у оџак да престоје и ставља се кад се некоме нешто дигне на руку или ногу.

Ујутру на Божић кад се људи сретну, једни другима кажу: „Христос се роди“-други одговара:“Ваистина се роди“ или :„Добро јутро-родио се млади Бог“-а други одговара:“Заиста се родио“.

На божић кад да буду расположени и да се не4свађају(да буде арно-добро у току целе године).

Од први Божић су некрштени дани и искачу караконџуле)болести-плашило) до двети Јован Крститељ(20 јануар)-дотле и колеђани негде певају, тад се стварају сотоње-осотоње.

У народу се тумачи караконџула-мушки ђавол или караконџула-женски ђаво.

На бадње вече закоље се кокошка и стави се верига и стоји док пројде

Божић и т’г се узне и служи као лек-куј немож да спи тури се под главу ноћом да бајаги спи.

На божић узне се крст из воду-кад буду водице и зајде се црква с барјак и иду сви из село да зајду цркву.

Кад појду да зајду цркву-кад изваде крст из воду на водице(крст се тура на божић до водице-су некрштени д’ни).

На бадње вече закоље се кокошка и стави на веригае да стоји док пројде божић и т’г се узне и служи као лек-куј немож да спи тури се под главу ноћом-да бајаги спи.

На божић се узне крст из воду-кад буду водице и зајде се црква с барјак и иду сви из село да зајду цркву.

Кад појду да зајду цркву кад кад изваде крст из воду на водице
Кад писку пилитија- тој су некрштена деца, што су се родила од божић до водице-и које умре оно отиде под ведро небо и дете писка.

Крст стоји у цркву у воду-од к’д се одсече крст, напрај се и после куј оће плати, он носи крст-а крст носи куј неје са здравје, а носи крст да оздравеје.

Кладанац се кити на водице(зима-после божића) и пије се вода кроз босиљак на водице да буде здравје.

Тај пилитија су никаква, несу косови а црна су и живе у браниште, личе на косови а несу косови.




ХЛЕБОВИ (омешени за бадње вече)-са обредним значењем
Запис: 1970.г, 1976.г 2000.г. и 2007.године села: Крушевица, Преданча(Г.Дејан), Доње Гаре, Шишава, Ломница-Власотинце
Казивачи: Младеновић Благоге(1920.г), Младеновић Марица(1925.г), Руска (Грујић) Вељковић(1900.г), Ивановић Јован и Смиљка(1926-1928.г) и ученици школе у Шишави-Ломници
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог
9.aприл 2007.године Власотинце
-НАСТАВИЋЕ СЕ-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Sre Nov 20, 2013 2:37 pm


-НАСТАВАК-

* * *

ЗАПИС О КОЛЕДАРИМА И БОЖИЋУ

Често су коледари била деца, која су била обучена у кожуцима одраслих и носила са собом тојаге да се бране од псета.

Тај обред певања коледарских песама задржао се у црнотравско власотиначком крају све до 6. година 20. века, али је скоро нестао увожењем комунистичке идеологије у свим порама друштва-јер се сматрало да је „религија опијум за народ“ и противу ње се требало борити „свим средствима“-па и забраном разних обредних ритуала у извођењу божићних, ђурђевданских, лазаричких, додолских и других песама везаних за верске обреде и прошлост нације.

Негде 77.година 20.века-приликом похађања школе одраслих у село Крушевица, све о коледарским песама сам забележио од тада ученика за одрасле-тада сам им предавао математику.

Сви они су у већини и сами певали коледарске песме после другог светског рата(а неки и пре тога)-по селима Ладовица, Крушевица, Бољаре, Орашје и другим селима власотиначко црнотравскога краја.

Запис 1970-1984.године село Крушевица-Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

* * *

ЗАПИС О СЕЋАЊИМА НА СВЕТОВНИ ПРАЗНИК БОЖИЋ:

Божић као световни празник се у нашем крају славио слично свуда и на село и у граду. На бадље вече код нас-у моје родно село Преданча, а и у село Крушевица(где сам д 1973 до 1985.године службовао у школи становао и живео у приватној кући у село Крушевица)-као и у осталим брдско планинским селима Горњег Повласиња у власотиначком крају.

Као дете-а после 70.година 20. века, овако се спремало Бадње вече(уочи Божића):-„се омесе ’лебови:поље, краве, свиње, кокошке, кућа, лозје, гумно, бачва и орашњак-то је баница, испечу се коре и напрску се са ораси и са водом (село Крушевица 1976.године-а у планинском делу Горњег Повласиња без „лозје“-меси се „овчар“ и „говедар“-стока)-па се изнесе у белу мушку кошуљу са босиљком и женком.

Домаћин иде предвече и одсече бадњак(церово дрво младо). Бадњак дрво се исече на комаде, па се уноси увече у кућу са сламом и бадњаком.

Домаћин чукајући на врата-улази у кућу и виче:“Еј мечка однесе орашњак, добро вече, дошла нова година, сас јаретинка, сас прачетинка, стелетинка, сас дечица/све се изговара што им је мило у кући)-а чланови породице у кући извлаче сламу и изговарају:“ме..куји...му.., бе..,пију..,пију..,“-рикају, пискају:пију, пију...

То је било 6. година 20. века, а касније се увече се секо бадњак(млада церовина)-три пута ударило секиром, пила ракија за благослов, тако да је дрво падало у правцу изгревања сунца.

Бадњак се уносио унутра, са малим завежљајем сламе, уз лупање врата оног ко уноси бадњак(домаћин куће) и радосним речима овако изговара:“добро вече, носим вам бадњак у кућу, уносим вам радост у кућу, стиже млади Бог.

Са сламом домаћин иде по кућу и вика:“квак, квак..“-а деца иду по њега и вику:“пију, пију...“-опонашајући квочку са пилићима.
Кад домаћин изговара :“родио се млади Бог“-а а чланови куће одговарају:“Заиста се родио“.

Све што се спреми за бадње вече се ставља на сто на коме домаћин запали свећу уз ритуал. Више се Бадње вече није славило на сламу у кућу.

Негде 70-81.година 20.века док сам становао са породицом као наставник школе у приватној кући Јована Ивановића-све до 1980. године сам са породицом учествовао у божићном ритуалу, који је био исти као и у мом детињству негде 50.година 20. века у родно планинско село Преданча (Горњи Дејан).

Читаве те генерације су веровале и истинским славиле Божић, а ми смо као деца-потом и мој син као дете у село Крушевица, радовао том празнику.

Наравно да у брдско планинском делу власотиначкога краја Божић је слављен као истински хришћански празник, безобзира на тадашње забране комунистичке идеологије,јер она није много имала утицај на овај слој планинских горштака јер се никада нису бавили политиком и били су марљиви печалбари, који су се борили противу свог сиромаштва.

Негде у половини 70. и 80. година 20. века, верски празник Божић и обреди са ритуалом су почели да се губе, јер настаје време „школоване“ генерације у једном другом систему вредности социјализма.

После распада социјализма, негде 90. година 20. века и почетком 21. века, неки обичаји везани за Божић се некако враћају, али на један други начин, који није

Био истинска вера у љубав, поштење и људске вредности. Партиска идеологија и потрошачко друштво у време социјализма је утицало да се потпуно одбаци традиција-па и божићни обичаји, па се нажалост у 21. веку некако полако враћају, али негде чак више из помодарства и неког самодоказивања и исказивања моћи, што је у супротности са хришћанством.

Но, ипак Божић се слави у скоро свим домовима-славе га и они који верују или неверују или су слављеници из помодарства.
Нема више ни села, на почетку 21. века су опустела, а са њима и стари обичаји везани за Божић и друге верске празнике. Данас се скоро Божић слави подједнако исто и у селима и у граду.

Ретки иду те секу Бадњак, изводе обред са три пута ударање секиром, крстење, пијење ракије уз благослов и доношење бадњака испред куће и уношење сламе у кућу.

Махом се иде по „шумкама“-грањке од цера-храста, које се чак продају на пијац или се иде по њих изван града или села. Често се њиме „ките“ кола, па се може видети свуда по граду.

Спрема се вечера, изводе по неки обичаји везани за „тражење паре“ у кравајчету, а има још по неких сељака који испоштују старе обичаје на њивама са пољем, воћњацима-односе се „колца“ од сламе-ките воћке и виногради, како би родили.

Махом се и на село, као и насељеници из села у град на периферији пеку прасићи на ражањ-на Божић, остао стари обичај из прошлости, како би се пред зору док се пеће прасе пуца петардама, а неки и из ватреног оружја-док у мом детињству се пуцало из прангија, које су се „пуниле“ барутом.

Нажалост та „пуцњава“ се наставља и по цео дан- шенлучење из ватреног оружја, па се често долази и до повреда.
Сада се често користи „јутарњи поздрав“-рођења Христа, али помало је то све вештачко, нема ону праву верност у речима и осећањима.

Данас има и колективно паљење бадњака, кога организује православна црква у граду. Народ се ипак негде окупља, што је важно за његов опстанак у овим смутним временима.

Сви ми који памтимо старе обичаје и смо учествовали у радостима божићних обичаја, помало са сетом се сећамо своје прошлости и радујемо се што се наша традиција наставља, па макар и у неком другом облику.

Запис: 1970-2007.године села: Крушевица, Дејан (махала Преданча), Равни Дел, Ломница, Шишава, Средор општина Власотинце, југ Србије

Забележио: Аутор Мирослав Младеновић наставник у ОШ „Карађорђе Петровић“ у село Крушевица и у ОШ „Браћа Миленковић“ села Шишава и локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије, општина Власотинце

Постављено на ФОРУМ (интеренета) 7 април 2007.године Власотинце, република Србија
Аутор Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце

* * *

Аутор: Мирослав Б Младеновић мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

Постављено: 20. новембар 2013.године, Власотинце, република Србија

-НАСТАВИЋЕ СЕ-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Sre Nov 20, 2013 2:39 pm


-НАСТАВАК-

* * *


Аутор Тема: Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (Прочитано 61356 пута)
0 чланова и 2 гостију прегледају ову тему.
Miroslav Mladenovic nasta
члан

Ван мреже

Организација:
Osnovna skola
Име и презиме:
Miroslav Mladenovic
Поруке: 57

Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju
« у: 21.28 ч. 10.11.2007. »





Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju - Вокабулар
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0 - Кеширано - Слично
Srpski jezik - Vokabular forum .... reference: Ciglarstvo u našem kraju, autor Miroslav Mladenović Mirac .... Na božić uzne se krst iz vodu -kad budu vodice i zajde se crkva s barjak i idu .... Zabeleženo u selima oko Vlasotinca-Gornji deo Povlasinja 1976. godine Zabeležio Miroslav mladenović lokalni etnolog
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0

* * *
Koledarske pesme u vlasotinačkom kraju-Gornje Povlasinje - MyCity
www.mycity.rs/.../Koledarske-pesme-u-vlasotinackom-kraju-Gornje-Povlasinje.html - Кеширано - Слично
20 мар 2010 ... Коледарске песме у власотиначком крају-Горње Повласиње.. .... У време Божића у власотиначком крају било је ритуалних обичаја, који се у овом крају... Забележио: Мирослав младеновић локални етнолог #
http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Koledarske-pesme-u-vlasotinackom-kraju-Gornje-Povlasinje.html

* * *

Народни обичаји у власотиначком крају • Forum Srbija
www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=400&t=35069... - Кеширано
Али у неким селима брдско планинскога краја је тај обичај се изводио све до 60-70. ....Мирослав Б-Младеновић локани етнолог Власотинце 2.4. ..... Ne valja na Božić čovek da se opije, jer se smatra da će biti pijan cele godine. ..
*
Народни обичаји и веровања • Forum Srbija
www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=400&t=9338... - Кеширано - Слично
Zapis 1970-1976. godine Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog ..... Na božić uzne se krst iz vodu -kad budu vodice i zajde se crkva s
http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=400&t=35069&start=10

* * *
Tradicija,obicaji i verovanja u nasem narodu - danubius forum
danubius.bestoforum.net/t5398-tradicijaobicaji-i-verovanja-u-nasem-narodu -Кеширано
Sačuvan je ovaj običaj do naših dana, mada je danas Srba više u .... Ne valja na Božić čovek da se opije, jer se smatra da će biti pijan cele godine. .... Reference: Ciglarstvo u našem kraju, autor Miroslav Mladenović Mirac ...
http://danubius.bestoforum.net/t5398-tradicijaobicaji-i-verovanja-u-nasem-narodu

* * *
Народна веровања (Заветотине) у власотиначком крају - Порекло
www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=338.0 - Кеширано
Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог И ... Не ваља на Божић човек да се опије, јер се сматра да ће бити пијан целе године. ..... narodni običaji i ... miroslav mladenovic nasta: narodna verovanja ...
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=338.0

* * *
Аутор: Мирослав Б Младеновић мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

Постављено: 20. новембар 2013.године, Власотинце, република Србија
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
avatar

Datum upisa : 28.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Čet Nov 21, 2013 3:37 pm


Аутор Тема: Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (Прочитано 61356 пута)
0 чланова и 2 гостију прегледају ову тему.
Miroslav Mladenovic nasta
члан

Ван мреже

Организација:
Osnovna skola
Име и презиме:
Miroslav Mladenovic
Поруке: 57

Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju
« у: 21.28 ч. 10.11.2007. »





Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju - Вокабулар
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0 - Кеширано - Слично
Srpski jezik - Vokabular forum .... reference: Ciglarstvo u našem kraju, autor Miroslav Mladenović Mirac .... Na božić uzne se krst iz vodu -kad budu vodice i zajde se crkva s barjak i idu .... Zabeleženo u selima oko Vlasotinca-Gornji deo Povlasinja 1976. godine Zabeležio Miroslav mladenović lokalni etnolog
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0 )
Nazad na vrh Ići dole
Sibila_
Zalutala Niotkuda
Zalutala Niotkuda
avatar

Datum upisa : 20.12.2011

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Pet Dec 13, 2013 5:12 pm

U Banatu je prilično rasprostranjeno verovanje da kad petak 13. padne u decembru treba uhvatiti muvu, staviti u papirić pa u novčanik, kako bi sledeće godine bilo para.
E pa sad, ako se slučajno neka muva zadesila u stanu, šta da kažem, probajte!

Ja jednu našla i utepala, ako bude bolje dogodine, javiću vam  :zubi3: 










coni
Nazad na vrh Ići dole
Lakota
- slučajna prolaznica-
avatar

Datum upisa : 11.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Pet Dec 13, 2013 5:16 pm

Krecem u potragu,da znas da me danas terao baksuz  ererere ,a cini mi se da sam jednu spazila oko stone lampe.. lu6777 
Nazad na vrh Ići dole
Sibila_
Zalutala Niotkuda
Zalutala Niotkuda
avatar

Datum upisa : 20.12.2011

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Pet Dec 13, 2013 5:16 pm

Srećno, ne daj da utekne, vreme prolazi  lu6777 zlz 










coni
Nazad na vrh Ići dole
Lakota
- slučajna prolaznica-
avatar

Datum upisa : 11.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Pet Dec 13, 2013 5:19 pm

..zalepih je mlatilicom  smehsmeh ..valjda se racuna booored 
Nazad na vrh Ići dole
Sibila_
Zalutala Niotkuda
Zalutala Niotkuda
avatar

Datum upisa : 20.12.2011

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Pet Dec 13, 2013 5:28 pm

Nije bitna metoda, samo da je mUrtva i u novčaniku  smehsmeh 










coni
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    

Nazad na vrh Ići dole
 
Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 4 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
 Similar topics
-
» Religije sveta
» vratice se rode

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: GEOGRAFIJA PREBIVALIŠTA/ETNOSI :: DRŽAVE :: SRBIJA-
Skoči na: