DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
mladenk

avatar

Godina : 63
Location : Pored Dunava
Datum upisa : 26.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Uto Jan 18, 2011 9:16 pm


* Ако се удариш у лакат - имаћеш госте/неко те жели.
* Не скупљај мрвице са стола у руку - бићеш сиромах.
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Sub Jun 11, 2011 11:01 pm

Obicaj je kad se iskopa temelj za kucu, pa pre nego se zalije beton, tu na temelju da se zakolje nesto ( petao, ovca..)










Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Sub Jun 11, 2011 11:16 pm

Ne pali cigaretu na svijecu-prizivas smrt u kucu

Ja to bas i ne razumijem,ali nekako izbjegavam...ipak!










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com Na mreži
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Ned Jun 26, 2011 12:41 pm

Srbi veruju da ako ucine nesto lose, vratice se zlo njihovoj deci.










Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Pon Jul 18, 2011 11:10 pm

-U Srbiji se od davnina svadbe uglavnom dešavaju u jesen. Običaj je ustanovljen u vremenima kada je život bio podredjen seoskim poslovima pa je jesen kada se završe poljski radovi, obere letina bila rezervisana za svadbe. Sačuvan je ovaj običaj do naših dana, mada je danas Srba više u gradovima no u selima. Tako je i sa ostalim svadbenim običajima koji se nisu suštinski menjali vekovima.



-Dobro je da mlada na dan venčanja pogleda mladoženju kroz verenički prsten jer će na taj način obezbediti sebi njegovu večnu ljubav, samo je jedan od obaveznih narodnih rituala, običaja koji se preporučuju kako bi mladima doneli srećan i dug život...

-Za Srbe kumovi imaju posebnu ulogu ne samo na svadbi već i u celom životu.Kum nije dugme ili Bog na nebu a kum na zemlji, su narodne poslovice koje kazuju koliko su kumovi važni. Bez kuma nema venčanja ni gradjanskog ni crkvenog, oni su svedoci pred Bogom i narodom. Mladoženja ima kuma a mlada kumu i to su obično njihovi najbolji prijatelji ili porodični kumovi ako se kumstvo prenosi sa generacije na generaciju. Na dan svadbe gosti se okupljaju i kod mlade i kod mladoženje

-U seoskim sredinama ispred mladine kuće na vrh drveta se okači jabuka pa dok se ona ne obori mladoženja ne može ući u mladinu kuću.


-Posle ceremonije venčanja mlada nasumice baca bidermajer preko ramena koji hvataju neudate devojke. Veruje se da će ona devojka koja ga uhvati biti sledeća koja će se udati. Takodje, na vratima crkve ili opštine kumovi bacaju metalni novac po svatovima, što treba da simbolizuje blagostanje koje mladence očekuje u zajedničkom životu. A kada se sve ovo obavi, tek onda počinje svadbeno veselje koje uz muziku, dobro jelo i piće traje do ranih jutarnjih sati a u nekim krajevima Srbije traje čak i više dana...


-Sečenje svadbene torte, koju zajedno obavljaju i mlada i mladoženja je takodje veoma stara tradicija koja simbolizuje zajedništvo mladog para. I naravno, kada se sve završi i mladenci krenu kući mladoženja će mladu preneti preko praga. To je paganski običaj starih Slovena po kome se smatra da duhovi predaka žive u pragu svake kuće, pa da ih mlada ne bi gazila kada prvi put ulazi u kuću, mladoženja je prenosi preko praga poštujući tako svoje pretke.
Izvor : glassrbije










Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Sre Okt 05, 2011 10:32 pm

Mi smo nasi

Izraz kojim pokušavamo (u većini slučajeva uspešno) da nateramo gosta da uzme ono što mu nudimo. Gost se naravno u početku nećka,ali posle ove rečenice ipak popusti.


A: Prijatelju uzmi pitu, prava domaća.
B: Neka,neka ne mogu sad.
A: Ma 'ajde nemo' te sramota, mi smo naši.
B: Pa 'ajd' da uzmem jedno parce.



Vukajlija.com












Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Sre Okt 05, 2011 10:45 pm

sonia ::
Mi smo nasi


Jok...smehsmeh
MI SMO SVOJI!
rlol rlol











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Uto Dec 13, 2011 8:30 pm

cojle ::
sonia ::
Mi smo nasi


Jok...
MI SMO SVOJI!




U selima Negotinske krajine, nekada se upraznjavao jedan zanimljiv obicaj – takozvano “strndzanje”, sto bi znacilo milovanje, ljubljenje, mazenje izmedju mladica i devojaka koji nisu bili u vezi.

Istrazivanjem ovog lokalnog obicaja, saznalo se da je strndzanje znacilo da je momak mogao sa svakom devojkom, i obrnuto, a dogadjalo se i da vise parova bude na jednom mestu. Ovakva sloboda mladima je bila dozvoljena u odredjenim prilikama, kad su sabori, vasari, seoske igranke. I same majke, prosto su gurale kcerke u narucje mladica, a cesto i same prisustvovale strndzanju. Ipak, to nije bila ljubav bez granica, znalo se dokle se moze i sme – sto znaci da je muska ruka smela samo do pasa, sve ostalo osim ljubljenja i mazenja bilo je nemoralno i nedopustivo.
Uvece bi u selima bile sedeljke. Mlade devojke su prele i plele vunu uz vatru. Momak bi se prikrao devojci, zgrabio vreteno ili nesto drugo njeno i pojurio u mrak. Devojka bi ustala, potrcala za njim, da, kao vrati vreteno, a svi su znali da je otisla da se ljubi i miluje. I eto to je bilo strndzanje. Ipak strndzanje se najcesce desavalo na igrankama. Momak je birao devojku, a onda su poljupci i zagrljaji bili neizbezni. Devojke zbog ovakvog ponasanja niko nije ogovarao. Naprotiv – one su smatrane boljim devojkama i bolje su se udavale…










Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Uto Dec 13, 2011 9:23 pm

sonia ::
U selima Negotinske krajine, nekada se upraznjavao jedan zanimljiv obicaj
– takozvano “strndzanje”,
sto bi znacilo milovanje, ljubljenje, mazenje izmedju mladica i devojaka koji nisu bili u vezi.



Istrazivanjem ovog lokalnog obicaja, saznalo se da je strndzanje znacilo da je momak mogao sa svakom devojkom, i obrnuto, a dogadjalo se i da vise parova bude na jednom mestu. Ovakva sloboda mladima je bila dozvoljena u odredjenim prilikama, kad su sabori, vasari, seoske igranke.



Valjevski kraj je oduvek bio Srbija na Zapadu a pogled ka Beču i Pešti
s visova valjevskih planina je širio vidike i ljubavnih sloboda.

Nije se "strndžalo" al se odvajkada "drndalo".
Ne samo momci i devojke... već i stariji...
ma celo selo po vazdan.
A vašara, preslava i "crvenih slova" kol'ko oš.

Posle strižanja ovčica moralo se pomučiti i prerediti vunu.
Zalud igle i veština prepleta bez dobre pripreme.

Nema fine niti bez dobrog drndanja.

E zato se za opšte dobro i drndalo složno.
Tetke, ujne i strine su razgranale moćnu mrežu podrške zlatnom zanatu: momci bi strizali, devojke kvasile a ortački drndalo.


A valjevski kraj se ne odriče starih zanata i dobre tradicije...
od vajkada do današnjih dana
- drndanje je naš izum! jwwwwww












Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Uto Dec 13, 2011 9:31 pm

cojle ::








Nema fine niti bez dobrog drndanja.

- drndanje je naš izum!





Beli konac – na tebe misli misli crni momak. – Devojacka praznoverica u kojoj pojava belog konca na garderobi oznacava mogucu simpatiju crnog momka prema toj devojci..

I zato..ne drndaj










Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Pet Jan 06, 2012 8:36 pm

NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM KRAJU:(sa dodatkom)


- Kad žiška izilazi iz vatre u ognjištu, onda će doći do prolepšavanja vremena. Ako na Svetiliju (2.avgusta) zagrmi, veruje se da neće imati orasi i lešnjaci.N verski praznik eremija deca nose gvozdenu lopatu i kukom lupaju obilaze’i oko ku’e i pevaju:“Eremija u polje, bezite zmije u more-verski praznik na koji se preaznuje od zmija

Ne valja na Božić čovek da se opije, jer se smatra da će biti pijan cele godine.

Kad se mačka okrene istoku i šapatom se umiva, biće kiša.

Ko nosi izvrnutu košulju ili čarapu, biće zaštićen od uroci.

Kad neko umre valja ga čuvati da ga mačka ne preskoči da se nebi uvampirio

.Posle preobraženja (kada se preobrne zemlja i nebo, 19. avgusta), nekupa se jer se preobrazila voda.

Veliki je greh da se izvor zamuti i ptičje gnezdo rasturi. Kada laste nisko lete, biće kiša.

Ako se u snu obriješ, onda se skidaju velike brige.

Kada goveče zimi otrisa noge, onda najavljuje sneg.

Kad dete prohoda i za koji se prvo predmet uhvati, onda se smatra da će mu to biti njegovo zanimanje.

Na Mladenci treba paliti đubre, da nebi cele godine imali buve u kući. Devojka koja dugo sedi na pragu, odvraća od sebe momke.

Ako dođe tuđe kuče (pas) i laje pored kuće, i laje pored kuće, znači da je došla sreća u kuću i netreba ga terati da ode.

Voće se ne sadi na prestupnu godinu, jer će jedne godine roditi a druge ne.

Ako se želi da se utvrdi da neko laže ili vara, onda se uzme mačka i gladi od vrha prema repu i izgovara „Maco moja lepa lepa maco, kaži mi da li taj i taj laže ili vara“. Onda ako mačka zavrti repom, znači da potvrđuje istinu laganja ili varanja.

Kada neko umre, posle opojanja popa i polaska mrtvaca iz avlije, potrebno je za njim baciti šaku busenja zemlje da ne bi još ko umro iz kuće.

Ne valja da se u kući prevrću činije (tanjiri), da ne bi bilo gladi-naročito od dece.

Kada neko ide na put u pečalbu, obavezno za sreću iza njega, sipa se voda. Na neželjenu osobu prilikom izlaska iz kuće se baca kamen, da se nikada više ne vraća u kuću.

Kad se sretne baksuz na put, onda se pljune u stranu, verujući da se neće nižta loše desiti kad se pljune na zemlju.


Zapis 1980 godine selo:Kruševica, Ravni del. Predanča(Gornji Dejan), kazivači: Smiljka Ivanović, Olga Lepojević(1923.g) i Marica Mladenović (1925.g)
Zabeležio: Miroslav mladenović, lokalni etnolog











Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Pet Jan 06, 2012 9:05 pm

Jest ovaj narod smijesan smehsmeh Mislio sam postat Srbin,u vezi slave koje skoro svaki tjedan slave, ali po ovakim obicajma, no thx. rlol
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Sub Jan 07, 2012 12:30 pm

Dolinac ::
Jest ovaj narod smijesan Mislio sam postat Srbin,u vezi slave koje skoro svaki tjedan slave, ali po ovakim obicajma, no thx.







Ej, QQ majko! Citaj sad ZANOVETINE vezane za PECALBU!

Kad se pođe u pečalbu, kod izlaznih vrata stavi se žar na lopaticu, stovna(testija) s vodom i „prepreči“ sekira sečmice okrenuta nagore. Pečalbar preripi (preskoči) žar na lopatici, zatim sekiru, pa vodu ili obrnutim redom Pri skoku, svaki put izgovori:“Preripi oganja, neizgore se, preripi sekiru, neiseko se,, preripi vodu, neudavi se“.
Kad se pečalbar šalje u pečalbu, tog dana kuća nije smela da se mete, da se pečalbar negdne ne smete.
Kad se pođe u pečalbu
nije poželjno da ha prvo sretne žensko dete ili može da bude presritač ako nosi pune t5estije(stone) sa vodom,kako bi pečalbarske kese bile pune sa novcem.
Kad se pođe u pečalbu, prestretač mora da bude batlija, kako bi bila bolja pečalovina.
Kad se pođe u pečalbu, poželjno je da presretač ne kaže:“ Dobra ti sreća“-već mora reći:“Ako Bog da“.
Postojalo je verovanje, da ako pečalbar sretne baksuza pri polasku u pečalbu ili ako mu se neodgovori i nazove Bog-vraćao se kući i ponovo kretali, kako bi ih presreo neki batlija. neki su zboh tog verovanja i išli rano u zoru kada su putevi bili pusti.
Kada se polazilo u pečalbu, žene pečalbara su su lomile grančice i njime kitile kuću , sa verovanjem:“Koliko grančica, toliko iljadarke da zapečali“-a sakupljale su i bukove treske(iverje), da pečalbar zaradi pare „kako treske“.
Često su u nekim selima brdsko planinskog dela crnotravsko-vlasotinačkog kraja-mlade žene lomile grane gloga, ili bilo kojeg trna koji se lako zakači za odelo, kako bi se i muž pečalbar „zakačio“ za svoju ženu i „da joj se vrne“.
Postojalo je verovanje da se pečalbaru mogu praviti mađije sve dok ne prođe neku vodućreku, potok-pa su ih ispraćali svedok se neprođe potok.
postojalo je verovanje da se pečalbaru metne trn na rukav kaputa i izgovori:“ neka se pare vataju za tebe kako ovija trn“.
Kada se ispraćao pečalbar, obavezno se na dno u flašama vraćala rakija ili vino, kako bi se ponudila onim koji se sretnu na put, koji misu smeli da odbiju da nepinu i nazdrave za pečalbarom-a onaj ko odbije verovao se da je baksuz.
Kada žena isprati pečalbara u pečalbu, usput iskopa sa busenom(zemljom) poljsku travu zvanu vrtipop (belu radu) i odnosi kući i namnjuje svom mužu pečalbaru. neguje je i zaliva, pa ako budu kržljavi cvetovi, onda zarada neide dobro a ako je cvet dobar, lep i veliki, znači da mu ide dobro pečalba i u kući nastaje prava radost.

Reference: Ciglarstvo u našem kraju, autor Miroslav Mladenović Mirac Vlasotinački Zbornik broj 2 , 2006. godine Kulturni centar Vlasotince
8.april 2007. godine Vlasotince Zabeležio Miroslav Mladenović lokalni etnolog










Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Uto Jan 24, 2012 8:23 pm

Obicaji- Boljevacki srez - Ustajanje. - Kad hoće čovek u jutru da ustane gleda prvo da podigne glavu. Zatim gleda da stane na zemlju prvo desnom nogom, pa posle levom. Ako bi ko prvo podigao noge pa posle glavu, ili bi prvo stao levom nogom na zemlju, narod misli, da bi mu se toga dana desila kakva nesreća i svi bi mu poslovi isli natraške. Čim čovek ustane, odmah počne da se oblači. Prilikom oblačenja pazi da prvo navuče desnu nogavicu pa onda levu; ako oblači gornju haljinu, onda pazi da prvo navuče desni rukav pa levi. Pošto se obuče, počinje da se obuva. Prvo obuje desnu nogu pa levu. I prilikom izuvanja uvek pazi da prvo izuje desnu nogu pa levu, a tako isto i kad se svlači uvek gleda da prvo skine desnu nogavicu ili desni rukav. Seljak će samo onda obuti prvo levu nogu, kad pati od gorušnice, jer se veruje, da će tada gorušnica prestati.

Kad se oblačenje svrši nastaje umivanje. Prvo se operu dobro ruke, zatim se prekrsti i pomoli Bogu: "Pomozi, Bože, i današnji danče!" Zat im se tri put pljusne vodom po obrazu. Seljak se nikad više od tri put neće pljusnuti vodom po obrazu, jer se ne valja. Ko bi se pljusnuo više puta, kažu da umiva đavola. Čim ko bude gotov sa umivanjem uzima rukav od košulje ili skine šubaru sa glave pa se njome obriše. Oni što su kod stoke nose velike šubare pa se njima uvek i brišu. Ubrusom se samo briše domaćin, a ostala čeljad obično rukavom od košulje ili šubarom. Ženskinje se obično briše rukavom a muški šubarom. Posle umivanja ide svaki na svoj posao. Nikakav posao neće preduzeti ni muško ni žensko, dok se ne umije. Ko bi neumiven ma kakav posao otpočeo, toga bi ceo dan gonila rđa i učinio bi neku štetu.
Savatije M. Grbic











Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Uto Jan 24, 2012 9:29 pm

sonia ::
Obicaji- Ustajanje.
Ako bi ko prvo podigao noge pa posle glavu, ili bi prvo stao levom nogom na zemlju, narod misli, da bi mu se toga dana desila kakva nesreća i svi bi mu poslovi isli natraške.

Prilikom oblačenja pazi da prvo navuče desnu nogavicu pa onda levu; ako oblači gornju haljinu, onda pazi da prvo navuče desni rukav pa levi.

Prvo obuje desnu nogu pa levu. I prilikom izuvanja uvek pazi da prvo izuje desnu nogu pa levu, a tako isto i kad se svlači uvek gleda da prvo skine desnu nogavicu ili desni rukav.

Seljak ć kad pati od gorušnice...zatim se prekrsti i pomoli...

Zatim...
Savatije

Rad uroka...
diži obe noge a svlači i navlači odma'.
I zalečićeš gorušicu. :329340:











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Pon Jan 30, 2012 8:35 pm

MAĐIJE.
- Kad muž da se vrne, žena stavi grne, pa uzne njegovi opanci, pa gi kuva i vika:“ grne krči, a Vlajko muž po mene trči“.


- Žena sabere kamenje stavi u pantalone ili u košulju i ukači gi na klin, pa vika:
„Kolko kamenje što teži, tolko moj muž mene da teži“.

- Kad bude Đurđevdan i uveče onda devojka u dolinu kude je zuka(u baru sa vodom i travom-močvara) pa uzne tri struka pa gi stavi i preseče jednako i narekne momci:“ ovoj sam ja, ovoj znano momče, ovoj neznano momče. Pa koj struj za jednu noć najviže naraste, toj će biti njeno momče. Obistinilo se tetka Olgi Lepojević (Kruševica-kazivaču verovanja-mađija).


-Na badnje veče uzne devojka pa poseje ov’s i kaže na ov’s:“Da dojde knoći njon mom’k da uzne da žnju.


- Kad se omesi na b’dnje veče kravajče, pa takoj kad se uzne pa podeli na sva decu po parče i uzne devojka pa onija zalok oblizne pa ga ostavi pod jastuk i ogledalo i češalj i jedno vlakno od kosu-kuj je moj momak da dojde kod mene knoći da se umijemo, da se načešljamo, da se ogledamo, koj je poubav od mene i njega i da dojde da večeramo i ja ću mu naprajm od kosu ćupriju i da dojde kod mene(istinitost mađije u mahalu radenkovci u selo Kruševica-u s’n je dojde ona ga ne volela i on gu nametne na ramo i odnesu)


- Kad žena neće muža i odnesu pa joj izvrnu košulju, pa gu uznu i odnesu u vodenicu i dadu na vodeničara, pa gu vodeničar pušti kroz buku(cev gde voda protiče i obrće vodenično kolo) i dole gu vate i pa gu okrenu što je na lice na naopako i dadu gu na ženu da gu obuče-takoj da ga zavoli.


-Krstoputina je mesto gde se „ukrstaju“ putevi i gde se sastaju, sabiraju i žene i deca i stariji da se priča, ogovara, čuju novosti u selo, gde se prave noću u vreme jeseni sedenjke za mlade momke i devojke, gde se deca sastaju i igraju često u prašini. takvo mesto je pogodno za pravljenje mađija u selo. Ako neki bolestan predpostavlja da su mu napravljene mađije, skida neki deo svog veša-a obično se prave mađije na fustanče(donja suknja žene) i toj se zapali na krstoputinu. Zatoj se ne mokri na krstoputinu.


Kazivač Olga lepojević, 1981.godine selo Kruševica













Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Ned Feb 26, 2012 10:12 pm

. Godina.



U Srezu Boljevačkom narod računa godinu od Đurđeva-dana pa do drugoga Đurđeva-dana. Kad neko pogađa slugu za godinu, pogađa ga obično od Đurđeva-dana do Đurđeva-dana.

Godina se deli na polgođa, a ima ih dva: Đurđevsko, koje traje od Đurđeva-dana pa do Mitrova-dana, i Mitrovsko, koje traje od Mitrova-dana pa do Đurđeva-dana.

Godina se deli na godišnja vremena, kojih ima četiri: proleće, leto, jesen i zima. Proleće traje od Mladenaca (9. marta) pa do Vidova-dana (15. juna); leto traje od Vidova-dana pa do Male Bogorodice (8. septembra); jesen traje od Male Bogorodice pa do Sv. Andreje (30. novembra); zima traje od Sv. Andreje do Mladenaca.

Godina se deli na dvanaest meseca, koji se zovu: januar, februar ili veliki sečko, mart, marta ili mali sečko, ili derikoža, jer onda najviše lipsava stoka, a naročito mladi jaganjci. U narodu ima ova izreka: "Sečko seče, marta dere". Za ovim dolazi april ili đurđevski mesec, maj, juni ili trešnjar, juli ili žetvar; avgust ili gospođinski mesec; septembar ili grozdober; oktomber ili listopad; november ili mratinji mesec i decembar ili božićni mesec ili koledar.

Još se godina deli na pedeset i dve nedelje. Neke nedelje imaju svoja naročita imena. Tako nedelja pred zimnjom Zadušnom zove se Urša, Šarena ili Redovita nedelja, jer se te nedelje ne posti ni sreda ni petak. Za ovom dolazi Zadušna nedelja ili Mesopusna, a za ovom Bela ili Siropusna nedelja. Prva nedelja Velikoga posta zove se Tudorova ili Čista, druga - Pačista, treća - Krstopoklona, četvrta - Sredoposna, peta - Gluva, šesta - Cvetna, sedma - Velika ili Strasna nedelja. Nedelja uskršnja zove se Svetla, a za njom dolazi Tomina nedelja. Nedelja u koju padaju Trojice zove se Rusana nedelja. Ostale nedelje nose imena praznika, koji pada te nedelje, kao Đurđevska, Petrovska, Ilinska, Preobraženjska, Gospođinska itd.

Godina ima trista šeset i pet dana, a kad je prestupna jedan dan više. Prestupne godine, po narodnom verovanju, ne treba saditi vinograd i voće, jer neće rod donositi, biće sve jalovo. Neki opet sade voće i kopaju rupe za voćke, ali sve po jednu rupu prestupe, preskoče, jer je i godina prestupna.

Deca, koja se rode prestupne godine, po narodnom verovanju, ne žive dugo.










Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Uto Mar 06, 2012 6:42 pm

Vrbopuc.

- Čim vrba zaživi narod veli da je nastao Vrbopuc. Vrbopuc se računa od Mladenaca do Blagovesti.



Narod veruje da se onda javlja jači polni nagon kod ženskinja. Priča se kako je nekakva baba zvala starca uz vrbopuc, a on joj se odazvao čak u jesen kad je stiglo vino govoreći: "Šta mi ti, babo, on juče reče?"










Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Sub Maj 12, 2012 10:42 pm

Narodni proroci su, u svojim proročanstvima, veliku pažnju posvećivali životinjama.
Tako je, recimo, po narodnom verovanju, "mačka đavolsko stvorenje jer
ona spava po budžacima, rernama, rupa­ma i ko zna gde sve ne". I to
tamo, posmatrao je norodni tumač, gde čovek ne želi ni da korakne. Zato,
tumačili su naši stari, "tamo gde mačka voli da spava - to mesto treba
izbegavati za odmor jer nije zdravo".


Po drugom verovanju posebno treba voditi računa
da vam mačka ne preskoči preko glave, jer se smatra da će vam to
pomutiti pamet. Naime, tog dana čovek je nesređen i ništa mu ne polazi
za rukom; sve radi naopako i ide kao pijan.


Kada je reč o psima, situacija je nešto drugačija. Jer, njih je "poslao Bog i oni nas čuvaju". Kad noću laju "to je na avetinje i sandžame koje se noću motaju oko nas".

Narod veruje da psi na anđele ne laju,
odnosno nikada ne napadaju dobre ljude; "tada samo cvile i vrte repom".
I po tome se, veli narod, može poznati kakav je ko čovek!


Međutim, ako pas iskezi zube na nekoga - to ne valja! Jer, uobičajeno je verovanje kod Srba, da je tu reč "o kakvom baksuzu i pas ga prepoznaje".

Kod nas se veruje
i "da tamo gde legne pas slobodno može leći i čovek jer pas zna gde je
dobro i zdravo mesto za spavanje i odmor, za razliku od mačke".


Što se cveća tiče, tu se situacija vezuje za Ijude.
Naime, postoje Ijudi kojima cveće ne ide od ruke i narod misli da sa
takvim ljudima nešto nije u redu. Onome kome cveće uspeva sve je dobro u
kući i zbog toga ima napredak u porodici.


Postoji i uvreženo mišljenje kod nas da cveće traži stalno prisustvo Ijudi
i da mora da se voli. Ono je, kažu proroci, živa duša, a neki čak idu i
toliko daleko pa tvrde i da cveće voli da mu se stalno priča i peva.


Da li je sve to baš tako ne znamo jer je sve to teško proveriti. Ali, tako kažu naši stari...



Natura broj 8 (avgust 1996)










Nazad na vrh Ići dole
montoya
NR .1 foruma
NR .1 foruma
avatar

Location : gde god da treba
Datum upisa : 09.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Sub Maj 12, 2012 11:06 pm

Ja verujem samo u pun tanjir....:)










Ludosti učinjene u mladosti ne može nadoknaditi sva mudrost u starosti.
..
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Српска традиција и обичаји    Ned Sep 23, 2012 7:54 pm






Srbi su narod s bogatom tradicijom i od najranijih vremena čuvaju svoje običaje. Tradicionalnom modelu ponašanja često se, međutim, pripisuje “iskonsko” poreklo. Zbog različitih istorijskih okolnosti, naš narod je bio izložen iskušenjima očuvanja tradicije, pa su brojni običaji nestali ili su, jednostavno, potisnuti. Naspram konzervativnih sredina koje čvrsto čuvaju običaje i verovanja, primetan je pokušaj obnavljanja običajnih rituala u savremeni život.

Pripadnost određenoj porodici, regionu ili etnosu oznaka je identiteta, legitimnost - smatra dr Vesna Marjanović, načelnik Odeljenja za proučavanje narodne kulture u Etnografskom muzeju u Beogradu. - Ipak, puko pozivanje na ostatke prošlosti i na tradiciju nikada i ništa nije objašnjavalo. Važan je kontekst u kome se fragmenti prošlosti čuvaju, ali važni su i razlozi zbog kojih se čuvaju: sećanje na poreklo, pojedine rodbinske veze, strahove da se nešto ne dogodi nepoželjno ukoliko bi se određeni običaj napustio, strahove od kazni predaka.

Mnogi običaji su preživeli, nadogradili se ili transformisali. Vreme u kojem se danas živi otvara pitanje naše spremnosti da se (o)čuva svoje u odnosu na uopštene modele ponašanja (poznate kao globalizacija). Dr Marjanović kaže da su tradicionalni modeli raznovrsni, u nekim sredinama to je potreba iskazivanja identiteta, osećaj pripadnosti u etničkom smislu, pripadnosti regionu ili samoj porodici, negde je vidljiva politička ili religijska pripadnost. Etnološka istraživanja doprinose razumevanju žive narodne kulture u Srbiji sazdane iz brojnih kulturnih slojeva nagomilanih u proteklim vremenima.

U srpskom društvu, samo prividno stara verovanja narušena su usled opštih kulturoloških promena i naprednijeg standarda života. Iako u procesu “korenitih” promena verovanja su, kako tvrde naši poznati antropolozi, osnov ritualnih postupaka i mitske realnosti.

I danas se veruje u srpskom narodu da je dete najpodložnije uticajima zlih sila i da ga treba čuvati posebnim merama koje su bile efikasne i u prošlosti, koje su primenjivale babe, majke - kaže dr Marjanović. - Živi su i običaji vezani za sklapanje braka - svadbu koja je, kao posebna obredna struktura u srpskoj kulturi, doživela mnoge promene ali ne i suštinske. Nošenje amajlije na venčanje ispod venčanice, razvezivanja svih čvorova, dodavanje nevesti muškog deteta - nakonjče, šljapavče, uskutnjače, vezuju se danas za sujeverje a nekad su bili oblici narodne religije.

Mladenci se i danas dočekuju sa šećerom, medom i pogačom, kako bi im bilo skladno i harmonično u životu. O sačuvanom prenošenju mlade preko praga naša sagovornica kaže:

- Mlada, novi član u novoj zajednici, nije smela da kroči na prag jer su prema verovanjima našeg naroda duše predaka tu boravile, pa je bilo i opasno uznemiriti ih dok se svi rituali propisani za uključivanje novog člana zajednice ne obave do kraja.

Dr Marjanović podseća i da je budućnost tradicije u stalnom dijalogu sa sadašnjšću, s trenutkom kada se tradicija u širem ili užem obliku upotrebljava ili zloupotrebljava:
ĐURĐEVDAN * O ĐURĐEVDANU, običaj je da se kiti zelenilom, đurđevdanskim vencima. Kultovi i mitovi još uvek žive u Srbiji. Često uobličeni u novije oblike živo su kulturno nasleđe stanovništva?
- Da. O Duhovima kolektivno se izlazi na groblje ne bi li se ostvario kontakt s precima. Kapija se kiti o Ivanjdanu, a na Petrovdan okuplja se oko kolektivne vatre s lilama (baklje od trešnjeve kore). U narodu je ostao strah od letnjih “ognjenih svetaca” i postojanje mitskih priča o izgoreloj letini ako je neko radio na sv. Marinu ili sv. Iliju. Primera je mnogo. Podizanje krstova, bandera na raskrsnicama o Đurđevdanu, znak je zaštite od groma u zapadnoj Srbiji.

- Tradicija se i proživljava. Tradicija je i stil života, gotovo slobodan izbor za većinu mlađe populacije u Srbiji. Fragmenti prošlosti promiču i stanovništvo živi negde više, negde manje s njima. Prošlost je prisutna u onoj meri u kojoj se oseća potreba da se živi jednim delom prema tradicionalnom modelu: da se seče i unosi badnjak i slama u kuću na Badnji dan, da se porodica okupi na Božić uz božićnu pečenicu i česnicu, da se ostvari komunikacija među ukućanima, da se o slavskom obredu svetkuje navečerje kao značajniji deo slavskog rituala nego sam dan slave.

Sa grupom stručnjaka Vesna Marjanović privela je kraju prvu fazu istraživanja krsne slave u Srbiji. Najstariji srpski običaj na dobrom je putu do Uneska.

- Korpus građe o krsnoj slavi kod Srba u Srbiji prikupljen tokom protekle godine na terenu pomoći će u oblikovanju ne samo predloga za nacionalni registar nematerijalne kulturne baštine Srba u Srbiji već i kao oblik živog nasleđa u kojem se mnogi Srbi prepoznaju i na čemu grade svoj identitet. Nikoljdan se, primera radi, slavi kao dan u kojem se slavi svetitelj (sv. Nikola) a ne sam svetac. Tradicionalni model je i da se u ime slave potroši ogroman novac, kako bi se načinila gozba s velikim brojem gostiju. Na to je ukazivala i Srpska pravoslavna crkva braneći preterivanje u jelu i piću, a i kasnije prema arhivskim izvorima i carica Marija Terezija Srbima u južnoj Ugarskoj.

A da li stvaranje umišljene slike o novom identitetu dovodi u opasnost duhovnost srpskog naroda u Srbiji?

- Pod izgovorom kulturne regresije tradicionalni oblici koji odgovaraju nekom prošlom vremenu upadali su u krizu. Mimikrija porekla odigravala se samo privremeno za potrebe izgradnje ličnog statusa u urbanoj sredini, ali stvarni emotivni naboj ostao je da tinja, pa su mnogi potiskivani običaji i verovanja oživeli, što govori o značaju koji za Srbe ima duhovna kultura, ili oblici nematerijalne kulturne baštine.

PORODICA, ČUVAR SEĆANJA
STVARNI oblici tradicionalne kulture i oni koji su proizvod naracija i sećanja, tipični su samo u porodičnim zajednicama, tamo gde više generacija živi pod istim krovom i gde se obredna praksa prenosi kao deo mikro identiteta s kolena na koleno - kaže dr Marjanović. - Kod razdvojenih porodica i tamo gde je prisutan generacijski vakuum, nije moguće govoriti o kontinuitetu očuvanja tradicije.



Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Ned Sep 23, 2012 7:58 pm

Divno što si postavila ovu temu lol!
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Ned Sep 23, 2012 8:00 pm



Slatkicaa zateleban
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Ned Sep 23, 2012 10:00 pm

Kod nas običaj kad se snajka ponovi da se i kresne. 99i











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    Pon Sep 24, 2012 8:37 am

cojle ::
Kod nas običaj kad se snajka ponovi da se i kresne. 99i

Kod nas se poštuje kad baba ne vidi dobro:)) Aj ti obavi taj red sa snajkama pa uzmi pisaljku u ruke, da nam razgraničiš ovaj tekst.



Стара и нова српска традиција

Виски и ајфон уместо ракије и веза

Обичаје српских сељака које су етнографи забележили крајем 19. века потиснуле су нове вредности радничке класе, осиромашеног средњег сталежа и новокомпонованих богаташа, а „опанке и прегаче” заменила је синтетика
Укидање обавезног служења војног рока и прелазак на професионализацију војске у Србији, од почетка идуће године, многи наши земљаци већ виде као гашење „још једне српске традиције”. Неће више бити великих и скупих „испраћаја” са пијењем, певањем, плакањем и пуцањем, на какве су поједине породице (чешће у селу него у граду) трошиле читава богатства – односно целокупну своју сиромашку уштеђевину.
Покушај да утврдимо од када су овакве манифестације део нашег наслеђа довео нас је, међутим, до неочекиваног сазнања: по речима др Ивана Ковачевића, професора на катедри за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, оне су у ствари скорашњег датума. Испраћај у војску је настао, као „социјалистичка светковина” са елементима здравица и свадбарских обичаја, тек почетком шездесетих година прошлог века (а са њим и обичај тетовирања скраћенице ЈНА и датума кад је поносни младић ступио у Југословенску народну армију). Пре тога, у ствари, не само да није било грандиозних теревенки за будућег „гуштера”, него би се могла довести у питање и чувена тврдња да „радо Србин иде у војнике”, каже наш саговорник.

– Све до пред крај 19. века, кад је краљ Милан увео такозвану стајаћу војску, Срби су своје синове и унуке пратили у војску уз лелек и кукњаву, јер је то најчешће значило да их шаљу у рат, где би лако могли да погину или да се врате осакаћени (дакле, неспособни за рад) – каже др Ковачевић.

По његовим речима, и многи други „стари српски обичаји” на које мислимо кад говоримо о нашој народној традицији или националном идентитету (не треба их мешати са нематеријалним културним наслеђем у које убрајамо старе занате, крсну или породичну славу, покладе...) у ствари су измишљени у новије доба. То се односи и на ношње, музику, фестивале...

– Културна традиција једног народа је, сама по себи, конструкција настала у одређеном тренутку за потребе тог друштва у том времену, она није окамењена и не постоји „једном заувек”, већ се мења, прилагођава у складу са новим потребама. Тако је и стара српска традиција „погаче, прегаче и опанчића”, на коју се данас позивају њени најгласнији бранитељи, у ствари вештачки производ с краја 19. и почетка 20. века, концепт створен као део политичког програма обједињења свих српских земаља и територијалног ширења српске државе. Сличне „етничке пројекте” имале су и друге балканске државе. Процес је текао тако што је прво конструисана традиција, па на основу ње одређиван етнички идентитет, па на основу њега грађена држава и одређиване њене границе – објашњава др Ковачевић.

Сеоски фолклор и староградска култура

Доводећи у питање појам „етнографске свежине” о којем је писао наш познати научник Јован Цвијић, утемељивач проучавања етнографије и антропогеографије на Београдском универзитету, као и нека запажања Вука Караџића на тему српске традиције и народних обичаја, др Ковачевић тврди да је много тога што данас сматрамо „вековним тековинама” српског народа у ствари – фалсификат, јер никада као такво није постојало у стварном, свакодневном животу. Истовремено указује на појаве које заслужују да их уврстимо у своју традицију управо као типично понашање одређених група или српског друштва у целини.

– На основу записа Вука Караџића, могло би се закључити да су сви Срби оног времена били православци и живели на селу, што није тачно. Већ тада је, рецимо, била развијена „староградска култура”. Оно на чему се данас инсистира као на изворној српској народној традицији је углавном „бриколаж” (преправка, односно прекомпоновање старих елемената у нешто ново) онога што је у делима етнографа на прелому 19. и 20. века забележено као „сељачка супкултура”. Чак ни ношње у које се облаче наша културно-уметничка друштва никад нису постојале као такве, већ су направљене на основу фрагмената свечане сеоске одеће (и то најчешће дечије) која се носила само у посебним приликама, па је тако и сачувана… А онда смо све то прогласили за наше традиционално етничко обележје, за окосницу нашег идентитета! – наводи др Ковачевић.

Гастрономске „…ијаде”

У српску традицију убрајамо и разне кобасицијаде, шљивијаде, купусијаде… мада оне углавном нису старије од тридесетак година.

– Смислили су их „локалци” делом као неку врсту такмичења (међусобног и са суседима) типа „чије је боље”, а делом као покушај да што успешније пласирају своје производе. Сматрам, међутим, да су ове „гастрономске традицијаде”, управо због тога што су изворне и специфичне за неке наше крајеве, завределе да се представе свету као традиционални „српски бренд”, баш као и укусна домаћа јела којима се толико дичимо, као Гуча и „Егзит”, или као београдски сплавови. То је оно по чему је Србија данас позната, по чему се издваја међу другима, и ради чега странци овамо долазе!

Ново креирање (корисне) традиције на економским основама ствара се спонтаније од политичких креација и брже се прихвата, што рецимо доказује пример читаве митологије, преточене у сјајан извор прихода од туризма, око грофа Дракуле у Румунији. Баш као и у случају нашег вампира Саве Савановића из приповетке Милована Глишића, пође се од неке историјске личности, а онда се дода „надоградња”… па су тако Румуни „реконструисали” Дракулин замак и читаво село око њега, са све сувенирима који можда јесу, можда нису традиционални производи, али се свакако добро продају – каже др Ковачевић, иначе аутор контроверзне изложбе о навијачким реквизитима, која је својевремено изазвала прави талас огорчења међу његовим колегама антрополозима и етнолозима чије се схватање традиције заснивало искључиво на сељачкој култури Срба 19. века, па су у складу с тим и сталне и повремене поставке у етнографским музејима садржале искључиво старе занате, народне ношње, ћилиме, преслице...



– А где је ту традиција радничке класе из доба социјалистичке изградње и самоуправљања? Где су нове културне, друштвене, моралне па и естетске вредности из Милошевићевог доба, из времена међународних санкција, и ове још новије, после петооктобарских промена? Најзад, коју и какву Србију ми данас желимо да представимо свету? Да ли ону која само игра, пева и моли се богу (а симболишу је цркве, фреске и народна кола), или ону која ради, гради, истражује, иновира…? У коју би, шта мислите, странци радије инвестирали – пита наш саговорник.


./.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu    

Nazad na vrh Ići dole
 
Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 5Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
 Similar topics
-
» Religije sveta
» vratice se rode

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: GEOGRAFIJA PREBIVALIŠTA/ETNOSI :: DRŽAVE :: SRBIJA-
Skoči na: