DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Share | 
 

 ZANIMLJIVE KOLUMNE -izdvajamo za vas ...

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9
AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: ZANIMLJIVE KOLUMNE -izdvajamo za vas ...   Pet Dec 10, 2010 10:21 pm

First topic message reminder :

Kolumne su gotovo najkvalitetniji deo dnevnih novina -pa hajde da ovde stavljamo one koje nam se učine zanimljivima , nevezano za autora ili temu .

Nedelja... Mihailo Medenica

Smernice za Deda Mraza

Dragi Deda Mraze, za razliku od prethodnih godina, ove ti pišem nešto ranije, koliko da se na vreme spremiš za dolazak u Srbiju. Naime, izdešavalo se mnogo toga za ovih 11 meseci, pa ne bih da te događaji zateknu nespremnog i zbune, jer ovde ludi svašta rade zbunjenima, a i u većini su, uglavnom grupisani u koalicije
Mihailo Medenica

Koalicija je inače politički korektan naziv za tešku dijagnozu - običnom narodu se u sličnim stanjima duha i svesti propisuje obavezna mera zadržavanja i lečenja, a „njima" koalicione terapije: naprednjačke, nazadnjačke, narodnjačke i demokratske, što mu u principu dođe isto oboljenje mozga, samo se leči različitim metodama... mada nema tu trajnog izlečenja.

Dakle, ove godine dolaziš (ako već odlučiš da svratiš) u državu Srbiju na čijem se čelu nalazi „prosrpski" predsednik, šta god mu to značilo?!

Dosad je bio protadićevski (dez)orijentisan, ali se nedavno deklarisao kao „prosrpski", zbog čega će najverovatnije morati ili da se izvini nekom, ili da objasni naciji u kakvom se to bunilu nalazi već dva mandata, ubeđen da mu se kabinet nalazi na Kriptonu, planeti koja je čovečanstvu dala njega i Supermena, s tim što ovaj drugi nije zaboravio da obuče kostim superheroja ispod odela, dok „prosrpski" nikako da ogrne plašt preko bratelke...

Inače, za koji dan njegovu stranku očekuju izbori za nove potpredsednike. Njih petoro. Najozbiljniji kandidati su Petrović, Pajtić, Šutanovac, Đilas i Ekrem Jevrić, ali Gospoda nikako da napusti „Farmu", što će možda dodatno prolongirati izbornu skupštinu u „prosrpskoj" stranci.

Navalio čovek na Vendi, k'o Mićun na dnevnice, pa to ti je...

Druga stvar, ako pušiš - zaboravi! Stupio je na snagu novi zakon, prema kojem smo obavezni da umiremo zdravi.

Dobro, i gladni, goli i bosi, ali aktivno gladan čovek ne ugrožava pasivno sitog, tako da glad još nije zabranjena. Naprotiv, ulaže se u njeno unapređenje, i prema nekim pokazateljima, naredne godine će u toj struci biti zaposleno još nekoliko desetina hiljada ljudi.

Hvala bogu da je broj sitih u opadanju, ne bismo znali kud ćemo sa njima.

Vodi računa šta nosiš u džaku - objavljen je rat tajkunima, a za tebe se pouzdano zna da si pohodio Srbiju i u vreme Miloševića, što ti se beleži i pamti.

Ne poriči, Deda, zna se da si zavidan imetak stekao u tim vremenima, i red je da nešto vratiš narodu.

Naravno, i Ivici onu fotografiju gde ste Sloba, on i ti u diskoteci „Madona", a Iva ti sedi u krilu, zatvorio oči i poželeo za Novu godinu: „Želim da ova izdajnička bagra nikad ne dođe na vlast - ne bih mogao da živim sa njima u istoj državi, a kamoli da vladam! Nemaju oni čoveka za „prosrpskog" predsednika, i tačka! E, da, voleo bih i novo koferče, staro mi se skroz raspalo"...

Usput, čuvaj se lovaca na glave - vitlamo Mladića za 10 miliona evra, pa nije nemoguće da te skembaju i isporuče - i ovako niko ne zna kako dotični danas izgleda.

Biće tebi „ho-ho-ho" u Sheveningenu, kad shvatiš da su te irvasi prodali. I Šainović pokušava da dokaže kako je samo bio dobri baštenski vilenjak, koga su na jednom od kongresa zavele strašne šumske vile...

Nego, kad već pomenuh irvase, der ove godine doleti s kravama, ako je ikako moguće.

U opasnom smo manjku s njima - kažu da smo ih pojeli i da mleka nema zbog naše proždrljivosti, a ne zbog ministra koji je ubeđen da pegazi postoje, i da ih je moguće pomusti kad slete na krovove zgrada...

Kao mali, izdržao je 18 minuta bez vazduha. Rekli su da neće imati posledica, ali...

Inače, za Mlađu se ne sekiraj, onaj problem je rešio sam.

Prodao je stari stančić, malo pomogla porodica, Keba pazario dve skupe pesme, Dulić mu vratio 300 dinara duga, Tomica zapretio ostavkom ako sva tri člana stranke ne daju po 100 evra, a i loš komšiluk je donekle oborio cenu kvadrata - pa mali konačno kupio stančić o kojem je maštao, kao i o cenzusu.

E, sad Toma nešto zateže - kao, neće kafenisati zajedno, niti pretakati kupus, niti će im se veš sušiti na istom suncu, ali dobro, leći će sve na svoje. Kod političara uvek legne...

To je ona bolest o kojoj sam ti pisao na početku - koalicija, ne bira ni gde ni kad udara, a ima iste posledice k'o šlog. Po narod, razume se!

Eto, to bi ukratko bilo to, za sada.

Pisaću ti još jedared krajem decembra, ko zna šta će se izdešavati.

Možda čak i rekonstruišu Vladu, pa otpuste višak portira?

A možda i obnove Kraljevo pre zime, pa se zemlja grohotom nasmeje 374. put, po Rihterovoj skali...

Mihailo Medenica










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/

AutorPoruka
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: ZANIMLJIVE KOLUMNE -izdvajamo za vas ...   Sub Jan 24, 2015 1:58 am

Zanimljive činjenice o životu nad kojima ćete se dobro zamisliti

Nakon što pročitate ovih nekoliko podataka, shvatićete da u životu imate puno manje vremena za one važne stvari, a koje neprestano odgađate za kasnije. I dok mnogi od nas u današnje vrijeme sve bržeg i bržeg ritma života smatraju kako im hronično nedostaje vremena, često se u kritičnim životnim trenucima pokaže da to baš i nije bilo tako, zbog čega mnogi požale što na vrijeme nisu odlučili napraviti rez i pozabaviti se onim doista bitnim stvarima.

Nakon što pročitate ovih nekoliko podataka, shvatićete da u životu imate puno manje vremena za one važne stvari, a koje neprestano odgađate za kasnije. Kažu da ljudi nauče iskreno cijeniti sve trenutke koje nam život pruža tek kad se njima ili njihovim bližnjima dogodi nešto što ih natjera da shvate koliko je taj isti život krhak i prolazan.

I dok mnogi od nas u današnje vrijeme sve bržeg i bržeg ritma života smatraju kako im hronično nedostaje vremena, često se u kritičnim životnim trenucima pokaže da to baš i nije bilo tako, zbog čega mnogi požale što na vrijeme nisu odlučili napraviti rez i pozabaviti se onim doista bitnim stvarima.

National Geographic predstavio je nekoliko vrlo zanimljivih podataka o životu prosječnog stanovnika našeg malog planeta koje će vas zasigurno natjerati da barem malo promislite o svemu ovome što smo napisali u uvodu, a mi vam prenosimo najbolje od njih. Pa krenimo...

- Ljudi rođeni u današnje vrijeme dijeliće svoj rođendan sa 17 miliona drugih ljudi na planetu.

- Tokom 12 godina osnovnog i srednjeg školovanja, imaćete prosječno 17 prijatelja.

- Taj će broj smanjiti na svega dva prijatelja do vašeg 40. rođendana.

- Za vrijeme prosječnog životnog vijeka narašće vam 950 kilometara kose.

- Smijaćete se 18 puta na dan.

- Plakaćete prosječno četiri puta sedmično.

- Tokom života prehodaćete udaljenost dovoljnu da možete tri puta obići Zemlju po ekvatoru.

- Poješćete 30 tona hrane, što je težina ravna onoj šest slonova.

- Provešćete 10 godina svog života na radnom mjestu, a 20 spavajući. Isto tako, dva mjeseca vašeg života potrošićete čekajući na telefonu.

- Više od 12 godina gledaćete televiziju, a 19 dana života provešćete tražeći daljinski upravljač.

Uzevši sve ovo u obzir, to vam ostavlja tek jednu petinu života da radite ono što doista volite i živite život punim plućima. Ne dozvolite da vam to dragocjeno vrijeme prođe uzalud!

Tekst je preuzet sa Metro portala
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: ZANIMLJIVE KOLUMNE -izdvajamo za vas ...   Sub Jan 24, 2015 2:00 am

NEŠTO JAKO DOBRO, BAŠ ZA DUŠU! SOKRAT JE JEDAN OD NAJČASNIJIH LJUDI U POVIJESTI

Grčki filozof Sokrat stoji pred tezgom na atenskoj tržnici i „divi“ se ponuđenom obilju: „Koliko ovdje ima stvari koje mi nisu potrebne! Tako sam sretan.“ Drugom prilikom u jednoj uskoj gradskoj uličici zapriječio je prolaz nekom čovjeku, zbunivši ga pitanjem: „Gdje se mogu nabaviti namirnice potrebne za život?“ Čovjek mu spremno pokaza put ka gradskom trgu. Sokrat nastavi u svom poznatom stilu: „A možeš li mi reći gdje možeš naučiti voditi častan i vrijedan život? Koliko ti to treba za pravi život?“ Čovjek nemoćno stajaše, zbunjen, ne znajući ništa o tome. (I obično malo tko to zna.)
Tako i slično Sokrat je stalno „nervirao“ svoje sugrađane Atenjane, a želio ih je zapravo potaknuti da misle. Svoju je filozofsku djelatnost provodio putem svakodnevnih dijaloga na ulicama i trgovima Atene, čemu je pogodovao i tadašnji procvat atenske demokracije. Oko njega se širila i okupljala intelektualna elita atenske mladeži, on ubrzo posta ideologom i "duhovne aristokracije", što se nije sviđalo vladajućima u državi. Na koncu, kad je opasna netrpeljivost prema njemu toliko porasla, trojica imućnih građana optužiše ga pred sudom optužbom da „ne poštuje božanstva i kvari mladež“. Vijeće „pet stotina atenskih građana“ tijesnom ga većinom osudilo na smrt, no izvršenje kazne odgođeno je na mjesec dana jer je u grad upravo stigao veliki cirkus i bilo je vrijeme zabave. I konačno, Sokrat umire 399. g. pr. Kr., ispivši sam čašu otrova. Nije tražio pomilovanje mogućim apelom na svoju dob od 70 godina, ili na suprugu i troje djece koji ostaju za njim sami. Nije pristao pobjeći iz zatvora na nagovor prijatelja, nije tražio ni otkup od smrti uz pomoć novca. Jer sve bi to značilo izbjegavanje „zakonite volje naroda“, makar ona bila i ne mudra i nepravedna. Vjerovao je tijekom suđenja i uoči smrti kako će proraditi savjest Atenjana. Nije pristajao odreći se svog učenja.
"Upoznaj sebe" najveća je Sokratova poruka. A onom znamenitom "Znam da ništa ne znam", Sokrat nas i danas upozorava kako se mnoga znanja temelje na lažnim istinama i nepreispitanim opažanjima. Samo um (logika) dovodi ljude do pravog znanja o stvarima i sebi. Najvažnija snaga čovjeka je spoznaja: spoznaja dobra da bismo uvijek postupali dobro i spoznaja zla da bi se zla klonili.
Sokrata se smatra moralnom vertikalom, jednim od najčasnijih i najumnijih ljudi u čitavoj povijesti. A eto, presudila mu je „gomila“, ista ona za čiju se dobrobit tolikom mudrošću i principima do kraja hrabro borio. „Sokratova smrt“ je velika moralna drama čovjeka i čovječanstva.

G.T.
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: ZANIMLJIVE KOLUMNE -izdvajamo za vas ...   Sub Jan 24, 2015 2:51 am

Sta je Sokrat za Atinu bio to je Nut za Danubius forum.










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: ZANIMLJIVE KOLUMNE -izdvajamo za vas ...   Sub Jan 24, 2015 4:01 pm

link
Astra ::
Sta je Sokrat za Atinu bio to je Nut za Danubius forum.
haha da znaš :)

Savršeno prekarna: kolumne Jelene Veljače
Dok započinjem ovaj tekst, imam osjećaj kako je pisanje o kolumnama Jelene Veljače pomalo zastarjelo. Medijski hype oko Jelene Veljače kojem smo svjedočili prije nekoliko godina prilično se ispuhao i danas Veljača više nije meta raznovrsnih kritika. Međutim, to ne znači kako je Veljača nestala s medijske scene i iz javnog diskursa. Ona nije bila “zvijezda za jedan dan” koja je, nakon kratkog perioda “medijske slave”, iščeznula sa scene.

Prije bih rekla kako smo se navikli na nju, i stoga njezina pretpostavljena glupost/pamet/ljepota/ružnoća/brak/veze/ukus više nisu nešto što će nas provocirati na dnevnoj bazi; “svi” smo izgradili nekakvo mišljenje o Jeleni Veljači čime je ona prestala figurirati kao objekt neposredne fascinacije/provokacije te je postala dio medijske kulise, medijskog žamora s kojim svakodnevno živim(o).

Ja sam isto tako prije bila daleko isprovociranija Jelenom Veljačom nego što sam to danas. Od veoma snažnog love/hate odnosa prema njezinim medijskim uracima, danas me na Veljaču podsjećaju prvenstveno njezine dvije zbirke kolumni na mojoj polici s knjigama. Međutim, na nedjeljnoj kavi, Veljačina kolumna u Jutarnjem i dalje je prvi tekst koji pročitam.

Kolumna mi je zanimljiva zato što njezini tekstovi stvaraju reprezentaciju određenog tipa žene. U kolumnama Veljača tematizira mnoge elemente (ženskog) života, ponajprije muško-ženske odnose, simboličko nasilje nad ženama, žensko pravo na užitak, ženska prijateljstva te rad i karijeru. Svakoj od ovih tema Veljača pristupa iz “ženske perspektive” i tako ih čini prominentnima, javnosti dostupnima kao nešto o čemu žene promišljaju, u čemu sudjeluju i što sačinjava dio ženskog iskustva, odnosno bivanja ženom, te time stvara reprezentaciju žene u javnom diskursu.

vedrana lovrinčić

VIŠE
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Lakota
- slučajna prolaznica-
avatar

Datum upisa : 11.07.2013

PočaljiNaslov: Re: ZANIMLJIVE KOLUMNE -izdvajamo za vas ...   Pet Jan 30, 2015 8:51 pm

Muškarac je ogledalo žene
Posted By mahlat On četvrtak, januar 29th 2015. Under Mahlat na sto načina
carapeTo meni stalno govorila moja majka. Njoj najverovatnije njena.

Porodična priča kaže da je moj deda, još pre onog rata nosio bele košulje. I da se stalno bez njih vraćao. Uđe u kuću u pantalonama i sakou ispod koga proviruje majica. Sretne nekog prijatelja, on mu kaže da treba da bude kum na svadbi ili na krštenju, da nema košulju, ovaj skine i da mu. Posle se šile nove. Sa inicijalima. Pa se štirkale, da svet vidi kakvu ženu domaćicu on ima.

Imala moja majka te nasleđene teorije kako se održava mušakrac, kuhinja i kupatilo (po kuhinji i kupatilu se vidi kakva je žena domaćica), kao se prostire veš i još sijaset drugih zbog čega se ja danas ponašam kao da patim od opsesivno-kompulzivnog poremećaja, nema teorije da izađem iz kuće a da mi i jedna šoljica za kafu ostane neoprana, kupatilo ribam svaki dan kao da konje kupamo u kadi, a muškarca održavam čistim, urednim i sa stilom obučenim, kao da će svakog časa neko da dođe i da ga zaprosi od mene.

Nekad su devojčice, kao što znate, vaspitavali da budu dobre domaćice, da iz kuhinje miriše a da izgleda kao da se ništa nije radilo, kad neko prođe pored dvorišta i vidi prostrt veš, da se zabezekne kako je beo i prostrt kao pod konac, od najvećeg ka najmanjem komadu, sve uz ono – učila, ne učila, varjača ti ne gine. I ona motka kojom su nekad podupirali konopac za veš rastegnut između dve kruške.

Nego ovo – muškarac je ogledalo žene. S babe na majku, s majke na mene, usput, da se zna da sam porodičnu tradiciju prekinula, ovo još nikada nisam rekla ćerki, prenosi se da će se po mužu, čim ga neko sresti na ulicu, videti kakva si domaćica. Ako mu se beli košulja, ne fali nijedno dugme, pantalone ispeglane da se isečeš na ivicu, uparene čarape…

I moja majka je toliko razmazila mog oca da ga je na fotelji, svakog jutra čekalo od – do, čarape, košulja, odelo, kravata koja uz sve to ide, preterivala je do te mere da smo se prestravljivali kad god je morao sam da se obuče jer nije imao pojma a i bilo mu svejedno. Gde mu stoje gaće nikada nije znao, tako da se jednom desilo da je posle tuširanja u kući, a svi mi bili u stanu, obukao majčine. I tako došao s posla. Moja majka ga pogledala u onim gaćama s cvetićem, prekrstila se i rekla – Bože, Živojine, da ne znam da su moje gaće, lepo bih te sad opaučila oklagijom! Si normalan, ti, zamisli da ti se nešto desilo?!

S tom teorijom, jer moj otac je stalno putovao, meni pričala – zamisli da mu se nešto desi, dođe hitna pomoć, a on zarozan, rasparenih čarapa, ned’o bog da mu se kravata ne slaže, ili đavo da nosi šalu, da je idiot obukao moje gaće, da se šlogira onaj narod. Pošto narod iz hitne pomoći kad dođe na intervenciju gleda kakve ko gaće nosi. Valjda.

Mnogo kasnije, kad sam odrasla, ovu teoriju je proširila na – švalerku! Zamisli nađe neku, skine se, ono nešto prljavo, neću da me bruka. Jer znate, nema ničeg goreg nego da vas druga žena ogovara kako ste aljkavi, pa makar to bila i švalerka.

Dakle, obaveza žene je da muškarca održava za sve situacije, poslovni sastanak, kafanu, nesreću na auto putu i na kraju švalerku. Da se ova valjda zapita – što li ovaj vara ženu, pogle’ kako mu se bele gaće. Kao da je sve u belim gaćama.

I što vam ja sve ovo pričam. Moj hazbend ume, bogu fala, to jest njegovoj majci, sam da se obuče, ume da složi boje, ali u poslednih nedelju dana imao neka dva događaja na kojima je trebalo da se pojavi ozbiljno obučen – u odelu, s kravatom. I da se tako pojavi u prostoriji punoj žena.

Neće kravatu, ne ume da veže!

Pa ume ti žena! Majka je naučila. Posadim ga na stolicu, stanem iza njega i vežem mu onu kravatu. Podsetim ga da ne zaboravi parfem, kažem lepo se provedi i ispratim.

Ostanem da pušim i mislim – dobro, bre, ne ponašaš se normalno, obukla si ga ko da ga ženiš, šta ti ima da ga podećaš da treba da miriše, što mu reče da se lepo provede, šta ako te bukvalno shvati. Sve tako prekorevam sebe a ona druga u meni govori – ne seri, ned’o bog da se onesvesti, ili, šta ja znam koje sve situacije do gaća mogu da se dese, pa da neka kaže – pih, kakva mu je ona žena, pogle’ kakvog ga poslala.

Vratio se, kaže – Jao, sve mu koleginice udelile kompliment kako divno izgleda.

Jedna u meni ponosna – jebote, sad one misle kako li mu je fina ona žena kad ga ovakvog poslala, druga opet kaže – ma ne seri, bre, budalo, prošlo to vreme, zabole ih kakva si ti, ma ni ne postojiš za njih.

Rešim da obrnem list. I to me držalo jedno dva dana, jer…

Imamo neku situaciju koju već danima raspredamo toliko da mi se smučilo. Taman zavlada mir, moj hazbend se seti da je nismo sagledali s neke strane pa ponovo. Taman je raskrstimo, ja se udubim u nešto, on opet pronađe još neku tačku na koju se nismo popeli da sa nje razmotrimo.

Malopre ga ispraćam na posao, kad on – Znaš… pa opet krene s onom temom.

O, majko mila, sa’ću da kolabiram!

Slušaj ti, kažem mu, prestani, bre, na to da misliš, poludećeš.

Majke ti, na šta da mislim, pita moj hazbend.

Misli na neku ženu, odgovorim ja ko iz topa!

Koju ženu? Koju ’oćeš! Ti nisi normalna! I ode.

Sednem i zamislim se, stvarno nisam normalna. Pošaljem poruku – Ne misli na druge ženetine, obezglaviću te, šalila sam se!

I sad, ko bi njemu verovao da neće da misli.

Samu sebe nerviram zbog ove intravenozno usađene – muškarac je ogledalo žene, što su me ubedile da moram da brinem za njegov fizički izgled, fizičko i mentalno stanje, da me slučajno negde ne obruka.

I mislim se, ako s misli pređe na dela, sama ćeš da budeš kriva.

Ujtru ću da mu podmetnem jednu braon, jednu teget čarapu.

Za svaki slučaj. smehsmeh smehsmeh

(Foto: morgatta.wordpress.com)
Nazad na vrh Ići dole
Lakota
- slučajna prolaznica-
avatar

Datum upisa : 11.07.2013

PočaljiNaslov: Re: ZANIMLJIVE KOLUMNE -izdvajamo za vas ...   Sre Feb 18, 2015 12:42 pm

Ne sive, nego života.

Prođe i ovaj Dan ljubavi u vezi sa čim se kontempliralo na mrežama sve sa ciljem dokazati da je ljubav jedno čisto sranje koje, samo li joj dozvoliš da te takne, može da ti urniše život. Ljubav vam je na ovim prostorima uvek bila posmatrana kao sramota, ako si muško, pa zaljubljen i osetljiv kada je „objekat“ tvoje ljubavi u pitanju, ti si šonja, ne d’o bog da se odrekneš piva sa ortacima zarad „ribe“, obeležen si u muškom društvu za ceo život, uglavnom te gledaju kao da imaš roze papučice na nogama, sa sve onom pufnom od perja; ako si žensko, ti si budala u očima svih onih kojima pričaš o osećanjima, ima da te udave kako te on samo koristi iako nemaju pojma kakav je vaš odnos i iako vi nemate ništa što bi on iskoristio. Obaška što Srbi neće, bre, da obeležavaju Dan ljubavi, to nam stiže s mrskog zapada, dok, recimo, Noć veštica obožavaju iako je to paganski praznik stigao sa istih prostora odakle i ovaj prvi. Al’ ajd’ sad. To ko objasni, car je, ja ne umem.

Nego, pričah ovih dana sa nekim ženama, mlađim, srednjim i starijim o tome kako je teško danas se zaljubiti, naleteti na nekoga koga ćeš voleti, odlučiti se za zajednički život, mirenjem sa situacijom i tim nekim stvarima. Danas, zato što smo pričale o danas, inače, mislim da je uvek teško, ako baš želite ljubav, razumno možete imati šta god hoćete. A teško je jer svi od svakog susreta koji zaliči na ljubav očekujemo mnogo i sve, to mnogo i sve se dešava jednom u životu.

Što se tiče ljudi, postoje dve grupe – oni koji upadaju u veze i brakove ljubavno i oni koji upadaju razumno. Ja sam od ove prve vrste.

Ja sam vam od onih koje su na pomen reči udaja obično pravila grimasu kao da sam upravo pojela nešto kvarno, nije mi bila u životnom planu. I udadoh se onda kad su se moje drugarice razvodile. Opet bez plana.

Sa ove distance, to je najverovatnije zato što nijednog muškarca, od svih onih sa kojima sam bila u „ozbiljnim“, površnim, platonskim i svakakvim vezama, nisam posmatrala kao ono – kako bi bilo kad bih se budila pored njega noćima i godinama, nijedan me nije doveo do te faze da razrađujem šta bi bilo kad bi bilo. Nisu imali taj talenat, niti sam za uz njih bila talentovana za maštanje o kućici u cveću. Nismo se našli ni u vremenu, ni u prostoru, ni jedno u drugom. Onda se desio hazbend sa kojim je sve bilo kao trava da raste, desili smo se jedno drugom, nisam razmišljala šta bi bilo kad bi bilo, nego samo da će biti. Pa šta god. I biva svašta, ponekad uopšte nije ni lako ni lepo, ali te ni lake ni lepe situacije sam imala i sama, hoću reći imamo život.

Nego, nema čoveka, i muškog i ženskog, koji ne vapi za ljubavlju, kako da je dobije, tako i da je pruži.

Kad biste me pitali koji su mi periodi bili teži, oni kad me niko nije voleo, ili oni kad ja nikoga nisam volela, bila zaljubljena – mnogo teži su mi bili ovi drugi jer sam se osećala prazno. Imala sam jedan vrlo dug period, trajao je četiri godine, u kome sam bila potpuno emotivno prazna, čak ni ona mala simpatija, ništa. Pamtim ga kao pritiskajući i gušeći, svaki izlazak iz kuće je bila noćna mora – možda ću sad sresti nekoga zbog koga će mi zadrhtati stomak…Ne sresti onoga ko će da me obasipa pažnjom, nego sresti onoga zbog koga ću imati osećaj da ću pasti u nesvest svaki put kad ga vidim.

Ako pažljivo čitate sve tekstove namenjene ženama, videćete da nam se nameće da uživamo u seksu a ne u ljubavi, da se posvetimo karijeri, jebote, a ne emotivnom životu, da vreme provodimo u salonima za ulepšavanje a ne sa nekim muškarcem, to, bre, dosadno, demode, da budemo potrošači svega što nam podmetnu, nikako konzumenti ovog jednog, jedinog, života koji imamo. I da u sve što stupamo, stupamo s garancijom koje život inače nema.

Što se muškaraca tiče, pa za njih imaju samo jedan savet – ribe su samo za karanje. Sve ostalo dobiješ uz pivo s ortacima.

Ima Đorđe Balašević jednu divnu rečenicu – da su svi susreti, sve „ljubavi“ koje su mu se dešavale bile samo uvod ka susretu sa NJOM.

E, u vezi sa tim.

Da bismo stigli do ljubavi svog života, moramo imati te susrete tek da vidimo šta volimo, šta ne volimo, zato što smo živi i što unapred ne možemo znati ništa. I nikako rastanke sa tim ljudima ne treba doživljavati kao životna razočaranja. Ok, razočaranja, ali životna, ona koja odrede dalji put, ma hajde!

Jer kad se desi, a desiće se kad tad, svakome, sigurna sam da nekako vrlo brzo shvatimo da je to to.

A onda se samo treba prepustiti.

Jednom mi je jedna žena rekla – ma neću da ulazim u vezu sa njim, dopada mi se, sve je super, ali završiće se kao i sve ostale pre toga.

Kakva greška!

Misilila je o trenutku kad će da padne, ubeđena da će pasti, već umorna od čekanja, odustajala je pre nego što je išta počela. Poznajem prilično onih koji čuvaju sebe od razočaranja i zbog toga propuštaju sve ono što tome prethodi, ne dozvoljavaju da ih iko očara.

Jeste ponekad teško poverovati da se najzad pojavio neko s kim biste i u vatru i u vodu (kad ste poslednji put ovo čuli?), obično se osećamo kao da treba da pređemo ulicu a automobili jurcaju kao sumanuti, ako koraknemo gotovi smo.

Ali, ako se prepustite…

Osetite kako više ne hodate nego lebdite.

Da se rađate svakog dana.

Uživate u onoj buri koja se dešava u vašem stomaku i glavi.

Potpuno se otvarate.

Palite sva svetla u sebi.

Puni ste, ne siti.

Prestanete da se stidite svojih mana jer volite nečije mane.

I iznade svega -

nenormalno počnete da volite sebe u vezi sa tom osobom.

I počnete da navijate svom snagom za vas dok vam oni koji vas mnogo dobro poznaju, jelte, i život poznaju bolje od vas, i vas od vas, govore da se ne zanosite. Kao što su meni.

Sva prijateljstva, sva drugovanja, ortaci, drugarice, provodi, ne vrede koliko ta jedna osoba.

Samo ako skontate da sa vam ona može biti sve to i da s njom možete sve.

Vama dvema koje ste mi bile inspiracija za ovaj post – navijam svom snagom za vas i onaj trenutak kad ćete se osećati kao da vas je udario grom. Preživećete :)

Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: ZANIMLJIVE KOLUMNE -izdvajamo za vas ...   Sub Apr 25, 2015 2:27 am

Drage, suvišne stvari- svuda oko nas!
Sve više sumnjam u naljepnicu na kojoj piše: „Pobjeđuje onaj koji umre sa najviše igračaka." Ta naljepnica gleda na nas sa TV i filmskih platana, istaknuta je svuda naokolo, na stranicama je novina, kruži ulicama i društvom, na automobilu je... Zaljepljena je na naše uspomene, navike i pouke iz obitelji, ureda i škole... Toliko je ima da se čini Božjom istinom deviza „Najbolji je onaj koji ima mnogo stvari" i „Uspješan je onaj koji kupuje i kupuje".
Premda sociološka istraživanja kazuju da najveći broj tih stvarčica uopće nema svoju svrhu i da mjesecima i godinama leži nedirnuta po domovima, garažama, podrumima. Sobni bicikli, rekreativni čamci, pravi bicikli, muzičke linije, metar visoko naslagane kutije pune svačega, skije, role ... O odjeći da ne govorimo. Vikendice koje posjećujemo dva puta na godinu.
Potrošili smo novac, velik, teško stečeni, dosta često u besmisao. Pa se moramo sad upitati: zašto to (masovno) radimo? U velikoj većini slučaja samo zbog tzv. psihološke dobiti (zadovoljstva, dobrog raspoloženja) koje osjećamo tijekom šopingiranja ili vađenja stvari iz paketa i vrećica kad stignemo kući.

Kratko je to zadovoljstvo. Nakon njega ništa stvarno nije riješeno - opet smo tamo gdje smo bili. Uhvaćeni u klopku modernog, potrošačkog društva koje uistinu može funkcionirati samo ako stalno producira nove i nove vječite „nezadovoljnike". Kupujemo jer time bježimo iz stvarnosti, iz životu u kojem nas nešto nervira, napeti smo. Depresiju, zamor, stresne emocije, frustraciju... rješavamo novom kupnjom. Potrošačko društvo se definitivno dobro potrudilo da svoje članove temeljito odgoji u duhu dobrih nesretnih potrošača.
Kad već vidimo kako nam mnoge od tih stvarčica beskorisno otimaju životni prostor, nailazi drugo pitanje - zašto ih se ne riješimo? Leže po sobama, ostavama, zauzimaju prostor, moramo ih čistiti i premještati, za neke plaćati placarinu i registraciju. A kad bismo ih se uspijeli riješiti, naučili bismo neke prave lekcije iz života:
Neću kupovati „zgodne" stvari već one koje će mi život učiniti lakšim, ljepšim, ugodnijim, jeftinijim!
Nabavljat ću ono što odgovara mome pravom ja, što mi u nečemu pomaže!
Nije važno što imaju i nose kolege ili susjedi! Za sebe nose!
S modom i trendovima treba biti oprezan i nešto sporiji u kupnji. Tako ćemo se poštedjeti mnogih odluka zbog kojih smo kasnije požalili (uostalom, nije li moda iluzija koju neko tamo malo društvance iz svjetskog jet-seta nameće nama ogromnoj većina radi svoje zarade).
Najbogatija društva i najbogatiji ljudi nisu najsretniji. Daleko od toga. Pobjeđuje onaj koji ima jednostavan, smislen život.
(Odlična knjiga „Jednostavan život", autorice Ealine St. James potakla nas je da jednu njezinu priču presložimo i na ovom mjestu ovako izložimo.)
G.T.
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: ZANIMLJIVE KOLUMNE -izdvajamo za vas ...   Sre Maj 06, 2015 3:32 pm

Dragi dnevniče,

razmišljam kako je život jedan običan matori cinik koji ne veruje u moral i pravdu, već isključivo u sarkastično vredjanje svih vrednosti koje mi ljudi, uglavnom dobri Samarićani, poštujemo. Sa njime običan čovek, dobri Samarićanin, nikad ne zna na čemu je, i zato, svako jutro, oprezno se probudim, otvorim jedno oko, obično levo i dobro osmotrim da li je bezbedno da otvorim i desno, ako jeste, otvaram i njega. Onda se opipam da vidim da li sam se stvarno probudio i da li sam uopšte živ, ako jesam, onda nastavim da ležim u krevetu, ako ne . . onda ne znam šta bih, pošto mi se do sada to nije dogodilo.

Dok ležim tako sveže probudjen, sa oba oko otvorena, dobro opipan, prelazim u sledeću fazu - filozofiju ustajanja. Filozofija ustajanja je neka vrsta podsvesnog horor filma u kojem glavni lik (ja) ide nekim hodnicima u potrazi za svetlom, u nadi da će izbeći monstruma u obliku pitanja "Zašto danas ustati?" ili njegovog tvorca, megamonstruma po imenu "Čemu uopšte živeti?". Ako naletim na njih, onda postoje dva puta, da se uhvatim sa njima u koštac, i ako imam sreće brzo ih ubijem sa nekoliko dobrih izgovora, pozitivnih misli, zakazanih obaveza i nastavim svoj put prema svetlu, a ako ne, onda se prepustim i obično završim na njihovoj spravi za mučenje, koja je najsličnija nekom velikom točku sudbine.

Dok me "Zašto danas ustati" drži čvrsto ispred tog točka, "Čemu uopšte živeti" ga zavrti, a ja se koprcam, gadjam ih izgovorima, pozitivnim mislima, mudrim citatima i gledam kako se okreće točak sa poljima na kojima naizmenično piše "Ubij se danas" i "Ubij se sutra". Inače ja uvek navijam za "Ubij se sutra", ne zato što volim život, nego zato što sam lenčuga koja sve ostavlja za sutr . . realno, nikad.
Ishod je uvek holivudski, mislim da je to jedino što se do sada redovno odvijalo po mojoj želji. Uvek bi onaj jezičak stao na "Ubij se sutra", "Zašto danas ustati" bi me samo tresnuo o zemlju, ja bih se pridigao, zahvalio gospodi monstrumima, namestio krunu, pokupio svoje izgovore u tašnu i digao se iz kreveta.

I na kraju htedoh ti danas razdragano reći, medjutim zavetno ćutim o tome, jer kad izustim ili napišem "Dobro je, nisam se ubio jutros" obično do kraja dana zažalim što "Zašto danas ustati" i "Čemu uopšte živeti" nemaju sreće sa tim jutarnjim točkom sudbine u mom slučaju, ali to je već neka druga priča, dragi moj dnevniče.

.izvor
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: ZANIMLJIVE KOLUMNE -izdvajamo za vas ...   Ned Apr 23, 2017 11:36 pm

SRCE POD PRITISKOM: Deportacija
KO je ovde lud? To je pitanje koje bi ovih dana svako mogao da postavi, samo prilikom ovlašnog pregleda naslovnih strana domaće štampe]


KO je ovde lud?
To je pitanje koje bi ovih dana svako mogao da postavi, samo prilikom ovlašnog pregleda naslovnih strana domaće štampe. Sa jedne strane, javlja nam se da nam Putin šalje migove, rakete i da "niko ne sme da nas bije", dok sa druge strane, prosečan čitalac novina ne može da razume ko to preti Srbiji i čime: EU svakog dana šalje ponekog emisara da izjavi kako je Srbija ključni faktor mira na Balkanu, i kako joj takav status obezbeđuje mirotvoračka politika srpske vlade, te da će zbog toga Srbija jednog dana biti primljena u EU, al` ka` će, ne znamo. Ipak, loše vesti iz Albanije, sa Kosova i sa juga Srbije, odjednom počinju da stižu jedna drugu.
Kosovo želi da formira svoju vojsku, albanski premijer Edi Rama, zatim i Hašim Tači sve češće pominju stvaranje Velike Albanije kao realne mogućnosti, a na to se ovih dana nadovezao i predsednik Opštine Bujanovac Jonuz Musliju, koji je izjavio da zvanična Tirana ima punu podršku za ujedinjenje Albanije i Kosova, ako izostane njihova evropska perspektiva, ali ne bez Preševa.
"Unija Albanije sa Kosovom bez Preševske doline, bez Medveđe, Bujanovca i Preševa, besmislena je. Sada je ključni trenutak da Albanija i Kosovo pokažu Srbiji da je to deo Albanije u koji ne treba dirati." Dodao je još i da "Srbija treba da bude srećna što Albanci neće tražiti i Niš".
Na to je šef srpske diplomatije Ivica Dačić poručio: "Albanci bi trebalo da dobro odmeravaju svoje reči, jer nema na međunarodnoj sceni više njihovih zaštitnika koji su bombardovali Srbiju kako bi Kosovo oteli Srbiji. To se više nikad neće ponoviti", i dodao da Srbija nikog ne provocira, ali se nikoga i ne plaši. I upitao da li će EU, SAD i Velika Britanija progovoriti.
I odgovor je stigao. Portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič je lepo javila da "umesto zapaljivih izjava, svi u regionu bi trebalo da se fokusiraju na reforme i saradnju".
A reforme i saradnja vode nas na put evropskih integracija, pa u to ime treba valjda očekivati da u Nišu nazivi ulica budu napisani i na albanskom jeziku, da se požuri sa pravljenjem auto-puta Beograd - Tirana, pošto je poznato da je taj auto-put neophodan Srbiji jer bi svi građani Srbije pohrlili u Albaniju na more. I, s obzirom na činjenicu, je l` te, da je poznato da put Srbije u Evropu ide preko Tirane, a ko to ne razume, nek se ponovo vrati na časove geografije. Što se tiče fokusiranja na reforme i saradnju koje u ovim teškim trenucima preporučuju emisari EU, nije nelogično pretpostaviti da će se već neko, iz Srbije, brale, (!) potruditi da ućutka srpskog patrijarha koji se drznuo da na pretnje iz Tirane, Prištine i Bujanovca oštro javi vernom srpskom narodu da je u pitanju samo "pusti albanski san".
Što se tiče regionalne saradnje, fokusiranja na reforme, gradnje auto-puta koji će omogućiti Ediju Rami i brzu vezu sa Bond- stil bazom i sa Evropom, sasvim je logično da Srbija uskoro odustane od gonjenja Ramuša Haradinaja, jer njegov batica preti da će napraviti haos u znak odmazde, i jer bi se to moglo shvatiti kao potpuno nepotrebno ustresanje harmoničnih odosa na Balkanu. Takođe je logično da će u ime evropskog puta, EU integracija i umilnog glasa evropske portparolke, o čemu se uopšte ne piše u srpskoj štampi, Srbija morati da primi izbeglice iz Afrike i Azije, prema planu Karla Bilta, u iznosu od 4 odsto od ukupnog broja stanovnika, a ako se neko usprotivi, sasvim je jasno da je iz rukava lako izvući i makednoski scenario, tiranske stihove ili mandžurijskog kandidata.
Sa druge strane, činjenica je da je javno mnenje u Srbiji ionako umrtvljeno i razuslovljeno od bilo kakve reakcije na neku veliku temu kakva je državnost, teritorijalnost ili, ne daj bože, nacionalni interesi. Ovde se sa više strasti, što neko reče, brani parking mesto, nego jug Srbije, koji se i tako i tako nikog ne tiče, s obzirom da nam mundijalisti već skoro tri decenije poručuju da Srbija mora da bude mala, da bi Evropa bila velika.
Pametnom čoveku je i samo ovo što čita u poslednjih desetak dana dovoljno da zaključi da je razvaljivanje Srbije ozbiljan i dugoročan projekat koji traje već dvadeset osam godina, bez prestanka, i da je uništavanje Srbije u moralnom pre svega, a zatim u političkom i državnom smislu, samo s vremena na vreme drugačije upakovano.
Drugim rečima, Srbija je već deportovana u Evropu, samo što nema nikoga da nam to javi.

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: ZANIMLJIVE KOLUMNE -izdvajamo za vas ...   Ned Apr 30, 2017 3:54 pm

Oproštaj od San Francisca - Skitnica

TEKST
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
MadamX
Grofica od Voždovca
avatar

Godina : 44
Location : Beograd
Datum upisa : 13.12.2012

PočaljiNaslov: Re: ZANIMLJIVE KOLUMNE -izdvajamo za vas ...   Ned Maj 07, 2017 1:14 pm

Povremeno kod naših ljudi čujemo izjave na osnovu kojih možemo da zaključimo da ne razlikuju dovoljno dva važna osećanja: ljubomoru i zavist. Tako, na primer, čujemo da su drugi „ljubomorni na nečiji uspeh, višu platu, bolji auto, itd.”.

I ljubomora i zavist imaju snažne negativne aspekte. Dok se ljubomora često pojavljuje u odnosima bliskosti gde nekada postaje izvor partnerskog nasilja, zavist se više javlja u javnoj sferi gde negativno utiče na društvo sputavajući individualni uspeh, a samim tim i ukupni zbir individualnih uspeha u nekoj zajednici.

Oba osećanja se povezuju sa zelenom bojom, kao u izjavama da je neko „pozeleneo od zavisti” ili „pozeleneo od ljubomore”. Poznavanje razlika između ova dva osećanja se nekada naziva „zeleno razlikovanje”.

Dok za pojavu ljubomore moraju da postoje tri osobe, od kojih treća može da bude imaginarna, za pojavu zavisti su dovoljne dve osobe.

Ljudi zavide drugoj osobi na uspehu za koji smatraju da je nezaslužen. Dok je na prvi pogled zavist želja da se poseduje ono što ima drugi, na dubljem nivou zavist je odnos prema drugom i njegovom statusu. Kada neko vidi da je drugi u nečemu veoma uspešan, da bi mu zavideo on mora da se poredi sa njim. Zbog tog upoređivanja sebe i drugog, osoba počinje prvo da misli da je drugi uspešniji i bolji od nje, a zatim, sledstveno, da je ona neuspešnija i gora od drugog. Na taj način, osoba koja zavidi tuđi uspeh pretvara u vlastiti neuspeh.

Osećanje zavisti može da motiviše osobu da se takmiči sa drugim, kako bi ga sustigla i prestigla, ali joj je daleko lakše da diskvalifikuje drugog i njegov uspeh, ili da uništi njegovo postignuće – da pomogne da mu „crkne krava”. U društvima gde je veoma izražena zavist javlja se strah od uspeha, tačnije od negativnih reakcija drugih na lični uspeh.

Da bi se pojavila ljubomora, mora da postoji ljubav jedne osobe prema drugoj. U korenu ljubomore je strah prve osobe da bi mogla da izgubi ljubav druge osobe zato što bi ona mogla zavoleti neku treću osobu. Da bi zaštitila odnos ljubavi, ljubomorna osoba može da postane agresivna prema drugoj ili trećoj osobi, ili može, kako bi ostvarila svoj cilj, da primenjuje i druge vrste ponašanja, od ugađanja do povlačenja. Iako je cilj ljubomorne osobe da sačuva odnos ljubavi, preterana ljubomora postiže suprotno, postajući glavni razlog za raskid ili razvod.

Jedan od razloga zašto ljudi ne razlikuju dovoljno ljubomoru i zavist jeste što u situaciji kada jedno dete dobije poklon od roditelja, drugo dete mu zavidi na poklonu, ali istovremeno jeste i ljubomorno jer „bolji” poklon uzima kao dokaz da roditelj više voli prvo dete.

Razlikovanje i prepoznavanje nekada dobro prikrivenih zavisti i ljubomore važan je element emocionalne pismenosti i socijalne inteligencije.


Zoran Milivojević, psihoterapeut, kolumna iz dnevnog lista POLITIKA










Ne diraj lava dok spava!

[You must be registered and logged in to see this link.]  

[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
http://mojezbrkanemisli.wordpress.com/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: ZANIMLJIVE KOLUMNE -izdvajamo za vas ...   Ned Maj 07, 2017 4:39 pm

Drage, suvišne stvari- svuda oko nas! 
Sve više sumnjam u naljepnicu na kojoj piše: „Pobjeđuje onaj koji umre sa najviše igračaka." Ta naljepnica gleda na nas sa TV i filmskih platana, istaknuta je svuda naokolo, na stranicama je novina, kruži ulicama i društvom, na automobilu je... Zaljepljena je na naše uspomene, navike i pouke iz obitelji, ureda i škole... Toliko je ima da se čini Božjom istinom deviza „Najbolji je onaj koji ima mnogo stvari" i „Uspješan je onaj koji kupuje i kupuje".

Premda sociološka istraživanja kazuju da najveći broj tih stvarčica uopće nema svoju svrhu i da mjesecima i godinama leži nedirnuta po domovima, garažama, podrumima. Sobni bicikli, rekreativni čamci, pravi bicikli, muzičke linije, metar visoko naslagane kutije pune svačega, skije, role ... O odjeći da ne govorimo. Vikendice koje posjećujemo dva puta na godinu.
Potrošili smo novac, velik, teško stečeni, dosta često u besmisao. Pa se moramo sad upitati: zašto to (masovno) radimo? U velikoj većini slučaja samo zbog tzv. psihološke dobiti (zadovoljstva, dobrog raspoloženja) koje osjećamo tijekom šopingiranja ili vađenja stvari iz paketa i vrećica kad stignemo kući.


Kratko je to zadovoljstvo. Nakon njega ništa stvarno nije riješeno - opet smo tamo gdje smo bili. Uhvaćeni u klopku modernog, potrošačkog društva koje uistinu može funkcionirati samo ako stalno producira nove i nove vječite „nezadovoljnike". Kupujemo jer time bježimo iz stvarnosti, iz životu u kojem nas nešto nervira, napeti smo. Depresiju, zamor, stresne emocije, frustraciju... rješavamo novom kupnjom. Potrošačko društvo se definitivno dobro potrudilo da svoje članove temeljito odgoji u duhu dobrih nesretnih potrošača.
Kad već vidimo kako nam mnoge od tih stvarčica beskorisno otimaju životni prostor, nailazi drugo pitanje - zašto ih se ne riješimo? Leže po sobama, ostavama, zauzimaju prostor, moramo ih čistiti i premještati, za neke plaćati placarinu i registraciju. A kad bismo ih se uspijeli riješiti, naučili bismo neke prave lekcije iz života:


  • Neću kupovati „zgodne" stvari već one koje će mi život učiniti lakšim, ljepšim, ugodnijim, jeftinijim!

  • Nabavljat ću ono što odgovara mome pravom ja, što mi u nečemu pomaže!

  • Nije važno što imaju i nose kolege ili susjedi! Za sebe nose!

  • S modom i trendovima treba biti oprezan i nešto sporiji u kupnji. Tako ćemo se poštedjeti mnogih odluka zbog kojih smo kasnije požalili (uostalom, nije li moda iluzija koju neko tamo malo društvance iz svjetskog jet-seta nameće nama ogromnoj većina radi svoje zarade).



Najbogatija društva i najbogatiji ljudi nisu najsretniji. Daleko od toga. Pobjeđuje onaj koji ima jednostavan, smislen život.
(Odlična knjiga „Jednostavan život", autorice Ealine St. James potakla nas je da jednu njezinu priču presložimo i na ovom mjestu ovako izložimo.)


G.T.
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Eugen Grafvajer

avatar

Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: ZANIMLJIVE KOLUMNE -izdvajamo za vas ...   Sub Maj 13, 2017 10:45 am

Glumac Radoslav Rale Milenković ocenio je da su ljudi u vrhu vlasti u Srbiji "neobrazovani i nevaspitani" i da samim tim "ne shvataju potrebe kulture".

"Cela kultura je na aparatima, dišemo na aparatima, tek toliko da se preživi. Valjda ova vlast čeka da to sve odumre i da onda imaju divnih nekretnina i divnih zdanja. To je sve toliko bezdušno, toliko operisano od čestitosti, to su nečasni, nesavesni, pohlepni, gramzivi, antiduhovni ljudi, nekulturna uzurpatorska grupa koja je spremna da mrcvari i ponižava ljude koji ništa nisu skrivili", rekao je Milenković za onlajn magazin "Žurnalist".

Prema Milenkovićevim rečima, građani porezom plaćaju garnituru na vlasti, da bi oni imali posao koji nije ništa drugo nego demonstracija njihovog neznanja, a svoje pravo na to zasnivaju na partijskoj pripadnosti, kupljenim diplomama i plagiranim doktoratima.

"Vraćaš knjigu posle 35 godina simulirajući čestitost i samo zato da bismo ti zaokružili ime na izbornom listiću. To je tako raskrinkavajući spot: naravno da ti tu knigu nit si čitao, niti imaš svest o tome da ona, kao javno dobro, još nekome treba. To je paradigma svega sa čim smo suočeni u našim danima", ocenio je Milenković.

On je dodao da svako iznošenje svoga mišljenja na kraju mora uroditi dobrim plodovima i uspostaviti razliku u odnosu na lažnu sliku stvarnosti i "dirigovano, poslušničko plutanje u mrtvom moru čiji nas smrad, kako kaže (satiričar Radoje) Domanović, davi i guši".

Online magazin "Žurnalist" su pokrenuli i uređuju studenti žurnalistike sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.


Teofil Pančić
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: ZANIMLJIVE KOLUMNE -izdvajamo za vas ...   Sub Maj 13, 2017 10:55 pm

SRCE POD PRITISKOM: Moskva suzama ne veruje
Može se lako uočiti da se u toj vrućoj i ljutoj dosoljenoj i zapaprenoj balkanskoj čorbi izgleda servira hladna osveta, nekom drugom


Može se lako uočiti da se u toj vrućoj i ljutoj dosoljenoj i zapaprenoj balkanskoj čorbi izgleda servira hladna osveta, nekom drugom. Čak i neko prilično neobavešten, mogao je, u toj hrpi vesti kombinovanih sa zamarajućim političkim analizama, da razazna, na kraju, istinu o događajima u Makedoniji koji su potresli Balkan, a naročito Srbiju. Može se sada, nedelju dana kasnije, sasvim lako uočiti, da se u toj vrućoj i ljutoj, i dosoljenoj, i zapaprenoj balkanskoj čorbi možda servira hladna osveta, nekom drugom. Manje je sada bitno čiji je Zaev, a ko stoji iza Gruevskog, jer je i vrapcima na grani jasno da SAD, NATO i EU na jedno oko žmure na aspiracije Tirane i Prištine oko stvaranja Velike Albanije, i da nekako skoro majčinski kritikuju Džaferija da se malkice smiri, dok u isto vreme Francuska odbija da izruči Haradinaja Srbiji, čime su se zločini prema Srbima podveli pod rubriku "nebitno", a Haradinaj se, uz blagonaklonost svojih mentora osilio pa preti Beogradu.

U ceo taj preteći vodvilj uključuju se i lideri Albanaca sa juga Srbije, dok Crna Gora ponosno polaže svoju nezavisnost i svijetlo oružje u ruke NATO-a. Srbija se, nažalost, ispostavlja ponovo kao moneta za potkusurivanje, kao idealni talon za konačnu pobedu Novog svetskog poretka. Uzme li se u obzir činjenica da je Novi svetski poredak svoju prvu veliku akciju napravio rušenjem Jugoslavije, i zatim bombardovanjem Srbije, nije nelogično pretpostaviti da neman novog svetskog poretka svoju odlučujuću bitku bije tamo gde je rat protiv pameti, mira i slobode - i počeo.

Novo premeravanje sveta, dakle, počelo je cepanjem Jugoslavije, a danas vidimo kako psi rata iz Vašingtona najavljuju novo prekrajanje granica na Balkanu, i kako se sada čak i otvoreno predlaže podela Bosne, pa u tom smislu i izjave o Velikoj Albaniji treba čitati kao neku vrstu uvertire. Ili si NATO, il` te nema, bato! Osim što je Srbiji oteto Kosovo, makedonski scenario kojim se tako mnogo baratalo u našim medijima u poslednje vreme, pokazuje da je kreacija nestabilnosti uz medijsko spinovanje, novo supersonično oružje kojim se mali narodi mogu pokoriti gotovo preko noći.

Da stvar bude bolja, lobisti sveopšte pokornosti sili i nepravdi, već su se ovih dana dosetili da po hitnom postupku traže da se ukine Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, za koji se pretpostavlja da je u stvari ruski špijunski centar i da, s obzirom na to da je Srbija okružena NATO zemljama, te da ima nezgodan geopolitički položaj, ta institucija šteti Srbiji. Pošto u Srbiji treba da budu samo špijunske organizacije NATO-a, ili EU ili SAD, jer samo tako Srbija može da zadrži svoju vojnu i političku nezavisnost, o kojoj se onoliko govori. Srbija ima nezavisnost, a ko drukčije kaže, kleveće i laže!

Evo, na primer, kad Haradinaj preti srpskom premijeru, nezavisna Srbija zove Brisel zahtevajući da Haradinaj bude izgrđen! Kome do sada nije bilo jasno o čemu se radi na Balkanu, ova mala vest dosta toga objašnjava. Rat protiv Rusije, vodi se ovde. I nažalost, Srbija je opet kolateralna šteta. Bez Kosova, sa mogućnošću da se projektuju spontani nemiri na jugu Srbije, sa albanskim zločinima koji nikome osim Srbiji nisu važni, sa brojnim ustupcima Velikom bratu, sa NATO ofanzivom na Istok, Srbija u statusu večitog kandidata pred vratima EU, i sa dalekim ruskim zagrljajem, sve više izgleda kao krčma na raskrsnici.

I koliko god nam zagovornici političkog realizmapretili apokaliptičnom verzijom budućnosti ukoliko se ne uzmemo u pamet i ukoliko ne počnemo da mantramo "Srbija se saginjati hoće", jer Evropa nema alternativu, izgleda da se danas nalazimo pred vratima Tamnog vilajeta. I taj Tamni vilajet je, kako god da se okrene - Evropska unija. Apokalipsa u obliku rata i eventualnih novih sankcija, ili apokalipsa u dobrovoljnom ropstvu - predstavljaju nam se kao jedine opcije. Bolje pakt nego rat. Bolje rat za Ameriku nego protiv Amerike? Bolje za Trampa, nego za Putina? Bolje da damo Kosovo, nego jug Srbije, a možda uskoro i Vojvodinu? I Sandžak. I Republiku Srpsku? Ako se odreknemo Moskve, možda dobijemo pola Bosne, poručuje nam Trampov zet.Tamni oblaci ponovo nad ovom malom, jadnom, šajkačom neba. Da li je moguće da više niko, pa ni Moskva suzama ne veruje?

[You must be registered and logged in to see this link.]

Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: ZANIMLJIVE KOLUMNE -izdvajamo za vas ...   Pet Maj 19, 2017 11:02 pm

SRCE POD PRITISKOM: Đubre



Đubre koje se nalazi svuda oko nas, postaje metafora. Politička metafora koja poput prljavih i razbacanih najlon kesa po krošnjama drveća i po žbunovima govori o tome da tonemo, o tome da smo odustali

Predsednički kandidati su putovali po Srbiji, pravili mitinge, slikali se, slali poruke, brojali prisutne na trgovima, takmičili se ko ima više glava po kvadratnom metru - kao da su se svi takmičili za količinu "lajkova" na "Tviteru", "Instagramu" i "Fejsbuku", pratile su ih kamere i foto-aparati, izborni štabovi i oficiri za odnose sa javnošću, borba je bila ogorčena i puna teških reči, ostrašćenosti, mržnje i spektakularnih obećanja, bandere su bile oblepljene plakatima, autobusi su prevozili ljudsku scenografiju sa jednog kraja na drugi.
Zanimljivo je da su svi proputovali Srbiju uzduž i popreko, a da nikom nije palo na pamet da očisti Srbiju koja se davi u đubretu, u najlon kesama, plastičnim flašama, i da umesto cveća i samoniklog bilja, iza okopnelog snega po našim livadama, brdima i dolinama, a naročito u rekama, potocima, kanalima i obalama, stoji najporazniji dokaz o srpskom stanju stvari - okruženi smo đubretom i đubre je bauk koji kruži svuda oko nas.
Niko se nije dosetio da očisti Srbiju. Niko se nije udostojio čak ni da primeti da naše reke liče na razvaljene kontejnere za đubre, nikom nije palo na pamet da primeti da je srpska slika i prilika najveći nepobitni dokaz o tome gde se nalazimo, kuda idemo i kakvi smo to postali.
Pominjati đubre usred parola o svetloj budućnosti, sigurnom putu ka EU, ulasku u NATO, našim svetskim prijateljima, nekako nije pristojno, zar ne? A ono o čemu se ne govori, to i ne postoji?
Đubre koje se nalazi svuda oko nas, postaje, međutim, metafora. Politička metafora koja poput prljavih i razbacanih najlon kesa po krošnjama drveća i po žbunovima kraj obala reka, govori o tome da tonemo, o tome da smo odustali.
O tome dokle smo stigli. A stigli smo, izgleda, do totalnog nemara prema vlastitoj zemlji. Taj nemar još je očigledniji usred svih tih uspaljenih političkih parola, plakata koji su lepljeni, cepani, prelepljivani, preko oronulih trgova, napuštenih domova kulture, prašnjavih i popucalih izloga nekadašnjih robnih kuća i sportskih centara, preko bede koja se kezi na svakom ćošku.
Siromašna zemlja, zemlja bez budućnosti, uvek je prljava, aljkava i dronjava.
Kao da su predsednički kandidati i njihove svite putovali kroz Srbiju sa povezima na očima. Voleti Srbiju znači dovesti je u red. Da su stranački aktivisti krenuli da popisuju ko baca đubre, a ne ko će za koga da glasa, Srbija bi imala čemu da se nada.
Ovako, sva ova furtutma podseća na aljkavu domaćicu koja ispod tepiha nogom ćuška đubre, ali zato pre dolaska gostiju ne zaboravi da stavi karmin.
Prvi znak da je Srbija krenula napred bez sikiracije, da može brže-jače-bolje, da smo razumeli da - ljudi koje čekamo smo mi, i da je dosta bilo i da smo pokrenuli promene, biće onda kad deponija prestane da bude opis društvene svesti i kada masovno uzmemo metle, lopate i vile u ruke, i kada taj poduhvat podrže svim sredstvima mediji i svi učesnici političke scene.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: ZANIMLJIVE KOLUMNE -izdvajamo za vas ...   Uto Jun 06, 2017 10:38 pm

O ljubavi - Kolumna


I došao sam jednom tamo gdje je bila ona,
I ona se okrenula,
I pogledi su nam se sreli,
Ali to više nije bila ljubav moga života,
Bila je to neka nepoznata žena,
 

Kad bilo kojem dječaku netko spomene ljubav, on u svojoj svijesti već ocrtava nešto kao:
Molio sam je da zaboravi sve što smo ikada jedno drugome rekli, 
Molio sam je da svaki djelić mene zatre duboko u sebi, 
Molio sam je da me zaboravi a ja sam pamtio svaku njenu riječ, 
Sve što je ikada rekla, učinila, 
Svaki njen poljubac još je uvijek živio u meni, 
Svaki njen dodir razdirao mi je srce I pitao sam se da li se makar nekad sjeti naših buđenja,
Makar onda kada suze padnu na moje ukočene oči, 
I kako tada može reći da jedno drugome nismo značili ništa
Kada sam svaki put mogao umrijeti za nju
I da ništa ne upitam, da ni ne primijetim
I bio bih sretan,
Bio bih daleko prošlo vrijeme.
Probudio sam se umoran, 
Svaki put kada bih pomislio na nju neodređena tupa bol javljala se u srcu,
Svuda oko mene visila je tišina narušena samo udarima slomljenog srca, jedinog nespremnog da prizna poraz,
Bjeličasti veo bola magličasto joj je skrivao lik i želio sam nestati, 
Ma gdje bila ona, želio sam makar na tren biti i ja,

i dok sebe tako zamišlja sa čašom u ruci i sviračima koji ga prate u zoru i pjesmom ( koja se po njegovoj želji ) završava nešto kao:
I došao sam jednom tamo gdje je bila ona,
I ona se okrenula,
I pogledi su nam se sreli,
Ali to više nije bila ljubav moga života,
Bila je to neka nepoznata žena,
A ja sam buncao u snu,
uvijek sam se pitao otkud nam to da su sve prave ljubavi nesretne.
Čuj nesretne?
Je li to više nitko ne čita bajke? Gdje je ono da su živjeli sretno i u radosti do kraja života?
I kakva je to uopće prava ljubav ako je nesretna? 
Zar ljubav po samoj svojoj prirodi ( neovisno, radilo se o ljubavi za ženu, muškarca, domovinu, Boga… ) ne znači nešto uzvišeno, nešto što se stapa negdje na pola puta između dva srca i obavija nas finom paučinom iz koje nas ne mogu istjerati niti silom?
Zar prava ljubav ne znači željeti da onaj koga volimo bude beskrajno sretan?
Zar i mi sami ne želimo biti sretni?
Možemo li sami sebe usrećiti? 
I da li je svatko baš osuđen da mora voljeti nekoga određenog ili je u pitanju puka slučajnost? 
Od koga smo spremni prihvatiti ljubav, a kome smo spremni dati svoju? Znamo li mi uopće što je to što nosimo u sebi, a što zovemo ljubavlju?
Odgovori se kriju s onu stranu odrastanja kada nas prođe volja za radoznalošću, kada se umorimo od pića, dima i svirača.
Kada se zaželimo topline i shvatimo da sami sebe sakatimo, sakateći svoju ljubav, kidajući samo dijelove koji nam odgovaraju i prikladni su u tom trenutku. Kada shvatimo da ljubav nije uzimanje, već radost davanja ( i opet ono o nesretnoj ljubavi ), a nagrada nikada ne izostaje za one koji se ne boje.
Neki to shvate prije, neki poslije, neki nikada. Uostalom, kao i sve drugo.  
Goran Šimić
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: ZANIMLJIVE KOLUMNE -izdvajamo za vas ...   Ned Jun 18, 2017 3:05 pm

Kolumna: RODITELJI - VRIJEME JE ZA PRIČANJE PRIČA DJECI!
[You must be registered and logged in to see this image.]
Carl Honore stajao je u redu za registraciju putnika na rimskom aerodromu Fiumicino kad ga se na obližnjem kiosku nešto jako dojmilo. Pultom se širio naslov: Kako ispričati djeci priču za jednu minutu. Zbirka „brzih priča“ u formi knjižice sadržavala je pedeset skraćenih, jednominutnih bajki. Eto, i pričanje je priča usavršeno!
Zbirku je mogao kupiti i kao CD sa snimljenim glasom. Ali što bi na to rekli pisci slavnih bajki i njihovi likovi? Hans Christian Andersen i Mala sirena, braća Grimm s Trnoružicom, te Carlo Collodi i njegov Pinokio, ili Ivana Brlić Mažuranić s Kosjenkom i Regočem? „Inovacijom“ bi Carl mogao riješiti svoj stari problem s četverogodišnjim sinom, a to je pričanje priča! U „pomanjkanju vremena“ otac bi priču nekad zbrzao ili bi odabrao onu kraću. Sin se bunio: „Užasno brzo čitaš.“ Na vratima bi Carl čuo: „Želim još priča, tata.“.
 
Hoteći kupiti i knjigu i CD, Carl se osvijesti: „Jesam li potpuno poludio?! Cijeli je svijet „velika škola ubrzanja“, a ja sam zamalo krenuo u novi napredni razred.“ Sjeti se i kako je termin „opsjednutost brzinom“ skovao američki fizičar Larry Dossey 1982. Dakle, Carl je kupio „običnu“ knjigu bajki, one koje se moraju čitati polako i dulje; na sreću svog mališana. I Carl je uskoro početo pisati svoju svjetski poznatu knjigu ....
 
Ja imam dvije kćeri. Maju i Milnu, i one se rado sjećaju tatinih priča prije spavanja. Kažu sada da ih onda nije bilo dovoljno (L), a jedna im je ipak bila najdraža. Dakle, ona teče ovako:
 „Jedan stari mornar odlučio je sagraditi drvenu barku. Kako mu oveća soba na prvom katu bijaše prazna, pretvori je u radionicu. Postavi kobilicu broda i krene. Radio je i gradio, pilio i zabijao. Volio je svoj budući brod i rad na njemu. Jedva je čekao svako narendo jutro da može posao nastaviti. Djelo je raslo i u pola bi godine barka bila gotova. Ali kako je porinuti u more? Nalazila se na prvom katu. Prozor je bio malen da je provuče kroza nj. Sav u čudu mornar, koji je bio bolji maštar nego praktičar,  pomisli – da razotkrijem krov? Ali kako težak brod podići uvis? Da ga prepilim na dva, tri dijela? Sjeti se da će demontirati brod i od zgotovljene građe izgraditi ga nanovo vani pod strehom. Radio je opet, još jedanput uživao u poslu. Napravio je tako lijep brod, ali takav koji može sam veslati. Mornar bi lješkario na pramcu, brog odmicao. Želio je nadoknaditi sve čega nije imao dovoljno tijekom svog teškog života. Mornarski kruh ima sedam kora!, kazao sam na kraju. „Kako kruh može imati sedam kora?“ upita mlađa kćer. Morao sam opet početi kombinirati.
 
Pričanje je priča tzv. spora aktivnost i ima smisla samo ako je spora. Kao i šetnja, vrtlarenje, crtanje, ćaskanje, štrikanje, pisanje, čitanje, šetnja s djetetom, listanje novina u gradskoj knjižnici, gledanje starih fotografija ili filma. Čovjek danas mora naći vremena za „spore sate“. Knjiga koja sve to opisuje zove se: Pohvala sporosti. Svjetski je hit, a napisao ju je Carl Honore nakon iskustva na onom aerodromu.
 

Goran Tudor
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: ZANIMLJIVE KOLUMNE -izdvajamo za vas ...   

Nazad na vrh Ići dole
 
ZANIMLJIVE KOLUMNE -izdvajamo za vas ...
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 9 od 9Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9
 Similar topics
-
» Zanimljive činjenice

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: MULTIMEDIJA :: MEDIJI/ ŠTAMPA :: PRESS / RADIO /TV...-
Skoči na: