First topic message reminder :

Nije to nagovaranje, rodjeni moji.
Ko nece dalje da cita - nek slobodno zazmuri.
Ali pazite dobro:
ako u vama postoji
jedno veliko pitanje koje nestrpljivo zuri,
pitanje vece od brda,
i jedna treperava dusa sto veruje u cuda,
i ako se u vama neke lepote talasaju
i neke svetlosti radjaju,
onda je sasvim svejedno da li zmurite
ili ne zmurite
jer cuda se vec dogadjaju.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ulazis u pesmu kao u svoj vrt
slazes reci,pomeras mlado drvece
u nekakav red razumljiv tvom oku
tako nehajno kao sto u san moj
ulazis kao u svoj vrt
gde te svaka travka s radoscu
docekuje i sunce ti na rame silazi
, i korak ti je lak i necujan,
kao da si i sama od sna satkana,
iz noci u noc tako sa morem
snagu premeravas,umirujes ga
recima i u poslusnu pticu pretvaras.
Ulazis u pesmu kao u svoj dom
gde je sve oblikovano tvojom rukom,
koja i mojom rukom uzaludne
reci ispisuje koje bi da me
od tebe odbrane.
Pero Zubac

Tvoj život je tvoj život.
Ne daj da utone
u bolesnu vlagu pokornosti.
Budi na oprezu
uvek postoje izlazi.
...Negde ima svetla.
Možda nema mnogo svetla,
ali bolje i to nego mrak.
Budi na oprezu.
Bogovi će ti ponuditi šanse.
Spoznaj ih, ostvari ih.
Ne možeš da pobediš smrt,
ali možeš pobediti smrt u životu,
ponekad.
I što česće to činiš
biće više svetla.
Tvoj život je tvoj život.
Znaj to dok ga imaš.
Ti si čudo.
Bogovi čekaju da uživaju
u tebi.
Čarls Bukovski

Iz sto soneta o ljubavi
43.

Tražim tvoj znak među ostalima,
u oštroj i valovitoj rijeci žena,
pletenice, oči tek utonule,
plesne noge što posrću ploveći u pjeni.

Odjednom mi se čini da spazih tvoje nokte,
duguljaste, utakle, nećake neke trešnje,
zatim tvoja je kosa što prolazi i čini mi se
da vidim kako u vodi tvoj lik od lomače gori.

Gledah, ali nijedna ne imade kucaj tvog srca,
svijetlo i mračnu glinu iz šume koju si donijela,
nijedna nije imala tvoje malene uši.

Ti si jasna i potpuna i jedina među svima
i tako s tobom idem prelazeći i ljubeći
široki Mississipi ženstvenog ušća.

Pablo Neruda

Trazim te, sanjam te pijanim ocima, u nocima, u tudjim licima,
u stanovnicima nekih drugih svetova - gde je nas?
Micem usnama bez glasa dok pada zaborava plast...

Ja i ja

O kad bih mogla samo jednom ja
nekuda iza bregova
pobeci od sebe.
Sasvim sama i vedra
projurila bih kroz sume,
razgrnula livadi nedra.
U zivot bih se zagnjurila,
svakom bih ruku pruzala.
Sa strascu bih se pozurila:
da vidim u zivotu kako je,
dusa necija ako je
za radost stvorena.

Jer od rodjenja sa mnom,
ma kud se makla,
idem ja vecno sumorna.

A meni se uvek dopadalo:
kad su tice kroz noc letele,
kad je lisce tiho opadalo;
kad su senke u sen sletale,
kad me ljudi nisu voleli,
kad su stvari dusi smetale.
Oduvek je jedna ja slutila
kobi, suze i bolove,
i radosti moje sve pomutila.

Oduvek me slatko zlostavljala:
ni u sumi, ni u ljubavi, ni u radu
ni caska me nije ostavljala.
Znam, umrecu i ostaricu;
a nju uvek mladu,
uvek zednu bolova
na zemlji ostavicu.

Desanka Maksimovic

A koliko si imala ljubavnika? I gde si sve s njima spavala?
I što su ti govorili? I kako je kako je bilo? Daj mi mira.

Čuješ, daj mi mira, fućkam ti na tvoje
fotografije spremljene u kutiji od cipela,
pisamca u vernoj ljubavi sakrivena po
manžetnama
i u policama pod rubljem, prestani,
prestani, idi već, kao nesnosnu muhu
pratim očima tvoj lik po svim kutovima, idi,
izleti kroz prozor, nek te odnese propuh, idi, nemam vramena,
moram se ispavati, idi, rasplini se,
rastopi se negde u toj naradzastoj lokvi pod svetiljkom,
izgubi se među slovima ove glupe knjige što je čitam.

Idi, ne volim te, ništa neću, ništa nepitam,
to me ne zanima,
fućkam ti na tvoje adrese i telefonske brojeve, i sed,
i sed, ću te još voleti, no za ime Isusovo,
koliko, koliko si ih imala?

J.Šotol

Nemoj da mi uputiš više
nijedan pogled,
čak i ako bi smeo.
Svaki tvoj pogled samo nove uspomene piše
i tiho, nečujno urezuje tvoje ime
u neke moje još nerodjene rime
žute i plave boje,
a ja nisam sigurna da li bi ti to hteo.

Dragana Konstatinovic

“Vidiš, Sarajevo je srednjeg roda… Kao dete… Zaigrano… Prostodušno… Naivno… Beograd je, recimo, Taj Beograd… Muškarčina… Švaca i galamdžija u raspasanoj beloj košulji, na hoklici pred prepadnutim svircima… i Zagreb je Gospon Zagreb… Koketni gebelovski brčići, prefrigani šmek preko jutarnje štampe… Najveću larmu podigne kad zvecne kašičicom o rub porculanske šoljice… Pa Gospođa Ljubljana… Snežna Kraljica… Uobražena, elegantna, racionalna… Koja je tako hladno napustila taj brak iz računa čim je shvatila da računa više nema… A Sarajevo… Lakoverno, detinjasto… Zato ono prvo i pruža ruke…” Đorđe Balašević


[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Svijet mi je odjednom postao tajna,
i ja svijetu, stali smo jedan prema drugome, začuđeno se gledamo,
ne raspoznajemo se, ne razumijemo se više."
(Derviš i smrt)

Ako sad nisi ti,nikad neces ni biti.
Nije sve u svoje vreme,
vec
sve
u tvoje vreme.

M.Antic

Ojačala sam..... Ne savijam se više pod udarcima.... Naučila sam ih
uzvratiti... Život me isklesao, oblikovao svakim udarcem.... Učinio me
borcem.

''Dodirni me osmehom... Neznoscu... Izbrisi mi setu iz ociju... Promeni mi bit bica! to je sreca.. Nek se rascveta srce ko" ovaj cvet ispred mene... A ja!? Sve cu obojiti sve U ljubav! "♥ ^^❤❤♥♥●•٠~~ ^^T^^ ~~٠•●♥♥❤❤^^

Mjesečina

Od bijela kamena stepenice se uzdižu.
Na njima rosa, a u rosi mjesec pun:
stepenica svaka jednako se sja.
A carica u dugoj odjeći
penje se, penje, a rosa biserom
rub orosi njene odjeće.
Do paviljona ide u kojemu mjesečina prede niti. Zabliještena,
zastade na pragu. Ruka njena polagano
odgrne zastor od bisera : i padaju
mali kristali, žuborom skaču
kao vodopad, kroz koji sunce sja.
Žuboru tad carica prisluškuje
i tužno gleda dugo u mjesec,
u mjesec jesenji, što sja kroz biserje.
I tužno gleda dugo u mjesec.


Li T'ai Po

„..Ipak uz mene
se može,
mada je neobično,
Sa mnom je
opasno hteti,
ja nikad ne odustajem...
Sa mnom je čudno
čak i umreti
jer ja se ne
završavam...“

M.Antic

Vjerujem, slijepo, bez sumnje,
jer drugačije vjerovanje ne postoji,
da ljudi nisu ljudi ako ne vole,
da život nije život ako nisi voljen....Ima li išta savršenije od iskrene,čiste i uzajamne ljubavi?




[You must be registered and logged in to see this link.] class="postlink" target="_blank" rel="nofollow">
[You must be registered and logged in to see this image.]