DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 ORNITOLOGIJA (kućne i domicilne vrste)

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: ORNITOLOGIJA (kućne i domicilne vrste)   Ned Jun 22, 2008 9:19 pm

Ornitologija je naučna disciplina biologije koja se bavi proučavanjem ptica. Ljudi koji se bave proučavanjem ptica nazivaju se ornitolozi.




Poreklo reči

Reč ornitologija potiče iz grčkog jezika. Prvi deo reči, ornithos znači „ptica“, dok logos znači „nauka“.


Istorijat
Neki drevni grčki pisci su uvideli da ptice nestaju tokom jednog dela godine, ali nisu znali koji je uzrok tome. Ova „zagonetka“ je rešena tek tokom 19. veka kada su ornitolozi tog doba utvrdili da se ptice sele. Zanimanje za ptice je imalo pozitivne posledice, jer su se do danas oformila mnoga društva za zaštitu ptica. Prvo takvo društvo je nastalo u Britaniji 1889. godine i to je bilo Kraljevsko društvo za zaštitu ptica (engl. The Royal Society for the Protection of Birds/RSPB). Danas je ornitologija visoko razvijena nauka.


Predmet proučavanja
Ornitolozi proučavaju morfologiju i anatomiju ptica, dakle njihove osobine, kao i srodničke odnose među njima, ponašanje, staništa i ekologiju uopšte. Primenjena ornitologija se bavi i uzajamnim odnosima ljudi i ptica. Na primer, kako ptice mogu da prenesu bolesti na ljude, kako utiču na poljoprivredna dobra, ali i kako čovek uništavanjem staništa i krivolovom smanjuje populacije ptica i čak ugrožava opstanak čitavih vrsta.










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: ORNITOLOGIJA (kućne i domicilne vrste)   Ned Jun 22, 2008 9:29 pm

TIGRICE Ovo je jedna od najpoznatijih i najrasprojtranjenije čuvanih papagaja kao kućnih ljubimaca, kako kod nas, tako i širom Evrope, pa i sveta. Postojbina ove vrste je skoro čitava Australija, izuzev obalskih zona. Gnezde se u dupljam drveća i to u jatima, iz čega se vidi da je reč kolektivnoj vrsti papagaja. Njihova osnovna – prirodna boja je zelena sa žućkastom glavom i sa po tri crna pera u obliku minđušica sa svake strane vrata, a krila su prošarana crnim prugama, po kojima je ova ptica i dobila ime, asocirajući na šare tigra, dok je rep plavičasto zelen. Dužina joj dostiže i do 19 cm. U dugotrajnim periodima suše, koji nisu retki za Australiju, migriraju u velikim jatima, do kišovitih predela, gde odmah počinju sa gneždjenjem, a napuštaju okolinu po izleganju mladih. Ženke snesu 5-7 nekada i do 10 belih jaja veličine 9 x 15 mm. Pošto snese drugo jaje, počinje da leži na njima, s tim što jaja snosi svaki drugi dan. Period inkubacije traje od 18-21 dana, a mladi po izleganju ostaju u gnezdu 4-5 nedelja. Dve nedelje nakon izletanja iz gnezda, a to je period u kome uče od roditelja da se sami hrane i usavršavju letenje, mladi su osposobljeni za nezavisan život, pa napuštaju roditelje.


Kada je reč o tigrici, onda je to papagaj koji se veoma dobro odgaja u zatočeništvu. Naučno ju je još 1805 god. Opisao izvesni G-din. Shaw, ali je postala poznata zahvaljujući G-dinu. John Gold, koji ih je prvi doneo u Englesku 1840 godine. Od tada, pa sledećih 10-tak god. masovno je izvožena iz Australije pa je australijska vlada bila prinuđena dekretom da zabrani dalji izlov i izvoz.


Za buduće odgajivače ovih veoma lepih i dinamičnih papagaja, moj savet je, da treba napraviti volijeru dužine 2m, širine 1,5m i visine 2m, što je dovoljno za uspešno parenje 10 parova papagaja. Važno je napomenuti da je preporučljivio da uvek bude jedan mužjak više nego ženki, što uglavom garantuje veći broj mladih ptica i bolje starateljstvo roditelja. Kućica za parenje treba da budu napravljene od daske ili debele šper-ploče, veličine 20 x 15cm u bazi i visine 20cm, sa otvorom od 6cm u prečniku. Dijagonalno od ulaznog otvora na podu treba napraviti udubljenje prečnika 6-7cm i dubine 1cm u koje će ženka položiti jaja i ležati na njima.

Što se ishrane tiče, tigrice su veoma zahvalne i nezahtevne ptice, jer im je ista jednostavna: seme prosa, ovsa, muhara, kanarinsko seme, svetlo seme, a što se tiče voća i povrća, treba im davati jabuke, šargarepu, spanać, lišće maslačka ili trave mišovke.














Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: ORNITOLOGIJA (kućne i domicilne vrste)   Pet Jun 27, 2008 4:29 pm

Danas su kanarinci, pored papagaja tigrica, najčešći pernati ljubimci u našim domovima. Omiljeni su zbog melodičnog pevanja - nijedna druga ptica ne peva tako lepo kao ovaj rođak evropske ptice Serinus serinus koja je doneta pre 500 godina sa Kanarskih ostrva. Na tom ostrvu ove ptice i danas žive slobodno u velikim raspevanim jatima.

Serinus serinus je najbliži rođak Evropskog kanarinca. Ova ptica ima debeo, kratak kljun, a boja perja je žuta ali bez crvene fleke naglavi koja je karakteristična za azijatskog kanarinca. Boja je zasićenija kod mužjaka a kod ženki su pruge gušće raspoređene. Dužina tela je oko 11 cm. Dok peva, radosno skakuće po granju i veštim pokretima akrobate okreće naglavačke, nalevo ili nadesno. Njegova pesma je najglasnija u vreme svadbenihigara. Ova ptica potiče iz Severne Afrike Sredozemlja i Južne Evrope. U 19. veku je doletela preko Alpa i naselila područje oko Severnog i Baltijskog mora.







Serinus pusillus [azijski kanarinac, ] se sreće u visokim planinama Male azije. Dužina tela je oko 13 cm, a glava mužjaka je crna i siva ukrašena na čelu karakterističnaom crvenom kapicom. Živi u udubljenjima u stenama gde svija gnezda na teško pristupačnim mestima. Serinus canaria, divlji kanarinac je na izgled najneugledniji od svih rođaka, perje mu je odozgo maslinasto zelene boje, a sa donje strane sivo i žuto sa crnim prugama. Kada su 1478. godine Španci zavladali Kanarskim ostrvima, bili su očarani ovim pernatim pevačima, pa su uskoro preneli prve kanarince u Evropu. Nakon ukrštanja sa Carduelis cucculla selekcioneri su dobili pticu lepe crvene boje ali kako je dobro poznato i logično, pažnja odgajivača je bila usmerena ka selekciji dobrih pevača. Opijeni ovim prelepim pevačem ne smemo zaboraviti da on ima svoje potrebe i prohteve koje bi vlasnik trebao da ispunjava da bi sve funkcionisalo kako treba. Kanarinci nisu samo odlični pevači već i sjajni prijatelji. Ako se pridržavate nekih osnovnih saveta iskusnih odgajivača, vaša ptica će se osećati veoma dobro, biće zadovoljna i raspevana. Pomoći ćemo vam oko samog početka, kupovine ptice i pri opremanju kaveza, zbližavanju sa pticom, pravilnom ishranom i brigom oko zdravlja. Sva navedena uputstva su veoma jednostavna pa će čak i početnici moći sa lakoćom da preuzmu potpunu brigu o novim ljubimcima.

Obratite pažnju na sledeće!
Ljudi koji su osetljivi [alerginični] na perje nažalost ne mogu da gaje ovu pticu pa ako postoji i najmanja sumnja u ovom smislu posavetujte se sa svojim doktorom. Papagajska bolest, psitakoza ili ornitoza, su danas veoma retke kod kanarinaca ali pošto su daleko od bezazlenih nemojte ih potcenjivati. Kada posumnjate na neke pod simptoma što pre sa konsultujte sa veterinarom jer je bolest virusna i uglavnom protiče dosta neprimetno. Ova bolest je česta kod mlađih ptica koje izgledaju živahno iako su nosioci virusa koji se prenosi vazduhom, kontaktom ili virusna i hranom. Kod težeg oblika boelsti fatalni kraj nastupa od trećeg do desetog dana. Glavni simptopmi su veoma slični prehladi ili gripu i mogu biti fatalni ukoliko se ne uoče na vreme pa samo veterinar može prepisati odgovarajuću terapiju.
Razmislite pre kupovine!
Kanarinci su izuzetno društvene ptice pa je najbolje da odmah razmislite o paru ptica ukoliko nemate dovoljno vremena tj. ne možete svakodnevno posvetiti određeno vreme ljubimcu










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: ORNITOLOGIJA (kućne i domicilne vrste)   Ned Avg 31, 2008 12:26 pm

Papagaji - nimfe i tigrice, kanarinci, pernati ljubimci
Pernati kucni ljubimci - papagaji, papige, nimfe, tigrice, kanarinci. Uputstva za upotrebu, nedoumice, saveti, pitanja, kao i nedoumice ili - zablude.

Mislim da se moj Ćira uvek zbuni kad ga neko nazove ljubimcem. A i to što je u nas običaj da se za vlasnika kaže "gazda" takodje mu nije jasno - kako neko može da bude "gazda", a čisti za mnom, menja mi vodu svako jutro, služi me?! To veli on, Ćira.

I to za ljubimca mu nije jasno što ga gnjavim, i što se bečim i kreveljim u kavez ako ga smatram ljubimcem. Ali nema neke bitne zamerke, samo mu nije jasno.

Papagaj - gajenje ili ne?
Ono što ja znam je da nije lako biti papagaj. To su divne ptice, ali nekad su osudjene da se o njima brine neko nemaran. Ono što bih vas ja molio je - nemojte kupovati papagaja. Samo ako ste sigurni u sebe i zaista znate da ste uračunljivi i savesni, dajte sebi za pravo da, eto time što izvadite nešto para iz novčanika, postanete vlasnik nečijeg života.

I onda kad uradite to, znajte da to nije kraj, već početak. Tada treba da dokažete sve ono što je pomenuto.

Nemojte precenjivati sebe. Pustite nek ptice gaje oni koji mogu da se posvete tome. To je jedan život u pitanju. Ništa manji život od onog koga Vi živite i nema veze što je ovaj život spakovan u jedan manji organizam. Život je život.

A papagaji su divna stvorenja. Mogu to da ponovim nebrojano puta. Mogu do ujutru da pričam o njima. A - nisam poznavalac.

Papagaj je drušveno biće
Znam da papagaj ima izraženu ličnost. Nisam to primetio kod drugih ptica. Mislim da je prilično i inteligentan. Jako je nalik čoveku, ako ga poredimo sa drugim pticama. Papagaj je jedno društveno stvorenje. Naime, ako imate dva papagaja, oni će jedan u drugome da vide društvo.

Ali, imate na raspolaganju jednu podlost koju možete da primenite - ako imate samo jednog papagaja, posle odredjenog vremena on će se vezati za Vas i obasuće Vas ljubavlju kakvom Vas ni jedan čovek, ni žena, ne može počastiti. Jer, u tom slučaju, kad je sam, on nema drugi izbor - osim Vas.

Papagaj traži društvo. On može da ugine, ako ga ne volite. Verujte mi na reč. Ako ne oseća da ima druga, ako se oseti sam, on je izgubljen i besan i počinje da histeriše i u stanju je u tom besu samog sebe da uništi, da pokida sebi svo perje. I da ne nabrajam dalje.

Možda, kada govorim o ljubavi, mislim na pažnju. Ali, svejedno, ta dva se prepliću zapravo i verujem da vam je jasno na šta se misli. Ako je sve u redu, posle odredjenog vremena primetićete da je Vaš papagaj punopravan član Vaše porodice. To je potvrda da je sve u redu, da ste, za sada, zaslužili da imate papagaja.
ps Autor teksta na svom blogu ima opširnije o papagajima Ako Vas zanima, adresa te strane je
www.inter.co.yu/aleksic/zdravo/about-my-papagay










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
veccana44

avatar

Godina : 55
Location : Budva
Datum upisa : 07.12.2007

PočaljiNaslov: Re: ORNITOLOGIJA (kućne i domicilne vrste)   Sre Apr 15, 2009 9:57 am

Sedam godina sam imala papagaja,koji me je poznavao u dusi,znao je kad pojacam muziku da placem,moj maleni Cico tako sam ga zvala je tada toliko zvizdao da bi nadjacao muziku da ja prestanem da placem.I onda jednog dana ja dobavim kucu u stanu.Oni se dvoje nikako nisu slagali,kuca bi lajao na njega a papagaj bi zvizdao i po kavezu skakutao da bi mu perje samo opadalo.I ja resim da njega stavim na terasi a kucu u stanu.Medjutim zeznula sam se drugi dan sam ga nasla mrtvog a perja kao da nije imao,sve po terasi razlecelo.Gresku sam skupo platila jer ne mogu sebi oprostiti sto sam ga iznijela na terasi jer ne bi tako zavrsio..
Nazad na vrh Ići dole
Zvončić

avatar

Godina : 34
Location : Beograd
Humor : Zaljubljena
Datum upisa : 30.07.2009

PočaljiNaslov: Re: ORNITOLOGIJA (kućne i domicilne vrste)   Pet Nov 13, 2009 12:04 pm

Spada li i golubarstvo u tu disciplinu?
Moj deda je bio golubar dugo, dugo godina.
A ptice su cudo, kada je deda umro mesecima su golubovi sletali u nase dvoriste iako je tata srusio golubarnik.
Znaju one ko ih je voleo, i hranio i sve.
Nazad na vrh Ići dole
http://foto-art.serbianforum.info/forum.htm
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: ORNITOLOGIJA (kućne i domicilne vrste)   Pet Nov 13, 2009 3:39 pm

Budući da sam kao devojčica imala psa u stanu, dopustila sam mojoj deci da izraze želju za kućnim ljubimcem i to s puno razumevanja. No, kako sam svesna da je pas u stanu prilično velika obaveza, a da su moja deca još priličnije opuštena te bi meni palo u zadatak sve što se podrazumeva oko nege psa, sugerisala sam im da krenemo od najstinijeg ljubimca. Krenuli smo od kornjače. Dobro, nisu najsitnije, ali su vrlo zgodne za negu.

Kako su se kornjače do besvesti sporo i nemo kretale svojim carstvom, mojoj deci je to postalo prilično neinteresnatno. Jednog prolećnog dana iznela sam ih na terasu da se proluftiraju i zaboravila da ih unesem u stan. Osvananulo je jutro. i tu je bio kraj.

Potom smo nabavili akvarijum okruglog oblka, a u njemu se kočoperio predivni "borac". Videla sam da deca uživaju u njegovoj ratobornosti iako je bio sam.

Zatim smo mu proširili "stambeni prostor", nabavili "borku" koja i nije bila baš nešto interesantna, nakon čega su moja deca požela veći akvarijum i više ribica. Shvatili smo da je to pun pogodak, te smo nabavili i veliki akvarijum. Polako smo ga punili tako što sam, nakon posla, svraćala na pijacu i pored torbe prepune namirnica, vrlo često sam ubacivala i kesu napunjenu vodom i jednom ribicom. Deca su cičala od sreće, ali i ja od muke jer su ribice papreno koštale, budući da su bile uvozna roba.

Napunili smo akvarijum solidnim primercima egzotičih ribica. Došlo je vreme da moj stariji sin krene na rekreativnu nastavu, pa nam je dao u zadatak da redovno hranimo ribice, menjamo vodu, uključujemo i isklučujemo grejač (tada još nismo imali pravu opremu, termostat itd.).

Jedne večeri zaboravih da isključim grejač. Pretpostavljate šta se desilo. Riblja čorba. Muke naše, treba se opravdati pred detetom. Strašno, a i meni je bilo žao malih ribica koje su plutale po vodi, a po neke su se još održavale, ali potpuno izmenjene, providne, "skuvane".

Kada se sin vratio, skovala sam paklenu priču kako je verovatno u akvarijumu nastupila epidemija koja je uništila sve ribice. Krenuli smo iz početka, ali ovoga puta sa kompletnom opremom, unutrašnjim ambijentom i opet bezbroj prelepih ribica.

Ovaj uvod sam napravila da dočaram šta znači imati akvarijum. Psiholozi kažu da se čovek izvrsno opusti gledajući taj čudesni svet pod vodom, a za decu je to zaista pravi praznik. Jednog dana, zbog preseljenja, poklonili smo ribice, u nameri da opet napravimo "raj pod vodom".

Imali smo i dva papagaja. Prvi je bio nimfa i dve godine smo bili ubedjeni da je muškog pola i dali smo mu muško ime, prirodno. Medjutim, papagaj je bio ženka i izuzetno glup. Samo se mazio, jeo i ništa više. Džaba naži povici ne bi li izustio makar "a". Ni makac. Pozajmili smo ga komšijskom detetu da pravi društvo njihovoj ženki i tako je ostao, i na kraju pobegao.

U medjuvremenu, na drvetu smo spazili plavu tigricu i naš sin je uzeo mrežu za ribolovce (merdov valjda se tako kaže) i uhvatio izgubljenu ptičicu koja je cvrkutala i obećavala. Dok smo je otpetljali iz mreže, malo smo joj poskidali perje ali je sve kasnije nadoknadjeno.

Nazvali smo ga opet muškim imenom (po inerciji), i nije nam palo na pamet da proveravamo pol. Jednostavno nam se dopalo ime Laki, a i bio je strašno nervozan. Kupili smo mu velki kavez sa kupolom, ljuljaške i posude za hranu. Vrlo brzo se smirio i ja odlučih da ga naučim pričati.

Ijaooooooooo, to su bili dani. Mislim da sam bilijardu puta izgovorila moje ime ne bi li se mali Laki drznuo da me pozove, a ja da obradujem decu kako Laki priča. Kreštao i cvrkutao Laki, promukla ja, ali išta od nauke.

Deca su uživala u njemu, priznajem ali, niko ga do mene nije tuširao niti mu spremao kavez. Hranili smo ga podjednako i to je sve.

I sada, dok sečem papriku ili salatu, prva pomisao je da odvojim deo za Lakija.

Sada su došla druga vremena, deca poodrasla, manje zadržavanje u kući, ali i dalje je ostala neostvarena želja za psom. Odbili smo poklon u vidu jednog pit bul terijera i sibirskog haskija. Mislim da su to bili najburniji dani u našem životu.

Ako ikada budem živela u kući, imaćemo psa, ali i koju ukrasnu kokošku.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: ORNITOLOGIJA (kućne i domicilne vrste)   

Nazad na vrh Ići dole
 
ORNITOLOGIJA (kućne i domicilne vrste)
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Najnezdravije vrste mesa
» Lav Tolstoj
» 02 - MUZIKA - KOMPLET KNJIGA: OSNOVE MUZICKE TEORIJE
» Samoniklo jestivo bilje
» MIKROKOSMOS

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA :: PORODICA /DOMAĆINSTVO :: HOBI-
Skoči na: