DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Share | 
 

 Gljivice

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Gljivice    Pet Nov 05, 2010 12:26 pm

Gljivčne infekcije i farmaceuti


Gljivične infekcije kože ubrajaju se među najčešća kožna oboljenja. To je povezano sa savremenim načinom života, povećanjem starosti populacije, bolestima čoveka kao i sa nekritičkom primenom dostupnih lekova. Zato je poslednjih godina uvedeno nekoliko novih sistemskih i lokalnih antigljivičnih lekova. Cilj ovakvih mera je da se poveća efikasnost, prevaziđu rezistencije (otpornost na antibiotike), smanje pojave recidiva (ponovno javljanje bolesti – infekcije.

Međutim, poslednjih godina sve više se podstiče povećanje pojedinačne odgovornosti za zdravlje koje je nastalo kao efekat prevencije (i zove se samomedikacija), došlo je do toga da se veliki broj doziranih oblika antimikotika za lokalnu terapiju našao na tržištu kao OTC proizvodi (reč potiče od engl. Over The Counter). Ove promene dovele su do pojačane uloge farmaceuta u izboru optimalnog lečenja, pa je tako farmaceut postao ravnopravniji, ali i odgovorniji.

Uloga farmaceuta je važna, samim tim što je mogućnost kupovine i primene lekova takva da omogućava upotrebu nekih preparata bez kontrole. Potrebno je znati šta su gljivice, kako izazivaju infekciju, načine prenošenja kao i uslove koji pogoduju njihovom razvoju.

Stotine gljivica uzrokuju bolesti ljudi i životinja, oštećujući organizam koji napadnu invazijom tkiva, proizvodnjom mikotoksina.

Prema obliku rasta, gljivice delimo na kvasnice, gde spadaju rodovi Candida, Malassezia, Cryptococcus, Trichosporon i na gupu plesni (gde spadaju Dermatofiti, Aspergillus sp., Penicilijum sp., Fusarijum sp.).

Bolesti izazvane gljivicama koje se javljaju kao paraziti na tkivu, nazivaju se mikoze. Prema lokalizaciji postoji nekoliko vrsta mikoza:

1. Dermatomikoze koje zahvataju rožaste strukture kože, kose

2. Subkutane mikoze kod kojih se proces širi i na živi deo epidermisa i na okolna tkiva, zahvatajući kožu, mišiće i vezivno tkivo

3. Duboke mikoze zahvataju dublja tkiva i organe - pluća, jetra, slezina, kosti, mozak, srce. One se pre svega javljaju kod pacijenata na hemoterapiji, transplataciji, bolesnika na intezivnoj negi. Kod zdravih individua infekcija istim uzročnikom može proći i asimptomatski.

Gljivice koje mogu dovesti do bolesti žive zajedno sa čovekom i prisutne su u njegovoj okolini. One mogu dospeti iz vazduha, vode, zemljišta, sa drugog čoveka ili pak životinje, na različite načine. Putem inhalacije, direktnim kontaktom sa inficiranim osobama, spore mogu dospeti iz spoljašnje sredine u organizam čoveka, ali na sreću to ne znači da će obavezno dovesti do infekcije.

Veliku ulogu u sprečavanju infekcija ima koža . Kod osoba sa oštećenom površinom kože, mehaničkim oštećenjima ili opekotinama, povećana je sklonost ka infekciji.

Svi oni činioci koji narušavaju integritet i utiču na sastav fiziološke mikroflore, kao što su životno doba, bolest, osobine tkiva, količine i pH omotača kože, infekciju čine verovatnijom.

Vlažnost kože, povećanje telesne temperature i pH kože čine okruženje koje odovara rastu gljivica. Dugotrajno nošenje čizama, patika, cipela podižu temperaturu i vlagu, pa to može dovesti do pojave dermatofitoza stopala i noktiju. Ovakve infekcije su naročito česte kod nekih profesija i spadaju u profesionalna oboljenja, kao što su rudari, vojnici i sportisti. Slična situacija je kod profesija koje imaju čest kontakt ruku sa vodom (kao što su domaćice, konobari, perači, pekari) jer to omogućava pojavu kandidiaze. Takođe, nošenje određene vrste odeće pogoduje gljivičnim infekcijama. Tkanine koje ne dozvoljavaju cirkulaciju vazduha, emitovanje toplote tela stvaraju pgodne uslove za razvoj gljivica.

Povećanju učestalosti i širenju dermatomikoza pogoduju i neke loše higijenske navike, kao što su upotreba zajedničkih peškira, pribora za nokte, odeće, češljeva ili kupatila.

Međutim, kako ne treba preterivati ni u čemu, tako i intenzivna primena proizvoda za kupanje i deterdženata koji sadrže agresivne površinski aktivne materije dovodi do oštećenja lipida sa površine kože i fiziološkog pH (koji iznosi 4, 7).

Osim navaedenih faktora, lekovi, a naročito njihova neracionalna primena mogu narušiti sastav zaštitne fiziološke mikroflore i pH kože, dovesti do nastanka gljivičnih infekcija: (antibiotici širokog spektra dejstva, kortikosteroidi, kontraceptivi).

Zbog svega navedenog, budite pažljivi pri upotrebi lekova i konsultujte se sa farmaceutom pri kupovini. Farmaceut ne može da zameni lekara, ali vam uvek može dati savet, upozoriti vas na pozitivne i negativne strane svakog preparata.

Izvor:webMedicina.info











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Gljivice    Pet Nov 05, 2010 12:27 pm

Candida


Candida se normalno nalazi u crevima i na koži čoveka. Do infekcije tj. prekomernog bujanja gljivice dolazi kada je iz određenih razloga poremećena imunološka ravnoteža i zbog nekih spoljašnjih uticaja. Najrasprostranjeniji sojevi Candide su Candida albicans Candida glabrata i Candida tropicalis.


Put prenošenja
Kandidijaza je skoro uvek posledica autoinfekcije tj. infekcije gljivicama koje normalno nastanjuju čovekov organizam i koje se iz određenih razloga, u određenom trenutku počnu intenzivno razmnožavati. Najčešći razlozi su: prekomerna upotreba antibiotika širokog spektra, kortikosteroida, imunosupresiva, upotreba kontraceptivnih tableta, prekomerna higijena polnih organa upotrebom alkalnih sapuna koji uništavaju normalnu floru sluzokože, trudnoća, menstruacija, neadekvatan veš, neadekvatni higijenski ulošci, neregulisana šećerna bolest itd. Loša regulacija šećerne bolesti smanjuje otpornost organizma na infekcije. Kada se šećerna bolest dobro reguliše, odbrana od infekcije ponovo je onakva kao i kod osoba koje ne boluju od šećerne bolesti. Kod osoba sa loše regulisanom šećernom bolesti krv i telesne tečnosti imaju više glukoze što ih čini boljom podlogom za razvoj mikroorganizama, pa tako i gljivice Candide koja onda uzrokuje infekciju.

Patološki (medicinski) značaj
Gljivica Candida može biti prisutna: u usnoj šupljini, u ždrelu, na jeziku, u nosu, u sputumu, u bronhijama, u plućima, u digestivnom traktu, u urinu, u ušima, vaginalno, spolja na koži, na noktima, u krvi, sistemska kandidijaza. Zato su i mogući simptomi brojni, raznovrsni i nespecifični:

•bele naslage na jeziku i u usnoj šupljini, nadražaj na kašalj, suvo kašljucanje, osećaj knedle u ždrelu, grebanje u ždrelu, nadražaj za iskašljavanje, otežano disanje, suv bronhijalni kašalj, hronično zapušen nos, hrkanje, kratak dah, hronično kijanje ili kašljanje, stalne ponovljene prehlade i crveno grlo,
•nadutost trbuha, gubitak apetita, poremećaj rada creva, promene stolice od tečne do tvrde, slabo varenje, smanjen apetit, fisure ne jeziku, proliv, sluzava stolica, analni svrab,
•depresija, emotivna ranjivost, nervoza, zadržavanje tečnosti, muka, glavobolja, neredovni ciklusi, gruba suva ili ispucala koža, hronične i česte gljivične infekcije kože i noktiju, utrnulost, slaba memorija, vrtoglavica, nesanica, gubitak koncentracije, osećaj opijenosti, uznemirenost, psihoze, zvonjenje u ušima, svrab u ušima,
•slabost mišića, oticanje zglobova, mišićni bol, poremećaj čula mirisa, ukusa, vida i sluha, slani ili metalni ukus u ustima, zamagljen nejasan pogled
•naizmenični zatvor i proliv pored normalnih laboratorijskih nalaza kao i pored negativnih ultrazvučnih i endoskopskih nalaza; povećane vrednost hepatograma, koje ukazuju na neku bolest jetre; neobjašnjive fleke po koži; glad u naletima, naročito velika neodoljiva želja za slatkišima; intolerancija prema alkoholu, neobjašnjive tegobe od strane zglobova; neobjašnjive niske vrednosti gvožđa, odnosno cinka; hronično niska vrednost leukocita; aftozne promene u ustima; bakterijske urinarne infekcije;
•genitalna kandidijaza - kod žena se javlja peckanje i svrab polnog organa i pojačan sekret koji je najčešće bele boje, sirast. Crvenilo je znak upale, a vagina je prekrivena belim sirastim kolonijama gljivice. Kod muškaraca se uglavnom ne javljaju simptomi (tzv. asimptomatski nosioci). Mogu se javiti bele naslage na glansu penisa i prepucijumu. Može se javiti i sekret iz mokraćne cevi. Simptomi su pogotovo izraženi nakon polnog odnosa jer trenje dodatno pojačava osećaj peckanja i svrab. Kod žena se nakon polnog odnosa moze javiti i bol. Svrab se može proširiti i na područje oko analnog otvora (čmara).
•mlečac ili soor odojčeta - javlja se često kod odojčadi i male dece, ređe kod odraslih ljudi, na sluzokoži usta i jeziku, u vidu okruglih beličastih naslaga, koje imaju izgled zgrušanog mleka. Ispod ovih naslaga su ranice, koje su bolne i otežavaju ishranu dece.
•kandidijaza kože - kandidijaza kože zahvata obično prostore među prstima šake, najčešće između trećeg i četvrtog prsta. Javlja se u vidu jasno ograničenog crvenila, beličastih naslaga, vlaženja i svraba. Bolest se često vidi kod domaćica, poslastičara i ljudi koji često rade sa rukama u vodi. Kandidijaza kože javlja se često i kod gojaznih osoba na pregibnim površinama, gde se dve kožne površine dodiruju i taru, ili ispod dojki kod žena. Na ovim mestima se javljaju jasno ograničene, crvene i vlažne ploče na čijim se površinama vide mehurići i gnojanice.
Dijagnoza
Dijagnoza ovog gljivičnog oboljenja se postavlja mikroskopskim pregledom razmaza materijala uzetog sa zahvaćenog područja, laboratorijskim pretragama i pregledom stolice.

Lečenje
Terapija se može sprovoditi antimikoticima. Lekovi izbora u lečenju gljivične infekcije su derivati imidazola: clotrimazol i polienski antibiotici kao što su nistatin, amfotericin i natamycin. Uz to se primenjuje i simptomatska terapija u zavisnosti od simptoma, a kod intestinalne kandidijaze i hidrokolonoterapija.

Poželjno je izbaciti iz ishrane: testa i peciva od belog brašna, sva gazirana pića, ne koristiti pivski kvasac, slatko mleko, B kompleks vitamina, jako kisela jela (sa esencijama i veštačkim konzervansima), izbaciti ili drastično smanjiti u ishrani čokoladu, torte, kolače, izbaciti alkohol, nikotin i kafu, radi bržeg oporavka.

Koristiti integralni hleb i peciva, samo prirodni sokovi (gusti ili bistri), što više beli luk, jogurt i kiselo mleko (probiotski), prirodni multivitamini i minerali koji u sebi imaju dovoljno selena i C vitamina, jabukovo sirće u ishrani, prirodni med, džem bez konzervansa, malteks,











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Gljivice    Pet Nov 05, 2010 12:28 pm

Epidermophyton


Epidermophyton spada u jedan od tri roda gljivica koje čine dermatofite. Dermatofiti su keratinofilni mikroorganizmi. Pokazuju poseban afinitet za rožaste strukture kože, dlake i noktiju. Razlog što dermatofiti ne prodiru dublje u subkutano tkivo nije njihova potreba za keratinom, već prisustvo za gljivice inhibišućeg faktora u serumu. Ne izazivaju sistemske infekcije. Jedina patogena vrsta Epidermophyton-a jeste Epidermophyton floccosum. Na mikroskopskom preparatu se vide septirane hife, makrokonidije i hlamidokonidije.


Put prenošenja
Na širenje dermatofitija tj. nastajanje infekcije utiču: faktori sredine (toplota, vlažnost, gumena zatvorena obuća, zanimanje...), faktor uzročnika (količina vitalnih spora u patogenom materijalu, virulencija, dužina neposrednog kontakta sa zaraženim materijalom), faktor domaćina (imunološki i neimunološki: integritiet epiderma, brzina proliferacije bazalnih ćelija, zasićene masne kiseline na površini kože, životno doba, pol, genetski i rasni faktori, endokrini i metabolički faktori, udružene bakterijske infekcije).

Oboljenja izazvana dermatofitima su kontagiozna. Infekcija se prenosi direktnim putem i indirektnim (preko zaraženih predmeta). Interesantno je da genetski vezane osobe češće obolevaju od dermatofitija nego muž i žena, gde je direktni kontakt češći.

Patološki (medicinski) značaj
Epidermophyton uzrokuje oboljenja stopala, pregiba i noktiju.

Atletsko stopalo ( tinea pedis) je naziv za infekciju kože stopala između prstiju, ali se može proširiti i na druge delove stopala i nokte. Naziva se atletsko stopalo jer se vrlo često javlja kod sportista koji su veći deo dana u sportskoj obući gde im se noga pojačano znoji što pogoduje nastanku infekcije. Na koži stopala:crvena, ispucala, oguljena koža, ponekad koža krvari, svrab, peckanje, osećaj bockanja, razvoj malih mehura. Ovi mehuri često prethode pucanju kože. Kada mehur pukne, osetljiva područja tkiva ispod njega postaju izložena, otiču i bole. Svrab i peckanje mogu se pojačavati ukoliko nastane širenje ili pogoršanje infekcije. U težim slučajevima koža može zadebljati i ljuštiti se.

Na nožnim noktima: promena boje (nokat postaje žut ili smeđ), zadebljanje nokta, neugodan miris, skupljanje odumrlih ćelija pod noktom, bele pege po noktu.

Tinea unguium zahvata područje noktiju. Karakteristično počinju na slobodnoj ivici i bočnim delovima nokta pojavom belih ili žućkastih promena koje se postupno šire prema bazi nokta. Vremenom nokat zadeblja te se odiže nokatna ploča i dolazi do grudvičastog mrvljenja i destrukcije nokta. Bolest se može javiti samostalno ili udruženo sa T. pedis ili manus.

Tinea ingvinalis - nalazi se u području prepona, i u području skrotuma. Žarišta su oštro ograničena, naglašene ivice, ljuskava, centralno crvena, vlažna.

Tinea corporis – promene su najčešće lokalizovane na trupu, gde su oštro ograničene od zdrave kože, žarišta su različito velika, sa crvenilom, ljuštenjem kože i sitnim papulama uz ivicu promena.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu epidemiološke anamneze, kliničke slike, nativnog preparata, kulture materijala, pregleda Woodovom lampom.

Lečenje
Lečenje uključuje niz antigljivičnih proizvoda kao što su kreme klotrimazol, mikonazol, ketokonazol, ekokonazol ili ciklopiroks-olaminska krema. Ukoliko infekcija ne reaguje na primenu ovih lokalnih lekova, potrebno je uzimati terapiju per os.












Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Gljivice    Pet Nov 05, 2010 12:29 pm

Trichophyton


Trichophyton spada u jedan od tri roda gljivica koje čine dermatofite. Dermatofiti su keratinofilni mikroorganizmi. Pokazuju poseban afinitet za rožaste strukture kože, dlake i noktiju. Razlog što dermatofiti ne prodiru dublje u subkutano tkivo nije njihova potreba za keratinom, već prisustvo za gljivice inhibišućeg faktora u serumu. Ne izazivaju sistemske infekcije. Mogu biti geofilnog, zoofilnog i antropofilnog porekla. Geofilni specijesi žive u zemlji, zoofilni parazitiraju na različitim životinjama a antropofilni na čoveku. Sve tri vrste mogu biti uzročnici bolesti kod čoveka.

Najčešće vrste su:

•Trichophyton mentagrophytes,
•Trichophyton rubrum,
•Trichophyton schoenleinii,
•Trichophyton tonsurans,
•Trichophyton verrucosum i
•Trichophyton violaceum.


Put prenošenja
Na širenje dermatofitija tj. nastajanje infekcije utiču: faktori sredine (toplota, vlažnost, gumena zatvorena obuća, zanimanje...), faktor uzročnika (količina vitalnih spora u patogenom materijalu, virulencija, dužina neposrednog kontakta sa zaraženim materijalom), faktor domaćina (imunološki i neimunološki: integritiet epiderma, brzina proliferacije bazalnih ćelija, zasićene masne kiseline na površini kože, životno doba, pol, genetski i rasni faktori, endokrini i metabolički faktori, udružene bakterijske infekcije).

Oboljenja izazvana dermatofitima su kontagiozna. Infekcija se prenosi direktnim putem i indirektnim (preko zaraženih predmeta). Interesantno je da genetski vezane osobe češće obolevaju od dermatofitija nego muž i žena, gde je direktni kontakt češći.

Patološki (medicinski) značaj
Gljive iz roda trihofitona izazivaju oboljenja dlake, brade, neobrasle kože, interdigitalnih prostora, dlanova, tabana i noktiju.
Tinea corporis (Trichophytia superficialis) gljivična je bolest neobraslih delova kože koja se manifestuje u vidu crvenih žarišta u obliku pravilnog kruga sa uzdignutim, infiltriranim i ljuskavim ivicama i središnjom regresijom. Na ivici promene ponekad mogu biti prisutni i mehurići (vezikule). Žarišta mogu biti samostalna (nekoliko milimetara) ili spojena u veličinu od nekoliko desetina centimetara. Subjektivno je prisutan svrab.

Tinea capitis (Trichophytosis capillitii) je dermatofitoza koja zahvata područje dlaka. Razlikujemo nekoliko oblika (površinsku, duboku i favus).

Kod površinskog oblika nalazimo pojedinačna ili mnogobrojna žarišta, veličine novčića ili veća. Prekrivena su sitnim ljuskama i sivkastom peruti. Dlake su neravnomerno slomljene, gube sjaj i boju, ali unutar žarišta ima i zdrave kose. Takve se promene mogu naći i na bradi muškaraca (Tinea barbae).

Kod oblika koji zahvata i dublje slojeve slika bolesti je vrlo impresivna. U samom žarištu se vide mehurići ispunjeni gnojnim sadržajem (pustule), koji mogu stvoriti i veće gnojno žarište (apsces). Kosa opada, a na pritisak izlazi gnojni sadržaj sa sukrvicom pa se stvaraju kruste. Promene su na dodir bolne, a često je prisutna i regionalna upala limfnih struktura. Ovakve promene takođe se mogu naći i na bradi muškaraca (Kerion barbae).

Favus (Tinea favosa) bolest je koja zahvata dlake, ali i golu kožu. Najvažniji simptom je skutulum (tvorevina oblika plitke zdelice, 2-3 mm, žućkaste boje sa sačuvanom dlakom u središtu) i neprijatan miris.
Tinea unguium zahvata područje noktiju. Karakteristično počinju na slobodnoj ivici i bočnim delovima nokta pojavom belih ili žućkastih promena koje se postupno šire prema bazi nokta. Vremenom nokat zadeblja te se odiže nokatna ploča i dolazi do grudvičastog mrvljenja i destrukcije nokta. Bolest se može javiti samostalno ili udruženo sa T. pedis ili manus.
Atletsko stopalo (tinea pedis) je naziv za infekciju kože stopala između prstiju, ali se može proširiti i na druge delove stopala i nokte. Naziva se atletsko stopalo jer se vrlo često javlja kod sportista koji su veći deo dana u sportskoj obući gde im se noga pojačano znoji što pogoduje nastanku infekcije. Na koži stopala:crvena, ispucala, oguljena koža, ponekad koža krvari, svrab, peckanje, osećaj bockanja, razvoj malih mehura. Ovi mehuri često prethode pucanju kože. Kada mehur pukne, osetljiva područja tkiva ispod njega postaju izložena, otiču i bole. Svrab i peckanje mogu se pojačavati ukoliko nastane širenje ili pogoršanje infekcije. U težim slučajevima koža može zadebljati i ljuštiti se.

Na nožnim noktima: promena boje (nokat postaje žut ili smeđ), zadebljanje nokta, neugodan miris, skupljanje odumrlih ćelija pod noktom, bele pege po noktu.

Tinea ingvinalis - nalazi se u području prepona, i u području skrotuma. Žarišta su oštro ograničena, naglašene ivice, ljuskava, centralno crvena, vlažna.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu epidemiološke anamneze, kliničke slike, nativnog preparata, kulture materijala, pregleda Woodovom lampom.

Lečenje
Lečenje uključuje niz antigljivičnih proizvoda kao što su kreme klotrimazol, mikonazol, ketokonazol, ekokonazol ili ciklopiroks-olaminska krema. Ukoliko infekcija ne reaguje na primenu ovih lokalnih lekova, potrebno je uzimati terapiju per os.












Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Gljivice    Pet Nov 05, 2010 12:30 pm

Microsporum


Microsporum spada u dermatofite. Pokazuju poseban afinitet za rožaste strukture kože, dlake i noktiju. Razlog što dermatofiti ne prodiru dublje u subkutano tkivo nije njihova potreba za keratinom, već prisustvo za gljivice inhibišućeg faktora u serumu. Ne izazivaju sistemske infekcije. Mogu biti geofilnog, zoofilnog i antropofilnog porekla. Geofilni specijesi žive u zemlji, zoofilni parazitiraju na različitim životinjama a antropofilni na čoveku. Sve tri vrste mogu biti uzročnici bolesti kod čoveka.

Predstavnici su:

•Microsporum audini,
•Microsporum ferrugineum,
•Microsporum canis i
•Microsporum gypseum.
Na mikroskopskom preparatu se vide septirane hife i microaleuriokonidije.


Put prenošenja
Na širenje dermatofitija tj. nastajanje infekcije utiču: faktori sredine (toplota, vlažnost, gumena zatvorena obuća, zanimanje...), faktor uzročnika (količina vitalnih spora u patogenom materijalu, virulencija, dužina neposrednog kontakta sa zaraženim materijalom), faktor domaćina (imunološki i neimunološki: integritiet epiderma, brzina proliferacije bazalnih ćelija, zasićene masne kiseline na površini kože, životno doba, pol, genetski i rasni faktori, endokrini i metabolički faktori, udružene bakterijske infekcije).

Oboljenja izazvana dermatofitima su kontagiozna. Infekcija se prenosi direktnim putem i indirektnim (preko zaraženih predmeta). Interesantno je da genetski vezane osobe češće obolevaju od dermatofitija nego muž i žena, gde je direktni kontakt češći.

Patološki (medicinski) značaj
Microsporum izaziva oboljenje Microsporia (Tinea microsporia). Klinički karakteristične promene na kapilicijumu (kosmati deo glave) su malog broja (1-4). To su plaže većeg promera, 5-8 cm sa dlakom iskidanom na istoj visini od 2-3mm i kožom prekrivenom sivkastim skvamama.

Na otkrivenim, neobraslim delovima kože mogu biti prisutne okrugle ili ovalne eritemoskvamozne plaže promera i više centimetara. Perifernim širenjem promene postaju prstenaste sa jače inflamiranim eritematoznim rubom na kome se mogu uočavati vezikule, pustule, kruste i skvame. Promene najčešće nisu praćene subjektivnim smetnjama.

Dijagnoza
Postavlja se mikroskopski dokazivanjem micelija i sitnih spora oko dlake. Izlaganje bolesnih plaža Woodovoj svetlosti javčlja se žutozelena fluorescencija.

Lečenje
Obavezno je šišanje kose sa čitavog kapilicijuma jednom u sedam dana. Koža se pere svakodnevno energično vodom i sapunom a potom premazuje antifungicidnim preparatima. Od početka se ordinira itrokonazol ili terbanifin per os.











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Gljivice    Pet Nov 05, 2010 12:31 pm

Pneumocystis carinii


Pneumocystis carinii spada u rod gljivica Pneumocystis a porodicu Pneumocystidaceae.
Izazito je izražen tropizam prema plućnom tkivu.


Put prenošenja
Ova gljivica nije patogena za zdrave ljude sa očuvanim imunitetom, već izaziva oportunističku infekciju kod osoba sa oslabljenim imunitetom (maligna oboljenja, AIDS, dugotrajna imunosupresivna terapija, transplantacija organa, homoseksualci i uživaoci droge).

Patološki (medicinski) značaj
Pneumocistoza je gljivična infekcija pluća koja nastaje kod imunokompromitovanih osoba, najčešće obolelih od AIDS-a. Kod osoba sa AIDS-om bolest se sporije razvija i ima lakši oblik, dok kod ostalih rizičnih grupa nastaje teži oblik koji brzo progredira.

Simptomi i znaci su u vidu povišene telesne temperature, kašlja uglavnom suvog, površnog i ubrzanog disanja, dispneje (otežanog disanja), a u odmaklim slučajevima i simptomima respiratorne insuficijencije.
Ekstrapulmonalna infekcija može da nastane kao posledica diseminacije iz pluća u druge organe-limfne čvorove, slezinu, koštanu srž, jetru, bubrege, srce, mozak, pankreas, kožu i dr.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, rendgenografije pluća, izolacije uzročnika iz sputuma, bronhoskopije, biopsije pluća.

Lečenje
Lečenje obolelih sprovodi se primenom trimethoprim-sulfamethoxazola i pentamidina u toku više nedelja. Uprkos lečenju znatan broj obolelih umire.











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Gljivice    Pet Nov 05, 2010 12:32 pm

Malassezia furfur


Malassezia furfur spada u rod Malassezia. To su lipofilni kvasci koji se normalno nalaze na koži čoveka i životinja. Na nativnom preparatu vide se krupne, loptaste spore u vidu grozdova i neseptirane hife. Ne kultiviše se.


Put prenošenja
Spada u normalnu floru kože, a pod određenim uslovima može iz saprofitne preći u patogenu formu. Značajnu ulogu u nastanku promena igra znojenje, nošenje odeće koja sprečava znojenje i povišena temperatura tela. Oboljenje koje izaziva nije zarazno, a javlja se kod osoba s predispozicijom.

Patološki (medicinski) značaj
Pityriasis versicolor je blaga, hronična infekcija kože, izazvana gljivicom Malassezia furfur. Manifestuje se mrljama na koži crvenkaste, smeđkaste ili najčešće boje bele kafe s nežnim ljuskanjem, a posle izlaganja suncu postaju bele. Promene se javljaju na koži vrata i grudnog koša. Oboljenje je dugotrajno i recidivantno.

Takođe, ova gljivica može da uzrokuje folikulitis, seboroični dermatitis, blefaritis I dr.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, nativnog preparata, pregleda UV-lampom (promene fluoresciraju žuto-zeleno).

Lečenje
Obavezno je energično pranje kožom vodom i nasapunjanim sunđerom ili frotirom, dobro sušenje i premazivanje lekovima sa keratolitičkoim delovanjem (salicil, jod, antifugicidni preparati). Lečenje mora da bude dugotrajno, do potpunog izlečenja.











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Gljivice    Pet Nov 05, 2010 12:33 pm

Absidia

Rod Absidia su oportunističke gljivice sa širokim, nepregrađenim hifama, koje se mogu naći u tlu, hlebu i trulom voću. Kolonije su im sivo bele boje, brzo rastu, dijametra 3-9 cm, poseduju stolone-micelsko vlakno koje spaja sporangiofore. Uzrokuju bolest zigomikozu.


Put prenošenja
Većina inficiranih je prethodno bila sa oslabljenim imunitetom. Najčešći faktori rizika su: nekontrolisan dijabetes melitus, leukemija, limfomi, transplantacija organa, korišćenje kortikosteroida, deferoksamina, metabolička acidoza, teška i dugotrajna neutropenija.

Patološki (medicinski) značaj
Zigomikoza se može različito manifestovati, u zavisnosti od mesta ulaska gljivice i faktora rizika koji je doveo do oboljenja.

Rinocerebralna zigomikoza - najčešći oblik i javlja se kod pacijenata sa dijabetesnoom acidozom. Zahvaćeni su nos, oči, mozak nekada i moždane ovojnice. Javlja se povišena telesna temperatura, bol u jednoj polovini lica, glavobolje, nazalna kongestija, epistaksa (krvarenje iz nosa), poremećaji vida, letragija. Fizičkim pregledom se može ustanoviti periorbitalni celulitis, proptoza i smanjeni pokreti ekstraokularnih mišića. Kod težih slučajeva se mogu primetiti crne nekrotične lezije na tvrdom nepcu i nazalnoj mukozi.

Plućna zigomikoza - ovaj oblik se karakteriše pojavom visoke telesne temperature, bolom u grudima, kratkim dahom. Javlja se kod obolelih od hematoloških maligniteta (leukemija, limfomi) i neutropenije.

Gastrointestinalni zigomikoza - bol u abdomenu, dispepsija, mučnina, povraćanje, dijareja. Infekcija rezultira nekrotičnim lezijama sa ishemijom i gangrenom u želucu i debelom crevu. Javlja se kod malnutricije ili obolelih od bubrežnih bolesti.

Kutana (kožna ) zigomikoza - može biti primarna na mestu traume ili sekundarna kod hematogene diseminacije uzročnika. Na mestu prethodne traume kože javlja se induracija (otvrdnjavanje) sa eritemom i postepenim stvaranjem nekrotične ulceracije sa karakterističnim crnim središnjim delom i jasno je ograničena.

Diseminovana zigomikoza - ovaj oblik se uglavnom razvija iz plućne zigomatoze i putem krvi se širi do centralnog nervnog sistema. Počinje glavoboljama, groznicom, poremećajima vida, izmenama svesti. Zatim nastaje koma, neurološki ispadi, sa nekrotičnim promenama na plućima i koži. Takođe infekcija se širi i na jetru, slezinu, bubreg, srce i kožu.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, biopsije zahvaćenog tkiva i patohistološkog nalaza.

Lečenje
Neophodno je agresivno hirurško odstranjivanje zahvaćenog tkiva. Bez rane i agresivne terapije, zigomikoza može biti fatalna. Treba korigovati hiperglikemiju i ketaoacidozu, prekinuti ordiniranje lekova kao što su kortikosteroidi ili deferoksamin i ordinirati antifungicide.











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Gljivice    Pet Nov 05, 2010 12:35 pm

Penicillium


Rod Penicillium su filamentozne gljivice. Grade kompaktne kolonije ravne ili ispupčene, često izbrazdane: vunastog, somotastog i zrnastog izgleda. Boja kolonije varira: zelenoplave, sivoplave, krem, crne itd. Konidiofore se granaju (izgled metlice), nemaju vezikula. Predstavnici su: Penicillium chrysogenum, Penicillium citrinum, Penicillium janthinellum, Penicillium marneffei, and Penicillium purpurogenum.


Put prenošenja
Češće se javlja kod osoba sa oslabljenim imunitetom, naročito obolelih od AIDS-a. Penicilioza je treća po učestalosti oportunistička infekcija kod HIV pozitivnih osoba.

Patološki (medicinski) značaj
Penicilioza je sistemsko oboljenje koje počinje sa povišenom telesnom temperaturom, promenama na koži, anemijom, generalizovanom limfadenopatijom, gubitkom telesne težine. Infekcija zahvata koštanu srž, limfne čvorove i jetru.
Kožne promene su u vidu generalizovanog papularnog osipa, neke od papula mogu imati centralno udubljenje (podsećaju na molluscum contagiosum). Najčešće se promene javljaju na licu, ušima i nekada na genitalijama.
Kod zahvaćenosti jetre penicilioza se manifestuje povišenom telesnom temperaturom, bolom u abdomenu i hepatomegalijom (uvećana jetra) i porastom alkalne fosfataze u serumu.

Lakši oblici se javljaju u vidu mikotičnih keratitisa, otomikoze, onihomikoze.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, laboratorijskih analiza, ispitivanjem funkcije jetre, izolacije gljivica iz krvi i bioptičkih uzoraka (kožnih promena, limfnih čvorova, koštane srži).

Lečenje
Preporučena terapija je intravenska primena amfotericina B i peroralna primena itrokonazola.











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Gljivice    Pet Nov 05, 2010 12:36 pm

Sporothrix schenckii


Sporothrix schenckii spada u bifazne gljive, što znači da ima sposobnost da prelazi iz saprofitne u parazitnu fazu. Adaptira se na organizam domaćina tako što koristi tkiva domaćina za ishranu i razmnožavanje. Na 25°C kolonije su spororastuće, bele do braon boje, 1-2 cm u prečniku. Poseduju septirane hife i konidiofore (saprofitni oblik). Na 37°C su u vidu kvacsa (parazitski oblik).


Put prenošenja
Gljivica prolazi kroz mikrotraume na koži sa biljnih trnova, iglica, bodlji. Češće se inficiraju baštovani i ljudi koji dolaze u dodir sa trnovitim biljkama, senom i sl.

Patološki (medicinski) značaj
Sporotrihoza je gljivična infekcija koja najčešće zahvata kožu. Prve promene su vidljive 3 nedelje posle ekspozicije. Prvo se javljaju male, bezbolne promene u vidu čvorića koje liče na ujede insekata. Promene mogu biti crvene, roze ili ružičaste boje. Prvo se javljaju na prstima, dlanovima, rukama, uopšte na eksponiranim delovima. Neke promene progrediraju u ulceracije koje veoma sporo zarastaju. Ponekada se razvija generalizovana limfadenopatija. Infekcija se može proširiti i na druge delove tela.

Diseminovani oblik je veoma redak i može rezultirati kao pijelonefritis, orhitis, mastitis, artritis, sinovitis, meningitis, pneumonija.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, mikroskopskog pregleda zahvaćenog tkiva, laboratorijskih analiza (pregled krvi i likvora), seroloških reakcija.

Lečenje
Primenjuju se antifungicidni lekovi, i to itrokonazol, a u težim slučajevima i amfotericin B.











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Gljivice    Pet Nov 05, 2010 12:38 pm

Paracoccidioides brasiliensis


Paracoccidioides brasiliensis spada u bifazne gljive, što znači da ima sposobnost da prelazi iz saprofitne u parazitnu fazu. Adaptira se na organizam domaćina tako što koristi tkiva domaćina za ishranu i razmnožavanje. Na 25°C kolonije su spororastuće, krem do braon boje, 1-2 cm u prečniku. Poseduju septirane hife i aleurikonidije (saprofitni oblik). Na 37°C su u vidu kvacsa (parazitski oblik).


Put prenošenja
Čovek se inficira inhalacijom micela, koje iz tla dospevaju u vazduh (prašina). Ne može se preneti sa jednog na drugog čoveka. Rizične grupe su osobe sa smanjenim imunitetom (HIV, transplantacija organa, prolongirana terapija kortikosteroidima, maligna oboljenja i dr)

Patološki (medicinski) značaj
Parakokcidioidomikoza je gljivična infekcija koja najčešće zahvata kožu, sluzokože i limfne čvorove, a nekada zahvata i pluća, jetru i slezinu.

Kliničke manifestacije varijaju od subkliničkih do hroničnih oblika.
Limfnonodularni oblik: limfni čvorovi su uvećani, nekada bolni i mogu drenirati gnojav sadržaj. Najčešće su zahvaćeni vratni i aksilarni (potpazušni) limfni čvorovi. U usnoj duplji nastaju bolne ulceracije. Ukoliko su zahvaćena pluća otežano je disanje i često je prisutan kašalj.
Pulmonarni (plućni) oblik: simptomi i znaci su kašalj, povišena telesna temperatura, noćno preznojavanje, malaksalost i gubitak telene težine.
Mukokutani oblik: najčešće se promene javljaju na sluzokoži usne duplje i nosa u vidu bolnih ulceracija, mogu perzistirati nedeljama ili mesecima. Kod nelečenih oblika mogu nastati perforacija nepca ili nosnog septuma. Kožne lezije nastaju na licu oko usta i nosa, a kod težih slučajeva promene zahvataju velike delove kože lica.
Diseminovani oblik: hematogena diseminacija dovodi do zahvatanja tankog i debelog creva, jetre, nadbubrežnih žlezda, osteomijeitisa, artritisa, meningoencefalitisa ili fokalnih cerebralnih lezija.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, mikroskopskog pregleda zahvaćenog tkiva, laboratorijskih analiza (pregled krvi i likvora), seroloških reakcija.

Lečenje
Primenjuju se antifungicidni lekovi, i to itrokonazol, a u težim slučajevima i amfotericin B i simptomatska terapija u zavisnosti od zahvaćenih organa.











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Gljivice    Pet Nov 05, 2010 7:01 pm

Gljivične infekcije spadaju u najneprijatnije u medicini, jer se prilično tesko leče . Što je najgore , mogu se "pokupiti " na mestima na kojima se najmanje očekuju ? Recimo na bazenima , koji su po defaultu i hlorisani i dezinfikovani...pa opet imamo cele epidemije onih neprijatnih koje se "zapate " izmedju nožnih prstiju.
Cela priča o "prokletstvu faraona " je srušena onoga trenutka kada je utvrdjeno da nema nikakve "Tutankamonove kletve "nego su oni koji su ušli u grobnicu bili izloženi sporama gljivica koje su se tamo zadržale ...i odande te "serijske smrti "kasnije.










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
determinanta
Matematički kompleksna
avatar

Godina : 58
Datum upisa : 06.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Gljivice    Pet Nov 05, 2010 7:25 pm

Vrlo česta pojava su urasli nokti, zapravo gljivična infekcija.
"Gljivična infekcija postupno zahvaća nokat i može ga potpuno uništiti. Gljivična infekcija započinje s unutrašnje strane nokatne ploče. U početnom stadiju infekcije najčešće se promijeni boja nokta, nokat postaje zadebljan, iskrivljen i krhak. Izloženost vlazi i toplini pogoduje razvoju gljivične infekcije (npr. znoj koji nastaje zbog nošenja zatvorene obuće, korištenje zajedničkih tuševa - u sportskim objektima, kupalištima). U prošlosti su se za liječenje gljivične infekcije noktiju koristili lijekovi za lokalnu primjenu.
Prevencija
Da bi pomogli spriječiti gljivične infekcije, provodite dobru higijenu stopala: držite svoje nokte suhima i čistima. Temeljito sušite svoja stopala poslije kupanja, uključujući i prostore između prstiju. Ako vam se jako znoje stopala, često mijenjajte čarape. Povremeno skidajte cipele tijekom dana, a isto tako nakon vježbanja. Zamijenite cipele zatvorenih prstiju sa cipelama otvorenih prstiju. Koristite antigljivični sprej ili puder za vaša stopala i unutar cipela. Nosite gumene rukavice kako biste zaštitili ruke od prevelikog izlaganja vodi. Između dvije upotrebe izokrenite gumene rukavice da se osuše. Ne skidajte kožu oko vaših noktiju. To može otvoriti put bakterijama u vašu kožu i prema noktima. Izbjegavajte bosi hodati oko javnih bazena, tuševa ili u svlačionicama. Izaberite pouzdani manikerski i pedikerski salon koji sterilizira svoje instrumente. (I, iako možete biti u napasti da sakrijete gljivične infekcije od pogleda, izbjegavajte korištenje laka za nokte i umjetnih noktiju.) Perite ruke nakon dodira sa inficiranim noktom. Ako niste oprezni, gljivična infekcija može prijeći s jednog nokta na ostale.
Liječenje
Gljivične infekcije noktiju mogu biti teške za liječenje, a ponovno javljanje infekcije je često. Ako imate gljivičnu infekciju liječnik vam može prepisati jedan od tri oralna antifungalna lijeka koji su relativno novi na tržištu. Oni uključuju: fluconazol, terbinafin, itraconazol

Nakon primjene ovi lijekovi dospijevaju u kožu i nakupljaju se u inficiranom noktu kako bi iskorijenili gljivičnu infekciju. Najčešće eliminiraju infekciju za 4 do 12 mjeseci, no ponovno javljanje infekcije je moguće. Novi lijekovi su efikasniji nego oni koji su često korišteni u prošlosti - griseofulvin i ketoconazole. Ketokonazol primijenjen na usta može izazvati teže oštećenje jetre. Osim toga ponovno javljane infekcije se češće viđa nakon liječenja ovim starijim lijekova. Novi lijekovi su učinkovitiji no također mogu imati neke nuspojave - čiji opseg seže od osipa na koži do oštećenja jetre. Itraconazol, a fluconazol u manjem opsegu, također mogu prouzročiti nepovoljne interakcije sa drugim lijekovima, što uključuje neke lijekove koji sprječavaju zgrušavanje krvi i lijekove protiv alergija. Kao dodatak oralnim lijekovima postoji još jedan antigljivični lak - prvi takve vrste - nazvan ciclopirox. Lakom se treba obojiti inficirane nokte i kožu koja ih okružuje jednom na dan. Nakon 7 dana, trebate odvojiti slojeve koji se ljušte i započeti sa svježim nanošenjem. Dnevna upotreba ovog laka za vrijeme od godine dana i dulje se pokazala kao pomoć u čišćenju gljivičnih infekcija noktiju. Također postoje antifungalne kreme za nokte bez recepta, koje mogu pomoći u omekšavanju noktiju i djelomičnom zaustavljanju širenja ali ne iskorjenjivanju gljivične infekcije. Ako je vaša infekcija noktiju ozbiljna ili bolna, liječnik vam može predložiti odstranjenje nokta. Novi nokat obično će narasti na svom mjestu."
izvor: http://www.drdada.bloger.hr/post/gljivicna-infekcija-nokta/213032.aspx
Nazad na vrh Ići dole
http://www.tagged.com/determinanta
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Gljivice    Čet Mar 10, 2011 7:54 pm

Lacazia loboi

Lacazia loboi je gljivica koja spada u kvasce. Mikroskopski se vide tipične brojne, okrugle ćelije kvasca koje su raspoređene lančano. Njihova kultivacija na veštačkim podlogama još uvek je bezuspešna.


Put prenošenja
Prirodni rezervoar ove gljivice je nepoznat. Istraživanja su pokazala da slični uzročnik izaziva i slično oboljenje kod delfina, pa se smatra da može postojati transmisija sa delfina na čoveka. Prethodna trauma kože ili ujed inskekta su predispozicija i put za ulazak gljivice u organizam. Transmisija sa čoveka na čoveka nije zabeležena.

Patološki (medicinski) značaj
Lobomikoza je retka hronična kožna infekcija koju izaziva gljivica Lacazia loboi

Lobomikoza se javlja na eksponiranim regijama i ekstremitetima, ušima, lumbosakralnoj i glutaealnoj regiji, obrvama. Promene se sporo razvijaju. Počinju kao male papule ili pustule i mogu se javiti na mestima manjih trauma kože. Može ih pratiti osećaj svraba ili pečenja. Opisuju se kao keloidne, verukozne i ulcerativne. Vremenom rastu i dostižu dimenzije manjih tumora. Pojedinačne lezije vremenom regrediraju i na njihovom mestu se stvaraju ožiljci. Promene su jasno ograničene, glatke, bezbolne, kasnije se stvaraju ulceracije i autoinokulacijom nastaju satelitne promene, nikada ne zahvataju dublje strukture. Nekada se infekcija može širiti u limfne čvorove, koji su uvećani.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike i identifikacije uzročnika drektnom mikroskopijom.

Lečenje
Peroralno se ordiniraju itrokonazol ili clofazimin, ali je definitivna terapija hirurška ekcizija. Često se javljaju recidivi.











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Gljivice    Čet Mar 10, 2011 7:55 pm

Blastomyces dermatitidis

Blastomyces dermatitidis je gljivica, koja se nalazi u tlu i drveću. Spada u bifazne gljive, što znači da ima sposobnost da prelazi iz saprofitne u parazitnu fazu. Adaptira se na organizam domaćina tako što koristi tkiva domaćina za ishranu i razmnožavanje. Na 37°C poseduju blastospore sa kapsulom i nalaze se ekstracelularno (parazitski oblik). Na 26°C ima segmentirane hife i konidije (saprofitni oblik).


Put prenošenja
Čovek se inficira inhalacijom spora. Ne može se preneti sa jednog na drugog čoveka. U rizične grupu spadaju ljudi sa slabljenim imunitetom (HIV, transplantacija organa, maligna oboljenja, dugotrajna terapija kortikosteroidima i dr.).

Patološki (medicinski) značaj
Blastomikoza je gljivična infekcija koja uglavnom zahvata pluća, ali se može proširiti i na druge delove tela, najčešće kožu i kosti. Oko 50% infekcija prolazi asimptomatski, a kod ostalih se najčešće razvija infekcija pluća, a ređe i drugih organa.
Blastomikoza pluća počinje postepeno sa visokom temperaturom, groznicom i obilnim znojenjem. Kasnije nastaju bol u grudima, otežano disanje i kašalj, koji je nekad produktivan, mogu se javiti i hemoptizije (iskašljavanje krvi). Infekcija pluća sporo progredira i nekada i spontano prolazi.

Kada se blastomikoza proširi može zahvatiti i druge organe, ali najčešće kožu, kosti i genitouretralni trakt. Infekcije kože počinje sa malim papulama iz kojih mogu razviti pustule. Zatim se razvijaju plakovi okruženi malim bezbolnim abscesima.
Može se javiti bolno oticanje kostiju, kao i bolno oticanje epididimisa ili zahvatanje prostate.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, dokazivanja uzročnika u sputumu i bioptičkom materijalu, rendgenografije pluća i histopatoloških nalaza.

Lečenje
Kod blažih oblika lečenje nije potrebno, dok se kod težih primenjuju antifungicidi itrakonazol, flukonazol, ketokonazol, amfotericin B.











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Gljivice    Čet Mar 10, 2011 7:56 pm

Histoplasma capsulatum

Histoplasma capsulatum spada u bifazne gljive, što znači da ima sposobnost da prelazi iz saprofitne u parazitnu fazu. Adaptira se na organizam domaćina tako što koristi tkiva domaćina za ishranu i razmnožavanje. Parazitska forma histoplazme se karakteriše blastosporama veličine 2-4μ i debelom kapsulom koja prelama svetlost. Na 37°C kultura hisoplazme podseća na kvasce a na 26°C obrazuje razgranati micelium sa brojnim mikrokonidiama i krupnim loptastim sporama. Spore su obavijene debelom kapsulom koja ima zrnaste izraštaje.


Put prenošenja
Domaćini su ptice i slepi miševi i njihovim izmetom se kontaminitra tlo. Čovek se inficira udisanjem prašine u kojoj se nalaze spore. Bolest se ne može prenositi sa jednog na drugog čoveka.

Patološki (medicinski) značaj
Histoplazmoza je infektivno oboljenje izazvano gljivicom Histoplasma capsulatum i najčešće zahvata pluća, a u ređim slučajevima može se širiti i na druge organe.

Najveći broj inficiranih prolazi asimptomatski. Kod simptomatskih oblika bolest se manifestuje 3-17 dana nakon ekspozicije. Kada se simptomi jave, bolest prolazi u vidu akutne respiratorne infekcije, jer Histoplasma najčešće zahvata pluća. Simptomi su generalizovana malaksalost, visoka temepratura, bol u grudima i suv, neproduktivan kašalj. Nekada prelazi u hronični oblik u vidu emfizema i sl.

Diseminovani oblik može biti fatalan ukoliko se pravovremeno ne leči. Najčešće nastaje kod odojčadi i male dece i karakteriše se visokom temperaturom, iscrpljenošću i hepatosplenomegalijom (uvećane jetra i slezina).
Hronični diseminovani oblik duže traje, javlja se kod osoba sa oslabljenim imunitetom (oboleli od malignih oboljenja, dugotrajna terapija kortikosteridima, HIV, transplatacija organa) i karakteriše se groznicom, anemijom, hepatitisom, pneumonijom (zapaljenje pluća), perikarditisom (zapaljenje srčane kese), meninigitisom i ulceracijama u ustima, na jeziku, nosu i larinksu.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, laboratorijskih analiza, dokazom uzročnika u sputumu i bioptičkim uzorcima, direktnom preparatu, kulturi i na osnovu seroloških reakcija (ELISA, RVK; imnoflorescencija).

Lečenje
Kod asimptomatskih i blažih slučajeva, lečenje nije potrebno. Kod težih oblika daju se antifungicidi, amfotericin B, itrokonazol ili ketokonazol.











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Gljivice    Čet Mar 10, 2011 7:57 pm

Rhizopus

Grupa Rhizopus su gljivice iz roda Phycomycetes koje se najčešće nalaze u tlu i trulim biljkama. Na direktnom preparatu se vide kao splet neseptiranih hifa, a kolonije su im sivo bele boje, brzo rastu, poseduju stolone-micelsko vlakno koje spaja sporangiofore. Izazivaju oboljenje mukormikozu.


Put prenošenja
Čovek se inficira inhalacijom spora. Bolest se javlja kod osoba sa oslabljenim imunitetom. Stanja kod kojih se može razviti mukormikoza jesu dijabetes, hronična upotreba kortikosteroida, metabolička acidoza, transplantacija organa, leukemije/limfomi, terapija deferoxamina i AIDS.

Patološki (medicinski) značaj
Mukormikoza je agresivna, oportunistička, gljivična infekcija sinusa, mozga ili pluća koja se javlja najčešće kod osoba sa poremećajem imuniteta.

Mukormikoza se može javiti u različitim oblicima: rinocerebralna, plućna, ređe mukormikoza gastrontestinalnog trakta kože ili bubrega.

Simptomi rinocerebralne mukormikoze uključuju: akutni sinuzitis, povišenu telesnu temeperaturu, otok i protruziju očne jabučice, tamno prebojene kruste u nosu sa dreniranjem gnoja, crvenilo kože iznad zahvaćemog sinusa. Može doći do destrukcije nepca, kosti lica, septuma nosa kod težih infekcija. Kada infekcija zahvati mozak nastaju epileptični napadi, paralize i koma.

Kod pulmonarne mukormukoze nastaju povišena telesna temperatura, kašalj sa iskašljavanjem krvi, otežano disanje.

Gastrointestinalna mukormikoza se karakteriše bolom u abdomenu i povraćanjem krvavog sadržaja.

Kod bubrežnog oblika mukormikoze se javlja bol u slabinama i povišena telesna temperatura.

Kožna mukormikoza se manifestuje bolnim induracijama (otvrdnjavanje) kože sa centralnim zatamnjenjem.

Moguće komplikacije su neuropatije, tromboze moždanih i plućnih krvnih sudova, slepilo (kada je zahvačen optički nerv)
Mortalitet kod mukormikoze je veoma visok i kreće se 25-80%.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, izolacije uzročnika iz zahvaćenih tkiva, CT-a (skener) ili NMR-a (nuklearna magnetna rezonanca).

Lečenje
Preporučena terapija je hirurško otlanjanje nekrotičnog i inficiranog tkiva uz intravensku antigljivičnu terapiju (amfotericin B).











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Gljivice    

Nazad na vrh Ići dole
 
Gljivice
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Kupaći kostimi i genitalne infekcije
» retka stolica kod beba.gljivice u stolici

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA :: ZDRAVLJE :: LEKARSKA ORDINACIJA-
Skoči na: