DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 BORISLAV PEKIĆ

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
REVELIN

avatar

Location : nedostižna
Humor : osmehom razbijam.... valove
Datum upisa : 27.08.2010

PočaljiNaslov: BORISLAV PEKIĆ   Uto Nov 02, 2010 11:59 pm

Nemati prošlosti je ostati bez budućnosti. Ali ako tamo ostanemo, ako se tamo zaglibimo, budućnost zbog koje smo se u nju vratili postaće nedostižna. Proći će pre nego što shvatimo da je sve - sadašnjost. Da je sve uvek u istoj ravni. Da je nerazumevanje onoga što je bilo juče jemstvo da ćemo još manje razumeti ono što nas čeka, a najmanje ovo što danas radimo.

Vreme reči
Nazad na vrh Ići dole
http://sestreposrcu.serbianforum.info/portal.htm
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: BORISLAV PEKIĆ   Sre Okt 26, 2011 6:43 am

Vreme čuda
Neke ideje iz romana "Vreme čuda" Borislava Pekića;

Reči imaju dejstvo srazmerno onome ko ih izgovara i onome ko ih sluša.
*****
Bog sve može. U njemu su sadržane sve suprotnosti. Da bi uistini bio Bog, mora on jednovremeno biti vidovit i ćorav, gluv i oštrouh, pokretljiv i uzet. Isto tako mora postojati i ne postojati. To su principi na kojima je sazdana njegova sveobuhvatnost i svemoć, dve ravnopravne ose njegove božanske prirode.
*****
Ako je sve, Bog ne može biti samo muškarac nego i žena.
*****
Da li ima leka koji uništavajući zlo onesposobljava i njegove klice? Ko može znati kada će ponovo proklijati da nas upropasti?
*****
Guba je dubokorena boljka, koja se slična grehu ne zadržava na površini, nego prdire u samu suštinu napadnutog mesa, pa ponekad i mišljenja.
*****
Za gubavce nema nade, nema isceljenja, nema povratka. Guba je neizlečiva.
*****
Čisti i nečisti nemaju ničeg zajedničkog osim greha koji je u vidu uskog, jednosmernog mosta Tvorac podigao između njih. I kao što se čisti groze gubavaca, tako se i gubavci s pravom i razlogom groze zdravih.
*****
Bog ne može biti pametniji od naroda koga je uzeo u zaštitu, i inteligencija takvog naroda samo ponavlja promućurnost božju u onom stepenu u kome je ima on sam. Narodi imaju onakve bogove kakve zaslužuju, a bogovi biraju one narode koji najviše odgovaraju njihovoj sopstvenoj prirodi.
*****
U svakom ma i najsitnijem kamenu, biljci i stvoru živi naš Bog.
*****
Apatija se naročito ogavno ispoljava u potpunom odsustvu lične higijene, koja razvija onaj opak, maligni izgled koji postiže svako zlo koji se ničim do čudom ili čarolijom ne može zaustaviti.
*****
Ako nema zagrobnog života sa svim svojim sistematizovanim sankcijama i nagradama, nema nikakve svrhe osim idealne biti dobar i poštovati zakone, a pošto ćemo u smrti svi biti jednaki, zao biti ima smisla, jer to donosi neposrednu korist.
*****
Vetar zaboravlja kamilu koju je ubio, ali sve dok ne ugine, kamila pamti oluju zbog koje umire.
*****
Koliko budala zapušta imanje na zemlji misleći da ih na nebu očekuje neko unosnije, ne postaju bolji ovde nadajući se da će na nebu za to imati više vremena i prilike, ne žive kao pravi ljudi, jer su ubeđeni da će to postati tek kad umru, i ne umiru kao pravi ljudi, jer uobražavaju da smrću tek počinju ono što njome samo završavaju.
*****
Ni sadukeji ni Mesija (dogmaticima) nisu ni najmanje vodili računa o ličnim željama. Oni su bili ovejani idealisti, njima nije bilo važno šta košta njihovo hiljadugodišnje carstvo ni koga košta, nego ko će ga i kako uspostaviti. A što će pri tom mnogima od nas po leđima pucati, to je bilo sporedno, jer na kraju krajeva leđa su ipak bila naša a ne njihova.
*****
Šta je ljubav u grešnom svetu do izopačenost, šta je slava do poniženje, šta čast do beščašće, vrlina do porok, hrabrost zločin, milosrđe saučesnik propasti. U drugom, očišćenom svetu i Juda će biti drukčiji.
*****
Od čuda se ne zahteva da pomažu već da menjaju, a od onih najvećih ne da izopačuju sadašnjost već da razgrađujući je grade budućnost.
*****
Boga nema. Nema i svi su izgledi da ga neće ni biti. Bogu se ne žuri, njega ništa ne boli. Bog nas u presudnom trenutku napušta.
*****
Sve je bilo uzaman: čuda, proroci, propovedi, žrtve, lišavanja. Svet nije spasen, praroditeljski greh nije spran.
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: BORISLAV PEKIĆ   Sub Apr 13, 2013 1:04 am

Borislav Pekić


1930-1992

Biografija


Borislav Pekić rođen je 4. februara 1930. godine u Podgorici. Živeo
je u Podgorici, Novom Bečeju, Mrkonjić - Gradu, Kninu, Cetinju i
Bavaništu u Banatu. Od 1945. godine živeo je u Beogradu, gde je pohađao
Treću mušku gimnaziju i maturirao 1948. godine. Od 1948. do 1953. je bio
na izdržavanju kazne u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš kao pripadnik
SDOJ. Bio je osuđen na petnaest godina strogog zatvora, ali je 1953.
godine pomilovan.

Studirao je eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta.

Radio je od 1958. do 1964. godine kao dramaturg i scenarista u
filmskoj industriji i bio je autor je brojnih filmova. Prema njegovom
tekstu Dan četrnaesti snimljen je film koji je predstavljao Jugoslaviju 1961. godine na filmskom festivalu u Kanu.

Prvi roman, Vreme čuda, objavljuje 1965. godine. Od 1971. godine živeo je i radio u Londonu.

Pekić je već Vremenom čuda izazvao veliko interesovanje široke
čitalačke javnosti. Narednim knjigama svrstao se u vodeće i najplodnije
jugoslovenske pisce. Nakon prve knjige objavio je portret Hodočašće Arsenija Njegovana (1970) za koji dobija NIN - ovu nagradu za roman godine, novelu Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana (1975), novelu Odbrana i poslednji dani (1977), sotiju Kako upokojiti vampira (Prva nagrada Udruženih izdavača 1977), i roman Zlatno runo, fantasmagoriju
u sedam tomova (1978-1986, za koji dobija 1987. Njegoševu nagradu), a
koji mnogi smatraju jednim od najznačajnijih savremenih proznih
ostvarenja kod nas. Po mišljenju žirija ovaj roman je ušao u izbor deset
najboljih romana napisanih od 1982. do 1992. godine. Žanr romanom Besnilo (1983)
Pekić je iz istorijske tematike odstupio i sačinio delo sa elementima
trilera koji se zbiva na jednom od najvećih svetskih aerodroma –
londonskom Hitrou. To je svojevrsna apokaliptična vizija sveta u kojem
živimo. Knjiga je doživela je brojna izdanja. Pored Zlatnog runa i Godina koje su pojeli skakavci i
ovaj roman je ušao u selekciju deset najboljih romana u srpskoj
književnost od 1982. do 1991, po mišljenju čitalaca. I u sledećem
objavljenom antropološkom romanu 1999, Pekić je ostao na tragu te negativne, često fantastične utopije (nagrada godine za naučnu fantastiku 1985).

Krajem 1984. godine, u izdanju "Partizanske knjige", izašla su Pekićeva Odabrana dela u 12 knjiga, za koja je dobio nagradu Udruženja književnika Srbije. Časopis Književnost dodeljuje mu 1986. "Povelju" povodom četrdesetogodišnjice izlaženja časopisa. Isto tako, za epos Atlantida (1988), dobija "Goranovu nagradu".

Godine koje su pojeli skakavci (knjiga prva), prema
anketi dva beogradska dnevna lista, proglašena je za najbolju knjigu u
1987. godini. Knjiga je u kraćem vremenskom periodu doživela tri
izdanja. Drugi tom pod istim naslovom 1989. dobija nagradu za memoarsku
prozu "Miloš Crnjanski". Zbirka gotskih priča Novi Jerusalim izdata
je 1989. godine. Povelju "Majska rukovanja" za izuzetne stvaralačke
rezultate na polju književnosti i kulture dobija 1990. od doma omladine
"Budo Tomović" iz Podgorice.

Pisma iz tuđine (1987), Nova pisma iz tuđine (1989, nagrada Sent-Andreje "Jaša Ignjatović") i Poslednja pisma iz tuđine (1991.
godišnja nagrada Grafičkog ateljea "Dereta" za najuspešnije izdanje te
godine) spadaju u publicistički domen ovog pisca. Esejistička proza, Sentimentalna povest britanskog carstva, objavljena
u izdanju BIGZ-a (1992), doživela je tri izdanja. Posthumno je
dodeljena počasna nagrada izdavača ovom delu 1993. Potom je BIGZ objavio
knjigu Vreme reči (razgovori s Pekićem, priredio Božo Koprivica, 1993.), Odmor od istorije (eseji, priredio Radoslav Bratić, 1993), roman Graditelji (1994.)koji je 1995. godine bio BIGZ-ov bestseler, kao i Rađanje Atlantide (komentari, priredila Ljiljana Pekić, 1996.) takođe bestseler ovog izdavača. Dnevničke zabeleške Skinuto sa trake (izabrao i priredio Predrag Palavestra, 1996), bile su na bestseler listi "Narodne knjige" 1997. godine. Prvi tom komentara za Zlatno Runo pod naslovom U traganju za Zlatnim Runom (priredila Ljiljana Pekić) štampan je 1997. godine.

Pekić je autor oko 30 dramskih dela za pozorište, radio, televiziju,
emitovanih i igranih na našim i stranim radio - televizijskim stanicama i
pozorišnim scenama. Između ostalih Generali ili srodstvo po oružju (1972; Nagrada za komediju godine na Sterijinom pozorju u Novom Sadu), 186. stepenik – (1982;
Prva nagrada Radio Zagreba). Povodom Dana Radio televizije Beograd
dodeljena mu je 1987. diploma za osvojenu I nagradu na konkursu u
kategoriji radio-dramske emisije. Drami Kako zabavljati gospodina Martina dodeljena
je prva nagrada na festivalima u Ohridu i Varni (1990). Sledi godišnja
nagrada "Knjeginja Milica" od strane pozorišta u Kruševcu 1991. godine, a
novembra 1991. godine dobio je plaketu "Pečat" Narodnog pozorišta u
Beogradu za specijalne zasluge.

Dela su mu prevedena na engleski, nemački, francuski, italijanski,
španski, holandski, poljski, češki, slovački, mađarski, rumunski,
retoromanski, makedonski, slovenački, albanski.

Od 1968. do 1969. bio je član uredništva Književnih novina, a u 1990. učestvuje u uređivanju prvih brojeva obnovljenog opozicionog lista Demokratija,
organa Demokratske stranke, čiji je bio jedan od osnivača,
potpredsednik i član Glavnog odbora. Bio je dopisni član Srpske
akademije nauka i umetnosti od 1985. godine, član Krunskog saveta,
potpredsednik PEN-a. Centar Beograd, član PEN-a Centar London, honorarni
komentator srpskohrvatske sekcije Bi-Bi-Sija u Londonu. Bio je član
Udruženja književnika Srbije, član Udruženja filmskih i član Udruženja
dramskih umetnika Srbije. Posthumno ga je Nj. K. V. prestolonaslednik
Aleksandar odlikovao Kraljevskim ordenom dvoglavog belog orla prvog
stepena. Septembra 1997. dodeljena mu je Počasna plaketa od strane
"Jugoslovenskog festivala Mojkovačke filmske jeseni" povodom 50.
godišnjice Jugoslovenskog igranog filma.

Borislav Pekić je preminuo 2. jula 1992. godine u Londonu.
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: BORISLAV PEKIĆ   Sub Apr 13, 2013 1:05 am

„Ono što mora da bude nije nesreća. Nesreća je samo ono što ne mora
biti, a ipak se dogodi. Nesreću uvek izazivaju ljudi. Priroda vlada onim
što biti mora.“
„Neznanje rađa gordost; gordost rađa neznanje.“
„Ništa nije neizbežno. Sve je neizvesno.“

„Čovek je zavisan od razuma kao bolesnik od bolesti koja ga ubija.“

„Čovek zaista umire. Zato se smrti i plaši. Jedino je živo biće koje
od smrti zazire. Jer, samo za njega smrt je konačan nestanak.“

„Prestao je večni rat prirode i čoveka. Čim je shvatio svoju moć,
čovek se prema prirodi počeo ponašati kao prema slučajnoj i nesnosnoj
rogobatnosti u uređenom poretku veštačkih stvari, u svetu vlastitih
proizvoda, koji bi, inače, bez prirode bio savršen.“

„Nemati prošlosti je ostati bez budućnosti. Ali ako tamo ostanemo,
ako se tamo zaglibimo, budućnost zbog koje smo se u nju vratili postaće
nedostižna. Proći će pre nego što shvatimo da je sve – sadašnjost. Da je
sve uvek u istoj ravni. Da je nerazumevanje onoga što je bilo juče
jemstvo da ćemo još manje razumeti ono što nas čeka, a najmanje ovo što
danas radimo.“

„Budućnost će ili biti kao sadašnjost, pa nas neće trebati, ili će se od nje razlikovati, pa nas neće razumeti.“

„Budućnost će, kao i uvek, hteti da odgaji sopstvene nove zablude; a
što će one biti, zapravo, naše i stare koliko i svet, neće smetati
nijednom od praunuka da se njome diči, brišući u međuvremenu tur našim
jeremijadskim opomenama i savetima.“

„Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo
oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih.
Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.“

„Čovek se nikad ne pita za uzroke dobrih stvari koje mu se dešavaju. Zanimaju ga samo uzroci rđavih.“

„Sigurnost je samo pobeda jedne verovatnoće nad drugom i ništa više.“

„Smrt i život su jedno, a univerzum je njihova večna rekombinacija. U takvom univerzumu biti živ ili mrtav zapravo je isto.“

„Ekonomski prosperitet je destruktivan. Daje ljudima vremena da izmišljaju sve nove potrebe i nove želje.“

„Na ovom se svetu može biti samo na gubitku.“

„Ljudi koji pod, pod urgencijom novih saznanja, svoja mišljenja nisu
kadri da menjaju, nemaju mnogo uslova i razloga ni da ih imaju.“

„Čovek je fragment prirode, a ne vlastite istorije. Pre njegove
pojave priroda se iskazuje kao sistem nenarušene ravnoteže. Pojavom
čovekove inteligencije situacija u prirodi se menja.“

„Čovek se otima zakonu specijalnosti nastojeći da kao vrsta bude
univerzalno funkcionalan. Međutim, taj prerogativ pripada prirodi –
multiuniji specijalnosti. Čovek u prirodi izaziva globalni poremećaj.
Priroda se opire štiteći svoju primarnu suštinu. Na taj način priroda
nema šanse da sačuva svoj solarni fragment i svoj humani fragment. Jedno
će propasti. Jedina šansa prirode je u njenoj (čovekovoj)
inteligenciji. U tome da inteligencija obavlja zaštitu svih osnovnih
funkcija u prirodi.“

„Čovek ima sve što je potrebno za osvajanje Univerzuma, sve kreativne
sposobnosti, imaginaciju, neograničeni egocentrizam, bezobzirnost i
prema sebi i prema svim drugim oblicima egzistencije, nagon za
održanjem, strah od smrti i osećaj izabranosti, iluziju pozvanja.“

„Ima ljudi čije tragove sledimo kao umetnička dela. Njihove stope
nisu u život utisnute, one su izvajane kao što se vajaju kipovi. Ne
možemo misliti da su mogle biti drukčije, drugog oblika, niti u drugom
pravcu voditi. I oblik i smer određen je njihovom idejom. Oni su bića
Metala. Metal je njihov Element, njihova priroda i sudbina.“

„Ima ljudi čije stope, u pesku trajanja utisnute, ne vode istim
smerom u kome su vodili njihovi životi. Ako tim tragom pođemo, nećemo o
njima istinu saznati. Njihove stope tu su ali se ne vide. Osećaju se u
tuđim tragovima, naziru u tuđim smerovima, otkrivaju u tuđim stopama.
Oni su bića Zemlje. Zemlja je njihov Element, njihova priroda i
sudbina.“

„Ima ljudi čiji je život trag vrelog železa u tle utisnut. Gde stupe,
pod njima gori. Kad minu, dim spaljene zemlje dugo još vređa oči. Oni
su kao zvezde čije rađanje vidimo milionima godina pošto su zgasle ali
ga nikad ne čujemo. Smrt starog sunca izgleda kao rađanje novog;
umiranje ovakvih ljudi uvek je rađanje novog i neizvesnog. Oni su bića
Vatre. Vatra je njihov Element, njihova priroda i sudbina.“

„Ima ljudi čiji život u močvari trajanja liči na tragove crvenokožaca
kad neće da budu uočeni. Indijanski ratnik se tada vraća, polažući pete
u stope starog traga. Odskače na kamen koji otiske ne prima i zauvek
nestaje. Oko primećuje varku ako ume da razlikuje dubinu tragova
ostavljenih jednim hodom od onih otisnutih u dva navrata. Oni su bića
Vazduha. Vazduh je njihov Element, njihova priroda i sudbina.“

„Ima ljudi čiji je život trag u vodi. Nevidljivi su, nečujni,
nestvarni, bez otisaka u peščanoj pustinji čovečnosti. Ne znamo odakle
su među nas došli, a kad odu, zašto su i kuda otišli. Dok su bogovi
zemljom greli, tako smo ih prepoznavali. Kad nas napustiše, od njihove
moći ljudi naslediše jedino sposobnost da žive, ali ne da budu. Njihovo
je biće Voda. Voda je njihov Element, njihova priroda i sudbina.“
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: BORISLAV PEKIĆ   Sub Apr 13, 2013 1:06 am


O Zlatnom runu







O Zlatnom runu Borislava Pekića © Predrag Palavestra
Recenzija za kapitalna dela 31. jul 2004; priredila Ljiljana Pekić.

Zlatno
runo Borislava Pekića jedno je od kapitalnih dela nove srpske
književnosti. Celokupnom svojom književnom strukturom, pričom, idejama,
kompozicijom, formom i stilskim odlikama, taj roman se opire ustaljenoj
tipologiji porodičnog romana.

To je roman o balkanskoj istoriji i
mitskoj fantazmagoriji, roman o usponu građanstva i o drami nacije,
roman širokog tematskog zamaha, kakav srpska književnost dotad nije
imala, ali i roman bujne, plodne imaginacije i zrelog pripovdačkog
majstorstva.

Zlatno runo obeležava čitavu jednu istorijsku epohu i
stoji u samom vrhu književosti napisane na srpskom jeziku u drugoj
polovini XX veka.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Roman je ostvaren kao ciklus od sedam velikih samostalnih delova, koji
su iznutra povezani porodičnom sudbinom balkanskih Cincara, pomešanih sa
srpskim stanovništvom i srpskom građanskom klasom u njenom usponu u
raspadanju. Rađen kao spiralni reljef na antičnom memorijalnom stubu,
Pekićev roman je prepun zbivanja, likova, međusobnih odnosa i ideja.

One
ga svojom životnošću, realističkom snagom i uverljivošću kazivanja
stvrstavaju među najznačajnija dela celokupne srpske književnosti.
Zlatno runo bi se s istim pravom moglo uvrstiti u romane vremena i u
romane-reke, u romane zbivanja i romane likova, u genealoške romane i
romane–freske, u prostorne, polifonijske i ciklične romane, u
arhitektonske romane kritičkog književnosti i posmodernog sinkretizma.

Balkanski
geografski, antropološki i istorijski prostor osvetljen je u dotad
nepoznatom svetlu mitske fantazmagorije i na jedan sasvim osoben
literarni način uveden u sferu evropske kulture i duhovnosti. Junaci
romana su nerazdvojan deo političke, socijalne i duhovne istorije
Balkana i Srbije, graditelji Beograda i kvasac srpske urbane svesti.

Na
starim dagerotipijama prvih srpskih fotografa, među nepoznatim i
anonimnim žiteljima i trgovcima beogradskim, Pekić je pronašao i
prepoznao likove svojih junaka. Pušteni iz sveta mašte u svet istorije,
oni u romanu žive punim životom minulog vremena.

Kao da je bila
zaturena u nekom neosvetljenom kutu istorije, stvarnost toga života
budi se u Zlatnom runu u čudesnom obilju boja, kostima, kretnji i
dalekih glasova, koji se čuju i u savremenosti.

Pekićev
romansijerski posupak, ostvaren u ciklusu romana Zlatno runo, dotad
nije bio ni viđen ni postignut u srpskoj književnosti. Veliki točak
istorije, koji je tu pokrenut, otvorio je mnoge prilaze i podstaknuo
bezbrojne mogućnosti kritičkog preistpitivanja istorijske sudbine
naroda, a istovremeno i mnoge mogućnosti zanimljivog teorijskog
tumačenja poetike modernog romana.

O njegovim unutrašnjim
slojevima ideja mogle bi se pisati, i već se pišu, različite
idejno-estetske, antropološke, lingvističke, etnografske,
socijalno-ekonomske, psihološke, strukturalno-književne i stilističke
rasprave. Takozvana retrospektiva romaneskna naracija, primenjena u
Zlatnom runu, učnila je da je čudnovata “prostornost vremena” postala
središnji oslonac romana.

Ona je romanu dala osnovnu književnu
celovitost vremeprostranstva, njegovog glavnog idejnog hronotopa, oko
kojeg se šire i prepliću sve unutrašnje priče i pojedinačne sudbine.

Zajednička
deviza Njegovana – porodica, posed, prošlost – kroz nekoliko naraštaja
pretvorila se u zajedničku podsvest i kolektivno sećanje čitavoga roda.
Magnovenja i vizije tu svako istorijsko vreme pretvaraju u
bezvremenost, istoriju izjednačuju sa legendom, realni svet prožimaju
fantastikom, koja sama po sebi predstavlja jedan vid negacije
istorijskog i društvenog poretka.

Pisca je posebno privukla tema
urbanizacije balkanskog i srpskog mentaliteta, proces odvajanja
građanske svesti od seoske i agrarne kulture, od folklorne tradicije i
epskog morala. Patrijarhalnost varoških Njegovana drukčija je
patrijarhalnosti sela, s kojom je u stalnom i dramatičnoim sudaranju,
prožimanju i povezivanju.

U romanu Zlatno runo sve ključa kao u
vrelom balkanskom kotlu trajanja i umiranja – sve pojedinačno i opšte,
privatno i kolektivno, lično i opšte, sopstveno i porodično, realno i
fantastično, mitsko i istorijsko, istinito i neshvatljivo.

Sva
ta svojstva Pekićeve balkanske sage privukla su i inostranu književnu
javnost. U Francuskoj se već sada svih sedam knjiga Zlatnog runa prevodi
i najavljuje kao retko i dragoceno književno ostvarenje moderne srpske
kulture sa jugoistočne kapije Evrope. Time se potvrđuje ono što je ovde
dobro znano: da je Zlatno runo Borislava Pekića jedno od kapitalnih
dela nove srpske književnosti.
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: BORISLAV PEKIĆ   Sub Apr 13, 2013 1:08 am

Vreme čuda



Borislav Pekić

O knjizi





„Knjiga o čudima nove ere...“ NIN

Živimo u vremenu čuda u kome su čuda okrenuta protiv čoveka.„Od čuda se ne zahteva da pomažu već da menjaju, a od ovih najvećih
ne da izopačuju sadašnjost već da razgrađujući je, grade budućnost.“
Borislav Pekić

Okvir ovog Pekićevog maestralnog romana, sastavljenog iz priča, jesu
biblijski motivi Isusovih čuda u Judeji. Sa poetičnom dijalektikom ona
su izokrenuta u svoju suprotnost sa puno humora ali i duboke empatije za
ljudsku patnju, ljubav i sudbinu. Leprozna žena je isceljena ali nije
prihvaćena više nigde, slepi čovek progleda ali vidi svet i zgađen sam
sebi kopa oči, mutavac kada progovori o onome što je uvek mislio biva
razapet na krst. Složeno i slojevito delo na slikovit način ukazuje na
isključivost ideologija, dogmi i doktrina, gde iz najvećeg nametnutog
dobra proističu najveće nevolje. Na magičan način uvedeni smo u svet
daleke prošlosti gde ideološka zagriženost i netrpeljivost bilo koje dve
suprostavljene snage pokazuje iste osobine kao i u bilo koje doba
ljudske istorije. Ideološka polarizacija zrači svojom porukom sve do
današnjih dana.
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: BORISLAV PEKIĆ   

Nazad na vrh Ići dole
 
BORISLAV PEKIĆ
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: BIBLIOTEKA DANUBIUS FORUMA :: DOMAĆI PISCI/PESNICI-
Skoči na: