U srednjem veku,pod uticajem Vizantije uporedo sa razvojem srpske države razvija se i srpski grb,koji sadrži dva glavna obeležja - dvoglavi beli orao sa raširenim krilima i štit sa krstom i četiri znaka u obliku ćiriličnog svola C,koje zovemo ocila.Ovi elementi vode poreklo od dinastija Nemanjića i Laqzarevića,odnosno od vizantijskih dinastija Paleologa i Komnina,pa je na osnovu ovoga pre svega potrebno napraviti jedan presek vizantijske heraldike i najviših dvorskih titula - despot,sevastokrator i kesar.
U ovom poslu će nam pomići istraživanja Ljubomira Stevovića,koji se bavio istraživanjem srednjevekovne srpske heraldike.





Vizantijski štit

Novac Lazara Hrebeljanovića

Na novcu kneza Lazara i njegovog potomstva nailazi se na par bivoljih rogova postavljenih na gornjem delu kopljaničkog šlema.


Novac despota Stefana Lazarevića

U kasnijem kovanju novca despota Stefana Lazarevića javlja se kombinovana čelenka sa dvoglavim orlom između bivoljih rogova, što ukazuje da je reč o vladaru Srbije, kao i poreklo od loze Nemanjića.

Krunisani inicijali ST

Rekonstrukcija heraldičkog pečetnog prstena sa krunisanim inicijalom ST u reversu zajedničkog novca despota Đurđa Brankovića i Stefana Tomasa.

Revers dinara despota Đurađa Brankovića

Heraldički krin kao glavni motiv na novcu.


Grb Brankovića

Osnovni elementi ovog grba su lav i kaciga sa bivoljim rogovima. Lav se rano javlja kao heraldički simbol Brankovića.

Grb Balšića

Grb Balšića bio je vučja glava okrenuta nadesno, i na štitu i na čelenci. Na samom štitu nalazi se zvezda, negde prikazana kao srebrna, a negde kao zlatna. Štit i plašt su crvene boje.

Grb Kosača

Na grbu je crveni štit sa tri srebrne kose trake. U čelenci je prikazano poprsje lava, koji u šapama drži zastavu sa tri kraka. Na zastavi su dva krsta, jedan iznad drugog, a plašt je sa obe strane šlema i štita.


Grb Sankovića

Smatra se najneobičnijim u našoj heraldici. Najstariji primer nacrtan je na povelji Sanka Miltenovića iz 1369. god. Po nekom tumačenju, ovaj znak je stilizovana kotva, a po drugom je monogram reči Hum.


Grb Pavlovića

Osnovna heraldička slika je kula, tj. utvrđeni grad. Najstariji prikaz ovog grba poznat je sa pečata kneza Pavla Radinovića iz 1397. god. Na štitu crvene boje, grad je zlatan, a u čelenci je crven. Plašt je spolja crven, a iznutra zlatan.

Dvoglavi orao sa manastira Dečani

Dvoglavi orao se pojavljuje na nakitu, ukrasnim predmetima, posuđu, na arhitektonskim spomenicima, i posebno na horosima crkava i manastira (Dečani, Lesnovo, Kalenić).


Srebrni prsten

Potpuni grb sa čelenkom u formi bivoljih rogova.



Dvoglavi orao

Najstariji trag heraldičkih znakova i simbola u Srbiji nalazi se u prvoj polovini XIII veka, i to je dvoglavi orao. U Srbiju je stigao sa ličnosću Stefana Prvovenčanog.

Српска оцила

Српска оцила су један од најчешће коришћених симбола на нашим грбовима и уједно један од оних о којима се најмање зна. На њима се обавезно налази крст (постоји само један изузетак у виду тренутног грба Србије). У пољима подељеним крстом се налазе четири оцила, окренута једно од другог (најчешће). Оцила су "алат" који су наши преци користили при паљењу ватре. Она су такође имала и неку врсту "магијског" значења.

У народу се често мисли да се ту ради о четири ћирилична слова С, којима се приписују разна значења - најчешће: "Само Слога Србина Спасава". Ово и није лоше гесло узевши у обзир колико је тачно. Постоји и друго веровање, да та слова С потичу од византијских слова Б: "Basileus Basileon Basileuon Basileusin", што би значило:"Краљ Краљева Краљује Краљевима", или тачније:"Краљу Краљева (Исусе), Спаси Краља" . Многи стручњаци се слажу са овим другим значењем, али постоје и они који сматрају да оцила имају сасвим друго порекло, и да нису византијски симбол.

Њима у прилог иде аргумент да је у једном периоду средњег века у целој Европи био често за грб узиман симбол који има слова између кракова крста (тако да то онда и није византијски симбол), али да су увек у питању била слова, а не предмети као што је случај са нашим оцилима. Ма колико се ово чинило као мала разлика у хералдици она ипак има већи значај.



Како ни једна ни друга страна није без доказа а истраживања још трају не може се са сигурношћу рећи ко је у праву. Постоји још једна теорија, која каже да четири "оцила" у ствари нису оцила, већ двосекле секире