DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 VLASI

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: VLASI   Čet Apr 22, 2010 8:39 pm

First topic message reminder :

Vlasi su romanizirani narodi [You must be registered and logged in to see this link.]. Glavne grupe Vlaha su
[You must be registered and logged in to see this link.],
[You must be registered and logged in to see this link.], [You must be registered and logged in to see this link.], [You must be registered and logged in to see this link.],
i [You must be registered and logged in to see this link.].
Vlasi su potomci [You must be registered and logged in to see this link.] kolonista ili
domaćih antičkih naroda poput [You must be registered and logged in to see this link.] i [You must be registered and logged in to see this link.].
Sama riječ je germansko-slavenskog porijekla i znači "Rimljani". Na
njihovim jezicima riječ za svoje narode je obično varijacija riječi Romanus.
Vlasi su u glavnom [You must be registered and logged in to see this link.].
[You must be registered and logged in to see this link.] (Dakoromanski
jezik
)

[You must be registered and logged in to see this link.] ([You must be registered and logged in to see this link.])

[You must be registered and logged in to see this link.] ([You must be registered and logged in to see this link.])

[You must be registered and logged in to see this link.]
(Megleno-romanski
jezik
)

[You must be registered and logged in to see this link.]
(Istro-romanski
jezik
)










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/

AutorPoruka
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VLASI   Uto Maj 29, 2012 6:33 pm

Ilarion Ruvarac je bio glavni konsultant Paji Jovanovicu, kada je slikao Seobu Srba. Tacno ga je informisao ko je ucestvovao u seobi, te stoga ponavljam deo teksta iz moje kratke studije o ovoj slici i autoru:"Pavle Paja Jovanović je rođen u Vršcu 16. juna 1859. godine. Prema porodičnom predanju Pajin OTAC STEVAN VODIO JE POREKLO OD JOVA ĐUKINA KOJI JE U VELIKOJ SEOBI POD ARSENIJEM III ČARNOJEVIĆEM PREŠAO SA KOSOVA U DANAŠNJI VRŠAC .Sliku Seoba Srba naslikao je po narudzbini patrijarha sremskokarlovackog Georgija Brankovica, za potrebe izlozbe povodom proslave 1000 godina Ugarske."Paja Jovanovic je odmah po pozivu otputovao u Sremske Karlovce i sastao se sa patrijarhom Brankovićem. CRKVENI SABOR MU JE, KAO STRUCNOG KONSULTANTA ZA ISTORIJSKE IZVORE DODELIO ISTORIČARA ARHIMANDRITA ILARIONA RUVARCA, sa kojim je putovao po fruškogorskim manastirima, Vojvodini, Beogradu, Zemunu i delovima Srbije i prikupljao građu. Koristio je i sve druge izvore do kojih je mogao da dođe kako bi što vernije i DO DETALJA PREDSTAVIO VREME I LIKOVE NA SVOJOJ SLICI." Dobro potkovan znanjem zapoceo je sliku 1895 i zavrsio je u rekordnih 10 meseci." - ANdre Gaso
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VLASI   Sre Maj 30, 2012 12:02 pm

''Na poziv kralja Matije Korvina, 1469. godine u Ugarsku dolazi zetski vojvoda Miloš Belmužević. Posede je dobio u Njitranskoj županiji, čije se sedište nalazilo u Šaštinu, odnosno Šašvaru. Za ratne zasluge u borbama protiv vojske nemačkog cara i poljskog kralja, kralj Matija Korvin mu je dodelio imanja u Tamiškoj županiji u Banatu i zvanje "egregijusa".

Vojvoda Miloš Belmužević poticao je iz ugledne zetske vlastelinske porodice, čiji se preci pominju iz vremena despota Stefana Lazarevića. Posle pada Meduna, na istoku od Podgorice, gde je bio zapovednik grada i zetski vojvoda, 1456. godine, na poziv despota Lazara Brankovića, odlazi u Srebrenicu za zapovednika grada. Posle pada i ovog utvrđenja, vojvoda Belmužević dolazi u Jagodinu, gde je u tursko vreme postao subaša. Na poziv kralja Matije Korvina prešao je u Ugarsku u Šaština u Gornjoj Zemlji. Pošto je dobio prostrana imanja u Banatu, preneo je sedište svojih poseda u Munaru u neposrednoj blizini manastira Bezdina, na Morišu. U poslednjoj bici koju je vodio protiv Turaka, Belmužević je 1501. godine bio smrtno ranjen, a izgubio je i sina jedinca. Napisao je oporuku, kojom je, u prisustvu kaluđera Timoteja iz Hilandara, imanja dodelio kćerki Milici, udatoj za vojvodu Stefana Jakšića. Bio je to prvi testament pisan među Srbima u Ugarskoj.
Drugom polovinom XV veka, na tlu Slovačke, ratničkim podvizima su se proslavili mnogi srpski velikaši. Bilo je to vreme ratova ugarskih kraljeva protiv poljskih i nemačkih vladara. U bici kod Košica u sastavu vojske ugarskog kralja Matije Korvina 1474. godine proslavio se vojvoda Dmitar Jakšić, junak srpskih narodnih pesama, koji je posedovao desetine naselja u Pomorišju. Skriven u šumi sa konjičkim odredom, uz veliku ratnu veštinu i hrabrost, ispresecao je neprijateljsku vojsku i potom osvojio gradove Humene i Mihalovce, koje je držala vojska poljskog kralja. Njegov sin Stefan se istakao hrabrošću 1490. godine kada je u dvoboju pobedio jednog megdandžiju, pa se poljska vojska povukla. Sledeće godine opet su se kod Košica sukobile poljska vojska kralja Alberta i ugarska kralja Vladislava. Pobedi ugarske vojske doprineli su srpski odredi koje su predvodili vojvoda Miloš Belmužević i braća Jakšići.''

Sa etnološke strane prezime Belmužević nastaje od reči "belmuž". Sama reč je vlaškog porekla i označava vrstu hrane koja se se priprema od mladog ovčijeg ili kravljeg sira . Inače mi Vlasi kažemo "balmuš" ili "belmuš" i sama hrana je iz naše vlaške tradicionalne kuhinje.
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VLASI   Sre Maj 30, 2012 12:04 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]

SIDIROKASTRO - DIMERSER
Sidirokastro ili Dimerser kako ga Armani nazivaju, je mali gradić na severu Grčke, 98 km udaljen od Soluna, 25 km od Seresa, i 18 km od granice sa Bugarskom. Mesto ima oko 10.600 stanovnika i glavni je grad provincije Sintiki.

Dimerser je okružen planinama Vrondu i Angistro. Sa zapadne strane grada prolazi reka Strimon. Dimerser je jako staro mesto, osnovan još u vizantijsko vreme, oko 800 godina posle Hrista. Od 1383. do 1912. godine je bio pod Turskom imperijom, i ime mu je bilo Demir Hisar. Od 1913. godine Dimerser je u okviru Grčke.

Armani koji danas žive u Dimerseru su Gramosteni koji su pristigli iz grada Gramos i njegove okoline po njegovom spaljivanju od strane Ali Paše. Ukupan broj Armana u Dimerseru je oko 400 duša, i 1989. godine osnovano je Društvo Armana kako bi se očuvali armanski običaji i kultura. Danas postoji i mali Armanski muzej. Dimerser je okružen prirodnim lepotama, crkvama i manastirima. Na obližnjoj planini se nalazi i jedna tvrđava pod imenom Isari, ali i mnoge druge. Blizu Dimersera, na nekih 10 km, je jezero Kerkini (Biotop) sa mnogim sadržajima.

U okolini Dimersera se nalaze mnogobrojna sela u kojima žive Armani: Irakleja , Petrici , Ano Porosa , Cristos. U Dimerseru i okolnim selima prefekture Seres utočište su našli mnogobrojni Armani kada su rastureni gradovi u Epiru. Pored Gramostena, došlo je mnogo naroda iz Avdele (prefektura Grebeni), zatim Nevestinci iz Neveste (prefectura Voden), i mnogo Armana iz Baje (prefektura Janjina) i sela Kokinoplos sa Olimpa. U celoj provinciji Seres danas živi oko 5.000-7.000 Armana, i postoji 4 armanske organizacije: u Seresu, Dimerseru, Neo Petrici i Ano Poroju.

Svakog 29. juna, na dan sv. Apostola Petra i Pavla organizuje se veliki armanski sabor na planini Lailias, na mestu gde je nekad bilo staro armansko selo Calivija. Tada se skupljaju Armani iz svih okolnih sela. Još veći armanski sabor se organizuje na istom mestu svake godine 15. avgusta, na Veliku Gospojinu. Na taj način se do danas održala armanska kultura i običaji, pesme i igre.

“Armani nikad neće nestati”
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VLASI   Sre Maj 30, 2012 12:09 pm

MALOVIŠTE (MULOVISHTI)

Na osamnestom kilometru puta između makedonskih gradova Bitolja i Resena, kod mesta Kažani, odvaja se put za Malovište , jedinstveno naselje na ovim balkanskim prostorima. Smešteno na zapadnim padinama Pelistera, na nadmorskoj visini od preko 1300 metara, okruzeno planinskim vrhovima iznad 2000 metara, Malovište je naseljeno mesto SA NAJVIŠOM NADMORSKOM VISINOM u Makedoniji. Stanovnici su Cincari(Armani) doseljeni iz Moskopolja i Gramosa. Današnje selo postoji od 16 veka a na dva kilometra odatle, otkriveni su ostaci naselja iz rimskog perioda.

Malovište je jedino naseljeno selo u okviru "Nacionalnog parka Pelister".

Najveći procvat Malovište je doživelo krajem 19. veka kada je imalo 500 kuća sa oko 2500-3000 stanovnika. Za razliku od većine cincarskih naselja, stanovnici Malovišta bavili su se pretežno zanatstvom, trgovinom i ugostiteljstvom. O ekonomskoj snazi tako male sredine mozemo se danas uveriti posmatrajuci urbanizovanu organizaciju života iz tog perioda. Pravljene su kuce na 2-3 sprata sa ulicama popločanim kamenom i trotoarima. Kuće su od kamena, čak su i krovovi pokriveni kamenim pločama. Od sedam crkava sačuvano je samo pet, od kojih selom dominira crkva Sv. Petke izgradjena 1852 godine. Svojom arhitekturom, dimenzijama i lepotom predstavlja jedan od bisera cincarske kulture. Unutrašnjost crkve krase preko 70 ikona i ikonostas dimenzija 100 metara kvadratnih izradjen u duborezu sa motivima iz Starog i Novog Zaveta. Neke od ikona stare su i 400 godina. U neposrednoj okolini sela Malovišta, u gustoj bukovoj šumi, smešten je poznati manastir Sv. Ana (na 2 km). Tokom letnje sezone, u ovom manastiru moguće je noćiti, što predstavlja veliku pogodnost za mnogobrojne turiste koji u novije vreme obilaze ovo mesto. Za sada, u selu nema ugostiteljskih objekata ali je moguće, uz predhodni dogovor sa meštanima, organizovati noćenje u privatnim kućama kao i bogat ručak sa domaćim specijalitetima. Ljubazni domaćini ponudiće vam nadaleko čuvenu "cincarsku pitu" *), jagnjetinu ispod saća i ostale lokalne poslastice.

*) Šta mislite, od koga su Grci naučili da prave danas poznate "grčke pite"???

Preporučeno je pogledati i ostale sakralne objekte u okolini Malovišta, naročito u vreme proslave praznika odgovarajućeg svetca:

* Crkva Sveti Đorđe (6. maja)
* Crkva Sveti Atanas (31. januar)
* Crkva Sveti Spas (Spasovdan)

Na Spasovdan, na ovome mestu se skupi nekoliko hiljada Malovištanaca iz zemlje i dijaspore, zajedno sa njihovim gostima, što predstavlja stvarno nezaboravan dogadjaj.
Za razliku od mnogih drugih cincarskih (armanskih) mesta, Malovište ima svetlu perspektivu. Selo je ukljuceno u nekoliko internacionalnih projekata revitalizacije što mu garantuje bolju budućnost. Vredni meštani ulazu napore da od Malovišta naprave jedan od centara etno turizma. Izgrađen je vodovod, asfaltiran prilazni put i uvedena kablovska televizija. Takođe su organizovali festival cincarske (armanske) kulture i umetnosti koji bi trebalo da postane tradicionalan.

Od poznatijih lica poreklom iz Malovišta, treba pomenuti Konstantina Belimaćija, autora nezvanične cincarske (armanske) nacionalne himne "Parinteasca damandari".

Veci broj Cincara iz Malovišta otišao je u Kragujevac (Filipovići, Paligorići, Golići, Đorđevići, Totani, Ristići, Vulkan, Nace, Načići, Nikolići, Miskići, Mihajlovići, Dimitrijevići, Simići, Meta, Dimići, Stojanovići, Kostići, Todorovići, Riza, Konstandinovići......

[You must be registered and logged in to see this image.][You must be registered and logged in to see this image.][You must be registered and logged in to see this image.][You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VLASI   Sre Maj 30, 2012 12:13 pm

GORNJA BELICA(M-BELA DI SUPRA)

SVETA PARASKEVA
Prof.d-r.Voskresija Stefanovska

Na nekih šesnaest kilometara od Struge, grada na reci Crni Drim,grada braće Miladinovci, grad prepoznatljiv po Struškim večerimapoezije, ispod visokih vrhova prelepe i nepredvidljive Jablanice, nasamoj makedonsko-albanskoj granici, u naručju vrhova Crni kamen i Cuma, nalazi se cincarsko selo Gornja Belica (M-Bela di Supra).

Na više od 1400 metara nadmorske visine Gornju Belicu krasejos više planinski vrhovi stenovitih planina, delimično prekrivenihgustom šumom bukve i čempresa, prostranim pašnjacima, lepim plavimplaninskim jezerima i brojnim izvorima penušave hladne planinske vode.U takvom ambijentu, gde su prisutne brze vode Beličke reke ititraj gustih šuma bukve i čempresa, prošarano zvučnim notamaptica, zaklon su za mnoga sveta mesta, crkve, manastire ipećine. I ne samo to. Gornja Belica i Beličani su gordi što i danasu daljini planine može da se primetiti jedan od najvažnijih putevaantike - Via Ignacija, put koji je povezivao Solun sa Dračom.

Veliki deo ove antike je i danas sačuvan i meta je mnogih ljubopitljivih arheologa i istoričara. Put je bio glavna veza trgovcima koji susvoju robu (srmu i gajtane, duvan, sapun, marame, leblebije,ulje, koze, vino, vunu ) prenosili do starih antičkih gradova.Trgovci su prolazili kroz Gornju Belicu, spuštali su se do Vahtosa(osma stanica na putu) kod sela Oktisi i produžavali premaHerakleji, današnji Bitolj. Na samom putu Via Ignacija sagradjenje manastir Sv. Kliment. Prema predanju Teofilakta Ohridskog,ovaj manastir je izgradio Sv. Kliment kao svoju letnju rezidenciju iprema predanju iz 1891 god., crkva Sv. Kliment je bila druga episkopija sa preko 3000 porodica.
[You must be registered and logged in to see this image.][You must be registered and logged in to see this image.]

Selo Gornja Belica 1924. god.

Prema predanju Sv. Kliment jetu bio krunisan za episkopa i čak se predpostavlja da je baš tu započela Klimentova škola. Značaj ovog manastira a ujedno isamog sela Gornja Belica, je još veći ako se prihvati tvrdnja da mnogo ranije, jos u 2 veku Apostol Pavle počeo da širi hrišćanstvo u ovim predelima. Vatikanski cardinal Stanislav Anreot piše da je Makedonija odabrana kao prva zemlja za pokrštavanje.U novom zavetu se kaže da je Makedonka Lidija bila prva žena koja je primila hrisćanstvo od apostola Pavla.

Tako selo Gornja Belicakao i sva sela ima svoju istoriju. Najstarije ime Gornje Belice bilo je Dinbela, što znači gore kod lepote ili lepota je gore. Sadašnje ime Gornja Belica je dobila tek posle balkanskih ratova. Žitelji cincarskog sela, pre svega, bili su bogati trgovci i stočari, koji su bili poreklom iz Moskopolja. Posle njegovog rušenja iz 1769 god.bežeći od Ali-paše Janjinskog (Tepelina), stigli su do ovih visokih predela i tu se naselili, zajedno sa svojim ovcama, kozama i nešto konja. Ubrzo po njihovom dolasku razvili su široku trgovacku mrežu.Prema pričama starih Belicana, porodica Djorgon je prva stigla u Gornju Belicu.

Svojevsan ukras sela bile su kuće. Kuće sagradjene u 18 i 19 veku, što je retkost za ove predele, bile su od kamena i kreča i na nekoliko spratova, sa lepo uredjenim dvorištima, sa mnogo izvorai potočića pored svakog dvorišta. Žitelji su se bavili pre svega stočarstvom, trgovinom i pečalbarstvom. Beličani su živeli uglavnom u dve cincarske grupacije: Beloti i frsaloti. Prvi su se bavili trgovinom a drugi stočarstvom. Takođe desetak porodica su bili islamizirani, zbog čega su i napustili selo.
Početkom prvog svetskog rata žitelji Gornje Belice, pošto mladi nisu hteli da služe u bugarskoj vojsci bili su raseljeni u Bugarsku, u Veliku Trnovu. Prema zapisima, neki su se ponovo vratili u 1917 god. U to vreme selo je bilo potpuno razrušeno i propalo, osim crkve Sv. Petka. Zbog želje da žive u Gornjoj Belici, vredne ruke Beličana ponovo su izgradile Gornju Belicu, sa svim svojim lepotama, ali ponekad i poteškoćama, nastavili da žive, sve do 1956 god.
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VLASI   Sre Maj 30, 2012 12:15 pm

Kad su se svi iselili u Strugu, Ohrid, Beograd i druge krajeve belog sveta,ostale su da žive samo dve sestre ( Lena i Sekla Coba ) prepuštene teškoćama koje vreme nosi, no takodje gorde i srećne,uvek spremne za priču i razmenu poneke cincarske reci sa pridošlicama.

Želja da se produži život u Gornjoj Belici naišla je na podršku kod mnogih Beličana. Sa velikim entuzijazmom,sa neskrivenom željom da selo živi, sa gordošću koju samo Beličanin može da oseti,u 1976 god. formiralo se društvo "Ljubitelji rodnog kraja". Od tada, kao u mravinjak, ljudi su svakodnevno počeli da dolaze u rodni kraj, da kupuju grudvu rodne zemlje, da postave temelj za vikend kućice.Dan za danom, nedelja za nedeljom, mesec za mesecom,godina za godinom, praznik za praznikom, nezaustavljivo su prolazile godine isto onako kako su tekle hladne penušave bistre vode beličke. Danas, se može zabeležiti da je u selu podignuto preko 200 vikendica, ne zna se koja od koje lepša, i svaka pleni sa svojim beličkim šarmom.

Ali ne može se govoriti o Gornjoj Belici a da se ne spomene zaštitnica sela Sv. Petka, na cincarskom Sv.Paraskevija. Na najlepšem delu sela, na jednom prirodnom proširenju, na mestu gde se otvara vidik prema Strugi i Ohridu i odakle se vidi jezero, kao tiganj ravno sa svojim primetljivim dimenzijama, dominantna za okolinu, izdiže se crkva Sv. Petka.

Gradjena je u 19 veku i zahvata prostor od 200 m2 sa visinom od 15 metara. Sveta Petka je živopisana od zografa Nikole iz Lazaropolja u 1826 g.Crkva ispred oltara ima veliki iconostas sa mnogo vrednim ikonama. Deo njih je zaštićen kao spomenici culture, kao i sama crkva. Ikonostas ima 40 ikona od kojih dominiraju ikona Sv. Petke, Sv. Marije i Hrista, Sv. Nauma, Sv. Jovana Vladimira i Sv. Marene prema afinitetima cincarskih žitelja.Svaka ikona ima svoj zaštitni broj. Oltar crkve je dosta prostran i jedan deo ikona je smešten u njemu. Na zapadnoj strani se nalazi široki trem, a iznad njega galerija koja je bila namenjena mladim vernicima. Sa spoljnje strane su iscrtane freske koje prikazuju rađanje Isusa Hrista, uspenje Bogorodice i ulaz Isusa Hrista u Jerusalim.

Levo i desno od centralnog dela crkve smeštena su mesta za sedenje za muškarce. Na desnoj strani reda nalazi se vladičin tron i pored njega mali ikonostas. Sa leve strane se nalazi amvon, na kome za vreme praznika, jedan od popova se penjao i sa visine je obogaćivao pevanje glavnog popa. Po dužini severnog i južnog zida crkve, takođe se nalaze mesta za sedenje koja su služila, pre svega, za žene. Pod crkve je napravljen od klesanog kamena, koji je, zbog nemirne beličke vode, promenio svoju originalnost. Crkva raspolaže sa crkvenim knjigama, od kojih najstarija potiče iz 1714 god. Neke knjige su napisane 1740 god. a većina je od kraja 18 i 19 veka. Knjige su napisane na grčkom i staroslovenskom jeziku. U crkvi smo naišli na jednu mermernu ploču dimenzije 50-70 sm. Napisana je na grčkom jeziku i ono što može da se pročita je dar Sv.Petki od sela Velesta 2 jula 1829 god.

Predanje govori da Beličani mnogo poštuju svoju štićenicu i crkvu, pa zato kad je turski beg hteo da je sruši, bogatiji sakupili dve posude zlata i tako uspeli da spreče ono najgore. Karakteristično, najverovatnije samo za Cincare, je što na crkvenim zastavama je zvezda sa 8 krakova, kao na državnojmakedonskoj zastavi. Takodje za zapažanje je i sledeći fenomen:na istocnoj strani zida, kod oltara, sa spoljnje strane ima Davidovezvezde. Sve ovo govori da belička crkva Sv. Petka stvarno predstavlja jednu dopunu makedonske riznice umetnosti 19 veka.Vernici, Cincari, ali i Makedonci, redovno dolaze u crkvu. Svakiprolaznik je veran posetitelj. Sredstvima sakupljenih od vernika,dobronamernih prolaznika, crkvenog odbora i sponzora, crkva se poslednjih godina renovira i trenutno se izvode završni radovi.

Na dan Sv.Petke 8 avgusta, svake godine, zborno mesto za sveBeličane, gde god bili je Gornja Belica. Ali i mnogo radoznalihljubitelja Gornje Belice dolaze da proslave sveti dan. Sv. Petkase pretvara u konak za vernike koji imaju želju da prenoće zazdravlje 2-3 noći. Na ovaj dan crkvena sluzba je obogaćena sadodelom kumstva za sledeću godinu, spravljanjem kolača-pogača od cincarskih domaćica. Mozemo da se zapitamo, kakve lisu te umetničke i vešte ruke koje mogu da naprave tako lepestvari? Potom sledi zajednički ručak koji se obavezno nastavljacincarskom pesmom za kojom sledi cincarsko kolo, i tako do kasno doba noći. Na 20 metara ispod crkve, nalazi se stara crkvaSv.Petka, a u njenoj blizini je Sv.Nedelja i Sv.Nikola. Pisanje moze da se nastavi, ali svaki početak ima i svoj kraj. Ipak, sve što je napisano je sa ljubavlju, i sa prilivom sreće koja iz duše proizlazi.

Medjutim, ni ja, niti neko drugi nadam se da moze u celosti daopiše ono šta ima u Gornjoj Belici, zato je najbolje da se vidi ioseti. Ali napisana reč zauvek ostaje i jeste izraz nečega što jepostojalo i što može da se prepričava sa kolena na koleno.Zato, ovo neka bude samo jedan svetao kamen dodat mozaikumakedonske riznice od praistorije do danas.

Preveo sa makedonskog,
Klime Srboski


[You must be registered and logged in to see this image.][You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VLASI   Sre Maj 30, 2012 12:17 pm

Pitanje Vlaha u savremenoj Srbiji je slabo obrađivano u srpskoj nauci. Praktično ono što je napisao Tihomir Đorđević pre gotovo jednog veka u publikaciji “The Truth concerning The Rumanes in Serbia” i gotovo doslovno ponovio (na srpskom) u poglavlju o Vlasima u monografiji “Iz Srbije kneza Miloša” ostalo je i danas na snazi kao zvanični stav srpske nauke. Premda Đorđević u svojim istraživanjima Vlaha nije ozbiljnije koristio ni tada dostupnu (i to čak objavljenu) izvornu građu iz XVIII veka niko nije ni pokušao da dovede u pitanje neka njegova shatanja a ni da precizira hronologiju koju on daje vrlo široko. Kad je reč o vremenu knjaza Miloša koristio je skoro isključivo građu iz fonda Knjaževa kancelarija dok je druge fondove zanemario premda su neki vrlo bitni za ovo pitanje (na primer fond Mitropolije).
U međuvremenu nam je postala dostupna, ne samo nova srpska već i austrijska pa i osmanska građa za XVIII veka a upravo je to vreme od kad možemo da stvarno pratimo kontinuitet današnjih Vlaha u Srbiji. Zbog toga stekli su se uslovi da se pokuša da se precizira vreme kada se Vlasi javljaju u Braničevu.
Kratko vreme pre T. Đorđevića rumunski istoričar O. Tafrali je u svojoj maloj knjižici “Les Roumains de Bulgarie et de Serbie” izneo rumunske stavove o vlačkom pitanju u Srbiji i Bugarskoj. Desetak godina pre njega, čuveni rumunski istoričar N. Jorga se prvi od Rumuna pozabavio, na naučnoj osnovi, Vlasima u Srbiji u svojoj dvo tomnoj monografiji “ Istoria Bisericii Româneşti şi a vieţii religioase a Românilor”. Sve što je u rumunskoj nauci pisano o Vlasima u Srbiji je u stvari samo ponavljanje onog što je izneto u spomenutim monografijama a često puta je najobičnije politikanstvo. Interesantno da se ni strana istoriografija nije ozbiljnije bavila pitanjem Vlaha u Srbiji. Još 1861. godine G. Ležen je pisao o Vlasima u Srbiji u svojoj monografiji “Etnographie de la Turquie d’Europe” a 1889. godine se Emil Piko u uvodu svoje knjige “Chants populaires des Roumains de Serbie” se takođe dotakao ovog pitanja. Posle toga su svi autori koristili rezultate istraživanja bilo srpskih bilo rumunskih naučnika bez nekog sopstvenog istraživanja.
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VLASI   Pet Jun 01, 2012 11:29 am

Kada je GORNJA BELICA-M-BELA DI SUPRA u pitanju naišla sam na još jednu zanimljivost koju je istraživao moj prijatelj istoričar iz Negotina naime on kaže da:
'' postoje dokazi da se Cincari iz Bele naselili bežeći pred Turcima u Brčko i okolinu. Do ovih podataka sam došao istraživajući poreklo supruge jednog mog dobrog prijatelja Vlaha koji je oženjen Srpkinjom Armanskog porekla. U Brčko - i okolinu, naročito u Bijelu - u poslednja dva-tri veka se naselilo specifično stanovništvo, a tokom 19. veka bio je vrlo živ trgovački centar. Tome je naročito doprinelo doseljavanje cincarskih porodica iz Makedonije u Posavinu - Bijelu, Zovik, Modriču i Porebrice - i to po posebnom odobrenju turskih vlasti.
Po dolasku, naselili su se na imanja koja im je darovao beg Gradaščević, koji im je dao i mnoge povlastice da bi pokrenuli trgovinu. Uporedo su podizane kuće i crkve, pa su varoši u Bosni počele da dobijaju hrišćanski izgled. Tako je nastalo i veliko naselje Bijela blizu Brčkog koje je imalo tri dela - hrišćanski, u kojem su živeli Srbi, šokački koji se zvao Latinska Bijela i treći - kalajdžijska Bijela ili Cincarska varoš.
U ovom mestu se živelo sasvim po varoški, po standardima kao u gradovima. Među ovim porodicama u Bijeloj bili su i preci od kojih su potekli poznati beogradski trgovci Krsmanovići.
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VLASI   Sub Jun 02, 2012 2:54 pm

Slika Nikole Tesle u narodnoj nošnji oko 1880 godine.

[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]

Slika Nikole Tesle u narodnoj nošnji oko 1880 godine. Fotografija je nastala prilikom Teslinog dolaska iz Amerike, kada mu je majka Georgina bila bolesna.
Nikola Tesla je rodjen 10.7.1856. u Smiljanu, Lika. Njegov otac Milutin, bio je pravoslavni svestenik. Majka je poreklom iz svestenicke porodice, nepismena, pametna i plemenita zena. Nikola je osnovnu skolu zavrsio u Smiljanu, nizu realnu gimnaziju u Gospicu, a visu realnu gimnaziju u Karlovcu..Teslini preci su Dragici - Dragovici iz Kremana, sa Tare pobegli u Liku od Turaka, zbog ubistva age kome su placali harac, sve dok im jednom nije zatrazio najlepsu devojku - mladu ... Dugo su krili svoje poreklo kao i veliki broj Srba tog vremana.
Majka Nikole Tesle, Georgina (Gergina) poreklom od doseljenika iz Starog Vlaha, dok mu je otac, cini mi se bio pravoslavni svestenik. Nosnja koju Nikola Tesla nosi, pogotovo donji deo, asocira upravo na nosnju Vlaha, koju je ilustrovao i Paja Jovanovic. Slicna nosnja se sretala i kod Arbanasa, ali je osnovna razlika sto su crne trake i bordure na vlaskoj nosnji bile tkane, a kod Aranasa od sjajne crne koze. Nesumnjivo, Nikola Tesla je vlaskog porekla, mada ga svojataju i Hrvati, a u zadnje vreme i Rumuni.
Teslina majka, koju su od miloste zvali Djuka, potice od porodice Mandic ( po pretku koji je nosio ime Manda), a slava im je bila Sv, Georgije (Djurdjevdan), te se moze reci da je ime Georgina, dobila po Sv Georgiju. Mandici, su poreklom iz Zaovine, iz Starog Vlaha, odakle su u seobama naseljavali delove Hercegovine, a kasnije i Hrvatske sve do Istre. Autor knjige "Hercegovacka Prezimena" Risto Milicevic, spominje vise familija Mandic, i izmedju ostalog i ovo :"Међу људима који су најзаслужнији за ову сеобу наводи се војвода Манојло Мандић. За њега се у документима наводи, да је непосредно након ове сеобе (1658. године) имао око 90 година, дакле, био је рођен око 1568. године
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VLASI   Sre Jun 06, 2012 6:59 pm

Ја сам бољи, чуј, Влаше, од тебе,
боља ми је вјера него твоја!
Хата јашем, бритку сабљу пашем,
капетан сам од царева града,
у њем владам од триста годинах;
ђед ми га је на сабљу добио
ђе су царство сабље дијелиле,
те му трагу оста за господство.“
Распали се Мићуновић Вуче,
па се Хамзи попримаче близу:
„Какво Влаше, крмска потурице!
Ђе издајник бољи од витеза?
Какву сабљу кажеш и Косово?
Да л' на њему заједно не бјесмо,
па ја рва и тада и сада?
Ти издао пријед и послијед,
обрљао образ пред свијетом,
похулио вјеру прађедовску,
заробио себе у туђина!

Горски вијенац, Петар Петровић Његош
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VLASI   Uto Jun 12, 2012 5:57 pm

Oduševila sam se kad sam naišla na ovu emisiju...

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VLASI   Sre Jun 13, 2012 6:06 pm

- Dušanov Zakonik o Vlasima:

Potka među selima pedeset perpera, a Vlasima i Arbanasima sto perpera, i te potke caru polovina a gospodaru polovina čije bude selo.

- Dušanov zakonik o Vlasima i Arbanasima:

Gde prestoji Vlah ili Arbanasin na selu, na tome selu da ne stane drugi, za njim idući, akoli silom stane, da plati potku i što je popasao
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VLASI   Uto Jun 26, 2012 1:46 pm

Македонија: "Продали сте Влахе"
(Повод: посета македонског председника Ђорђа Иванова Румунији)

Господине председниче, продали сте нас и тај грех иде на вашу душу! То сте учинили за време посете Румунији, од 6. до 8. октобра ове године (2011). Згрешили сте што сте нас, Влахе, ставили на тас ваге у свеукупним односима између Републике Македоније и Румуније. Ово није у реду, зато што смо ми, Власи, посебан народ, а не Румуни, како нас ви представљате. Румунија то жели и очекује да приграби, неоправдано, патронат над нама, Власима. Можете Ви да се захваљујете за то што Румунија чини за Македонце или Македо-Словене, како су тамо признати, но никако нисте смели да допустите да направите ову неопростиву грешку коју сте направили. Питам Вас: Зашто нисте питали председника Албаније, током недавне посете Тирани, зашто није признао Влахе као националну мањину, ако већ желите да се представљате као наш председник, што је право које вам припада на основу Устава Републике Македоније, већ сте то урадили само у Букурешту, у Румунији. Зашто до сада нисмо чули или прочитали у новинама да сте Ви, као председник и Влаха из Македоније, послали неко писмо председнику Грчке да призна Влахе као националну мањину и да омогући политичка и културна права барем онолико колико их имамо ми у Републици Македонији.

Ви знате, или би требало да знате, јер то и врапци код нас знају, да Румунија не признаје влашку националну мањину, влашки језик. Ваше стављање Влаха у контекст односа са Румунијом, дало је за право председнику Румуније да изјави да Вам се захваљује за она што Македонија ради за Влахе како румунску мањину.

Иначе, ми Власи имамо дуго памћење. На пријему код председника Бориса Трајковског поводом Националног дана Влаха - 23. маја (тада још увек није био признат Законом о празницима), зато што смо начули да он за неколико дана треба да путује за Букурешт, подсетили смо га да греши што се у једном члану договора који је требало да потпише са Румунијом, помињу и Власи. Он нам је одговорио да је то урадио зато што је Румунија у једном акту по први пут навела уставни назив Републике Македоније.

Зарад ваше информисаности, указаћемо вам на још неке ствари.
Румунска дипломатија се заснива на фанариотским принципима и Румунија све што ради на дипломатком плану, а тиче се Балкана, најпре се консултује са Атином, па затим повлачи потезе. Такав однос према Власима и влашком питању, па ако желите, и према македонском питању, румунска дипломатија је потврдила и 1912-1913. око балканских ратова, на Лондонској конференцији, потом на Букурешкој мировној конференцији, на Мировној конференцији у Паризу 1919 год. и за време Другог светског рата и увек је заступала интересе Грчке, и увек су Власи били монета за поткусуривање. Зато Вам је Басеску и одговорио тако оштро да прво треба да се реши спор са Грчком, па потом да се улази у НАТО и у ЕУ, нешто што је могло и другим речима да се каже, а могао је и да не каже то толико наглашено зато што и он и Ви знате који је проблем са Грчком, и сигурно сте и раније разговарали о томе.

Исти однос има и Румунска православна црква. Па зато, господине председниче, немојте да обмањујете себе како ће Румунија да помогне Македонији. Никада! Међутим, Ви и овај пут, као и Трајковски раније, отворили сте врата Румунији да може да десјтвује међу Власима у Републици Македонији и то ни због чега другог, него да отвори велика врата Грцима да дејствују међу Власима, што они заправо и раде, а Република Македонија ништа не предузима по том питању.

Господине председниче, од вас смо као од човека влашког порекла, очекивали другачији став према Румунији, али сте нас разочарали. Изневерили сте очекивања Влаха, издали сте нас!

Димо Димчев
Председник Уније за културу Влаха Македоније

Извор: dnevnik.com.mk/default.asp?ItemID=E1FE621B92D8284FA2CED6940EA2DD0D (на македонском)

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VLASI   Uto Jun 26, 2012 1:47 pm

Današnja Vlajna !

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VLASI   Uto Jun 26, 2012 1:50 pm

Цинцари под ватром румунских националиста

Зашто је на нож дочекан захтев Удружење аромунске заједнице да буду званично проглашени за посебну етничку мањину


[You must be registered and logged in to see this link.]

''ствари, шта се дешава? Већ више година румунски Цинцари, окупљени у Удружење аромунске заједнице у Румунији (АЦАР), траже на својим конгресима и другим јавним манифестацијама да им се признају „легитимна права”, то јест да буду званично проглашени за посебну „цинцарску етнију”, да се призна постојање њиховог матерњег језика, који се разликује од румунског (отприлике исто онолико колико чешки од српског), да им се омогући очување аутентичне и самобитне културне баштине и, сходно Уставу, да и они имају свог представника у парламенту, као и осталих 18 националних мањина. „Статус националне мањине је једини правни оквир који омогућава наш даљи опстанак као етничке заједнице”, тврди се у једном документу овдашњих Цинцара, којих има, како се незванично оцењује, око 100.000. Цинцаре овде често зову и Македонима....''
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VLASI   Pon Jul 02, 2012 6:38 pm

Malo o nazivu VLAH i kontradiktornostima rumunskih naučnika koji se trude, kako reče moj prijatelj Andre Gašo, da svojataju sve što je vlaško...

O NAZIVU VLAH

"SENZACIONALNO I FANTASTICNO" OTKRICE RUMUNSKOG ISTRAZIVACA PROF. BAGIU OVIDIU
(uostalom koje "otkrice" rumunskih naucnika nije "senzacionalno")
NAIME, POMENUTI PROFESOR TVRDI DA SU VLASI OVAJ NAZIV DOBILI U PERIODU IZMEDJU 806. DO 812. GODINE KADA JE FRANACKI KRALJ KARLO VELIKI NAPAO GRANICE ISTOCNOG RIMSKOG CARSTVA, KOJE SU BILE NA LINIJI PANONIJA - DALMACIJA. TE GRANICE BRANILI SU VLASI, U BELIM ODEZDAMA, KOJE IH KARAKTERISU I DANAS, PA SU IH PRECI FRANCUZA NAZIVALI "BELI" - (les) BLANCSHES - ODNOSNO "BLANŠI" ODAKLE JE VREMENOM PROMENJEN NAZIV U "VLASI"'
EVO I ORIGINALNOG TEKSTA PROF.BAGIU OVIDIU:

"Suntem numiti Valahi din anii 806-812
O fantastica descoperire istorico-lingvistica ne ofera sa clarificam originea cuvantului Vlachi sau valachi ca o denumire de populatie autohtona est-europeana.
Acest cuvant are origine din cuvantul francez "les Blanches", adica in traducere romaneasca Albii, cuvant ce a degenarat in Bla-shii si mai apoi in Blachii sau in pronuntarea popoarelor slave a devenit Vlashii si Vlachii !! Les Blanches, este ceea ce armata francilor a lui Carol Magnificul a numit asa, indicand populatia daco-romana din zonele de granita cu Panonia si Dalmatia.
Populatia noastra daco-romana a fost denumita dupa culoarea hainelor albe specifice culturii proprii pe care le purtau si in acea vreme, haine ce au ramas asa ca o specificitate a portului nostru popular pana in zilele noastre."

[You must be registered and logged in to see this image.]

Preneću komentare na ovaj tekst:

Sinisa Celojevic -''Jadan je ovaj profesor i jadni su studenti kojima on govori neistine.Autohtonost VLAHA na ovim prostorima ne moze niko da ospori to je jedina ISTINA .Sve ostalo, tako i izjava pomenutog profesora sluzii u propagandne svrhe.Mi VLASI znamo ko smo i mogu rumuni svasta da pisu!''

Andre Gaso:- ''Sinisa Celojevic da je taj profesor malo procitao i neki udzbenik iz istorije, shvatio bi da tadasnji Franci nisu govorili savremeni farancuski jezik. Da su govorili francuski, mogli bi da razmislimo o tacnosti ove teorije. Medjutim,starofranacki jezik je takodje izumro (Starofranački jezik (ISO 639-3: frk; fränkisch, old frankish, frankish), izumrli jezik koji po današnjoj klasifikaciji čini poseban ogranak njemačkih jezika, kojim su se u 1. tisućljeću u rimsko doba služili pripadnici plemena Franaka na području današnje Njemačke, Francuske, Nizozemske, Luksemburga i Belgije.) Dakle u vreme koje ovaj gore profesor spominje Franci su se koristili nekom varijantom latinskog jezika , na kojoj se "BELO" oznacavalo latinskim terminom "ALB - us". Prvi put se franacki jezik, u pisanom dokumentu, kao jezik koji se odvojio kao zaseban romanski jezik spominje u tkz. Zakletvi iz Strazbura, iz 842. godine, dakle tridesetak godina kasnije od kada ovaj uvazeni profesor tvrdi da su Vlasi dobili ime. Tekst ovog dokumenta uz objasnjenje za svaku rec (molim poznavaoce francuskog jezika da pazljivo pogledaju:) ''

[You must be registered and logged in to see this link.]

Vrlo interesantno 55555
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VLASI   Uto Apr 23, 2013 2:23 pm

O P I S M E N O S T I

Gospodin Dragomir Dragić ne propušta priliku da Nacionalnom savetu Vlaha u svakom svom obraćanju predloži i toplo preporuči “veoma inspirativan i hvale vredan Kompendijum" Pauna Es Durlića, koji je “čin ozbiljne mobilizacije iskreno zainteresovanih za najvažniji spomenik našem etničkom biću – vlaški jezik”.

Medjutim, pre “podizanja spomenika”, “iskreno zainteresovani” su rešili da upriliče “sahranu vlaškog etničkog bića”, jer je očigledno da ovaj “Kompendijum” negira i postojanje vlaškog etničkog bića i vlaškog jezika. Evo (citata) tvrdnji autora ovog Kompendijuma:

“Po svim etnografskim karakteristika Vlasi su deo rumunskog naroda...”
“...istočni Vlasi, tzv. Carani, pripadaju Oltencima a obe grupe tzv. Ungurjana pripadaju Banaćanima (rumunski Banat - prim. Gergine.)
“među precima današnjih Vlaha nema „starinaca“ (apsolutno se negira autohtonost Vlaha na ovim prostorima – svi su se doselili sa teritorije danasnje Rumunije!)
“Vlaški jezik je jezik samo u etno-istorijskom kontekstu, u lingvističkom smislu reč je o narečjima rumunskog jezika.*
“Vlaški jezik je popularni srpski naziv za dijalekte rumunskog jezika kojim, kao svojim maternjim jezikom, govore Vlasi istočne Srbije“ (ovo je definicija za “potrebe” Wikipedie, koju su urednici odavno uklonili sa ovog enciklopedijskog sajta i tema je zaključana - prim. Gergine )
“Po etničkom instinktu i etničkoj svesti, Vlasi pripadaju rumunskom narodu, ali po nacionalnoj svesti pripadaju Srbima! (Izmišljena terminologija kao “etnički instikt”- nagon, s tim što termini “etnička svest” i “nacionalna svest” imaju potpuno istovetno značenje, jer je prvi termin izveden iz grčke reči ethnos=narod, a drugi iz latinske reči nation=narod” - prim. Gergine)

I vrhunac – preporuka za opismenjavanje u školskom sistemu u dve faze:

“u prvoj fazi, od I do IV razreda učenici bi radili samo na upoznavanju i učenju svoga dijalekta” (prethodno je definisano da su to dijalekti rumunskog jezika!) i
“u drugoj fazi, od V do VIII, učili bi književni rumunski jezik”

* - (Napomena: za nazive dijalekata jednog jezika koriste se geografske odrednice teritorije gde etnička populacija koja tim dijalektom govori, živi. Dakle, za dva dijalekta vlaškog jezika, neispravno je koristiti geografske odrednice druge zemlje, već : Krajinsko- Timočki dijalekt i Braničevsko – Homoljski)

Istovremeno sa svog “Floruma” Paun Es Durlić, poručuje (Gergini, kao predlagaču vlaskog pisma) da: “predložena ortografska rešenja nisu promišljena, analitički utemeljena i ozbiljno predstavljena ...i ne obuhvataju čak ni sve glasove koje cenjeni predlagači mogu čuti u svojim sokacima” a Nacionalnom savetu Vlaha: ... političari koji nisu dorasli trenutku da procene šta je šta, i da u skladu sa tim odlučno raščiste sa patološkim amaterizmom, neka ustuknu, i neka ustupe mesto onima koji će umeti, ako ništa drugo, da na obalu iznesu što više stvari sa broda koji tone.”

Ostavićemo po strani lutanje slepim sokacima gospodinu Durliću, kao i neprimerene komentare na račun Nacionalnog saveta. Njegov on-line vlaški rečnik na kome intezivno radi (već ima oko 150 reči) je hvale vredan poduhvat, ali u njemu gospodin Durlić koristi 37 svojih slovnih znakova (valjda iz onih sokaka). Nacionalni savet treba i podrzaće, po logici samo one projekte koji će biti na pismu usvojenom od strane Saveta.

Zaključak je da, ukoliko Izvršni odbor i Nacionalni savet Vlaha usvoje ili se afirmativno izjasne o “Kompendijumu” Pauna Es Durlića, negiraju etnički identitet, samobitnost i autohtonost vlaškog naroda, postojanje vlaškog jezika, a samim tim i donetu Deklaraciju . “Kompendijum” je upravo u dijametralnoj suprotnosti sa Deklaracijom (clanovi 1- 4. Deklaracije), sa Poveljom Saveta Evrope o regionalnim i manjinskim jezicima, kao i suštinskim opredeljenjem Vlaha Srbije, na osnovu Ustava i Zakona o pravima nacionalnih manjina! Logički, ukoliko se negira postojanje vlaškog etničkog bića i vlaškog jezika, negira se i potreba za postojanjem Nacionalnog saveta Vlaha!
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VLASI   Uto Apr 23, 2013 6:48 pm

"Politika" , 20. april 2013.
VLASI NE PRIHVATAJU RUMUNIZACIJU
Prim. dr Siniša Čelojević, predsednik Gergine i Vlaške stranke

Podvala sa uvodjenjem rumunskog jezika - prijavljenima nije predočeno da se radi o rumunskom kao maternjem jeziku, već kao izbornom predmetu, uz obećanja da će imati besplatno šlokolovanje, stipendije, besplatna letovanja i ekskurzije, a roditeljima i pasoši.
VLASI IMAJU SVOJ MATERNJI JEZIK - VLAŠKI !

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VLASI   Uto Apr 23, 2013 6:55 pm

VLASI , NAROD KOGA SE SVI ODRIČU, JER JE PRESPAVAO NACIONALNU REVOLUCIJU - ''SLOBODNA DALMACIJA''

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VLASI   Ned Maj 19, 2013 10:10 pm

ŽUTO DUGME

Ovako glasi rezime price, sveden na nivo jedne recenice, kojoj vredi posvetiti pažnju: „Ne putuj u Homolje, tamo ce te ubiti za žuto dugme!”. Tu predrasudu uvreženu u glavama vecine Srba (na sam pomen Homolja) toliko puta morah da slušam. Beogradani inace, prepreden i ugladen svet, prednjaci sa pripovedanjem iste, vec, od Autobuske stanice do Srpske akademije nauka, a repovi njene legende dopiru i do njacecih magaraca privezanih za kamenu klocu, ili maslinu, izdžikljalu kraj morske obale. Magarci takvu nakaradu od tvrdnje... „ ... ubice te za žuto dugme. Oj! Joj! Oj!”, ponavljaju po nekoliko puta dnevno. Bar jednom u životu imali su da cuju i otrpe Homoljci, u raznim prilikama i situacijama, u koje ih je život umeo odvesti, tu magarecu zabludu... Vulgarno poimanje pripovedaca, o zavicaju i naravi Homoljaca, neznanje tih površnih izrugivaca, pre bi se reklo govori o posebnoj sorti tog tvrdokornog soja, naviknutog da iz sopstvene teskobe i rugobe ruži homoljski kraj?

Zašto se beleg „žutog dugmeta” pripisuje Homoljcima?

Pretpostavljam, da osnova ove price, njena potka, seže i vuce koren, iz vremena devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka. Iz vremena kad po Homolju kružiše hajducke družine, poput Hajduk Rajka, Pop Martina, Petra i Milje iz Kobilja, Ostoje Tincinog, Ivana Babejica - „Kralja Homolja”, Strujica i Mitrovica iz Sene, brace Barbulovic, kao i mnogih drugih nepomenutih hajduka i njihovih jataka. Iz crnih hronika toga doba. Iz legendi o zakopanom blagu, omiljenom štivu Homoljaca, „traganju za zakopanim blagom - zlatnicima, sakrivenim po pecinama, i zapuštenim manastirištima, ostacima rimskih utvrdenja i gradova”? Iz priželjkivanja da se u kuci nadu dukati - „za crne dane?”

Zlato ima univerzalni jezik, razumljiv za svakog coveka. Homoljci su za to znali, odvajkada.

No, zar govor zlatnika, ne poznaju i svi drugi Srbi? Zar ostali srpski krajevi nisu obilovali sa hajduckim družinama? Zar srpska istorija, na izvestan nacin ne predstavlja istoriju naše hajducije?

Pokušajmo da odgovorimo na pitanje, da li postoji razlika izmedu pradrevnog coveka, coveka antike, coveka srednjeg veka, modernog coveka? Nije li život svakog od njih, i mada pripadahu razlicitim vremenima, diktirao iste potrebe: za jelom, picem, uživanjem, ljubavlju, vecnim životom, eliksirima, slavljima, polnim odnosima, ratom, mirom, itd.? Jeste. Dakle osnovna covekova priroda je u svim vremenima ostala ista, nepromenljiva. Francuz, Nemac, Englez, Rus, Italijan, Srbin nije imun u „jagmi za novcem”. Bez obzira, na nacionalnu razlicitost i kulturu kod svih njih iz ociju isijava sjaj „žutog dugmeta”.

Ja želim da verujem, da se stereotip price o „žutom dugmetu” provlaci do današnjih dana, iz nera-zumevanja i nepoznavanja homoljskog kraja. Dominacije dinarskog kulturnog obrasca, a dopišimo i azijatskog, medu Srbima. Samodovoljnosti, srpskog nasušnog slepila. Usamljenosti i skucenosti malog jezika. Homoljski kraj, slutim u buducnosti, imace svoje pisce i pesnike koji ce umeti da taj nesebicni rudnik osvetle i sve njegove dragocenosti iz riznica iznesu na svetlo dana. To pozvanje, dabome, izvešce samosvojne i stvaralacke licnosti koje umeju da proseju vreme prošlo i vreme buduce. Da samere, i prevrednuju dogmaticno naslede. Da nadu izraz za doba, što nastupa. Pozivam Vas da zažmurite u tišini na trenutak, kako bi culi božanstvenu muziku, buduceg.

Sumnjalicama, toplo preporucujem, da iznova procitaju Markesov roman „Sto godina samoce”. Povest o Homolju, mogla bi za ponekoga radoznalog duhom biti dragocena lekcija o hiljadu godina samoce...

Aleksandar Lukic, književnik
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: VLASI   Ned Maj 19, 2013 10:16 pm

Da li je jedan vla' bio i rimski car? Prvi istorijski izvori govore (Dragoslav Srejovic),da je car Galerije rodjen u okolini Serdice (danasnja Sofija), a drugi da mu je majka Romula "presla Dunav" i udala se za vlaha, nekog stocara, pa je ovde i rodjen, kao i njegova sestra Galerija Valerija. Ona se posle udala za Maximina II Daju (Grad Vrelo-Sarkamen danas...Galerije je kao "penzionisani" car izabrao sebi "mirno mesto za odmor" koje se danas zove Gamzigrad-Felix Romuliana...

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: VLASI   

Nazad na vrh Ići dole
 
VLASI
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: GEOGRAFIJA PREBIVALIŠTA/ETNOSI :: NARODI I ETNIČKE GRUPE SVETA :: VLASI-
Skoči na: