DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 SRBI I SRBIJA

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći
AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: SRBI I SRBIJA   Čet Apr 22, 2010 7:40 pm

First topic message reminder :

Srbi su južnoslavenski narod koji živi pretežno u Srbiji
6.212.838 (2002), gdje čine oko 82,86% populacije. U Bosni i Hercegovini, po popisu iz 1991. godine, u
BiH je živjelo 1.366.104. Srba i činili su 31.21% populacije. Današnje
procjene govore da u BiH živi oko 1,4 - 1,5 miliona Srba, što čini oko
37% stanovništva. U Hrvatskoj, 1991. godine živjelo je 581.663 Srba i
činili su 12,2% populacije, a po popisu iz 2001. godine, ima ih 201.631 i
čine 4,5% stanovništva Hrvatske. U Crnoj Gori po popisu iz 2003. godine
živi 198.414 Srba, što čini 31,99% stanovništva. Na Kosovu po
procjenama iz 2002.
godine živi oko 102.000. - 114.000 Srba, što čini oko 6% stanovništva.
Manji broj Srba živi u Makedoniji, Sloveniji,
Rumuniji,
Albaniji
i Mađarskoj.
Srbi također žive i u dijaspori,
prvenstveno u Njemačkoj, Austriji,
Švicarskoj,
SAD-u, Kanadi i Australiji.
Procjene ukupnog broja Srba u dijaspori se kreću izmedju 1.5 i 3
miliona.
Najveće urbani centri Srba u Srbiji su u Beogradu
(1.500.000), Novom Sadu (oko 250.000), Nišu
(200.000) te u BiH Banjaluci (200.000).
U inostranstvu, značajan broj gradske populacije se nalazi u Chicagu
(kao i cijeloj saveznoj državi
Ilinois), te u Torontu i
južnoj provinciji Ontario.
Jezik


Srbi govore srpskim jezikom. Srpski jezik je službeni jezik Srbije,
Crne Gore i jedan od tri službena jezika Bosne i Hercegovine. Za
detaljniji opis srpskog jezika, pogledajte članak srpski
jezik
.
Srbi koji su dali
doprinos čovječanstvu



Srbi su igrali zapaženu ulogu u razvoju umjetnosti i nauke. Grupu
zapaženih srpskih intelektualaca uključuju naučnici Nikola
Tesla
, Mihajlo Pupin, Pavle Savić, Milutin Milanković, Mileva Marić
(matematičarka i prva žena Alberta Einsteina), književnici Miloš Crnjanski,
Đura Jakšić i
drugi.












Poslednji put izmenio Danubius dana Pon Mar 28, 2011 9:53 pm, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/

AutorPoruka
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Ned Feb 05, 2012 5:20 pm

[quote="EAGLE"]
Dolinac ::
EAGLE ::


Ustase nisu samo hrvati bili! I nemoze se reci njihove, jer nisu njihove. Ustase su Ustase a Hrvati su Hrvati.


Apsolutno ste u pravu forumski kolega.Reč "njihove" zaista ne bi trebala stajati u tom delu teksta.

Izvinjavam se svima koje sam ovim nehotično uvredio i nadam se da ostali neće pogrešno tumačiti.


Nema problema, ljudi smo. migg
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Ned Feb 05, 2012 8:54 pm

EAGLE ::
Šta se događalo sa zlatom koje je ostalo u Nikšiću?

Nigde se ne može naći podatak da je od Hrvata traženo da vrate onu tonu zlata koju su njihove ustaše uzele iz trezora Narodne banke u Sarajevu.

Nestalo u Bespućima povijesne zbiljnosti. smehsmeh











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Pon Feb 06, 2012 9:09 pm















Nazad na vrh Ići dole
brunolino

avatar

Godina : 104
Location : u bespucima...
Datum upisa : 12.10.2010

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Pon Feb 06, 2012 9:16 pm

EAGLE ::


Izvinjavam se svima koje sam ovim nehotično uvredio i nadam se da ostali neće pogrešno tumačiti.

ne sikiraj se decec ne busmo se mi uvrijedili , mi busmo samo ustali... smehsmeh

Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Pon Feb 06, 2012 9:23 pm

brunolino ::


ne sikiraj se decec ne busmo se mi uvrijedili,
mi busmo samo ustali... smehsmeh

Svi... svi! rukuju se











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
sabljar

avatar

Datum upisa : 01.02.2012

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Pon Feb 06, 2012 9:27 pm

Citat :
Nigde se ne može naći podatak da je od Hrvata traženo da vrate onu tonu zlata koju su njihove ustaše uzele iz trezora Narodne banke u Sarajevu.

980 kg zlata iz Sarajevskog trezora je vraceno Jugoslaviji u julu mesecu 1945 godine

Citat :
According to the 1971 Report of the Tripartite Gold Commission, vol. I, p. 64, the TGC was
informed by the Yugoslav Government of the return by Switzerland in July 1945 of the 980 kilograms of
"Croatian gold" that had been taken from the Sarajevo branch of the Yugoslav State Bank in 1941
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Pon Feb 06, 2012 9:35 pm

sabljar ::
Citat :
Nigde se ne može naći podatak da je od Hrvata traženo da vrate onu tonu zlata koju su njihove ustaše uzele iz trezora Narodne banke u Sarajevu.

980 kg zlata iz Sarajevskog trezora je vraceno Jugoslaviji u julu mesecu 1945 godine

Citat :
According to the 1971 Report of the Tripartite Gold Commission, vol. I, p. 64, the TGC was
informed by the Yugoslav Government of the return by Switzerland in July 1945 of the 980 kilograms of "Croatian gold"
that had been taken from the Sarajevo branch of the Yugoslav State Bank in 1941

20. kg zadržano za komisione usluge Pavelića. smehsmeh











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Pon Feb 06, 2012 9:36 pm











Nazad na vrh Ići dole
sabljar

avatar

Datum upisa : 01.02.2012

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Pon Feb 06, 2012 9:39 pm

Citat :
20. kg zadržano za komisione usluge Pavelića

nije, kod njega je ostalo 380 kg zlata, iz rudnika Bor, koje je bilo prebaceno u Svicarsku, pa vraceno u NDH , i u septembru 1944 prebaceno u Austriju
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Uto Feb 07, 2012 9:41 pm







Jovan Memedović: Obožavam žene koje sve mogu same ( intervju- zena blic.rs)

Šarmatni novinar RTS-a čekao nas je kafiću u neposrednoj blizini Etnografskog muzeja, u koji je svratio da bi se pripremio za snimanje još jedne zanimljive priče. Spontanošću u komunikaciji i reporterskim talentom, Memedović uspeva da gledaocima nimalo lak posao predstavi kao zabavu i uživanje.
− Ne volim da nespreman krenem na snimanje, a čuo sam da se u jednom selu na Zlatiboru već nekoliko godina održava nadmetanje u višeboju u 15 različitih stilova. Raspitao sam se kod naših etnologa odakle potiču te igre, iz kog veka, zašto su se održale baš na Zlatiboru, ali o svemu tome čućete i videti sledeće nedelje − najavljuje poznati novinar, dok pijucka sok od crne ribizle.
Zašao je u najskrovitija i najlepša mesta Srbije, ali i napravio antologijske reportaže sa Severnog pola, iz azijskih zemalja Kazahstana, Turkmenistana, Tadžikistana, Kirgistana... Zbog prirodne lepote koja oduzima dah i nesvakidašnjeg načina života, izdvaja boravak u Tadžikistanu i Čukotskom poluostrvu u Sibiru, gde je konak u domovima siromašnih i gladnih meštana plaćao konzervama hrane.
S druge stane, u civilizovanijoj i bogatijoj Norveškoj zabeležio je nesvakidašnju priču o narodu koji u prirodi živi izolovano od ostaka sveta, u drvenim kolibama i brvnarama, povučeno i skromno, gotovo paćenički. U takvom ambijentu posebno ga je fascinirala snaga Norvežanki.


NAŠIM ŽENAMA NEDOSTAJE AVANTURISTIČKOG DUHA

− One su jake i čvrste, oslanjaju se samo na sebe i obavljaju sve muške poslove, a spremne su da se uhvate i nekih neuobičajenih poduhvata. Napravio sam priču o Norvežanki koja trenira trkačke pse i pobeđuje sve muškarce i u konkurenciji 100 muških posada na trećem je mestu u zemlji. A tek žena sa čijim sam vukovima i sam pevao... Napravila je park u kom okuplja divlje životinje s kojima komunicira na neobičan način, pošto je, kako nam je ispričala, otkrila u sebi taj poseban senzibilitet − priča Memedović o Norvežankama čiji su muževi, kako je primetio, u drugom planu.
− Pomalo negativno utiču na muški ego jer nikada ne odstupaju od zacrtanih planova, a muškarci su prinuđeni da im se prilagođavaju. Norvežanke su čelične, takav život ih lišava ženstvenosti, ali mene oduševljavaju žene koje sve mogu same − fasciniran je Memedović ovim ženama.
Srpkinjama zamera nedostatak avanturističkog duha.
− U Tadžikistanu smo snimatelj i ja sreli dve devojke na biciklima, po prtljagu se videlo da dolaze izdaleka. Snimali smo ih i pored njih polako usporavali. Na snimateljevo „dobar dan“, jedna od njih nam otpozdravi na srpskom! Ispostavilo se da je Australijanka čiji je otac bio ambasador u Beogradu i osamdesetih su živeli u Beogradu. Došle su avionom do Kine i celu Aziju obišle na biciklima. Koja bi naša žena to uradila?! Retke su one koje vole akciju, planinarenje, splavarenje... − kritikuje Memedović.

Poznati pustolov pokušava i porodicu da privuče da putuju sa njim po Srbiji, ali njima to i nije baš zanimljivo, pa i kad krenu, obično ne izlaze iz auta. Bez obzira na to, Jovan ne odustaje


SVE JE LAKO, KAD SE S NEKIM RAZUMETE NA PRVI POGLED

Škrt je na rečima kada govori o supruzi Mirjani, grafičkom dizajneru, koju je davno upoznao u jednoj fiskulturnoj sali.
− Nema tu neke posebne priče. Postoje susreti, ne samo u muško-ženskim relacijama, kada odmah shvatite da li vam neko odgovara, brzo stupite u komunikaciju, lako se razumete i živite jednostavno, bez velikih kompromisa, prilagođavanja... − kaže pedesetogodišnji novinar i odaje priznanje supruzi za posvećenost porodici i odgajanju Maše (14) i Uroša (10).
− Doskoro je sve bilo na njoj, sada sam se ja više uključio i pokušavam da ih privučem da putuju sa mnom po Srbiji, ali im je još uvek dosadno i nezanimljivo, pa i kada krenu sve se svede na to da presede u kolima – priča Jovan koji je, ipak, uspeo deci da prenese ljubav prema sportu.
− Oboje su odlični u svojim disciplinama, Maša je gimnastičarka, a sa Urošem treniram džudo, kojim sam se i sam bavio kao student DIF-a. Voleo bih da su više okrenuti prirodi, brine me jedino što su po ceo dan na Facebooku. Vidim da sva deca to rade, ne znam kuda sve to vodi, a ne vredi zabranjivati jer bi oni to radili kad god sam na putu − priča Jovan o svojoj deci koja su navikla da im se tata lomata po raznim zabitima. Više i ne obraćaju pažnju kada im kaže da ide na put, samo pogledaju na karti novu destinaciju, gde Jovan ide po još adrenalina.
Jednu od najrizičnijih avantura, tokom koje se pitao šta mu je to trebalo, doživeo je prošlog maja na Severnom polu kada je pošto-poto hteo da snimi belog medveda. Ceo dan su ga jurili po kopnu, a pošto im poduhvat nije uspeo, rešili su da rizikuju.
− Satima smo se po ledu vozili motornim sankama, strepeći da li će led pući, a mi propasti u okean. Snimatelj i ja smo se nekoliko puta pogledali. Imam prijatelja kome je najveće uživanje da sedi u hladovini neke beogradske bašte, pije kafu i posmatra prolaznike i čudi se meni što ganjam belog medveda po Severnom polu, kad isti takav sedi u zoo-vrtu − priča Memedović, kroz smeh i dodaje da zbog takvih situacija na putovanja ne bi poveo ženu novinara.
− Takva putovanja podrazumevaju neuradan život, trpljenje, neudobnost, neizvesnost. Mislim da bi naše žene to teško izdržale i da bi se posle trećeg dana vratile. Treća osoba, bilo da je muško ili žensko, samo bi nam otežala put jer smo snimatelj i ja svašta prošli i na mnogo toga se navikli − objašnjava sportski novinar RTS-a, koga početkom juna očekuje put u Južnu Afriku i izveštavanje sa Svetskog prvenstva u fudbalu.
Godišnji odmor će, kao i svake godine, provesti u šatoru na Tari, pecaće na Drini, mističnoj reci o kojoj će jednog dana snimiti veliku reportažu, a došlo je vreme, kako kaže, da poseti i Južni pol.












Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Sre Feb 15, 2012 6:09 pm

ГРОФ САВА ВЛАДИСЛАВИЋ (1668-1738),
ЦАРСКИ САВЕТНИК И ПОВЕРЉИВИ ДИПЛОМАТА ПЕТРА ВЕЛИКОГ,

НАЈМОЋНИЈИ СРБИН XVIII ВЕКА

Човек за специјалне мисије

Даровити Херцеговац, изванредно образован и необично виспрен у „окретним играма високе политике”, за рачун руског цара испословао је мир са султаном у Пруту, пакт о пријатељству са кинеским царем у Пекингу, конкордат са папом у Риму, војни савез са тада моћним кнезом Молдавије у Јашу. Утемељио је руску обавештајну службу. На цариградској пијаци робља, приликом једне тајне посете, купио је и руском цару поклонио младог Етиопљанина који ће постати прадеда Александра Пушкина. У Сибиру је основао град у чијем језгру је храм посвећен светом Сави Српском. Никада није заборавио свој народ, свој језик и своју веру. Почива крај своје три кћери у Светој лаври Александра Невског у Петрограду


Био је један од најутицајнијих људи у Русији у првој половини XVIII века и један од утемељивача српско-руских духовних веза. У Саву Владиславића, свог изузетно важног саветника и дипломату, велики руски владари император Петар Велики, али и Катарина I, имали су највеће поверење.
Овог необичног човека руски извори помињу под именом Рагузински.
За руску царевину, на шта скреће пажњу и Јован Дучић, Сава Владиславић је обављао изузетно важне финансијске и дипломатске послове:
„За четвртину столећа био је умешан у све важне догађаје руског царства: закључивао је војни савез са владајућим кнезом Молдавије у Јашу, мир са султаном на Пруту, конкордат са папом у Риму, пакт о пријатељству и првом коначном разграничењу Русије и Кине са кинеским царем у Пекингу. Али је Владиславић, што је до сад остало непознато српском народу, а што је за нас најважније, био је и први Србин који је још на истеку нашег тамног XVII столећа задобио православну Русију и лично Петра Великог, за ослобођење српства и Балкана...

Он је и први поставио српски проблем у Русији као главни проблем Балкана.”

Није тачно утврђено конкретно место у ком су живели његови преци. Дучић сматра да потиче из средњовековне племићке породице Владиславића из околине Гацка, и да се кула његових предака налазила се између села Јасенка и Берушнице.
У историјским изворима Савин отац Лука помиње се као човек који је близак Светом Василију Острошком, чији је савременик био.
Позивајући се на једно писмо дубровачког конзула у Цариграду Луке Барке, Глигор Станојевић сматра да је Сава рођен у Фочи, где је живео и његов брат Живко.
Има мишљења да је Савино место рођења у Херцег Новом, Гацку, Дубровнику.
Није поуздано утврђена година Савиног рођења. Душан Синдик наводи један руски извор по коме се Сава родио 16/27. јануара 1668. године. У Великој совјетској енциклопедији, где се помиње под презименом Рагузински Владисављевић Сава, стоји да је рођен око 1670. године, док је Јован Дучић, тврдио да је могао бити рођен 1664. године.
Са непуних двадесет година нашао се Владиславић у Дубровнику, где је поред трговачког умећа стекао и изврсно образовање.
Још док је био млад, трговачки послови одвели су га 1698. године у Цариград, где је, као човек од поверења, за Дубровчане свршавао важне послове.
Његова дипломатска каријера, како наводи Дучић, почиње од 1699. године, када у Цариграду среће јерусалимског патријарха Доситеја, пријатеља Руса, који га је, као поверљивог човека, препоручио руском изасланику у Цариграду Емилијану Ивановичу Украјинцову.
Услуге Саве Владиславића добро су дошле и још неколицини руских посланика на Порти.

ПУШКИН ИЗ ЕТИОПИЈЕ

Везе трговца Саве Владиславића са руским дипломатама биле су познате турским властима, па је руски посланик Петар Андрејевић Толстој 1702. године одлучио да Саву привремено склони у Русију. У Москви је представљен као трговац, затим је кренуо на север, према Балтику, где се у војном логору Шлисебург срео са руским царем Петром Великим, на кога је оставио снажан утисак. Године 1704. цар Петар Велики шаље га назад у Цариград, у краћу тајну мисију. По повратку у Русију, стално се настанио у Москви, а са њим је дошао и његов његов брат Јован, са четири сина.

У Москву је Сава Владиславић тада довео и једног младог Етиопљанина кога је купио на цариградској пијаци робова. Поклонио га је Петру Великом.
Цар се обрадовао овом поклону, покрстио је младића, дао му своје име Петар, послао га у школе.
Овај Етиопљанин био је прадеда великог руског песника Александра Пушкина.
Те чињенице био је свестан и сам Александар Пушкин, одакле потиче и његова нарочита наклоност према Србима.

Међу бројним извештајима које је гроф Сава Владиславић тада донео био је и рукопис Тајни опис Црног мора.
За учињене услуге цар Петар Велики богато га је наградио дарујући му дворац у Покровки, у Москви, и право да се бави трговином на Азову, у Малорусији, као и са иностранством.

У време историјске битке код Полтаве 1709, у којој је руска војска до ногу потукла шведског краља Карла XII, Сава је био задужен да води војну интендантуру.
Успешно је организовао снабдевање руске војске користећи воловске запреге по непроходним путевима.
Због изузетно добро обављеног посла Петар Велики га је наградио имањима у Малорусији.
Добио је и високо звање дворског саветника за питање православног истока.
Ускоро су уследиле припреме за рат против Турске, а у државној благајни није било довољно новца.
Сава је сачинио план пуњења царске благајне, осмисливши и спровевши веома успешну монетарну и пореску реформу.
Петар Велики одликовао га је због тога.

Заузевши високи положај на руском двору и приближивши се цару Петру Великом, Владиславић је нове позиције користио за то да учини добро српском народу.
Настојао је да великом руском владару скрене пажњу на трагичан положај Срба на Балкану који живе у границама Турске.
Он је тада, како каже Јован Дучић, „први поставио српско питање у Русији као главни проблем Балкана”.

ЦАРСКИ ПОГЛЕД КА БАЛКАНУ

Сјајну прилику за ослобађање Срба из турског ропства Сава је видео у предстојећем руско-турском, припреманом 1710.
Мислио је да би у тај рат требало укључити и балканске хришћане, посебно његове сународнике Србе и Албанце хришћане, тако што би се и они дигли на устанак када почну руске војне операције против Турака у Молдавији.
Није сумњао у спремност Срба да се прихвате оружја.
Уколико би се тај руско-турски рат завршио повољно по Русе, и Срби би од тога могли имати користи, чиме би пред ондашњом Европом озбиљно било постављено српско питање.

План укључења балканских хришћана у овај сукоб, за који многи историчари сматрају да га је осмислио Сава Владиславић, био је врло једноставан.
Рачунало се на то да ће се у устанак на Балкану, поред православних Срба, укључити и римокатолици који са њима деле животни простор, али и Албанци хришћанске вероисповести.
У овом случају изгледа да се није рачунало на Бугаре и Грке.

Одлучено је да се међу балканске хришћане, првенствено оне у Црној Гори, упуте двојица прерушених руских официра српског порекла – пуковник Михаило Милорадовић, потомак чувене херцеговачке породице Храбрена, и капетан Иван Лукачевић, рођен у Подгорици.
Устанак балканских хришћана требало је да буде усклађен са руским војним операцијама у предстојећем рату против Турака на Црном мору.
За ту прилику припремљено је и писмо Петра Великог, које је, како многи сматрају, написао Сава Владиславић.
Тим писмом цар се обратио „пресветлом Митрополиту, преузвишеној и уваженој господи губернаторима, капетанима, кнезовима и војводама, и свим хришћанима грчке и римске вероисповести”.
Тражио је од њих да се дигну на устанак.
Био је то, уједно, први покушај укључивања Русије у политичке прилике на Балкану.

Средином јуна 1711. године Милорадовић је стигао на Цетиње и владици Данилу и његовом брату Луки Петровићу предао писмо Петра Великог.
Писмо је прочитано баш на Видовдан.
Ратоборни Црногорци брзо су се одазвали позиву рускога цара, а у устанак су се укључила и нека племена из Источне Херцеговине.
Устаници су у почетку имали извесних успеха, приближили су се зидинама утврђених градова Никшића и Требиња, али нису имали топова којима би заузели та утврђења.

Позиву се нису одазвали римокатолици.
Млечани, као и Дубровчани, гледали су на овај устанак подстакнут из Русије крајње подозриво.
Док је устанак био у пуном замаху, а устаничке чете запоседале кланце и турска утврђења, поразом Русије и миром потписаним на реци Пруту завршио се руско-турски рат.
Уговор о миру диктирала је Турска.
На преговорима о миру Срби нису поменути.

Тек неколико месеци касније до устаника су стигле вести о исходу управо завршеног руско-турског рата, па су Милорадовић и Лукачевић у априлу 1712. године тајно напустили простор на ком је пламсао устанак и упутили се у Русију.

Турска држава је одлучила да строго казни побуњене поданике, да се спали цетињски манастир и ухвате коловође устанка, на челу са Михаилом Милорадовићем и владиком Данилом.
Први поход турске војске уследио је 1712.
Потом је 1714. године покренут и други турски казнени поход који је предводио Нуман-паша Ћуприлић, али коловође устанка нису успели да ухвате.

***

Извештај бискупа Змајевића

Барски бискуп Андрија Змајевић овако је о побуни српских племена против Турака, у лето 1711, обавестио своје претпостављене:
„На овим границама избио је необичан рат.
Православни народи, турски поданици, објавили су рат своме суверену да би диверзијом помогли Русе.”

По мишљењу бискупа Змајевића,
победа православних против Турака
био би највећи губитак за католичанство.
55555











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Sre Feb 15, 2012 6:36 pm

ГРАНИЧАР ДВА НАЈВЕЋА ЦАРСТВА

Због неких породичних обавеза, али и руских државних послова у Венецији и Риму, Сава је посетио стари завичај Херцег Нови, где су живели неки чланови његове породице, и Дубровник, који је толико задужио штитећи му интересе у Цариграду и Русији.
Из Москве је 1717. године прво стигао у Венецију, а онда у Дубровник.
Од дубровачког Сената покушао је да добије дозволу за градњу православне цркве, али му то није успело.
Дубровник је напустио крајње нерасположен, а онда је отпутовао у Херцег Нови.
Сусрео се са родбином, даровао неке православне цркве. Одатле је отпутовао у Венецију.

У Венецији се Владиславић оженио двадесетдвогодишњом Виргилијом Тревизан (неки је зову и Вергилијом, а Дучић је помиње под именом Вирђинија), из једне од најугледнијих венецијанских патрицијских породица.

У време женидбе Сава је имао педесет година.



Г-ђа Вирђинија zateleban

Поред женидбе, један од разлога његовог доласка у Рим било је склапање конкордата између Свете столице и Русије.
Владиславић се срео са папом Клементом XI и са њим постигао договор о конкордату, али је папа изненада је умро и овај посао је остао незавршен.

За посао обављен у Риму и Венецији Сава је 1722. године био награђен највишим достојанством, проглашен је за руског племића.
Пре тога, на основу свог српског племићког порекла, добио је титулу венецијанског грофа.

Руска царица Катарина I га је даривала новим поседима.
Ова признања представљала су само подстрек за нове задатке које је пред Владиславића поставио Петар Велики.

По савету Петровог пријатеља, немачког филозофа Лајбница, цар је одлучио да у Кину пошаље амбасадора, за шта је најпогоднији био Сава Владиславић.
Пошто је Петар Велики у међувремену умро, указ о постављењу Саве Владиславића потписала је 1725. године царица Катарина I.

И овај задатак Владиславић је успешно обавио, одредивши границу између Русије и Кине у дужини од 6.000 километара.
О мисији и боравку у овој великој земљи сведочи Владиславићев рукопис „Тајни извештај о сили и ситуацији кинеског царства”.


Пред крај живота Владиславић је доживео велику трагедију.
Умрла му је мајка, монахиња Теофанија, и све три кћерке које му је родила млада супруга Виргилија.
Најстаријој кћерки Ани кумовала је Ана Петровна, кћерка цара Петра Великог.

Умро је 17. јуна 1738. године, а сахрањен је поред мајке и три кћери у Благовештењској цркви у Лаври Александра Невског у Петрограду.

И у последњим часима живота Сава Владиславић је мислио на српски народ.
У тестаменту, свом синовцу и наследнику Мојсију Ивановићу наложио је „да пошаље у српске земље два сандука словенских књига”.

***

Оснивач града
У време разграничавања два велика царства – руског и кинеског – Владиславић је добио право да у Сибиру, на Далеком истоку, подигне утврђења као што су Селингиској и Чиконској, а на Свету Тројицу 1727. године, што је за Србе важно, основао је град Тројицкосавскиј, у ком је саградио цркву посвећену Светом Сави Српском.











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Čet Feb 16, 2012 4:51 pm



РУСКИ А НАШ











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Čet Feb 16, 2012 5:10 pm

Стопама Србина који је цртао границе Русије и Кине
Пише: Виктор Лазић



Пре нешто више од 280 година два огромна царства, Русија и Кина, нашла су се прса у прса без утврђене границе. Петар Велики је, на савет познатог филозофа Лајбница да тај проблем што пре реши, послао Србина од највећег поверења, Саву Владиславића, о коме је наш лист већ писао, да лично оде на границу и у Пекинг са кинеским царем договори линију разграничења. Та мисија није била лака. Својом домишљатошћу и храброшћу Сава је успео да оствари највеће захтеве Русије, и како сам каже у својим белешкама:

„За време мог боравка у Сибиру оставио сам Кинезима у име Русије наше највеће претензије за које сам се и у Пекингу држао упорно. Увек сам им ја на једну реч одговорио двема.“

Захваљујући нашем Сави ја сам кренуо у обилазак руског а не кинеског Сибира, иако је и данас на многим кинеским мапама више од половине Сибира означено као део Кине.
Тврдокорност овог нашег дипломате дошла је до изражаја већ када је требао да са својом свитом уђе у Пекинг.
Речено му је да у град само кинески цар може да уђе дању, а од њега се тражило да уђе током ноћи.
Сава је то одлучно одбио, тврдећи да је он представник руске императорске личности, те је његов долазак истоветан са доласком руског цара лично.
После бурних преговора, ипак је у Пекинг ушао дању уз звуке труба и почасних плотуна које прате искључиво долазак царева.

На тридесет тешких седница Сава је преговарао са кинеским посланицима.
Његово познавање менталитета и карактера људи, проницљивост и дипломатска способност али и извесна гордост, самоувереност као и изузетно држање и образовање, оставили су на Кинезе снажан утисак.
Кинески историчари пишу да је у периоду од више векова то био Европљанин на кога се у Кини гледало са највише поштовања.
На крају, видевши да Сава неће одступити, Кинези су тражили да он да предлог разграничења.
Сава је за то већ био припремљен.

Скоро две године је из Иркутска радио на истраживању скоро шест хиљада километара границе, наравно уз помоћ неколико стручњака из области геодезије и географије (треба имати у виду да је то данашња граница са Монголијом, пошто је тада Монголија била део Кинеског царства).

Кинески министри и великаши су били толико незадовољни његовим предлогом да су га фалсификовали и лажну варијанту доставили самом кинеском цару!
Савина оштра реакција коштала је главе једног од најближих царевих посланика, иначе царевог рођака!
Велики мито Сава је одбијао са „хладном гордошћу“ а неки од оних који су га нудили на крају су сами од Саве примили „дарове“ а за узврат му достављали информације о намерама и замкама које спремају други царски службеници
Према званичном Савином извештају руском цару у коме је појединачно наводио своје трошкове, Сава је написао да је једном важном саветнику кинеског цара послао „гарнитуру у вредности од хиљаду рубаља“.
То је тада била огромна сума. Ради поређења, за све људе у Савиној пратњи, њихову плату и потрепштине за неколико месеци било је одређено три хиљаде рубаља.

На претње да ће бити протеран у пустињу и тамо остављен да умре у најгорим мукама Сава је хладно одговарао да у њему страха нема, јер ће руски цар сигурно наћи начин да освети губитак свог верног посланика.
У својим списима руском цару Сава наводи да је Кинезима „претио ратом, иако не јавно“.

Када се суочио са могућношћу да буде убијен, кинеским посланицима је одговорио да „када је Шведска покушала да освоји две руске провинције, морала је уступити Русији пет. Када је Персија напала један руски караван, морала је читаве регије дати Русији за одштету, па не сумњам да ће руски цар наћи начин да праведно наплати главу свог посланика“.

Ни када се већина његове пратње разболела због посољене воде коју су Кинези подметнули, он није устукнуо.
На реци Бури, где је било Савино станиште током већег дела преговора, потписан је тзв. Бурски уговор о коначном разграничењу Русије и Кине 5. априла 1728. године.
Кинески император се сложио са свим Савиним захтевима а сам Сава је, годину дана пре потписивања самог уговора, уверен у свој успех, на граници поставио дрвени крст са натписом: "Крст Божји, знак границе између руског и кинеског царства, постављен 1727. године, јуна 26. дана”.

У кинеским изворима овај уговор је познат као Уговор из Кјахте, назван по данашњем имену града који се налази на самој граници а који је Сава основао.
На дан маркирања границе Сава је наредио свим сибирским гарнизонима да дођу близу границе и пуцају из свог расположивог оружја у ваздух, како би Кинезима демонстрирали своју моћ и одвратили их од било каквих промена договореног у последњем тренутку.

Због нашег Саве ја сам кренуо путем Сибира и изабрао да се у Русији задржим толико дуго.
Планирао сам да о овом великану и његовом раду на граници напишем научни рад.
Ванредно су занимљиви критеријуми коришћени за утврђивање граница.
Обиласком предела близу границе са кинеске (монголске) и руске стране, закључио сам да је, поред основног начела да свако задржи оно што већ фактички контролише, Сава врло вероватно користио и друге географске погодности како би заштитио Русију.
На пример, са руске стране границе се налази низ планинских венаца који сваки поход из Кине на већим делом раван Сибир чини знатно отежаним.

Да ствар буде још интересантнија, Сава је од цара добио дозволу да оснива градове и утвђења у Сибиру.
То право је искористио три пута, оснивач је тврђава Селингинске, Чиконске и Троицкосавске (данас град Кјахта). Последњу је основао на Свету Тројицу и посветио свом народу; у центру града саградио је цркву Светог Саве Немањића. Троицкосавски је основан на сред традиционалног пута трговачких каравана, па је више векова био једини званични трговачки пункт између два царства.

То је уједно једино место на граници дужине шест хиљада километара на коме пијаћа вода тече са севера на југ, тј. са руске стране ка кинеској.
То је од великог значаја јер је у случају кинеског напада на град непријатељу немогуће да затрује изворе пијаће воде.


Први српски путопис о Кини и Сибиру

Сава Владиславић је написао цару детаљан извештај о стању у Сибиру и о преговорима са Кином.
Под насловом „Тајни извештај о сили и ситуацији у Кинеском царству“ текст је предат надлежном министарству 18.12.1728. године.
То је уједно први српски путопис из Кине у коме је детаљно описан Пекинг, унутрашњост забрањеног града, затим процена војне моћи Кине и економске моћи кинеског цара.

Сава предвиђа да ће због лошег односа цара према народу у Кини кад тад неизбежно доћи до револуције.
Он наглашава да против Кине не треба ратовати без посебно јаког разлога, али иде и даље па даје процену одвијања евентуалних ратних дејстава, број војске неопходан за такву акцију и описује тешкоћа на терену у случају рата.
Издвајам два ванредно актуелна праграфа из Савиног дела које је пуно изванредних описа, проницљивих идеја и далекосежних предвиђања.

“Сибирска провинција, колико сам могао чути и видети, није губернија него империја за себе.
Украшена је свакаквим насељима и плодовима.
У њој има више од четрдесет река већих од Дунава и више од сто река већих од Неве...
Шума има и превише а њиховог мириса нема нигде на свету.
Али је Сибирија много запустела и то највише због превеликог растојања, одвећ малог броја насеља и глупости пређашњих управитеља...“

„Кинези су људи неуслужни, горди на своју многољудност али без намере да ратују против Вашег Величанства.
Увек мисле да је Русији потребна трговина са Кином и да ће због тога Русија урадити све што они буду хтели.“


Већина цитата Савиних речи у овом тексту преузети су из копије делова Савиног извештаја који се може наћи у Архиву Републике Србије у Београду.
Оригинал се налазио у архиви Министарства иностраних послова царске Русије и загубљен је после Октобарске револуције у Русији.

Прву инфлацију и прву тајну службу у Русији осмислио Србин!

Мисија у Кини је за Саву Владиславића била врхунац каријере, али далеко од тога да је то био његов једини успех.
Као близак сарадник цара Петра Великог а затим и Катарине II па и Петра Другог, наш дуговечни Сава који је поживео преко деведесет година, учинио је још пуно важних услуга за Русију.

Између осталог, први је основао руску тајну обавештајну службу!

То је учинио за време свог боравка у Цариграду, где је за цара успео да набави копије веома важних докумената о односима Отоманског царства са европским силама.
Када је Петру Великом понестало средстава за стална ратовања, Сава је дао генијалан предлог који је Русију спасио банкротства: инфлацију монете.
Поред тога, Сава је закључио и успешан мир са молдавским кнезом у Јашу, затим преговарао са папом у вези потписивања конкордата итд.
Његову ћерку је лично крстила руска царица Катарина II.

Савино имање било веће од данашње Србије!

Руски владари су Саву Владиславића добро награђивали па је он временом постао један од најбогатијих људи свог времена. Између осталог, имао је право слободне трговине за одређена добра а имања која су била његово власништво по површини су већа од данашње Србије.

У Ст. Петербургу у свој дворац који је такође добио од руског цара на поклон довео је и своју мајку која је поживела дугих 108. година.
По предању, цар Петар Велики је старици лично показивао своја богатства а на крају је и одвео у ризницу са највреднијим благом.
Понудио јој је да, за спомен, узме шта год пожели.
Крепка старица је скинула своју огрлицу и поставила је на гомилу злата и накита уз речи:

„Е мој синко,
да су одавде узимали а не мећали, ничега од тога не би било.“













Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Čet Feb 16, 2012 9:19 pm

У Троицкосавском

Град који је Сава основао, Троицкосавски, комунисти су прекрстили у Кјахта.
Данас мало његових становника зна пуно име његовог основача, а још мање да је он био Србин.
Наравно, радници у музеју и архиву су знали.
Обезбедили су ми приступ свом материјалу који ми је био неопходан а договорена је и сарадња између Српског библиофилског друштва и Народног музеја Кјахте.

Кјахта се налази на крајњем југу Републике Бурјатије и административни је центар Кјахтинског рејона.
Према цензусу из 2002. године у њему живи 18.391 становника. Протеже се у правцу север-југ.
На јужном ободу града налази се доста оронула велика трговачка сала, монголска граница и град Алтанбулаг.
Пошто се налази у граничној зони, уколико се не долази у транзиту потребно је специјално одобрење војне администрације за улаз у град.
Насеље се налази у средишту степе, са минимумом жбунастог растиња.
Данас овуда пролази главни пут и пруга за Улан Уде и Пекинг.

Центар града је означен торњевима више православних цркава.
Ниједна није старија од 200 година и није стално отворена за јавност; док су поједине отворене само недељом, већина лежи у рушевинама.
Дрвена Савина црква одавно је поклекла зубу времена, као и остаци првог утврђења. Поред Народног музеја у коме се налази одељак посвећен и нашем Сави, постоји и музеј рускомонголског пријатељства.
Већина објеката у граду су или украшене дрвене кућице или барокна здања из XИX века.
Кјахта је и данас живахан градић трговине, политике и пријатељства.

Селенгинска тврђава и град који је Сава додатно утврдио нису одолели поплавама, па је цело насеље премештено са друге стране реке.
Од пређашњег великог града остала је само полусрушена црква на острвцету окруженом водом да труне и сведочи о неким богатијим временима.

Овде је рођен и један нови језик, тзв. „кјахтанскокинески пиџин“.
То је мешавина упрошћеног руског, монголског и кинеског којим су се служили трговци за међусобно споразумевање све до почетка XX века.
Због своје распрострањености у пословним круговима оба царства, филолози су га сврстали у Атлас азијских језика а А.Ј.Мусорин је написао и „Лексику кјахтанског пиџина“ (Новосибирск, 2004).

Сава Рагузински

У Русији Саву сви знају по презимену Рагузински, по Дубровнику у коме је одрастао и стекао образовање.
Сам Сава, пак, у захтеву да му се призна традиционална грофовска титула у Русији коју „његова породица носи још из времена Немањића“, царици Катарини И, пише да не жели да носи презиме Рагузински, те да су га од када је дошао у Русију други тако назвали, и да се он, знајући да њега дозивају, на то се и одазивао, али да је његово презиме Владиславић.
Иако је Савину молбу царица услишила, тај злосрећни надимак нашег Саву прати и даље и више него његово српско порекло.

УГОВОР НА РЕЦИ БУРИ

Овај међудржавни уговор састојао се из једанаест чланова и, поред експлицитног утврђивања границе, бавио се и питањима трговине и дипломатских имунитета.
То је био један од првих уговора између Кине са једном европском државом.

- Чланови I и XI говоре о вечном миру и сарадњи између два народа и баве се формалноправном страном документа (дефинисање употребљених термина итд).

- Чланови II и X садрже норме о изручењу одбеглих лица и поступку са њима пред домаћим судовима

- Члан III и чан VII утврђују граничну линију. Једино територија уз реку Иртиш није дефинисана и то се препушта будућим амбасадорима или преписци између императора.

- Члан V дозвољава оснивање Руске православне цркве у Пекингу

- Члан VI и IX баве се комплексним бирократским системом и протоколима, као и начинима дипломатског општења између представника две државе.

- Члан VIII и X предвиђају форму и методе за решавање евентуалних будућих сукоба и несугласица између два царства.

Члан X овог уговора допуњен је 18. октобра 1768. године и то тако што су предвиђене конкретне и строже казне за непоштовање уговора.
То је учињено због побуна у Кини у новоосвојеним областима.

Сиже договора је дат према копији Уговора који је направила влада СССР-а за коришћење у ганичној караули града Кјахте, у који сам имао увид.

Основни резултати овог уговора су то што су по први пут и формално успостављене дипломатске и економске везе Русије и Кине и то на Савиним темељима и по његовим препорукама, које су уважаване као правно обавезне у наредна два столећа.

Гранична линија коју је Сава зацртао претрпела је минималне модификације и два велика царства је држала у потпуном миру преко 150 година.

Отворен је трговачки пут преко града Троицкосавског и Русији омогућене трговачке повластице веће него било којој европској нацији која је долазила преко мора и трговала у Кантону; Кини је омогућено да несметано шири свој утицај даље на запад, на данашње провинције Сињанг и Тибет.

Други Кјахтански уговор

Русија, Кина и провинција "Спољашња Монголија" потписују други Кјахтански уговор 25.маја 1915.године.
Овим уговором се признаје широка аутономија данашње Монголије у оквиру новоформиране Републике Кине и потврђује се важење Савиног уговора за северну границу вазалне Монголије, која ће ускоро прогласити независност.

Напомена:

Виктор Лазић, путописац, докторант права, спољни сарадник САНУ, амбасадор Српског библиофилског друштва, полиглота, лиценцирани туристички водич и један од наших највећих путника, прокрстарио је Европу и већи део Русије половном ладом нивом.
Са минимумом новца, ноћио је и вршио истраживања у колима, јео са локалним племенима а дружио се са пиратима, шаманима и белим медведима.
Овај текст је одломак из књиге коју је написао о свом подухвату „Велико путовање Виктора Лазића“.











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Pon Feb 20, 2012 7:54 pm

Радивој Кораћ "Жућко" (5. новембар 19382. јун 1969) је био један од најбољих југословенских кошаркаша. Са репрезентацијом је освојио две сребрне медаље на Европским првенствима (1961, 1965), две на Светским првенствима (1963, 1967) и Олимпијским играма 1968., као и бронзану медаљу на Европском првенству 1963, и четири првенства Југославије.

Кораћ је рођен у Сомбору у породици Богдана и Загорке Кораћ.

У просторијама ОКК Београд су изложене његове патике и дрес са бројем 5, који је заувек повучен.

У Алкобендасу, предграђу Мадрида, 1. марта 2007. отворена је Кућа славних Међународне кошаркашке организације. У Кућу славних је примљено 38 личности, од којих и пет играча, тренера, судија и кошаркаших радника из Србије. Међу њима је и Радивој Кораћ.











Nazad na vrh Ići dole
EAGLE

avatar

Location : NS
Humor : CRNI
Datum upisa : 04.08.2010

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Ned Feb 26, 2012 1:56 pm

Prijavili se uprkos tome što je poziv upućen doktorandima.


U društvu doktoranada sa evropskih univerziteta, na međunarodnom simpozijumu o održivom razvoju u Gracu našla su se i dva studenta treće godine arhitekture iz Kosovske Mitrovice Miljan Šunjević i Nikola Žurkić. Njihov projekat studentskog doma kao eko-kuće je prihvaćen, dobio je stručne pohvale, a oni su pozvani da učestvuju i na sledećem simpozijumu.

A našli su se tamo isključivo svojom zaslugom i na svoju ruku.

Miljan priča da je prošle godine na internetu pronašao informaciju o Simpozijumu i to baš na teme koje ga interesuju: izgradnja, ušteda energije, korišćenje prirodnih resursa...


" Armirani beton smo izbacili, jer stvara efekat "Faradejevog kaveza", negativan je po zdravlje. Osnovna konstrukcija je stoga od nearmiranog betona. Centralni hol je nadgrađen nosačima od lameliranog drveta i zastakljen. U naslagama zemlje iznad objekta obezbeđeni su i elektronski kontrolisani betonski rezervoari za kišnicu koja treba da se koristi za zalivanje zelenih površina. Na vrhu je šetalište, mesto za meditaciju, ali tu se mogu postaviti i vetrenjače budući da je cela balkanska regija "bogata" vetrovima. Oko centralnog hola koji ima "zenitalno osvetljenje" postavljene su sobe, administrativne i tehničke prostorije... Vanjski krug zatvaraju blokovi od po tri dvokrevetne sobe - ukupno 34." - Miljan u detalje objašnjava projekat za koji su učesnici simpozijuma mislili da je doktorska disertacija.

Nisu, kako kaže, imali nikakav kompleks među doktorandima sa evropskih univerziteta. Jer, "naši fakulteti su odlični", i "naš rad je pokazao da možemo da pariramo doktorskim radovima sa evropskih univerziteta", ali kako ističu, bez ličnog angažovanja i "žeđi" za znanjem, ljubavi i posvećenosti - nema napretka, nema šanse za iskorak.
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Pon Feb 27, 2012 5:52 pm

Studenti FON-a odbranili titulu najboljih u Evropi

Tim studenata Fakulteta organizacionih nauka (FON) u Beogradu dbranio je titulu najboljih u Evropi u rešavanju studije slučaja, na takmičenju održanom 25. februara u Londonu i plasirao se u svetsko finale koje će u aprilu biti održano u Njujorku.

Studenti Branka Novčić, Marija Babić, Mihajlo Popesku, Ivan Todorović i Marija Ivanović rešavali su problem iz jedne od tri oblasti: energija, obrazovanje i rešavanje pitanja siromaštva stanovništva. Tim FON-a predstavio je najbolju ideju za rešavanje pitanja stanovništva koje živi ispod granice siromaštva.
Rešenja studije slučaja ocenjivao je žiri sastavljen od međunarodnih konsultanata u oblasti menadžmenta, finansija, organizacije i komunikacija.
U radu žirija učestvovali su direktori međunarodnih banaka, investicionih fonodova, osnivači nevladinih organizacija i direktori kompanija (Coca Cola, Harrods, Grayling, EC Harris i drugi).

Na takmičenju su učestvovale 54 poslovne škole od kojih je većina u svetskih TOP100 visoko rangiranih.
Među učesnicima bili su Cambridge, Oxford, London Business School, London School of Economics, Imperial College, HEC, ESCP, Wareick, INSEAD i drugi.

Takmičenje je globalnog karaktera pod nazivom ''Hult Global Case Challenge" i organizovano je pod pokroviteljstvom Clinton Global Initiative i Hult Business School.

Tanjug











Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Sre Maj 23, 2012 9:24 pm

Ima na Balkanu jedna zemlja…

Ima na Balkanu jedna zemlja koja se graniči sama sa sobom. Gde žive najlepše žene, a natalitet opada. Gde nezaposelni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju. Gde vozovi kasne po redu vožnje. Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u vaterpolu, rukometu, tenisu, ili košarci. Svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme. Gde osmočasovno radno vreme traje 12 sati. Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo. Gde su novinari slobodni da napišu šta god im se naredi. Gde je svetka kriza dobila državljanstvo. Gde su javne nabavke tajne, a drzavne tajne javne. Gde se ratovi nikad ne završavaju. Gde se istorija ponavlja svaki dan. Gde su najbogatiji oni koji nikad nisu radili. Gde je strana valuta uzeta za domaću. Gde preziru ateiste, a psuju Boga. Gde pametne proglašavaju ludacima, a ludake sposobnima. Gde nepismeni pišu istoriju. Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija regularno stanje. Gde vlast prezire građane kao nepoželjne svedoke. Gde se živi od budućnosti, jer na sadašnjost nemamo pravo. Gde se svako svakome smeška, a niko nikome ne želi dobro. Gde sudski postupci traju duže od života. Gde su samo poplave način navodnjavanja. Gde prizivaju diktatora, a demokratiju smatraju porezom na budale. Gde smatraju da će zemlja duže napredovati, ako što više nazaduje.
Pa ti budi normalan i preživi. Sreća je što je takvih sve manje. Normalni svakako nikom nisu potrebni. A i sam život je najveći paradoks. Živiš da bi umro, reći će nam oni koji misle da je vreme beskonačno, a vlast besmrtna.”


Nepoznati autor











Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Ned Maj 27, 2012 8:08 pm


Наши велики добротвори – краљица Наталија Обреновић
РУДНИЦИ ЗЛАТА УНИВЕРЗИТЕТУ НА ДАР
Београдски универзитет поседује тапије о власништву 8428 хектара шума и два рудника злата у околини Мајданпека, али не и наследство









Краљица Наталија

„Ја сам бивша краљица Србије Наталија Обреновић... Није хумано то што радите. Коњ је живо биће које осећа бол...” Овако је, према романсираној биографији, „грофица од Рудника”, а заправо несрећна српска краљица у прогонству, открила једном кочијашу ко је. Претходно се побунила што тај кочијаш жестоко бичује свог коња. Кад је он љутито замахнуо бичем према њој упитавши ко је она да га критикује што туче свог коња, бивша српска краљица морала је да каже ко је. До тог тренутка за све у својој околини била је грофица од Рудника која живи у католичком манастиру. Да је бивша краљица недуго после тога сазнале су и сестре из манастира Сен Дени у коме је умрла 5. маја 1941. године. Почива на гробљу Ларди поред Париза.

Од поклона само тапије и 2,5 хектара

Била је једини наследник краљевског имања после смрти свог сина Александра Обреновића, који је убијен 29. маја 1903. године заједно са супругом, краљицом Драгом. Краљица Наталија желела је имовину да поклони породици Јаковљевић, потомцима Јакова Обреновића, али како они поклон нису смели да приме будући да је у време поклона на власти била династија Карађорђевић, то је своје велико имање завештала Универзитету у Београду. Њен тестамент још није отворен.
Београдски универзитет поседује тапије о власништву 8428 хектара шума и два рудника злата у околини Мајданпека, али не и наследство. „Пропали су сви покушаји да вратимо имовину Универзитета. Једино што део од око 2,5 хектара користи Шумарски факултет. Остало наследство користе ’Србијашуме’. На том земљишту имамо руднике злата Благојев камен и Света Барбара”, каже Јасмина Кабадаја, руководилац Одсека за имовину при Универзитету у Београду. На основу књиговодствене процене из 1939. године, поклон краљице Наталије београдским студентима вредео је седамнаест милиона динара. Нажалост, после Другог светског рата доживео је судбину као и многе друге задужбине. Имање је одузето 1946. године и додељено Шумском газдинству из Кучева.
Имовина коју је краљица Наталија оставила Београдском универзитету је поклон Народне скупштине Краљевине Србије из јануара 1901. године. Скупштина је „у знак народне љубави и оданости народној династији славних Обреновића” имање поклонила краљу Александру Обреновићу. После његове погибије, краљица мајка је у новембру 1923. године, као једини наследник, овластила свог адвоката да га поклони Универзитету у Београду.
Тестаментом који је и даље неотворен и велика непознаница, осим поклона Универзитету, краљица Наталија Обреновић оставила је знатну имовину и манастирима и црквама, а један део у новцу и уметничким сликама одредила је за живе потомке Јакова Обреновића, брата по мајци кнеза Милоша Обреновића. Уметничка дела налазе се у разним музејима и приватним збиркама. Сачуван је и краљичин лични дневник и он се, према неким наводима, чува у Ватикану.

Лична и породична трагедија

Наталија Обреновић рођена је 1859. године у Фиренци као Наталија Кешко. Отац јој је био руски пуковник Петар Кешко, а мајка принцеза Пулхерија од Молдавије. Кнегиња је постала 1875. године, у шеснаестој години, удајом за тадашњег кнеза Србије Милана Обреновића. Године 1882. Милан Обреновић постао је краљ, а она краљица све до 1888. године. Годину дана након доласка у Србију с кнезом Миланом добила је сина Александра, али љубав међу супружницима није цветала. Делиле су их политичке и људске разлике. Хроничари су забележили да је Милан тражио ослонац у Аустроугарској монархији, док је Наталија била привржена Русији. Њена хладноћа и његов темперамент одвели су краља у бројне љубавне пустоловине, а отворени сукоб међу супружницима настао је после једанаест година брака због Миланове љубавне везе с госпођом Насос. До званичног разлаза није дошло тако брзо, али је скандал пунио новинске ступце, а неретко имао и политичке последице. Брак је разведен 1888. године. Касније се показало да развод није био у складу с прописима, па је поништен. Краљ Милан одрекао се престола годину дана касније а, као део поравнања с владајућим радикалима и намесништвом, 1891. године краљица Наталија протерана је из Србије. Формално, али не и суштински, краљевски пар помирио се 1893. године кад се Милан обратио својој бившој супрузи за новац, а у краљевски дом примљени су поново 1894. године.









Краљ Милан Обреновић
У међувремену, и пре формалног, а незаконитог, окончања брака, народ је заволео младу краљицу. Бринула је и помагала око рањеника за време рата с Бугарском 1885. године. Успевала је својим утицајем да поправи многе лоше односе, да издејствује да Енглези и Ирци промене лоше мишљење о Србима, Балканцима и Србији. Народу је материјално помагала и после смрти сина и за време Првог светског рата, све до закључења мира у Версају 1918. године.
Кад је брак разведен, краљица је отпутовала у Немачку и настанила се у вили „Клементина” у Визбадену, познатом по бањи и многобројној руској колонији. Краљица је у Визбаден повела и свог малолетног сина Александра. Краљ Милан открио је њено уточиште и захтевао да му врати сина. Наталија је била непопустљива, али је у јуну 1888. године млади престолонаследник одведен из Немачке у присуству српског министра војног и шефа полиције Визбадена. Посебним возом враћен је у Србију, а краљица Наталија морала је у року од десет сати да напусти Немачку. Настанила се у Француској, у Бијарицу, у дворцу „Сашино” који је добио име по њеном једином сину.
Краљица је на пут у Бијариц позвала удовицу Драгу Машин. Заједно су путовале у Русију у посету царској породици Романов и заједно живеле у Бијарицу. Драга Машин била је дворска дама краљице Наталије, с њом је одлазила на пријеме, старала се о њеној гардероби и уређењу плаже. Притиснут унутрашњим тешкоћама, краљ Милан био је принуђен да испуни краљичин захтев и пошаље у Бијариц престолонаследника Александра. Управо на плажама Бијарица, како наводе хроничари, родила се љубав између младог престолонаследника Александра и дворске даме Драге Машин. Тврде да га је спасила од дављења.
Краљица мајка није се противила тој вези сматрајући је припремом за живот и истовремено прижељкујући синовљеву женидбу неком принцезом високог положаја. Краљ Милан је имао предлог да будућа краљица буде немачка принцеза Шамбург Липе. Кад је престолонаследник саопштио да је испросио руку Драге Луњевица-Машин, јавност није могла да прихвати чињеницу да ће будућа краљица бити дванаест година старија од супруга. Краљица Наталија јавила се из Русије оштро говорећи против Драге, називајући је блудницом и нероткињом. Министар полиције Генчић одмах је показао хрпу докумената о наводним Драгиним љубавницима. Чак се и краљ Милан побунио.

Срце је хтело да пркоси

Будући краљ био је неумољив у остварењу своје љубави. Заказао је венчање за 23. јул 1900. године и од београдског митрополита затражио благослов. Кад је митрополит одбио да да благослов да краљица Србије „постане права Српкиња”, Александар је запретио одрицањем од престола и напуштањем земље, па је стигао и изнуђени благослов. Венчање је одржано у Саборној цркви у Београду. Краљ Александар имао је на себи војну униформу са еполетама и одликовањима, а Драга Машин венчаницу од беле чипке. Венчање су обавила два митрополита, епископи и двадесет шест архимандрита. Венчани кум био је руски цар Николај Романов. После венчања краљ је одржао свечани говор, поручивши окупљеном народу да се Србија окреће миру и благостању, као и да се прекидају блиске везе с Аустријом које је неговао његов отац.
Уместо честитке сину, краљица Наталија га се писмом јавно одрекла, а краљ Милан је из Беча поручио да његова нога више неће крочити у срамотну Србију у којој влада његов син са женом старијом од себе.
А млади краљ, осим породичних, имао је и мноштво тешкоћа у држави. Незадовољство подстакнуто његовом женидбом Драгом Машин пренело се и на политички план. Створена је завереничка група официра која је на свиреп начин погубила краља Александра и краљицу Драгу у ноћи између 29. и 30. маја 1903. године. Губитак сина јединца тешко је погодио краљицу Наталију. Повукла се из јавног живота и време проводила у поменутом католичком манастиру у Француској, узевши и католичку веру. На питање зашто је напустила православље, према неким сведочењима, краљица је одговорила: „Било је за ту одлуку више разлога. Пре свега, јер сам се потпуно разочарала у људе. Свима сам желела добро и чинила добро, а они су ми злом враћали. Мој мозак ми је наредио. Подсвест је прорадила. Срце је хтело да пркоси...” .


Љиљана Миленковић

http://www.politikin-zabavnik.rs










Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Ned Maj 27, 2012 8:23 pm

На питање зашто је напустила православље, према неким сведочењима, краљица је одговорила: „Било је за ту одлуку више разлога. Пре свега, јер сам се потпуно разочарала у људе. Свима сам желела добро и чинила добро, а они су ми злом враћали...........''


Eto kakav smo narod....

Nazad na vrh Ići dole
EAGLE

avatar

Location : NS
Humor : CRNI
Datum upisa : 04.08.2010

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Sub Jun 02, 2012 7:41 pm

"Srbin" De Niro migg



Nije poznata holivudska filmska zvezda Robert de Niro, inače vatreni navijač i obožavalac srpskog tenisera Novaka Đokovića, tek onako neke prilike, u susretu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem u Njujorku rekao da se pomalo oseća Srbinom. Glavni protagonista vrhunskih kinematografskih ostvarenja poput filmova "Kum 2", "Taksista"”, "Razjareni bik" "Dvadeseti vek" i mnogih drugih, nekoliko dana proveo je u dolini Južne Morave, u niškom selu Čokot i u samom Nišu. Bilo je to pre četiri decenije, u vreme kada još nije bio poznati glumac i popularna filmska zvezda.

Tog svog boravka Robert de Niro setio se i prilikom boravka na beogradskom FEST-u pre mnogo godina, žaleći, rekao je tada, što je izgubio adresu i zaboravio imena dobrih ljudi koji su mu se tada našli u nevolji, dočekali ga i ugostili domaćinski. Mnogi meštani Čokota njega, međutim, nisu zaboravili. Vladimir Ranđelović odlično se seća mnogih detalja:"Bio je gost našeg komšije, prošle godine preminulog Radovana Đokića, koji se u sumrak jednoga letnjeg dana 1967. vraćao sa niške pijace, gde je prodavao povrće. Na izlazu iz Niša ga je zaustavio mladić u beloj košulji sa kratkim rukavima sa molbom da ga poveze. Komšija Đokić bio je zaprežnim kolima, povezao je mladića i u Novom Selu, koje je između našeg Čokota i Niša, zastali su. Tu je jedan Nišlija, koji je govorio francuski popričao sa mladićem, koji je rekao da putuje kroz Evropu i na Bliski istok, ka Skoplju i da traži gde će prenoćiti. Radovan ga je odvezao svojoj kući, gde je Robert de Niro zatražio da spava u pomoćnoj ekonomskoj zgradi, u senu. Đokići su ga, međutim, odbili i zaista dočekali domaćinski, kao najdražeg gosta, iako su ga prvi put videli."
Sutradan, kada je student Robert de Niro krenuo prema Makedoniji od svojih domaćina dobio je ispečenu srpsku pogaču i paket sira, da mu se nađe na putu.

Tačno godinu dana kasnije, u leto 1968. godine, u Čokot je stigao "folksvagen" nemačkih registracija. Iz automobila je izašao "glavom i bradom" onaj isti mladić, seća se Dragan Đokić, bratanac Radovanov:" Pustio je u međuvremenu bradu, ali stric Radovan ga je poznao. Čim se pozdravio sa njim zatražio je da ga povedu do štale, ponavljajući stalno ime Olga, pokazujući da nije zaboravio ime kobile, koja je bila upregnuta u zaprežna kola kojima se dovezao prilikom svog prvog boravka u selu. Ostao je ovoga puta u Čokotu tri dana. Zajedno sa svojim domaćinima odlazio je u obližnju baštu, sa njima brao paradajz i drugo povrće, dva puta išao sa njima i na pijacu u Nišu i prodavao. Svojom "folcikom" prevozio je robu na pijacu."

U Nišu je Robert de Niro, pričaju meštani Čokota, najviše vremena provodio na pijaci pored Gradske tvrđave, ali i na njenim bedemima i obalama Nišave. Posle tri dana krenuo je za Grčku svojim kolima, ali se u Čokot kod Radovana Đokića vratio samo posle nekoliko sati. Na jednoj usputnoj benzinskoj stanici opljačkan je, neko mu je dok je kupovao benzin iz automobila uzeo novčanik i sav novac. Od svog domaćina, da bi mogao da nastavio put, dobio je novac. Ponudio je da kao zalog ostavi kameru, koju je svuda nosio sa sobom, ali su Đokići to odbili. Tada, na rastanku, rekao je da će sigurno opet doći u Čokot, Niš i Srbiju... Tek mnogo godina kasnije na filmskom platnu žitelji Čokota shvatili su kome su bili dobri domaćini.

!Nadamo se da ćemo preko Novaka Đokovića uspeti da dovedemo slavnog glumca opet u Čokot. Već smo uputili pismo Novaku objasnivši mu našu želju. Čvrsto verujemo da ćemo se opet videti, sigurno nas nije zaboravio, sigurno se, izgovorivši kako se oseća malo i Srbinom u razgovoru sa predsednikom Tadićem, setio svog putovanja pre četrdeset godina kroz Evropu auto-stopom, i godinu dana kasnije automobilom, i naravno našeg sela Čokota i Niša. "— ispričao nam je Vladimir Ranđelović.

Stanovnici pitomog moravskog sela Čokot ubeđeni da će prilikom sledećeg dolaska Roberta de Nira u našu zemlju i njegovog boravka u Srbiji opet sresti sa svojim nekadašnjim gostom, sada velikom filmskom zvezdom. Znaju da je posle pročitanog romana Ive Andrića "Na Drini ćuprija" svojoj kćerki dao ime Drina kao i da obožava našu Srbiju.
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Pet Jun 08, 2012 10:58 pm













Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Sre Jun 13, 2012 8:58 pm

Светомир С. Ђукић (Ражани код Косјерића, 29. мај 1882 — Дуизбург 19. октобар 1960.) је био официр војске Краљевине Србије и дивизијски генерал у војсци Краљевине Југославије. За време Другог светског рата био је припадник обавештајне службе Југословенске војске у Отаџбини. Светомир Ђукић био је отац Српког олимпијског покрета. Године 1919. одржана је оснивачка седница Југословенског олимпијског одбора где је Светомир изабран за потпредеседника и у тој функцији предводио је југословенске спортисте на четири олимпијаде и то у Анверсу 1920, Паризу 1924, Амстердаму 1928. и Берлину 1938. године, а такође је био један од иницијатора кандидовања Краљевине Југославије, Београда за домаћина Међународног олимпијског комитета 1938-39. године и петнaeстих олимпијских игара 1948. године.



Драгутин Томашевић (Бистрица, 20. април 1890 — Рашанац, октобар 1915) је био десетоструки победник маратонске трке Обреновац - Београд и први учесник Краљевине Србије на Олимпијским играма 1912. године у Стокхолму, Шведска. Занимљивост везана за Драгутина Томашевића је да се 1909. године тркао са возом и победио. Наиме, у то време ишао је воз, ћира, на релацији Пожаревац - Петровац. Драгутин је пошао са железничке станице у Пожаревцу заједно са возом. Претрчао је негде око 40 километара и стигао у Петровац пре воза и сачекао га је на железничкој станици. Драгутин Томашевић је, након Олипмијаде у Стокхолму, започео припреме за следеће игре 1916. године у Берлину, али ускоро бива мобилисан и смртно рањен у борбама на брду Бубањ код Куле. Преминуо је у селу Рашанац, а сахрањен је у родном селу Бистрици у породичној гробници, заједно са својим спортским трофејима. На његовом гробу пише да су га „сахранили његова мајка и његова храброст”. У знак сећања на првог учесника Олимпијских игара из наше земље у његовој родној Бистрици и Петровцу на Млави одржава се „Меморијална трка Драгутин Томашевић“ на деоници дужине 10 450 m. под покровитељством СО Петровац на Млави и Олимпијског комитета Србије.












Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Čet Jun 21, 2012 2:03 am

Kako natrpati 50 Srba u telefonsku govornicu?
Kažeš im da nije njihova i da ne mogu da uđu.










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   

Nazad na vrh Ići dole
 
SRBI I SRBIJA
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 4 od 8Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći
 Similar topics
-
» APOTEKE
» Aleksandrov dnevnik
» Korak po korak na putu do bete +
» Žive ograde
» Trudnicko i porodiljsko bolovanje- Pravne zavrzlame i saveti

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: GEOGRAFIJA PREBIVALIŠTA/ETNOSI :: DRŽAVE :: SRBIJA-
Skoči na: