DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 SRBI I SRBIJA

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći
AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: SRBI I SRBIJA   Čet Apr 22, 2010 7:40 pm

First topic message reminder :

Srbi su južnoslavenski narod koji živi pretežno u Srbiji
6.212.838 (2002), gdje čine oko 82,86% populacije. U Bosni i Hercegovini, po popisu iz 1991. godine, u
BiH je živjelo 1.366.104. Srba i činili su 31.21% populacije. Današnje
procjene govore da u BiH živi oko 1,4 - 1,5 miliona Srba, što čini oko
37% stanovništva. U Hrvatskoj, 1991. godine živjelo je 581.663 Srba i
činili su 12,2% populacije, a po popisu iz 2001. godine, ima ih 201.631 i
čine 4,5% stanovništva Hrvatske. U Crnoj Gori po popisu iz 2003. godine
živi 198.414 Srba, što čini 31,99% stanovništva. Na Kosovu po
procjenama iz 2002.
godine živi oko 102.000. - 114.000 Srba, što čini oko 6% stanovništva.
Manji broj Srba živi u Makedoniji, Sloveniji,
Rumuniji,
Albaniji
i Mađarskoj.
Srbi također žive i u dijaspori,
prvenstveno u Njemačkoj, Austriji,
Švicarskoj,
SAD-u, Kanadi i Australiji.
Procjene ukupnog broja Srba u dijaspori se kreću izmedju 1.5 i 3
miliona.
Najveće urbani centri Srba u Srbiji su u Beogradu
(1.500.000), Novom Sadu (oko 250.000), Nišu
(200.000) te u BiH Banjaluci (200.000).
U inostranstvu, značajan broj gradske populacije se nalazi u Chicagu
(kao i cijeloj saveznoj državi
Ilinois), te u Torontu i
južnoj provinciji Ontario.
Jezik


Srbi govore srpskim jezikom. Srpski jezik je službeni jezik Srbije,
Crne Gore i jedan od tri službena jezika Bosne i Hercegovine. Za
detaljniji opis srpskog jezika, pogledajte članak srpski
jezik.
Srbi koji su dali
doprinos čovječanstvu



Srbi su igrali zapaženu ulogu u razvoju umjetnosti i nauke. Grupu
zapaženih srpskih intelektualaca uključuju naučnici Nikola
Tesla, Mihajlo Pupin, Pavle Savić, Milutin Milanković, Mileva Marić
(matematičarka i prva žena Alberta Einsteina), književnici Miloš Crnjanski,
Đura Jakšić i
drugi.












Poslednji put izmenio Danubius dana Pon Mar 28, 2011 9:53 pm, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/

AutorPoruka
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Ned Okt 09, 2011 6:56 pm

РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ЕМИР КУСТУРИЦА- odlomak



Нама се у континуитету догађају непријатне ствари, а једна од непријатнијих је ово што се тренутно догађа на Косову. Какво је Ваше виђење?

Увек је Косово тема за коју се треба борити, зато што је питање митологије кључно питање опстанка једног народа. Митолошка димензија Холивуда је, заправо, ниво који обезбеђује и тај симболички ниво америчке нације, тако да је Косово нешто чега се не треба одрицати никада и ни по коју цену. Тешко је бити паметан, па једно крајње замршено светско стање које се пројектује преко Косова решити, јер се геостратешки циљеви остварују преко Косова и наших леђа. Тешко је сада бити паметан па рећи шта треба да се уради. Некако ми се чини да, колико год територијално потрошен, толико вреди да се боримо за то и да не тражимо, јер оно је немогуће, дефинитивно решење. Да ли би било ваљано да се поделимо, да ли би било боље да учинимо нешто што у рукама светских моћника стоји као идеја, то не знам.

Какав би био Ваш савет Борку Стефановићу?

Борку Стефановићу? Бојим се да вам ја нисам добар за то, јер када бих ја то тамо преговарао, то би се завршило шамарима. Не бих био добар преговарач.

Никада Вас нисам питала, па ево да то учиним сада, како Ви реагујете на готово фанатичну жељу наших политичара да нас уведу у Европску унију?

Ја сам увек тврдио да смо ми у југоисточној Европи. Мислим да смо ми европски народ. Одувек сам истицао индивидуалне домете које смо имали од Тесле до Андрића, од Пупина до Шумановића, Михаиловића, Бећковића. Дакле, не постоји нити један такозвани грађански симптом – па још када то све пребацимо у сферу спорта, културе и науке – који не би указивао на то да смо ми европски народ.

Ви сте и Европљанин?

Јесам, али ипак има један проблем у мом схватању Европе. Како је могуће да су Румунија и Бугарска постале чланице Европске уније пре Србије и рецимо, Хрватске? И то ме наводи на размишљање да је то више геостратешко, односно војно питање, него оно чему се ми надамо. Не мислим да ико паметан може да буде против европских фондова и чињенице да смо ми у том систему. Али, сумњам у чистоту те идеје управо због тога што су Румунија и Бугарска које су на Црном мору, постале чланице ЕУ, а мислим да оне ни по чему нису више Европа него што смо ми. Утолико је та моја сумња. Што се мене тиче, ја сам Европљанин и то бели Европљанин.

politika.rs





Zato si i legenda za zivota. Bravo!










Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Sre Okt 12, 2011 10:44 pm

Trgovina ljudima u porastu

Broj krijumčarenja građana kroz Srbiju koji nemaju lična dokumenta za 50 odsto je porastao u odnosu na prošlu godinu.

Ovu alarmantnu činjenicu izjavio je Dušan Klikovac, načelnik Odelenja za borbu protiv trgovine ljudima Policijske uprave Niš.

- Sigurno da su događaji na Bliskom istoku uticali da naša zemlja za te ljude bude tranzitna prema zapadnoj Evropi, a pojedini naši građani su prihvatili da im u tome nelegalno pomognu. Sve činimo da tu pojavu suzbijemo - objašnjava Klikovac.

Mesec oktobar je posvećen borbi protiv trgovine ljudima pa je zato odeljenje otvorilo ovog meseca broj telefona 018/581-687 na kome svi građani mogu dobiti sve informacije o ovoj pojavi koja uzima sve više maha poslednjih godina.

Dušan Klikovac najavljuje obilaske škola i drugih ustanova gde će upoznati đake i druge građane o trgovini ljudima.

Juzne vesti










Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Ned Okt 23, 2011 8:07 pm















Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Sub Dec 24, 2011 6:19 pm

Срби - неимари у Самарканду

Узбекистански град Самарканд у тамошњој библиотеци у медреси Хидриз, међу многобројним књигама и списима, сачувао је и хронику династије Тимур Ленка, господара Самарканда.
У њој је цело једно поглавље посвећено бици код Ангоре (Анкаре) 1402.-ге године, у којој су Срби под вођством деспота Стефана Лазаревића учествовали на страни Султана Бајазита.

У књизи о заробљеним србским ратницима, након сукоба две азијске силе, стоји:

"Шта од Бајазитове војске не погину, паде у ропство Емиру Тимуру Гургану - Тесалаца и Трачана 10000, Арапа 15000, Татара 90000 и 8000 Срба.
И заповеди емир Тимур Гурган у праведном гневу свом да се посеку свих 10000 Тесалаца и Трачана, сваки други Арапин, сваки пети Татарин и нико да се не посече од Срба.

Јер изрече емир Тимур Гурган:
"Ја видио бољих јунака нисам ни у Могулистану, ни у Норезми, ни у Персији, ни у Арменији, ни у руској земљи на Волги, ни у Индији, ни под Багдадом."

Одводећи у ропство све које није посекао, заповеди да се Срби одмах пусте у свој крај и да им се не узима ни оружје, ни коњи, ни опрема коњска.
Само не хтеде 70 Срба, вештих градњи камених стубова (мостова), кула и богомоља, јер му рекоше Грци, који бејаху стигли из Константинопоља с даровима да су Срби вешти као и мајстори од Млетака.

Тако поведе емир Тимур Гурган из Ангоре
1402.-ге године у свој Самарканд
70 Срба - неимара и мајстора.











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
EAGLE

avatar

Location : NS
Humor : CRNI
Datum upisa : 04.08.2010

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Sub Dec 24, 2011 8:04 pm

cojle ::
Срби - неимари у Самарканду

aplauseee
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Uto Dec 27, 2011 7:20 pm

Јован Буљ (1939 — 3. фебруар 2010, Београд, Србија) је био београдски саобраћајни милиционер.

Почетком 70-тих година 20. века био заштитни знак југословенске престонице. Леп, висок и елегантан човек у белој униформи, са белим шлемом (попут лондонског бобија). Саобраћај је регулисао на изласку из теразијског тунела, код Дома омладине али и на Теразијама. Кажу да је завршио вишемесечни курс балета у Народном позоришту у Београду и да је зато имао тако грациозне покрете.

За њега су знали сви Београђани, био је редован гост на пријемима у Скупштини града, чак и код Јосипа Броза Тита. На позив британских колега, своје умеће је приказао на лондонском Пикадилију. На светском првенству у грациозном регулисању саобраћаја заузео је треће место. Представљен је и краљици Елизабети. После прераног пензионисања радио је дуго година као продавац у трафици у блоку 70 на Новом Београду, заједно са својом супругом Евом, а након тога и као чувар паркинга испред сплавова на Савском кеју.[1][2]

Умро је 3. фебруара2010. године у Београду, у 71. години

Wikipedija













Nazad na vrh Ići dole
EAGLE

avatar

Location : NS
Humor : CRNI
Datum upisa : 04.08.2010

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Uto Dec 27, 2011 7:31 pm

sonia ::
Јован Буљ (1939 — 3. фебруар 2010, Београд, Србија) је био београдски саобраћајни милиционер.


Zadovoljstvo je znati da ovaj tekst postoji na wikipediji.Sećam se vesti u dnevnoj štampi kada je čovek preminuo.

Odličan izbor Sonja,bravo.
Nazad na vrh Ići dole
EAGLE

avatar

Location : NS
Humor : CRNI
Datum upisa : 04.08.2010

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Uto Dec 27, 2011 7:40 pm

Šetnja kroz čuvenu Teslinu laboratoriju na Long Ajlendu, u kojoj je najveći srpski naučnik na vrhuncu svog istraživačkog rada generisao stotinak svojih izuma, od juče je moguća zahvaljujući stručnjacima sa katedre za računarstvo Elektronskog fakulteta u Nišu.


Koristeći se starim, originalnim fotografijama, programeri „CiitLaba“, laboratorije za računarsko programiranje pri ovoj elitnoj visokoškolskoj ustanovi, prvi u svetu uspeli su da izrade trodimenzionalni kompjuterski model laboratorije slavnog izumitelja i u potpunosti je vizuelno dočaraju posmatračima.
Nakon svetske premijere u Nišu, animacija će biti instalirana u Teslinom muzeju u Beogradu, tako da će posetioci moći da se „prošetaju“ ovom laboratorijom uz pomoć kompjuterskog miša već početkom januara.
- Uspeli smo da oživimo istoriju u virtuelnom svetu. Izrada animacije trajala je punu godinu dana. Da bismo rekonstruisali izgled ove laboratorije, koja više ne postoji, koristili smo šest originalnih fotografija koje smo dobili zahvaljujući direktoru Teslinog muzeja u Beogradu Vladimiru Jelenkoviću. Ovo je kruna projekta Ministarstva za nauku i tehnologiju, a do sada smo po originalnim projektima uradili i animacije 10 patenata za Teslin muzej u Beogradu, animacije poznatog Teslinog eksperimenta brodić na daljinsko upravljanje i tornja u Kolorado Springsu. Modeli Teslinih laboratorija i eksperimenata realizovani su primenom napredne 3D tehnologije za kretanje kroz prostor u realnom vremenu - kaže rukovodilac projekta i docent na Elektronskom fakultetu u Nišu dr Vladan Vučković.
Jezgro tima uz njega činila su dvojica diplomiranih inženjera - Nikola Stojanović i Vladimir Jakšić - kojima se na ovom projektu pružila prilika da rade sa najsavremenijom računarskom opremom.
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Čet Jan 05, 2012 6:32 pm

Српски Хериотери освајају Шкотску




Зашто је Никола Пашић са Крфа слао српске дечаке на школовање у Европу и како су они касније прошли у животу.

Једна од најдирљивијих прича из Првог светског рата је она о српским дечацима, често сирочићима пронађеним поред пута, који су се војском повлачили преко Албаније до Крфа.

Рагби репрезентација Србије, Единбург 1918.


Српска влада закључила је да Србија, без обзира на то што је окупирана, мора да мисли на своју послератну будућност и послала је више од три хиљаде дечака на школовање у Француску и Енглеску.

Група од 26 дечака тако је доспела у Единбург, у престижну школу „Џорџ Хериот", где су провели наредне четири године.

Иако нису знали енглески језик, који у то време није био популаран као данас, дечаци су остварили одличан успех у школовању и, што је много занимљивије, заволели рагби о којем до доласка у Шкотску нису знали ништа.

Неки од њих играли су и за тим школе, а утакмица коју су одиграли против екипе Британских колонија сматра се првом званичном рагби утакмицом репрезентације Србије.

У то време, Србија је била омиљена у слободној Европи, у Британији је званично обележаван Дан Косова и Дан Србије уз највише почасти српској држави и војсци.

Пратећи судбину ових дечака у Шкотској и по повратку у Србију, сазнајемо много о томе какви смо били када је било најтеже, али и када то најтеже прође.

Причу о српским Хериотерима коју је у Единбургу и Србији направила Наташа Ђулић гледаћете као специјално издање Око магазина у среду, 4. јануара, и четвртак, 5. јануара у редовном термину Ока.

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/РТС%201/1019710/Српски%20Хериотери%20освајају%20Шкотску.html










Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Pon Jan 09, 2012 11:19 pm

Реч која важи 65 година


На Равној гори, маја 1946, четник је партизану продао 18 хектара земље, молећи га да му некад врати део, и купац сада испуњава обећање
Гвозден Дамљановић и мр Милан Весковић на Равној гори, испред обећане земље (Фото Г. Оташевић)


Равна гора – Срби у својим главама од памтивека воде паралелне земљишне књиге, и тај замишљени катастар никад не застарева. Зато Гвозден Дамљановић (92) из Коштунића и данас памти шта је у мају 1946. године, као млад и полетан комуниста, обећао суседу и равногорцу Момчилу Весковићу (1911–1988):

Од њега сам купио 18 хектара земље на Равној гори, обичном графитном оловком написали смо уговор и Момчило је тада поставио један услов, усмено између нас двојице. Рекао је: „Ако моји некад касније буду заискали, молим те да им поклониш плац на тој земљи”.Дао сам му реч и испунићу је – прича за „Политику” Гвозден Дамљановић на Равној гори.

Руку му је, пре неколико дана испред обећане земље, пружио унук Момчилов, мр Милан Весковић (42), асистент на Техничком факултету у Чачку.

Милан живи у Коњевићима поред Чачка, где се његов деда доселио после продаје имовине, напуштајући Сувобор. Обожава земљу праотаца и иве на њој („Чај од иве враћа у живе”), а растао је уз деду који му је причао за обећање Гвозденово. И често одлази на Равну гору, па је пре четири године, заједно с братом од стрица Милорадом Весковићем, који живи у Новом Саду, први пут стао пред старог Дамљановића у Коштунићима.

Рекао сам чика Гвоздену да сам унук Момчила Весковића и упитао га да ли зна зашто сам дошао. Одмах је одговорио: „Знам, дете, ја сам обећао твоме деди да вам вратим мало земље, где будете пожелели”.

Весковић додаје да се прича није завршила на томе:

– Прошлог октобра, чика Гвозден је са својом ћерком, лекарком из Горњег Милановца, дошао код мене у Коњевиће и опет нас позвао да изаберемо парче земље које нам се свиђа, али још нисмо одредили ни величину ни место. Ускоро ћемо и то завршити. С правне стране сва земља је Гвозденова, а с људске – алал му вера. Он доказује да у нама још живи традиционална добра Србија у којој је реч светија од папира.

Унук приповеда да је Момчило 1932. и 1933. служио војску у Краљевој гарди, те да је 6. априла 1941. учествовао у одбрани Београда и пешице се из Малог Мокрог Луга вратио у Kоштуниће. Убрзо се придружио Југословенској војсци у отаџбини, односно четницима; постоји и прича да је пекао хлеб у Брајићима за ручак Дражи и Титу. После ослобођења није му било сигурне будућности на Равној гори нити би као четник због аграрне реформе могао да сачува толику земљу, па је, каже Милан, одлучио да прода иметак и одсели се у Коњевиће, на обалу Западне Мораве.

Тог пролећа 1946. године, Гвозден Дамљановић је као партизански борац и припадник милиције неупоредиво лакше могао да склапа своје животне планове.

– Момчило Весковић био је добар човек и сусед и, иако смо политички били на разним странама, позвао сам га да бих од њега купио не земљу, већ само пашу за ту годину. Дошао је, рекао ми да не продаје пашу, већ сву земљу пошто се сели, и одредио неку цену које се више не сећам. Тада смо се договорили да поклоним плац ако ми његови кад затраже – сећа се Дамљановић.

Овај кошчати брђанин у послератном периоду радио је као судија за прекршаје у Прањанима под Сувобором и данас даје збирни преглед тих љутих година:

– Овде су неспоразуми међу људима веома чести, и увек је неко за нешто био крив. Ваљда је такво поднебље.

У колоплету равногорских времена, збивања и судбина човек је за ситницу могао да изгубили главу или образ, вештина је остати жив и честит. Стари сељак и судија, ево, одржао је реч, дату пре шест и по деценија.


Гвозден Оташевић










Nazad na vrh Ići dole
EAGLE

avatar

Location : NS
Humor : CRNI
Datum upisa : 04.08.2010

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Sub Jan 14, 2012 3:00 pm

KUĆNO VASPITANJE

U nekadašnjoj Srbiji, patriotizam se podrazumevao. Čovek je mogao da bude i naprednjak i radikal, i demokrata i socijalista, i monarhista i republikanac, ali je bio rodoljub.
Dimitrije Tucović, socijaldemokrata i pacifista, koji je u Skupštini Kraljevine Srbije glasao protiv ratnih kredita, odazvaće se pozivu za mobilizaciju i daće život za otadžbinu. Milan Rakić, negda konzul u Prištini, napustiće,nikom se ne javivši,udobno radno mesto u Ministarstvu spoljnih poslova i pridružiće se četnicima vojvode Vuka u borbi za slobodu Kosova i Metohije 1912. godine.

I Stanislav Vinaver biće baštinik ove tradicije.

Oprostićete mi što,oduševljen likom i delom pomenutog,na mnogim temama pominjem njegovo ime.Nalazim da čovek zaslužuje više pažnje nego što mu je posvećeno...

Njegov otac Avram, koji se u Šabac doselio iz Poljske i u grad 1899. godine doneo rendgen aparat, rat je dočekao u Valjevskoj bolnici, ispunjavajući svoju otadžbinsku dužnost. Zbog svedočenja o ratnim zločinima austrougarske soldateske nad nevinim narodom, o kome je sačuvan i zapisnik od 17. novembra 1914, Austrijanci ga zarobe i osude na smrt. Srpska vojska ga oslobodi, a Avram Vinaver ode u Đevđeliju, gde bude postavljen na čelo rezervne bolnice. Preležao je pegavi tifus, ali se razboleo od malarije i umro 24. avgusta 1915. godine. Po sopstvenoj želji, sahranjen je sa srpskim vojnicima u zajedničkoj grobnici.

Stanislav, dostojan svog oca, 1914. godine učestvuje u formiranju čuvenog Skopskog đačkog bataljona ( „1300 kaplara“ ) i kreće u borbu, da bi sa majkom Ružom, takođe poljskom Jevrejkom, prešao albansku Golgotu i došao na Krf, gde objavljuje prvi deo speva „Nemanja“. Zatim odlazi u Rusiju, gde skuplja južnoslovenske dobrovoljce za Solunski front i tu ga zatiče boljševička revolucija. Iz njenog vihora uleće u vihor avangardnih pokreta u novoformiranoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Kao svedok epopeje „1300 kaplara“, koautor je knjige „Skopski đački bataljon“, izašle uoči novog rata 1941. godine. U njoj govori o mladićkoj veri svojoj i svoje generacije: „Pravi razlog ratu? Ima ih dubokih i komplikovanih. To za nas, Srbiju, ne važi. Bar ne moramo misliti. Mi se borimo zbilja za slobodu i da ostanemo verni sebi. To je, izgleda mi, sasvim lako. Mnogo bi mi bilo teže da sam ma koje druge nacije, koja se, možda, bori zbog pijace i akcija. Zato ću sasvim lako poginuti, ako to zatreba, ne smatrajući da mi je ma ko podvalio, ne bojeći se budućeg istoričara i njegova suda.“

Po svedočenju svog sina Vuka, Stanislav Vinaver, penzionisan kao činovnik Centralnog pres-biroa, Hitlerov napad na otadžbinu dočekuje spreman jer je „1941. godine pošao u rat pre no što je dobio poziv, kaže: ide da brani svoju zemlju. Naš kućni prijatelj dr Rabinovič mu govori: Biće rat, misli na porodicu, skloni se iz zemlje, a on: Žena mi je Nemica, ona će sa decom u Nemačku, ja ću kao oficir da poginem za otadžbinu“.

Pa ipak, Vinaveru se nije dalo da pogine za otadžbinu. Zajedno sa hiljadama drugih oficira, uglavnom Srba, odveden je kao zarobljenik u nemačke logore. O tome je, počinjući od osećanja stida zbog sramnog poraza, svedočio u knjizi „Godine poniženja i borbe“. Njegovu majku Ružu, čuvenu profesorku klavira, ubiće Gestapo u strašnoj,po beogradske Jevreje, 1942. godini. I ona će, kao i njen suprug Avram, proliti krv za Srbiju, ubijena od „prosvećenih Evropljana“.

Vinaver će se vratiti iz logora, da bi svedočio svoje rodoljublje tamo gde ga je i najviše bilo potrebno – u kulturi. Pariski đak filosofa Anrija Bergsona, ali i čuvene pijanistkinje Vande Landovski, muzičar, matematičar i fizičar, Vinaver je u doba socrealističkog jednoumlja širio vidike naše kulture, pripremajući je za nove uzlete. Išao je proverenim putevima. U poslednjem svom intervjuu,objavljenom 2. avgusta 1955. godine, svedočio je da se od mladosti, „grozničavim čitanjem“, bavio podrobnim izučavanjem naše književnosti, od „Krmčije“ Svetog Save do modernog književnog izraza.

Da, kućno vaspitanje!

Patriotizam se podrazumevao i kod „klasičnog“ Rakića, koji je dočekao kao komita vojvode Vuka da 1912. godine na Gazimestanu sluša kako recituju ono: „Ja ću život dati, otadžbino moja…“ i kod moderniste Vinavera, jednog od „1300 kaplara“, pesnika „Ratnih drugova“...

Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Pon Jan 23, 2012 6:26 pm

Никола Алтомановић (рођен око 1348. године, умро послије 1395. године) био је један од најистакнутијих великаша по распаду Српског царства. Потицао је из истакнуте породице Војиновића. Још док је био младић, отпочео је његов војни и политички успон. Због свог бурног темпрамента, а и прилика у остацима Српског царства, често је долазио у сукобе са сусједима. Одмах по доласку на власт, заратио је са босанским баном Твртком. Овај сукоб се завршио без територијалних промјена. Чим се окончао тај рат, ступио је у савез рашке властеле против Мрњавчевића, и ту доживио тежак пораз, али је успио да се опорави и сачува своје територије. Послије погибије Мрњавчевића у Маричкој бици, Никола је постао најмоћнији српски великаш. Када су Дубровчани одбили да му исплаћују светодмитарски доходак, послао је одреде да пљачкају околину Дубровника. Око 1373. формирана је коалиција против Николе коју је предводио кнез Лазар. Он је заједно са баном Твртком и уз помоћ Угарске успио да сломи Николу и запосједне његове територије. Никола је био ухваћен, а на крају и ослијепљен, чиме је завршена његова политичка дјелатност. Његове територије подијелили су сусједи. Претпоставља се да је живио све до 1395. године.

Никола Алтомановић
Грб Николе Алтомановића према Мавру Орбину
Лични подаци
Датум рођењаоко 1348.
Место рођењанепознато
Датум смртипослије 1395.
Место смртинепознато










Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Uto Jan 24, 2012 8:41 pm

Diplomirao sa svim desetkama, ne može da dobije posao u Srbiji

Beograđanin Nikola Ranković (25), nekada student generacije Hemijskog fakulteta u Beogradu sa svim desetkama u indeksu, nije izgleda dovoljno dobar domaćim firmama: od završetka fakulteta nije dobio nijednu ponudu za posao! Nikola sprema doktorat u Francuskoj, gde namerava i da ostane po sticanju visokog zvanja.



Nikola se po završetku studija usavršavao čuvenom pariskom fakultetu “Ekol normal superiur”, zatim na Berkli univerzitetu u Kaliforniji i trenutno na Naftnom institutu u Francuskoj.

Želja mu je da se zaposli u naftnom, odnosno energetskom sektoru na polju obnovljivih izvora energije. Zanimljivo je da je za Nikolin razvojni put zaslužna - kuhinja.


- Hemiju sam otkrio iz dečjih enciklopedija i uvek sam je povezivao s spravljanjem lekova i kozmetike. Kao klinac sam provodio sate mešajući sastojke iz kuhinje i jedva čekao da u sedmom razredu dobijem hemiju.



Interesovanje se razvilo u srednjoj školi, usledile su nagrade s takmičenja i nakon završene gimnazije Ruđer Bošković, upisao sam Hemijski fakultet 2004. - priča Ranković koji je bio đak generacije i u gimnaziji. Pošto je tokom dve godine studiranja imao prosek deset Nikoli se ukazala prilika da se usavršava u inostranstvu.


- Imao sam punu podršku profesora da nastavim studije u Francuskoj. Nakon položenih prijemnih, dobio sam stipendiju koju škola dodeljuje najuspešnijim studenatima.



Tokom master studija sam boravio na Berkli univerzitetu, a doktorske studije upisao sam 2009. na Naftnom institutu u Francuskoj i nadam se da ću ih završiti do kraja ove godine - kaže Ranković. Nikola živi sam u Parizu, a iako mu nedostaju najbliži kaže da je teško verovati da bi prihvatio poslovnu ponudu iz rodne zemlje.


- Nisam dobio nijednu ponudu za posao u Srbiji. Da budem iskren, nakon svega sto je preživela industrija bivše Jugoslavije, niza neuspelih privatizacija i bankrota, treba još investicija i vremena za oporavak vitalnih grana. Samim tim i perspektive za zaposlenje u Srbiji su daleko slabije - objašnjava Nikola.
blic.rs












Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Uto Jan 24, 2012 8:51 pm

sonia ::
Diplomirao sa svim desetkama, ne može da dobije posao u Srbiji

Beograđanin Nikola Ranković (25), nekada student generacije Hemijskog fakulteta u Beogradu sa svim desetkama u indeksu, nije izgleda dovoljno dobar domaćim firmama: od završetka fakulteta nije dobio nijednu ponudu za posao! Nikola sprema doktorat u Francuskoj, gde namerava i da ostane po sticanju visokog zvanja.



Nikola se po završetku studija usavršavao čuvenom pariskom fakultetu “Ekol normal superiur”, zatim na Berkli univerzitetu u Kaliforniji i trenutno na Naftnom institutu u Francuskoj.

Želja mu je da se zaposli u naftnom, odnosno energetskom sektoru na polju obnovljivih izvora energije. Zanimljivo je da je za Nikolin razvojni put zaslužna - kuhinja.


- Hemiju sam otkrio iz dečjih enciklopedija i uvek sam je povezivao s spravljanjem lekova i kozmetike. Kao klinac sam provodio sate mešajući sastojke iz kuhinje i jedva čekao da u sedmom razredu dobijem hemiju.



Interesovanje se razvilo u srednjoj školi, usledile su nagrade s takmičenja i nakon završene gimnazije Ruđer Bošković, upisao sam Hemijski fakultet 2004. - priča Ranković koji je bio đak generacije i u gimnaziji. Pošto je tokom dve godine studiranja imao prosek deset Nikoli se ukazala prilika da se usavršava u inostranstvu.


- Imao sam punu podršku profesora da nastavim studije u Francuskoj. Nakon položenih prijemnih, dobio sam stipendiju koju škola dodeljuje najuspešnijim studenatima.



Tokom master studija sam boravio na Berkli univerzitetu, a doktorske studije upisao sam 2009. na Naftnom institutu u Francuskoj i nadam se da ću ih završiti do kraja ove godine - kaže Ranković. Nikola živi sam u Parizu, a iako mu nedostaju najbliži kaže da je teško verovati da bi prihvatio poslovnu ponudu iz rodne zemlje.


- Nisam dobio nijednu ponudu za posao u Srbiji. Da budem iskren, nakon svega sto je preživela industrija bivše Jugoslavije, niza neuspelih privatizacija i bankrota, treba još investicija i vremena za oporavak vitalnih grana. Samim tim i perspektive za zaposlenje u Srbiji su daleko slabije - objašnjava Nikola.
blic.rs




Taj decko nekonta, da je lopov, zaposlili bih ga odmah! :329340:
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Uto Jan 24, 2012 9:06 pm

Dolinac ::
Taj decko nekonta, da je lopov, zaposlili bih ga odmah! :329340:

Svi Romi iz našeg sela su uspešni bisnismeni u Austriji.
A iz komšijskih uspešno ordiniraju po Italiji.

Švajcarske klinike su uspešne zahvaljujući spremačicama od Jautine.

Zavoleo sam životinjsko carstvo preko čokoladica
al još ne završih album!? booored











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Uto Jan 24, 2012 9:10 pm

cojle ::

Zavoleo sam životinjsko carstvo preko čokoladica
al još ne završih album!?




O''s da menjamo slicice?










Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Uto Jan 24, 2012 9:17 pm

cojle ::
Dolinac ::
Taj decko nekonta, da je lopov, zaposlili bih ga odmah! :329340:

Svi Romi iz našeg sela su uspešni bisnismeni u Austriji.
A iz komšijskih uspešno ordiniraju po Italiji.

Švajcarske klinike su uspešne zahvaljujući spremačicama od Jautine.

Zavoleo sam životinjsko carstvo preko čokoladica
al još ne završih album!? booored


E, moj prijatelju @cojle, sumnjam da ti to neces nikad zavrsiti, kad ne krades albume. booored
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Čet Jan 26, 2012 7:54 pm

Стефан Мусић је био српски средњовековни властелин из породице Мусић. Био је сестрић кнеза Лазара Хребељановића и погинуо је у Косовској бици 1389. године. За разлику од већине властеле, успомена на њега се сачувала у народној традицији из каснијих времена, посебно у епској песми Мусић Стефан.

Стефан је био син челникa Мусе и Драгане, сестре Лазара Хребељановића. У повељи цара Уроша из 1363. године Муса се спомиње као челник. Иста повеља је одобрила размену између Мусе и моћног кнезa Војислава Војиновића коме је челник препустио жупу Звечан у замену за Брвеник, који се налазио на доњем Ибру. Венчање између Мусе и Драгане обављено је најкасније 1355, а у браку су рођена три сина: Стефан, Лазар и Јован. Најстарији, Стефан, рођен је нешто пре 1356. године, а у првим важнијим догађајима у којима је учествовао 1373. имао је најмање седамнаест година.[2] После Стефана рођен је Лазар, који је име добио по ујаку, а затим Јован, који је највероватније рођен око 1358. године будући да се 1388. помиње као топлички митрополит. За митрополита није могао бити рукоположен пре навршених тридесет година живота.

Браћа Стефан и Лазар су, следећи свог ујака, учествовали у Косовској бици на Видовдан 1389. године. Патријарх Данило III их је споменуо међу онима који су погинули у боју приликом описа преноса моштију кнеза Лазара у Раваницу. О Стефановом учешћу у боју посредно сведочи познија историја Мехмеда Нешрија са краја 15. или почетка 16. века. Нешрија, чији опис Косовској боја није веродостојан, је записао како се на десном крилу српске војске заједно са Вуком Бранковићем налазио и кнежев братанац/сестрић. Османски историчар, иако је писао са приличне временске дистанце, вероватно је познавао имена главних учесника у Косовском боју. У сваком случају, Нешријина вест је једини помен конкретне улоге коју је Стефан Мусић могао имати у чувеној бици.

Погибију браће Стефана и Лазара преживео је њихов млађи брат митрополит Јован о чијем се датуму смрти ништа не зна. Такође, дубровачки акт из 1402. помиње да су тада у Дубровнику боравили Стефан Мусић и мајка му Јелена. Сматра се да се радило о удовици Лазара Мусића и њеном сину који је, по свему судећи, име добио по стрицу.

Мусићи су иза себе оставили и задужбину у виду цркве Богорочиног Ваведења у Новој Павлици.



Ктиторски портрет из манастира Нова Павлица на коме су приказани Стефан и Лазар Мусић

...у роману Милована Видаковића Усамљени јуноша Стефан Мусић је отац Тихомиља, једне од главних личности романа. Тихомиљ у роману приповеда о једној својој успомени из детињства која представља књижевну обраду мотива из предања у вези са Косовском битком и приказом ове битке у делу Јована Рајића. У тој приповести Стефан Мусић разговара са великашима о очекиваној издаји Вука Бранковића, Лазаревој сумњи на Милоша Обилића, свађи супруга Вука Бранковића и Милоша Обилића и о другим појединостима у вези са будућом битком. Ток битке, такође заснован на традиционалним представама, приповеда гласник када долази код Анастасије, супруге Стефана Мусића, а на вест о погибији супруга и она умире и тако Тихомиљ остаје сироче. Мотиви ове приповести преузети су из епске традиције и историјског дела Јована Рајића али су подвргнути особитој књижевној обради а имена су једино што поједине личности романа везује за историјска дешавања.










Nazad na vrh Ići dole
EAGLE

avatar

Location : NS
Humor : CRNI
Datum upisa : 04.08.2010

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Čet Feb 02, 2012 7:58 pm

Pravo je čudo kako nam se istorija ponavlja, i kako mi iz nje ne učimo ništa.
Pred čitaocima je tekst Branislava Nušića, objavljen 1912. godine u časopisu „Zvezda“, pod naslovom „Posle mitinga“. Očito, tekst je bio plod Nušićevog ogorčenja što Srbija ne preduzima ništa kako bi spasila svoju braću u Staroj Srbiji (ne zaboravimo Raška oblast, Kosovo i Metohija, kao i Makedonija, tada su bile Turska). Nušić je čitaocima ponudio tekst koji je, kao i Disova pesma „Naš dom“ (nastala dve godine ranije), čitaoce hteo da pobudi ne samo na razmišljanje, koliko na delanje.

Te, 1912, kada je tekst objavljen, Srbija je, udružena s Crnom Gorom, Grčkom i Bugarskom, ipak stresla prah sa svojih mačeva, i krenula da oslobađa zavetnu zemlju. Iako znamo da je 2012. godine u Srbiji gore nego pre sto godina, i da nam je san bliži nego ustajanje iz pepela, ipak podsećamo čitaoce na ovaj Nušićev tekst. Ne samo da bi o njemu razmislili, nego da bi ih on ponukao na delanje.

POSLE MITINGA

Zamislite, dakle, miting sazvan na Orašcu na dan 20. januara 1804. godine. Otvara ga G. Stanoje Glavaš lepim i prigodnim govorom i predlaže da se G. Đorđe Petrović, zvani Crni, izabere za predsednika mitinga.
G. Kara-Đorđe zauzima predsedničko mesto i, blagodareći zboru na poverenju, daje reč jednome od sazivača, Gospodinu Stanoju Glavašu.
G. STANOJE GLAVAŠ: Braćo.Stanje naše braće postalo je do krajnosti nesnošljivo, i mi smo pozvani da razmislimo o merama koje treba preduzeti, da bi se našoj porobljenoj i namučenoj braći pomoglo. Doduše, mi sa puno pouzdanja i poverenja možemo gledati u Evropu, utoliko pre što nas je ona, u plemenitoj težnji da održi mir na Balkanu, preko svojih predstavnika ubedila da time što nas Turci ubijaju i natiču na kočeve, nisu nikakva naša nacionalna prava povređena. (Tako je!) Stoga ja, braćo, predlažem da se donese jedna rezolucija, u kojoj bi se izjavilo gnušanje prema zverstvima koja se čine prema nama i da se pozove vlada da preduzme energične mere za zaštitu srpskoga življa! (Dugotrajno: Tako je!)
G. KARA-ĐORĐE: Kojekude, ima reč gospodin Đuša Vulićević.
G. ĐUŠA VULEVIĆ: Ja se, uglavnome, slažem sa mislima koje vam je izneo moj poštovani predgovornik, Gospodin Stanoje Glavaš, i imao bih samo da učinim jednu dopunu njegovom predlogu. Nas kolju, taj fakt stoji, ali mi ne možemo, za ljubav jedne takve sitnice što će nas pet-šest hiljada nataći na kočeve, remetiti mir na Balkanu, koji Evropa želi da očuva. Stoga sam ja, da naša rezolucija ne bude napisana raspaljivim tonom, već ozbiljno i dostojanstveno, kako bi sobom kazivala da je izraz ljudi koji rado pristaju da sede na kočevima i da vise obešeni o kruške za ljubav mira koji Evropa želi. (Tako je! Tako je!)
G. KARA-ĐORĐE: Gospodo, pozivam gospodina Janićija Đurića da pročita nacrt rezolucije. Izvolite, gospodine Janićije, po duši vas, pročitati!
G. JANIĆIJE ĐURIĆ (čita nacrt rezolucije koja glasi):
Građani svih redova, sakupljeni na današnjem mitingu na Orašcu, a po saslušanju svih govornika, jednoglasno konstatuju:
1. da je usled anarhije, koja je ovladala u Turskoj Imperiji, doveden u pitanje opstanak naš;
2. da je poslednji pokolj, koji je izvršio dahija Aganlija u beogradskom okrugu, u kome je sa svoga ognjišta rasterana nezaštićena srpska sirotinja, izazvao silno uzbuđenje kod nas sviju;
3. građani srpski, okupljeni na mitingu, najodlučnije dižu svoj glas protivu nasilnog i stalnog, sistematskog istrebljenja srpskoga življa u Turskoj;
4. poziva se ceo narod da, bez obzira na veličinu žrtava koje će podneti, preduzme sve i najenergičnije mere za brzu zaštitu našega življa u Turskoj Imperiji.
G. KARA-ĐORĐE (po pročitanju): Prima li se ova rezolucija? (Svi jednoglasno: Prima se!)
G. KARA-ĐORĐE: E, sad, kojekude, pozivam vas da se mirno i dostojanstveno raziđete svojim kućama, a mi ćemo ovu rezoluciju staviti u arhivu manastira Blagoveštenja, kako bi bila sačuvana za potomstvo. (Dugotrajno odobravanje).

Eto, tako bi taj miting izgledao da je tada rađeno kao danas. A kako bismo mi danas izgledali da je takav miting bio tada?
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Čet Feb 02, 2012 10:26 pm

EAGLE ::
A kako bismo mi danas izgledali da je takav miting bio tada?



gorepost











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
EAGLE

avatar

Location : NS
Humor : CRNI
Datum upisa : 04.08.2010

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Pet Feb 03, 2012 6:05 pm

ОВАЈ СРБИН НЕ ПРЕДСТАВЉА НИКОГА МЕЂУ СРБИМА, АЛИ ЈЕ – ВАЉДА БАШ ЗАТО – НА МОЛИТВЕНОМ ДОРУЧКУ!


Да је у САД и у овом свету ишта нормално – ово би било и ненормално и немогуће! Овако, Вашингтон само потврђује да му је важан сваки Србин којег може употребити против Србије и српских интереса! Зато ни Петровић није Клинтоновој испод нивоа! А да је са владајућом Србијом и владајућим Србима ишта на свом месту – ни један једини се никад не би појавио ни на једном молитвеном и немолитвеном скупу на који буде позван било који Петровић!

ВАШИНГТОН – Заменик косовског премијера Слободан Петровић изјавио је Данасу да је у Вашингтону током разговора са америчким државним секретарком Хилари Клинтон изражен „висок степен сагласности и подршка процесу децентрализације и функционисању српских општина на Косову као најбољем путу за заштиту интереса српске заједнице“.

Петровић је у Вашингтону присуствовао традиционалном Молитвеном доручку, а разговараће и са америчким конгресменима и сенаторима, наводи Данас.
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Pet Feb 03, 2012 11:06 pm

Neko je u jednom čikaškom listu objavio:

Srbija je zemlja koja se graniči sama sa sobom. Gde žive najlepše žene, a natalitet opada. Gde nezaposleni najviše rade. Gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju. Gde vozovi kasne po redu vožnje. Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u odbojci. Svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme. Gde osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati.
Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo. Gde su novinari slobodni da napišu šta god im se naredi. Gde je svetska kriza dobila državljanstvo. Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne. Gde se ratovi nikad ne završavaju. Gde se istorija ponavlja svaki dan.












Nazad na vrh Ići dole
EAGLE

avatar

Location : NS
Humor : CRNI
Datum upisa : 04.08.2010

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Sub Feb 04, 2012 4:02 pm



Ову, 2012. годину, тачно сто година после славног ослобођења Косова и Метохије (1912), дочекујемо са луменима који у Турској виде савезника, и уживајући у милим нам турским серијама због чега се јунаци са Куманова преврћу у својим гробовима…





Како је кренуло Руси и Срби ће јубилеје својих победа ове, 2012. године, прославити „радно“.

Као што је познато, 1812. године на Русију је насрнуо Наполеон, са 600 хиљада војника (такозвана „најезда дванаест народа“), да би јој, наравно, шта би друго, донео европске вредности („слобода“, „једнакост“, „братство“).

Освојио је Москву, али је претрпео пораз: како од руске зиме, тако и од руске војске и народне гериле, па се у Француску вратио са 60 хиљада изнемоглих и рањених. Два столећа касније, НАТО армада би поново могла да насрне на Трећи Рим (не поштују демократска изборна правила и „људска права“, зар не?) Уосталом, маг Трилатерале, Збигњев Бжежински, то је јасно дефинисао у својој студији „Велика шаховска табла“, захтевајући да се руски простор конфедерализује у „Европску Русију, Сибирску републику и Далекоисточну републику“. Тако разграђена Русија „биће мање способна за империјалну мобилизацију“, а да и не говоримо о њеним ресурсним потенцијалима, отвореним за експлоатацију западних мултинационалних компанија. Дакле, 1812-2012. године: Запад против Русије, друго полувреме.

А што се тиче Србије, у њу се враћају Турци. Американци напуштају базу Бондстил покрај Урошевца, и ето опет Турака на Косову и Метохији. Њима је намењен Бондстил.

Сто година после песме „За Косово-Куманово“ историја се враћа уназад.

Разлози? Године 1993, у часопису „Војно дело“( 1-2/1993), у тексту „На бранику Европе, против новог светског поретка“, Драгош Калајић је писао: „У формално модерној и прозападној фасади турске државе, вашингтонски стратези виде идеалну алтернативу исламизму Ирана и потенцијални формативни, те информативни центар условљавања и окупљања целокупног исламског света. Турска је виђена и као идеални пол привлачења бројних исламских република бившег СССР-а у орбиту сопствене хегемоније или псеудоимперије, ‘од Кинеског зида до Јадрана’(…) Признањем Босне и Херцеговине као суверене државе вашингтонска политика је изнудила и могућност за стварање прве исламске државе у Европи (…) Пројект успостављања прве исламске државе у Европи изискује и непосредне или посредне просторне везе с Турском. Посредне везе могу омогућавати Бугарска и такозвана ‘Македонија’, под управом изрођених и проамеричких политичких (псеудо)елита, које се одржавају на власти захваљујући пресудној подршци муслиманских мањина. У вашингтонским пројекцијама непосредне везе могу омогућити – силом своје потпуне припадности исламском свету – Албанија и политичке аутономије Косова и Метохије и Рашке, односно Санџака. У том домену је и један од битних разлога настојања вашингтонске политике, да од Југославије и Србије изнуди статус политичких аутономија за Косово и Метохију и Рашку“. Осамнаест година после Калајићевог текста, Турска стиже у Бондстил, да би цементирала изградњу „зелене трансверзале“.

Но, то није разлог да се не сећамо своје победе у Првом балканском рату, ослобођења Старе Србије и да се не поздрављамо са „Догодине у Призрену“. Планови Империје су ипак само планови; народна мудрост каже: „Ал не рече Туре: ако Бог да“.
Макар да на власти у Србији то Туре ипак има и своју коалицију, звану „За Европску Турску“ (пардон, „Србију“).
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Ned Feb 05, 2012 4:58 pm

EAGLE ::
Šta se događalo sa zlatom koje je ostalo u Nikšiću?

Italijani su uzaptili 176 sanduka ili 8.393,22 kilograma čistog zlata.

Nemci su u manastiru Ostrog zaplenili četiri sanduka ili 188,45 kilograma.

Četnici su pronašli i uzeli jedan sanduk.

Ozna je pronašla pet sanduka i predala ih Josipu Brozu.


Posle dugogodišnjih napornih istraživanja Reparacione komisije posle Drugog svetskog rata i restitucija, utvrđeno je da je ostalo 49.033 kilograma zlata u vlasništvu FNRJ.
[color=blue]Nigde se ne može naći podatak da je od Hrvata traženo da vrate onu tonu zlata koju su njihove ustaše uzele iz trezora Narodne banke u Sarajevu.[/color]
Može se sa sigurnošću kazati da je u Crnoj Gori ukradeno 100 kilograma zlata i to najviše posle bekstva pučista iz Nikšića.


Nigde se ne može naći podatak da je od Hrvata traženo da vrate onu tonu zlata koju su njihove ustaše uzele iz trezora Narodne banke u Sarajevu.


Momak, pripazi malo na svom rijecniku, Ustase nisu samo hrvati bili! I nemoze se reci njihove, jer nisu njihove. Ustase su Ustase a Hrvati su Hrvati.
Sa tvojim 45-46 godina bi morao to znati.
gorepost
Nazad na vrh Ići dole
EAGLE

avatar

Location : NS
Humor : CRNI
Datum upisa : 04.08.2010

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Ned Feb 05, 2012 5:12 pm

[quote="Dolinac"]
EAGLE ::


Ustase nisu samo hrvati bili! I nemoze se reci njihove, jer nisu njihove. Ustase su Ustase a Hrvati su Hrvati.


Apsolutno ste u pravu forumski kolega.Reč "njihove" zaista ne bi trebala stajati u tom delu teksta.

Izvinjavam se svima koje sam ovim nehotično uvredio i nadam se da ostali neće pogrešno tumačiti.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   

Nazad na vrh Ići dole
 
SRBI I SRBIJA
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 3 od 8Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći
 Similar topics
-
» APOTEKE
» Aleksandrov dnevnik
» Korak po korak na putu do bete +
» Žive ograde
» Trudnicko i porodiljsko bolovanje- Pravne zavrzlame i saveti

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: GEOGRAFIJA PREBIVALIŠTA/ETNOSI :: DRŽAVE :: SRBIJA-
Skoči na: