DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 SRBI I SRBIJA

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći
AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: SRBI I SRBIJA   Čet Apr 22, 2010 7:40 pm

Srbi su južnoslavenski narod koji živi pretežno u Srbiji
6.212.838 (2002), gdje čine oko 82,86% populacije. U Bosni i Hercegovini, po popisu iz 1991. godine, u
BiH je živjelo 1.366.104. Srba i činili su 31.21% populacije. Današnje
procjene govore da u BiH živi oko 1,4 - 1,5 miliona Srba, što čini oko
37% stanovništva. U Hrvatskoj, 1991. godine živjelo je 581.663 Srba i
činili su 12,2% populacije, a po popisu iz 2001. godine, ima ih 201.631 i
čine 4,5% stanovništva Hrvatske. U Crnoj Gori po popisu iz 2003. godine
živi 198.414 Srba, što čini 31,99% stanovništva. Na Kosovu po
procjenama iz 2002.
godine živi oko 102.000. - 114.000 Srba, što čini oko 6% stanovništva.
Manji broj Srba živi u Makedoniji, Sloveniji,
Rumuniji,
Albaniji
i Mađarskoj.
Srbi također žive i u dijaspori,
prvenstveno u Njemačkoj, Austriji,
Švicarskoj,
SAD-u, Kanadi i Australiji.
Procjene ukupnog broja Srba u dijaspori se kreću izmedju 1.5 i 3
miliona.
Najveće urbani centri Srba u Srbiji su u Beogradu
(1.500.000), Novom Sadu (oko 250.000), Nišu
(200.000) te u BiH Banjaluci (200.000).
U inostranstvu, značajan broj gradske populacije se nalazi u Chicagu
(kao i cijeloj saveznoj državi
Ilinois), te u Torontu i
južnoj provinciji Ontario.
Jezik


Srbi govore srpskim jezikom. Srpski jezik je službeni jezik Srbije,
Crne Gore i jedan od tri službena jezika Bosne i Hercegovine. Za
detaljniji opis srpskog jezika, pogledajte članak srpski
jezik
.
Srbi koji su dali
doprinos čovječanstvu



Srbi su igrali zapaženu ulogu u razvoju umjetnosti i nauke. Grupu
zapaženih srpskih intelektualaca uključuju naučnici Nikola
Tesla
, Mihajlo Pupin, Pavle Savić, Milutin Milanković, Mileva Marić
(matematičarka i prva žena Alberta Einsteina), književnici Miloš Crnjanski,
Đura Jakšić i
drugi.












Poslednji put izmenio Danubius dana Pon Mar 28, 2011 9:53 pm, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Čet Apr 22, 2010 7:41 pm

Ukupna populacijaZnačajno stanovništvo uJezikVjeraVezane etničke grupe

12,5 - 13 miliona
Srbija:
6.212.838 (2002)
[1]
Bosna i Hercegovina:
1.479.930
Hrvatska:
201.631 (2001) (580.000 1991.)
Crna
Gora
:
198,414 (2003)
Slovenija:
38.964 (2002)
Makedonija:
35.939 (2002)
Albanija:
10.000
Rumunija:
22.725 (2002)
Mađarska:
5.000
Njemačka:
136.152 (2008)[2]
SAD:
169.479 (2005)[3]
Austrija:
177.320 (2001)
Australija:
97.315 (2001)
Švicarska:
96.000
Francuska:
60.000
Kanada:
55.545 (2001)
Ujedinjeno
Kraljevstvo
:
55.000
Švedska:
35.000
Danska:
12.000
Italija:
10.000
Južnoafrička Republika:
7.000
Norveška:
6.000
Holandija:
6.000
Grčka:
5.500
Rusija:
5.000
Luksemburg:
4.000
Brazil:
2.000
Čile:
2.000
Češka Republika:
1.801 (2001)
Novi
Zeland
:
1.400
Bocvana:
1.000
Zimbabve:
800

Slovačka:
434 (2001)
srpski
pravoslavci,
ateisti
Indoevropski
Slaveni

Južni Slaveni










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Ned Jun 13, 2010 2:54 pm

Teorije o poreklu Srba


Izvor: Wikipedia




Srbi su južnoslovenski narod, koji pretežno živi u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Prema tvrdnjama genetike i antropologije, Srbi su potomci slovenskih plemena i balkanskih starosedelaca (Vlaha, Ilira, Tračana, itd). Međutim, postoje teorije koje tvrde da ime "Srbi" možda ima drugačije korene. Postoji nekoliko teorija o poreklu srpskog imena, ali treba imati u vidu da ove teorije nisu šire prihvaćene od strane zvanične istorijske nauke, jer ne postoji dovoljno dokaza koji bi ih podržali.

Srpsko-slovenska teorija
Prema ovoj teoriji, ime Srbin je starije od imena Sloven, odnosno da su Proto-Sloveni sebe zvali Srbima, a da su današnji Srbi i Lužički Srbi sačuvali to staro ime, kao nekadašnju oznaku svih Slovena.[traži se izvor]
Ovu teoriju zastupali su istoričari, lingvisti i slavisti: Konstantin Jiriček, Jozef Domaševski i Pavel Jozef Šafarik.

Iranska teorija

Ova teorija pretpostavlja da su narod Serboi bili sarmatsko (iransko) pleme koje je živelo u istočnoj Evropi (Sarmatia Asiatica), severno od Kavkaza. Prvi pisani pomeni "sarmatskih Srba" se mogu naći u 1. veku (69. godine), u delu Plinija Cecilija Sekundusa "Poznavanje prirode", i to u latinizovanom obliku - Serbi. Ovi "Serbi" su tu zabeleženi kao narod koji živi u Azijskoj Sarmatiji, severno od Kavkaza, pa se iz toga može pretpostaviti da su bili sarmatsko (iransko) pleme.
Posle Plinija, narod "Serbi" pominju i Tacit, Ptolomej, Prokopije, Jordanes, Vibijus, Ajnhard.
Veza između ovih "Starih Srba" (kako nekad nazivaju narod Serbi) i današnjih Srba nije naučno dokazana, već predstavlja hipotezu. Pretpostavlja se da su se Serbi iz Azijske Sarmatije preselili u Srednju Evropu (Polablje) u 4. veku, zajedno sa Alanima. Smatra se da su Serbi i Alani bili veoma srodna sarmatska plemena, a potomci Alana su današnji Oseti na Kavkazu [1].
Postoji pretpostavka da su se Serbi na području Polablja mešali sa Slovenima i ostavili im svoje ime. Iz toga proizilazi, a na osnovu rekonstrukcije verovatne Seobe Slovena, da se deo ovih Slovena, koji je usvojio ime Srbi, doselio na Balkan u 7. veku, gde se izmešao sa ranije doseljenim slovenskim plemenima i romanizovanim potomcima balkanskih starosedelaca. Drugi deo Srba, kako se tvrdi, koji se nije doselio na Balkan, ostao je da živi u Polablju, a njihovi potomci bi bili današnji Lužički Srbi.
Starosedelačka teorija [uredi - уреди]


Ova teorija se ne bavi poreklom srpskog imena, već poreklom Srba u antropološkom i genetskom smislu. Osnovu ove teorije čini ideja da su Srbi starosedeoci na Balkanu, odnosno da su oni direktni naslednici kulture Lepenskog Vira, pa potom Vinčanske kulture i tako dalje, sve do današnjih dana. Tvrdi se da su Srbi u jednom trenutku napustili Balkan i krenuli u seobu, da bi se na kraju ponovo vratili na Balkanske prostore.
Ostale teorije [uredi - уреди]


Postoji puno teorija koje objedinjuju neke od navedenih. Tako je Milojević smatrao da su Srbi poreklom iz Indije i Irana i starosedeoci Balkana u isto vreme.




Zapade mi za oko ova iranska teorija o poreklu Srba. Naime, slucajno smo na casu govorili o karakteristikama naroda i drzava, i Irankinja kaze PIRINAC! Ispostavilo se da imamo dosta zaednickih reci, a mogu reci i da sam tek ovde primetila nasu slicnost, tj. drugi su mi skrenuli paznju na to, sa Irancima i Kurdima. Mi obicno kazemo da licimo na Turke, ali koliko ovde vidim, istina je nesto drugacija... Ima tu necega..










Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Ned Jun 13, 2010 6:17 pm











Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Sre Jul 21, 2010 10:55 pm















Nazad na vrh Ići dole
determinanta
Matematički kompleksna
avatar

Godina : 58
Datum upisa : 06.01.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Sre Jul 21, 2010 11:03 pm

Neka svako tera neke svoje hipoteze (i hipotenuze ), svi mi smo doseljeni, tj. začetak civilizacije je u Africi, neki su samo više pobeleli, jer su se seljakali kojekuda. Dakle, autohtoni su, pored afrikanaca, samo još kinezi (kao žuta) i južnoamerikanci (kao crvena) rasa. Šlus! Svi nešto palamude, te nebeski, te arijevski, te...bla, bla.
Nazad na vrh Ići dole
http://www.tagged.com/determinanta
zirafa
Vitez od reči
avatar

Godina : 61
Datum upisa : 29.03.2010

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Sre Jul 21, 2010 11:21 pm

Ću da pišem,al sutra ,kad donesem knjigu.
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Pet Jul 23, 2010 8:09 pm











Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Ned Jul 25, 2010 3:48 pm














Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Ned Jul 25, 2010 3:49 pm














Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Sub Avg 28, 2010 4:40 pm

Индустријализација, увоз јефтине робе из Кине, порез на додату вредност, фискалне касе, али и промена укуса купаца потиснули су старе занате. Нове генерације скоро да не знају ни шта производе грнчари, казанџије, кујунџије, јорганџије... Овакво стање ствари разлог је због кога су Етнографски музеј у Београду и Министарство трговине и услуга још у децембру прошле године покренули пројекат подршке очувању и унапређењу старих заната. Тим поводом, данас ће у просторијама поменутог музеја бити постављена национална изложба старих заната у Србији.
– До 14. септембра кустоси ће представљати по један занат, а занатлије које смо изабрали путем јавног конкурса демонстрираће своја умећа. Врло је важно да штитимо старе занате, чак је и Унеско препознао да су они културна баштина – објаснила је за „Политику” Весна Душковић, заменица директора Етнолошког музеја.
По речима Ранка Баришића, саветника музеја, сви који се баве старим занатима требало би да буду ослобођени пореза на додату вредност.
– Тежак положај ових занатлија поправила би и могућност да сировине набављају по нижим ценама, да они који немају властити простор могу да га повољније изнајме... Пре свега тога држава мора да онемогући увоз јефтине робе са истока – нагласио је Баришић и као пример заната који је поклекао под навалом кинеске робе навео је обућаре. Људи ће, тврди наш саговорник, радије купити нов пар ципела за 500 динара него што ће толико дати обућару да оправи старе – каже Баришић.
Производња електромотора, по речима нашег саговорника, у историју је сместила винклере. Нови мотори су сада толико јефтини да нико не жели да их поправља. А због такве праксе, као још једна негативна последица, јављају се загађења – рекао је Баришић, који ће током ове музејске поставке представити грнчарство, опанчарство, четкарство и јорганџилук.
Очување и обнављање старих заната подстакло би, поред очувања културног и историјског наслеђа, и запошљавање. Данас могу опстати углавном услужни занати, као што су фризери, бербери... док је са производним ситуација тежа.
– Укус потрошача се изменио. На пример емајлирано посуђе сменило је глинено, а опанке, који су при том много здравији, замениле су патике – казао је Баришић.
Марина Илеш, из Новог Сада, власница радионице за израду производа од меда, 24 године је радила као тон-мајстор у радију Нови Сад, да би пре деценију почела да израђује лицидерска срца и медењаке.
Њене производе наручују углавном сувенирнице из Сремских Карловаца и Земуна, али некада добије и поруџбину за сватове.
– Да се само тиме бавим не бих могла да покријем трошкове, пошто су порези заиста велики, а још нисам успела да региструјем радионицу као продавницу старог заната – објашњава Марина Илеш, којој ово није породично наслеђе, већ је израду лицидерских срца и медењака учила кроз бројне курсеве, углавном у Мађарској.
Politika


Secanje na stare zanate.
Stari zanati jesu deo tradicije naseg naroda, i trebalo bi raditi na njihovom ocuvanju. Ovo je pogotovu bitno, posto ti zanati, u danasnje vreme nisu profitabilni.. Da bi opstali i ostali, treba ih sacuvati, ne samo putem izlozbi , kao secanje , vec i stimulacijom od strane drzave, da se ocuvaju, a i na njima nesto zaraditi, zasto ne?










Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Sub Okt 23, 2010 10:42 pm















Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Uto Dec 14, 2010 10:26 pm

Čiča Jordan je odnekle iz Turske, iz stare Srbije; iz kraja gde je negde za vreme carevine srpske bilo samo u njegovom kraju sedamdeset i sedam belih crkava i svetih manastira, odakle su silne svetiteljske mošti mirisale kao bosiok na sve strane po kristijanluku sve do tri mora i Save i Dunava. Došao je bio, detetom još, u Srbiju, davno, još onda kad su se ministri zvali popečiteljima, kad su načelnici svi odreda nosili zulufe i brkove kao Kraljević Marko, i kada su osmotritelji karantina bili bogati i silni na granici i primer ostalom "činovničestvu" šta može, to jest, jedan činovnik postići i steći samo kad je vredan, savestan i štedljiv.

Kao svaki iz onih krajeva, bio je i čiča Jordan vrlo umešan i znao svakoga vraga. Umeo je čak i satove opravljati, bez sajdžijeve lupe i alata; sa svojim velikim pećanskim nožem opravljao je on satove u svojoj okolini, a znao je i mnoge trave i lekove. "Puče mu snaga!" tek rekne za bolesnika, pregleda ga i kaže: da mu ima leka, i izleči ga; a ako baš i ne izleči, svi su verovali da mu ne bi pomogli ni trista osamnaest nikejskih svetih otaca, što je čiča Jordan potvrđivao: "Nije mu bilo pisano, a da mu je bilo pisano, ćaše da ima jošte dana!" Bio je i govedar i pudar, furundžija i mlekadžija, i baštovandžija i aščija, ali je ova dva poslednja zanimanja ipak najviše cenio i jednako je jedno drugim zamenjivao; i umro je a nikako nije mogao stalno da se reši za jedno ili drugo zanimanje.
..............................................................................................

Reče, dođe si kralj Milan, - u staru Srbiju ga priznavaše za kralja jošte popre nego u Šumadiju - dođe si, reče, kralj Milan u Vranje, pa čeka. Čeka da si ide u crkvu na leturđiju, pa si čeka zvonjenje. - "Je li je zvonilo, pituje kralj, za leturđiju?" - "Čukalo je, vaša svetlos'!" zbore mu ađutanti. - "Kako čukalo?" pita si kralj. - "Čukalo u klepalo, u d'sku!" - "Pa je l' je ovo Srbija eli je Turćija, ćopeci nijedni!" pituje si kralj, a mustaći mu se tresev odi golemu ljutinu. - "Srbija!" rekoše i temena naprajiše ađutanti. - "Pa što si ne zvone!? pituje gi kralj, a tresnu sas sablju, a ađutanti faća zort. Zar toliki svet, bre, izgibe pod Krstilovicu i Plačevicu!... Zašto izgibe tol'ka vojska, - veće za serbez-živenje i zvonjenje! Što si ne zvone?" - "Zvona si nemaju, pa kako će zvone?" zbore si pa oni. Kralj se tag naljuti, pa se vrnu u Niš. - "Dor ne dignete zvona, - da znate da vi neću dođem! Toj, reče, da se pozdravite na Vranjanlije!" reče kralj i naljuti se. A, istin', trebaše da se naljuti! Posramiše se, mnogo se posramiše građani, pa rekoše: "Istin', ubavo si zbori kralj!" pa brgo zarediše kroz čaršiju i ma'ale, i skupiše, žene, goleme pare i kupiše zvona.

- Hehe! - smeje se razdragani čiča Jordan i nastavlja dalje.

- Kada okačiše zvona u Vranje, pa kada začuše ono najmalecno "tim-tim", pa ono drugo, pa treće, pa četvrto, pa peto kako top: "bum-bam, bim-bam!" - jedna lepotinja! Tri dana gladan da gi slušaš; na ručak da zab'raviš! A Turci (što su pšeška vera!) skutaše se u podrumi, pa pokriše glavu sas jast'ci, jorgani i čerge, a u uši vosak nabutaše, sal da ne čuju... Oni si begaju odi zvonjene kako đavol od petlovo pojenje! I petal je kristijanski; zato se i ne kolje, niti pa ruča! Kada, u staro vreme, sveti Petar ufati zort, pa se odreče Krista - tri puta ga petal utera u laž! Za toj se i petal vika kristijanski, i zato mu davaju čes'! A čuja sam iz knjige da ima, ete, jedna vera - pa je kristijanska - što si na kube - kude je kod nas krs' - tura petla, demek, da spućuje nečiste sile. - Eh, ono zvonenje! I ja si zvoni! Ufati za juže, pa kad zapoja onu gnjilansku:

Pade oblak na Srbiju,

pojavi se, džanum, sjajna zvezda!

Sjajna zvezda, džanum, kralj Milane.

Tako je ne samo pričao nego i radio čiča Jordan. Jer sem poklona učinjenih i spremanih da ih učini, on je već pomalo i hadžija bio. Išao je u svete Dečane, išao u Svetu Goru, i sad je samo želeo da ide na Sveti Grob da se pokloni. Da pošlje odande sabornoj crkvi onu veliku jerusalimsku ikonu što je obično hadžije donose i na kojoj su kao na kakvom tabelarnom pregledu naslikani i izneti svi događaji mili i sveti svakom dobrom hrišćaninu, - to da pošlje, a on sam da ostane tamo; tamo da umre, pa da ga sahrane u svetoj dolini jordanskoj!
Sremac











Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Ned Dec 19, 2010 1:20 pm

Српска слава
Поштовање према Богу и Божјим угодницима је установило Крсну славу у нашем народу. Слава се узноси Богу посредством светитеља као заштитника породице, чувајући успомену на дан када су наши преци крштењем постали хришћани. Славом је обележен дан покрштења и светитељ који се празновао прихваћен је као заступника пред Богом.
Срби су једини народ који вековима поштује непрекинуту традицију да слави успомену на примање вере. У народу се славе многи светитељи, а понајвише фамилија слави Светог Николу, Светог Георгија, Светог Архангела Михајила, Светог Јована, ...
Данас се порекло и сродност фамилија често препознаје по слави. Породице које живе у расејању треба да се везују за славу јер се на овај начин чува вековна златна нит порекла која подсећа: ко смо, шта смо - изражавајући спремност да као такви останемо да постојимо. Слава лечи од носталгије; патње за родним крајем, представљајући уједно и средство које упућује на веру наших дедова, која оплемењује умножавајући духовну снагу.
Човек који заснује своје домаћинство и није у могућности да са својом породицом присуствује слави у родитељском дому, узима од оца благослов да слави Крсну славу. Нетачне су приче, да је обичај, да син не слави док је отац жив. То се не уклапа у народну етику, јер свако жели да родитељи живе, али поносно исчекује да славити породичну славу, да би и деца на време осетила лепоту и значај славе која им уједно украшава детињство. Зашто да себи ускратимо ту духовну радост? Како да се одазовемо куму, колеги, пријатељу, па и сроднику ако не славимо? Грех је славу занемарити јер славска трпеза окупља на јединство поштовања Бога, светитеља и обичних људи. Чистота вере је украсила славу дивним обичајима из националне културе.
Дакле, православни Србине: Затражи благослов родитеља, затим, ако то досада ниси учинио; узми славску икону, кандило, свећу, кадионицу и тамјан и неколико дана пре славе обрати се свештенику да посети породицу и благосиљајући дом освети водицу, којом ће домаћица месити и украсити славски колач. Искористи прилику да упиташ свештеника за све појединости које ти нису јасне.
Спремити и славити Крсно име није тешко, нити сме бити скупо ако имамо у виду да је слава првенствено: молитва, свећа, славски колач и славско жито. Колико ће гостиу бити за славском трпезом - то је мање важно.
Славска радост отпочиње у вече славе када се пред иконом прислужује кандило, које гори док се слава не испрати. Пожељно је да домаћин, на дан славе у цркви узима славску свећу коју намени и упали пред долазак гостиу, а гаси обично црвеним вином када се гости испрате. Док гори свећа домаћин стојећи служи госте и указује част слави и присутнима.
Најсветији моменат славе представља свети чин, када се у цркви свешта славско жито, и освећује и сече славски колач, спомињући у молитвама напредак и здравље породице и помен умрлим прецима.
Слава без свештеничког освећења славског жита и колача представља обичну пијанку без духа; без благослова Божјег.
У дому пред упаљеном свећом најсветији и најсвечанији моменти су молитвено устајање у славу, служење славским житом и славским колачем уз благосиљање и наздрављање осмишљено народним духом. Култура и васпитање нам налаже да за славском трпезом водимо Богоугодне и пристојне разговоре, док се од домаћина очекује да у одредђеном моменту каже нешто из житија своје славе.
Прва част служења је славско жито које се спрема за све славе; и за свете Архангеле Михаила и Гаврила, као и за светог пророка Илију, јер су пред Богом све славе живе. Дакле, не спрема се славско жито слави пред душу, већ се освећује Богу у славу, светоме у част, у спомен честитих предака који нам пренеше славу, као и породици која слави - за испуњење спасоносних молитава.
Славска трпеза треба да има скромности по угледу на примере светитеља, да храна и пиће не буду у првом плану. Да се запазити неумереност где појединци славу претворају у обичну пијанку. Припремају у посне дане мрсну храну заборављајући да је у нацији одувек било: "Какав дан такав дар." Мањи грех је славу неславити него мрсно уз пост спремати. Светитељи су своју славу и постом стекли, тако да неће погледати на породицу која у посне дане славу ниподаштава.
Да би дом достојанствено славио, потребно је да славу не гледа као обичај, већ да молитвено сведочи небу да је достојан потомак својих честитих дедова. То се доказује поштовањем своје цркве и реда који црква чува.
Свакако да је време комунизма, у великој мери, основни ред бацило у заборав, тако да се прилагођавањем уобичаило или усвојило из незнања, понешто што скрнави славу. Наша Света православна црква је сада у већој мери присутна да све врати на своје право место. Када је слава у питању, обичаји и традиција су у служби вере, и свако ко било шта намеће противно учења цркве, свесно греше пред Богом, славом и гостима, убеђујући само своје претке да нису Крсну славу поштовали у довољној мери.
Нека је благословен дом који слави по реду који установи јединство верског и националног духа - који црква чува.
Нека живи епска порука: "Ко Крсно име слави оно му и помаже!". Онима који су од пре славили: Слава срећна напредна и дуговечна! Који отпочињу да славе: Срећан почетак славе на дуго и много!










Nazad na vrh Ići dole
EAGLE

avatar

Location : NS
Humor : CRNI
Datum upisa : 04.08.2010

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Pon Dec 20, 2010 4:39 pm

SRPSKI VLADARI




Kneževina Srbija (Paganska Srbija, VII vek-836)

Prvi Vladari i Knezovi Srba i Srbije (Sedmi vek-836)
Knez
Srba (Doveo Srbe na Balkan u vreme vladavine Vizantinskog Cara Heraklija
(610-641), VII vek-660; ne zna se njegovo ime, umro je 680)
Svevlad (660-679, Knez Srbije)
Selimir (679-680, Knez Srbije)
Vladin (680-700, Knez Srbije)
Ratimir (700-730, Knez Srbije)


Višeslav (730-780, Knez Srbije)

Radoslav (780-822, Knez Srbije)
Prosigoj (822-836, Knez Srbije)

Kneževina Srbija (Krštena Srbija, 836-1035)

Vlastimirovići (836-960)


Vlastimir (836-863, Knez Srbije; sin Kneza Prosigoja)

Mutimir (863-891, Knez Srbije)

Pribislav Mutimirović (891-892, Knez Srbije)

Petar Gojniković (892-917, Knez Srbije)

Pavle Branović (917-920, Knez Srbije)

Zaharije Pribisavljević (920-924, Knez Srbije)

Časlav Klonimirović (927-960, Knez Srbije)

Tihomirovići (960-1035)
Tihomir (960-980, Knez Srbije)
Ljutomir (980-1003, Knez Srbije)
Ljutomirov Sin (1003-1030, Knez Srbije; ne zna se njegovo ime)
Ljutovit (1030-1035, Knez Srbije)

Vojislavljevići (1035-1118 )
Stefan Vojislav (1035-1050, Knez Duklje, Raške, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Mihailo I (1050-1077, Knez i Kralj Duklje, Raške, Bosne, Zahumlja, Travunije i Neretljanije, 1077-1081; prvi Srpski Kralj)
Konstantin Bodin (1081-1101, Kralj Duklje, Raške, Bosne, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Mihailo II, Bodinov sin
Dobroslav, Bodinov polubrat
Kočopar (1101-1102, Kralj Duklje, Raške, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Vladimir (1102 – 1114, Kralj Duklje, Raške, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Đorđe (1114 – 1118, Kralj Duklje, Raške, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)

Velika Župa Raška (1118-1166)

Vukan (oko 1090-1116), veliki župan

Uroševići (1166-1165)
Uroš I (1118-1140, Veliki Župan Raške, Duklje, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)

Uroš II (1140-1161, Veliki Župan Raške, Duklje, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)

Desa (1161-1165, Veliki Župan Raške, Duklje, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)

Tihomir (1165-1165, Veliki Župan Raške, Duklje, Zahumlja, Travunije i Neretljanije; brat Stefana Nemanje)

Nemanjići (1196-1371)
Stefan Nemanja (1166-1196, Veliki Župan Srbije)

Stefan Prvovenčani (1196-1217 i Kralj Srbije 1217-1228; prvi Kralj Srbije)

Stefan Radoslav (1128-1233, Kralj Srbije)

Stefan Vladislav (1233-1243, Kralj Srbije)

Stefan Uroš I (1243-1276, Kralj Srbije)

Stefan Dragutin (1276-1282, Kralj Srbije)

Stefan Uroš II Milutin (1282-1321, Kralj Srbije)

Stefan Uroš III Dečanski (1321-1331, Kralj Srbije)

Stefan Uroš IV Dušan (1331- 1326, Kralj Srbije i Car Srbije 1346-1355)

Stefan Uroš V, Uroš (1355-1371 Car Srbije)

Lazarevići (1371-1427)
Lazar I Hrebljanović (1371-1389, Knez Srbije)

Stefan III Lazarević (1389-1402, Knez Srbije i Despot Srbije 1402-1427)

Brankovići (1427-1456)
Đurađ I Branković (1427-1456, Despot Srbije)

Lazar II Branković (1456-1458, Despot Srbije)

Stefan Branković (1458-1459, Despot Srbije)

Kotromanići (1459)
Stefan IV Tomašević (1459, Despot Srbije)

Srbija pod Osmanskom okupacijom (1459-1804)

Vladari obnovljene Srbije

Karađorđe Petrović (1804-1813, Vožd prvog Srpskog ustanka)

Obrenovići (1815-1842)
Miloš Obrenović I (21 Novembar 1815-13 Jun 1839, Knez Srbije)

Milan Obrenović II (13 Jun 1839-9 Juli 1839, Knez Srbije)

Mihailo Obrenović III (17 Mart 1840-14 Septembar 1842, Knez Srbije)

Karađorđevići 1842-1858
Aleksandar Karađorđević (14 Septembar 1842-23 Decembar 1858, Knez Srbije)

Obrenovići (1858-1882)
Miloš Obrenović I (24 Decembar 1858-26 Septembar 1860, Knez Srbije)

Mihailo Obrenović III (26 Septembar 1860-10 Jun 1868, Knez Srbije)

Milan Obrenović IV (2 Juli 1868-6 Mart 1882, Knez Srbije)

Kraljevina Srbija (1882-1918 )

Obrenovići (1882-1903)
Milan I (6 Mart 1882-6 Mart 1889, Kralj Srbije)

Aleksandar I (6 Mart 1889-11 Jun 1903, Kralj Srbije)

Karađorđevići, 1903-1918
Petar I
Karađorđević (15 Jun 1903-1 Decembar 1918, Kralj Srbije i Kralj
Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 1 Decembar 1918-16 Avgust 1921)

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (1918-1921)
Kraljevina Jugoslavija (1921-1945)

Karađorđevići, 1918-1945
Aleksandar
I (1 Decembar 1918-6 Januvar 1929, Kralj Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca i Kralj Jugoslavije, 6 Januvar 1929-9 Octobar, 1934)

Petar II (9 Octobar 1934-29 Novembar1945, Kralj Jugoslavije i Kralj Jugoslavije u egzilu, 29 Novembar1945-3 Novembar 1970)
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Ned Jan 02, 2011 4:34 pm











Nazad na vrh Ići dole
EAGLE

avatar

Location : NS
Humor : CRNI
Datum upisa : 04.08.2010

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Ned Jan 02, 2011 6:21 pm

Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Pon Jan 03, 2011 2:40 pm

Здравица српском народу



Народе, нек ти здравица ова
буде уместо благослова…
Штогод радио,
деца ти се рађала…



И када певао, и када сневао,
и када мукама одолевао
деца ти се рађала…


И када патио, и када ратио,
И када памтио па вратио,
деца ти се рађала…



Није богат ко има волова,
већ синова,
Није срећан ко има пушака,
већ колвеки…



И када жео, и када млео,
и када црну судбину клео,
деца ти се рађала…



Нек љубав надјача,
нек не буде плача, осим дечјег
И када учио, и кад се мучио
И када свету тајну докучио,
деца ти се рађала…



И када љубио, и кад огрубио
И када главу с' рамена губио
Деца ти се рађала



Јаки нек се свађају, глупи нагађају,
теби, нек се рађају…
И када кадио, и воће садио,
и кад се љутио и богодарио,
Деца ти се рађала…



Даће Бог да роди зоб и узри клас,
Да буде и за коње и за нас.
И када свеца славио,
И када школу правио,
И кад се у чуду, чудом бавио
Деца ти се рађала!












Nazad na vrh Ići dole
EAGLE

avatar

Location : NS
Humor : CRNI
Datum upisa : 04.08.2010

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Pon Jan 03, 2011 4:06 pm

Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Čet Jan 13, 2011 9:45 pm














Nazad na vrh Ići dole
determinanta
Matematički kompleksna
avatar

Godina : 58
Datum upisa : 06.01.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Pet Jan 14, 2011 6:22 am

Bez uvrede, a jel' baš neophodno da ovaku ozbiljnu temu zatrpavamo muzičkim začinima i ogromnim pastiranim tekstovima?
Nazad na vrh Ići dole
http://www.tagged.com/determinanta
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Pet Jan 14, 2011 7:26 pm

Divno bi bilo da se otvori diskusija o Srbiji i Srbima, ali tema bi bila, na zalost, skoro pa mrtva bez ovih predhodnih postova. Sinoc je bio povod za pesmu, bar u Srbiji, pa da se pamti



A sad mozemo da krenemo ozbiljnije, elem, prvi je dan nove godine...
U Srbiji je danas MALI BOZIC, mislim bar...










Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Čet Jan 20, 2011 10:20 pm



Samo Srpkinja Srbina spasava










Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Čet Jan 20, 2011 10:39 pm

sonia ::


55555

Sve im je golemo!











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   Ned Jan 23, 2011 8:28 pm











Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: SRBI I SRBIJA   

Nazad na vrh Ići dole
 
SRBI I SRBIJA
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 8Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći
 Similar topics
-
» APOTEKE
» Aleksandrov dnevnik
» Korak po korak na putu do bete +
» Žive ograde
» Trudnicko i porodiljsko bolovanje- Pravne zavrzlame i saveti

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: GEOGRAFIJA PREBIVALIŠTA/ETNOSI :: DRŽAVE :: SRBIJA-
Skoči na: