DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3 ... 10 ... 20  Sledeći
AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Sub Maj 31, 2008 10:18 am

Pošto ovde ima mnogo dama-logično je da vole cveće. Na ovoj temi ćemo malo o cveću uopšte, o cveću koje vi volite, o cveću koje bas vi imate-uzgajate.....












Poslednji put izmenio Danubius dana Sub Jun 04, 2011 12:53 pm, izmenio ukupno 3 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Sub Maj 31, 2008 10:19 am

Amarilis


Hippeastrum hybridum
--------------------------------------------------------------------------------



Za ovu vrstu cveća treba znati da ima svoj period mirovanja. Amarilis ima lukovicu, dugo uzano lišće i čvrstu uspravnu stabljiku koja nosi krupne i veoma lepe cvetove. U Evropu je donet iz Južne Amerike pod imenom Amaryllis aulicum posle Prvog svetskog rata. Prvi cvet mu je veoma lep i liči na trubu. Cvetovi mogu biti crveni, krem, roza, beli i prugasti. Cveta u aprilu ili maju. Nega i gajenje Amarilisa je jednostavna i laka. U zimu ili rano proleće zasadi se plitko (tako da bude samo pola lukovice u zemlji) u saksiju, u laku zemlju, najbolje klijališnu i stavi na toplo mesto (20 do 25°C). Tu sada počinje da ''tera'' (klija). Kada malo izraste (nikako pre) treba početi sa zalivanjem, i to na način što se ispod saksije stavi tacna u koju se naliva voda. Saksija se stavlja na svetlo mesto, gde prvo istera cvet, pa onda lišće. Što više raste više ga treba zalivati i češće prihranjivati.



Naročito je važan postupak sa biljkom posle precvetavanja. Tada treba umerenim zalivanjem održati listove svežim da lukovice mogu nakupiti što više rezervne hrane za naredno cvetanje. Biljku treba i dalje držati na svetlom mestu (prozoru). Kad se listovi prestanu razvijati, tada je treba zalivati sve manje i manje, a kada se listovi počnu sušiti treba prekinuti zalivanje. Sasušene listove treba poseći, a saksiju sa lukovicom staviti preko zime na suvo mesto gde je ujednačena temperatura od 10 do 12°C.

Amarilis je poreklom iz Meksika. Ima više vrsti amarilisa. Amaryllis vallota purpurea i Amaryllis robusta odlikuju se time što im lišće ne opada u jesen, već ga i zimi zadrže. Njih treba umereno zalivati i držati na svetlom i toplom mestu, pri temperaturi 10 do 12°C, a kada se želi da cvetaju onda se stave na toplije mesto i češće zalivaju.

Razmnožava se deljenjem mladih lukovica od starih i semenom. Razmnožavanjem semenom dobijaju se ponekad nove sorte. Mlade lukovice treba ostaviti što duže uz staru lukovicu od koje su izrasle, da što bolje ojačaju. Sade se najpre u male saksijice, čiji gornji otvor ima u prečniku 7 × 7 cm, a kada se dobro užile presađuju se u nešto veće saksije.

Prilikom presađivanja lukovice se stave samo do pola u zemlju saksije i zalivaju umereno. Ne zahtevaju veliku saksiju, ali im treba jaka, plodna zemlja.










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Sub Maj 31, 2008 10:25 am

PETUNIJE Domovina petunija je Južna Amerika. Poznato je oko 14 vrsta, ali su za vrtni uzgoj prikladne samo tri. To su P. axilaris, P. violacea i P. atkinsiana. Petunije koje se gaje na balkonima i u gredicama traže jaču zemlju i redovno prihranjivanje, jer će u protivnom cvetanje biti slabije. Precvetale izbojke otkidamo, te tako podmlađujemo biljku i prisiljavamo na cvetanje od maja do novembra. Petunije traže mnogo sunca, te se koriste za južne balkone i prozore. Više hlada podnose modre petunije, pa ih stavljamo i na zapadne i istočne prozore i balkone. Petunije su uglavnom zdrave biljke. Ako im ne odgovara reakcija tla, pojaviće se žuti listovi, a ako je tlo nepropusno - trulež korena. Petunije često napadaju lisne vaši, te se biljka mora često prskati sredstvima protiv vaši koje imaju da se kupe u svakoj poljoprivrednoj apoteci. Petunije su lake za uzgoj.
ps ovo je potpuno tačno, ako JA mogu-može svako :flower:











Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Ned Jun 08, 2008 1:14 pm

Ljiljani spadaju medju najpopularnije rezano cvece na svetu.

Takodje su neizbezni u sastavu svih bolje odrzavanih vrtova, pa chak i malih bashti.

Danas se vrlo slabo gaje sorte ljiljana (kod nas se josh uvek po bashtama dosta gaji sorta L. maddona, zvani "Krin").Najcheshce se gaje hibridi koji su mnogo lepshi i (uglavnom) krupniji.

Na Bjelashnici i ostalim planinama oko Sarajeva uspeva jedna vrlo endemichna i retka vrsta ljiljana Lilium bosniacum koji je sluzio kao linija u stvaranju mnogih novih hibrida ove divne, za mene, uvek pomalo mistichne biljke.

Svi hibridi se dele na dve velike grupe: orijentalni i azijski hibridi. (Orijentalne neko naziva i japanski ljiljani).

U prvoj grupi su krupniji ljiljani, lepshih boja i sa jednim intenzivnim mirisom, ali su tezi za gajenje i razmnozavanje.

U drugu grupu spadaju ljiljani koji se gaje po vrtovima i za rezani cvet i koji imaju veliku komercijalnu vrednost.

Lukovice prve grupe se sade najranije u prolece, a druge u jesen.

Zemljishte treba da je vrlo dobro pripremljeno, bogato organskim materijama i gvozdjem. (Moje iskustvo govori da je na zemlju jako dobro baciti odredjenu kolichinu "dzibre" - otpadne vode od proizvodnje alkohola) .

Razmak i dubina sadnje zavise od velichine lukovice i nachina medjuredne obrade. (Veca lukovica uvek daje vishlju biljku i veci broj cvetova po jednom stablu).

Sadi se na dubinu 2,5-3 x prechnik lukovice. U redu 15-20cm. Medjuredno 50-60cm.

Kada biljke dostignu visinu od 15-20 cm, vrshi se prehranjivanje sa KAN-om, ali samo ako se primeti da su biljke slabe i imaju zuckastu nijansu. Sa azotom treba biti vrlo oprezan, jer ako ga dodamo suvishe, stablo oslabi i ne moze da izdrzi tezinu cveta, nego pada i lomi se. U tom sluchaju moramo obezbediti naslon, shto poskupljuje proizvodnju.

Cvet se reze "u glavu" ako ne zelimo da sachuvamo lukovicu za sledecu godinu. ako zelimo da je sachuvamo, moramo ostaviti bar 15-20 cm od stabla sa lishcem, da bi mogla da uzre.

Iz zemlje se vadi oko 40 dana posle rezanja cveta, NE SUSHI SE nego se pazljivo ischupa ostatak stabla, stavlja u vlazan teset, zajedno sa korenom i unosi u podrum, do sledece sadnje.










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Sub Jun 21, 2008 10:09 am

Filadendron je veoma lepa dekorativna biljka tropskih predela, dobro poznata i vrlo raširena sobna biljka, koja se gaji u saksiji. Rod Filadendrona sadrži tridesetak vrsta zimzelenih tropskih biljka sa ostrva Zapadna Indija i iz Centralne Amerike. Jedno od narodnih imena je meksički hlebovac, potiče odatle što plod filedendrona sadrži jestivo tkivo oko semena. Filadendron se gaji zbog svog dekorativnog lišća i lepo odnegovanih vazdušnih žila. Vrlo je otporan, ne voli jako svetlo, pa zato može da uspeva i na nešto tamnijem, ali ne i na sasvim mračnom mestu.
Dok je mlađi, filadendron ima lišće srcastog oblika a kad je stariji dugačko do 80 cm i 40 - 50 cm široko, sjajno, kožasto, okruglo lišće, prošarano velikim rupicama.

Cvet mu je krupan, beo, sa žutim prašnikom u sredini sličan kali, ali se retko razvija u sobi. Filadendron se drži zimi i leti u sobi na zaklonjenom mestu od sunca. Promaju ne podnosi kao ni premeštanje s jednog mesta na drugo.

Za vreme rasta treba ga obilno zalivati tako da mu je zemlja stalno vlažna: zimi se nešto manje zaliva ali sve to zavisi od temperature prostorije u kojoj je smešten. Treba ga češće prskati čistom ustajalom vodom i s vremena na vreme oprati lišće od prašine. Dosta dobro podnosi i razliku u temperaturi, tako da vrlo dobro uspeva pri temperaturi od 10 do 25 stepeni celzijusa, a to je zaista veliki raspon, s obzirom da je filadendron tropska biljka. Zahteva veliku saksiju ili sud i jaku hranjivu mešavinu zemlje: 1 deo komposta, 1 deo listovke, 1 deo klijališne zemlje, 1 deo treseta i 15% peska. Razmnožava se izbojem od velike biljke, ali svaka takva reznica mora imati bar po jedan pupoljak koji se ukopa koso u pesak, peskoviti treset ili u zemlju na dubinu jedan cm ispod površine, gde brzo pušta žilice i nadzemne izdanke.






(klikni na sliku da je vidiš u pravoj veličini.Ako su filanedendroni preživeli zimu u mom stanu ....onda ih zaista svako može uzgajati :zubarv7: )










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Sre Jun 25, 2008 4:56 pm

RUŽE ::
Teško da možete navesti baštu u kojoj, pored ostalih biljaka, ne postoji bar jedna vrsta ili sadnica ruža. Upravo zbog tolike rasprostranjenosti i popularnosti, ružu, sa punim pravom, nazivaju kraljicom cveća. Masovna proizvodnja počinje početkom 20. veka, iako podaci o ružama potiču iz daleke prošlosti. Danas, ruža predstavlja vrstu sa bezbroj varijeteta, a samim tim ih možemo sresti svuda, duž staza i puteva, pergola i ograda, u lejama, na balkonima, žardinjerama itd. Svoju popularnost ona opravdava svojim krupnim i mirisnim cvetovima, celogodišnjim cvetanjem, veličinom biljaka koje mogu ići od patuljastih do jedinki od preko 20 m. i mogućnosti gajenja na skoro svakom terenu.



Kada govorimo o vrstama ruža najpopularnijih na našem području onda ih možemo podeliti na:

- Čajevke (Tea roses) - klasične ruže sa krupnim cvetovima. Rastu do visine od 1m i pogodne su za rezani cvet. Cvetaju tokom cele godine, a možemo ih saditi u gredicama, grupno ili pojedinačno.

- Hibridne čajevke (Hybrid tea roses) - ovo je najbrojnija grupa ruža koje, kao i prethodna, raste do 1m i pogodne su za rezanje. Mnoge ruže iz ove grupe poseduju mirisne cvetove. Gaje se prvenstveno zbog svog cveta, a ne privlačnog izgleda i dobro se kombinuju sa perenama.

- Starinske ruže (Old-fashioned roses) - posebna, velika grupa ruža koje odlikuju izuzetno bogat cvet i intenzivan miris. U poslednje vreme su veliki hit, a ima ih različitih veličina, boja i oblika.

- Puzavice (Ramblers) - grupa ruža koje cvetaju svega par nedelja u godini, ali zbog izuzetno velikog rasta (4-9m) i broja cvetova pružaju spektakularan prizor.

- Penjačice (Climbers) - ruže koje imaju krupne cvetove i uglavnom cvetaju tokom cele sezone. Rastu u visinu i do 4m i za svoj rast traže oslonac.

- Minijaturne ruže (Miniature roses) - zbog svoje visine (do 40cm) pogodne su za balkone, saksije ili žardinjere. Cvetovi su sitni, ali ih ima dosta. Uprkos svojoj veličini veoma su otporne.

O ružama postoje ustaljena mišljenja koja idu od onih da je potreban specijalan tretman da bi uspešno rasle pa do onih da je samo bitno posaditi biljku koja će sama rasti dalje i biti kao ona iz kataloga. Istina je da su nam odgajivači ponudili ruže koje dobro podnose različite uslove, otpornije su na razne bolesti i cvetaju skoro neprestano od ranog proleća do prvih mrazeva. Međutim, postoji dosta preduslova koje treba ispuniti da bi iz ruže izvukli maksimum a oni su:
biranje zdrave sadnice, priprema zemljišta i sađenje, prihrana, nega tokom vegetacije, zaštita od bolesti i insekata, pravilno orezivanje i priprema za zimu







jutros , u 06 .30 ...majske ocvetale, ove prilično sredila vrućina , penjačice još u pupljenju ...zasad samo ove "josefina bruce" odolevaju










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Čet Jun 26, 2008 8:19 pm

Muškatle su višegodišnje biljke, a postojbina im je Južna Afrika. Kod nas su veoma poznate i omiljene ukrasne biljke koje uspevaju na sunčanom položaju, pa su zato naročito pogodne za prozore, balkone i terase. Danas ih ima nekoliko stotina vrsta i svake godine strani odgajivači cveća lansiraju po neku novu vrstu na tržište.



Kod nas, uglavnom uspevaju i najviše se gaje kao ukrasne biljke poznate četiri vrste: Pelargonijum zonale uspravna muškatla, Pelargonijum petatum muškatla-lozica, viseća ili bršljanova muškatla, Pelargonijum grandiflorum - engleska ili velikocvetna muškatla i Pelargonijum Mome Soleray, šarenolisna muškatla.

Pelargonijum zonale - uspravna muškatla prilagođava se lako i u najlošijim uslovima. Uspeva u bilo kojoj vrsti zemlje, ali ipak voli nešto težu zemlju (kompost izmešan sa peskom), naročito zato što je izložena celo leto suncu. Danas ih ima različitih boja - od bele do ljubičaste - a postoje sorte sa cvetovima jednostavnim i duplim. Duple su starije vrste i one ne cvetaju toliko bogato. Muškatla nije osetljiva i lako se gaji. Izložena suncu bujno raste i mnogo cveta (naročito mlađe) od proleća do kasne jeseni. Presađivati je treba svakog proleća i tada joj se malo žilice i grančice skrate. Zimi se grančice ne seku jer mogu lako da istrule.

Uspravne muškatle treba leti obilno zalivati i s vremena na vreme prihranjivati. Prilikom zalivanja treba paziti da se ne pokvase cvetovi i listovi. Zimi se vrlo retko zaliva. Muškatla lako prezimi u svetloj prostoriji koja je zaštićena od mraza, na temperaturi 5 do 8°C. Razmnožava se reznicama, a uživljava se lako i brzo.

Pelargonijum peltatum - muškatla - lozica ili viseća muškatla je veoma pogodna za terase, balkone, police i viseće korpice. Pušta grančice na niže, koje mogu da narstu do jednog metra dužine. Lišće joj je svetlo, mesnato, krto, sasvim slično bršljanovim. Ima ih sa jednostavnim i duplim cvetovima, bele, roza, svetlo roza, crvene, tamno crvene i ružičaste boje. Razmnožava se reznicama.

Pelargonijum grandiflorum - engleska ili veliko cvetna muškatla je mnogo nežnija i osetljivija od prethodne ali je njen cvet krupniji, veoma lep, sa prelepim šarama; cveta samo jednom godišnje kasno u proleće. Lišće joj je čvrsto, kovrdžavo a na ivici nareckano. Posle precvetavanja treba joj grančice nešto skratiti-orezati. Voli mnogo svetlosti, pa je treba držati na sunčanom prozoru. Za vreme velikih vrućina, leti, treba je malo zakloniti. Engleska muškatla traži nešto lakšu mešavinu zemlje: 3 dela klijališne, 2 dela listovke sa dodatkom peska. Zahteva takođe dobru drenažu. Razmnožava se reznicama. Pelargonijum huy Mome Soleray - muškatla šarenolisna. Lišće joj je obojeno belim, tamno-zelenim ili bakarno smeđim šarama. Raste sporije od ostalih vrsta i niskog je rasta. Veoma je lepa i dekorativna sa svojim šarenim lišćem. Cvet joj sitan, crven, neupadljiv. Gaji se samo zbog svog šarenog lišća. Razmnožava se reznicama, a neguje kao i druge vrste.


Nema Vojvodjanske kuće u kojoj nema muškatli :Srećom ove nisu one prašnjavo-smrdljive koje su inače bile "u modi" proteklih godina Jutros, 06 .55










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Pon Jun 30, 2008 11:10 am

E, ovo ne znam šta je-ali znam da se nalazi kod nas jedno 40 godina "Pelcer" je dobiven od komsinice koja je listove ove biljke mlela i dodavala tome običnu svinjsku mast pa tu smesu uspesno koristila kao mast protiv opekotina (a imala je zasto, 4 sina )

Muski deo porodice ovu biljku zove "ona prokleta travuljina" , mozda neko od vas zna o cemu se radi ?











Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Čet Avg 07, 2008 8:08 pm

Pogledajte sta se dešava sa "prokletom travuljinom" Izgleda da će procvetati! Čak i cvet će izgleda ispasti nešto slično belom ljiljanu ?










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Čet Avg 07, 2008 11:32 pm

Jao Dany,i moja majka je to uvijek njegovala ispred kuce a mene nervirali listovi,listovi i samo listovi,ali kad je procvjetalo,predivno,nije kao ljiljan,vise je kao fisek sa velim zutim cudnom tuckom,ne mirisi koliko znam(mozda kod tebe da) ali je lijepo,ah da i ne znam kako se zove.










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Pet Avg 08, 2008 2:21 pm

danubius ::
Pogledajte sta se dešava sa "prokletom travuljinom" Izgleda da će procvetati! Čak i cvet će izgleda ispasti nešto slično belom ljiljanu ?



evo:(Hosta hybriden)
Auffallend schöne Blattpflanzen, die auf jeden Platz im Garten gepflanzt werden kann. Sogar tiefste Schattenplätze sind ihnen Recht. Sie blühen sehr schön an langen zierlichen Stielen. Ein wahrer 'Trend' in Töpfen auf der Terrasse und dem Balkon.

Vrlo moguce da ce cvijet biti slican ljiljanu,mada ima mnogo vrsta Hostas biljki i sa razlicitim oblikom cvijeta.










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Pet Avg 08, 2008 7:17 pm

Evo kako izgleda sada, kada sunce malo zadje



a pošto vidim da voliš i razumeš se u cveće, evo sledećeg....šta je ovo ?











Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Pet Avg 08, 2008 7:57 pm

Bijelu jos nisam slikala,ali uskoro cu a ona najljepse mirise.U jesen ih unesem na stepeniste,cijela zgrada na 3 sprata predivno mirise na njih.










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Uto Avg 26, 2008 9:00 pm











Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Sre Avg 27, 2008 8:54 am

Moj omiljeni cvet

Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Uto Sep 02, 2008 1:39 pm

HOJA (hoya carnosa)-voštani cvet



Hoja je puzavica nazvana po Englezu Tomasu Hoyu, koji je krajem 18 veka bio glavni vrtlar vojvode od Northumberlanda u Cion Houseu u Middlesexu koje pripadaju porodici Asclepiadaceae, a poznato ih je oko 70 vrsta. Potiču sa Dalekog Istoka uključujući i tropski deo Australije. Često je nazivaju voštani cvet zbog voštanog izgleda listova i cvetova.




Mogu se nabaviti sve vrste. Češća i lakša za održavanje je Hoja Carnosa. Pogodna je za penjanje uza zid, a često se priljubi uza zid umetnog potpornja. Ima parove mesnatih, jajolikih listova, dugih oko 5 cm i širokih 2.5 cm. Zvezdoliki cvetovi su u grupicama po 12 - 15 cvetova a boje su mesa sa crvenom sredinom. Dobro uzgojena biljka može biti prepravljena cvetovima. Postoji i lepa prošarana forma, koja se jednako lako uzgaja, samo ne cveta tako često i obilno. Odrasle biljke često stvaraju oko 46 cm duge bezlisne izdanke. Nemojte ih kidati jer će se posle na njima razviti listovi.

Hoya Bella je nešto nežnija, listovi su mnogo manji a i stabljike su manje i viseće. Najbolje raste u visećim korpama. Cvetovi su slični kao kod vrste Hoya Carnosa, samo što su latice bele i u sredini crvene.

KARAKTERISTIKE:

Veličina: Hoya Carnosa će, ako je na vreme poduprete, narasti prilično velika. Može narasti u visinu do 120 cm i 46 cm u prečniku. Hoya Bellaje mnogo manja, visoka oko 30 cm i 20 cm u prečniku. U stakleniku Hoya Carnosa može dostići i 5 metara.

Rast: Hoya Carnosa može narasti godišnje 46 cm ili više. Hoya bella samo 12 - 15 cm.

Doba cvetanja: u toku celog leta, iako je glavno bujanje u Maju a ponekad sledi i drugo u Junu. Nemojte kidati peteljke uvelih cvetova jer će se na njima razviti novi bokor cvetova. Nemojte ih premeštati da pupoljci ne bi otpali.

Miris: blag, ali specifičan miris. Iz cvetova kaplje lepljiva medolika tečnost.

Svetlo: traži svetlo ali zaštitite je od popodnevnog sunca koje joj može spržiti listove.

Temperatura: Hoya Carnosa je otporna na niske zimske temperature do 10°C, a može preživeti i dva stepena niže. Hoya Bella traži zimi najviše 16°C a najmanje 10°C. Najviša letnja temperatura za obe vrste može biti 24°C.

Voda: ne smeju se previše zalivati. Leti je dovoljno jedanput nedeljno. Zimi zalivajte jedanput u 14 dana. Najbolja je kišnica.

Prehranjivanje: leti dodajte vodi polovinu propisane doze tečnog hranjiva svake 3 - 4 nedelje.

Vlažnost vazduha: godi im prskanje mlakom vodom svakih 14 dana. Iznegavajte prskanje cvetova. Dobro je i da stoje na mokrim kamenčićima. Zimi dok miruju držite ih suvima.

Vazduh:
izbegavajte oštru promaju.

Presađivanje:
ne presađujte prečesto, najviše svake dve - tri godine. Biljke bolje cvetaju u manjoj posudi. Pazite da imaju dobro oceđivanje. Pogoduju im zemljane saksije.

Obrezivanje: Hoje ne podnose rezanje već im samo odstranite oštećeno lišće.

Razmnožavanje: u proleće zakorenite reznice vrhova stabljika u mešavinu peska i treseta. zaprašite dno reznice hormonskim prahom za zakorenjivanje i držite pod plastičnom vrećicom pri temperaturi 21°C. To nije lak posao za amatere.

Životni vek: Hoya carnosa živi vrlo dugo. Hoya bella nije tako jednostavna i verovatno će trajati dve - tri godine. Biljke pratilice: najbolje je rastu zasebno zbog njihovog načina rasta ne uklapaju se među druge biljke.

Laka/teška: Hoya carnosa je jednostavna biljka za početnika. Hoya Bella je za iskusnije.




ps sad sam pročitao šta sve TREBA ...ova moja hoja živi već par godina kod mene u predsoblju i svo održavanje je-čaša vode(kad se setim-a ne setim se često ) :ne












Poslednji izmenio danubius dana Uto Sep 02, 2008 2:14 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Uto Sep 02, 2008 2:09 pm

KANA



Naziv Kana potiče od grčke reči canna = cev, valjak što se odnosi na oblik stabla. Rod kana obuhvata oko pedeset vrsta biljaka, a poreklom su iz tropskih i suptropskih predela Amerike, gde slobodno rastu na sunčanim položajima duž reka i plavnih područja. Prve biljke preneli su španci oko 1570 godine. Prava proizvodnja počela je tek 1840 godine i do kraja 19 veka proizvedeno je mnogo novih sorti. Taj rad se i danas nastavlja, ali praktičnu primenu ima samo oko 20 sorti, dok se od noviteta u praksi prihvataju samo one selekcije koje se bitno razlikuju od postojećih po boji ili veličini cveta, habitusa, uzrasta ili nekom drugom vrednom osobinom.




Biljke imaju rizom, a stablo naraste do jedan i po metar visine. Listovi su krupni do 50 cm dužine i do 20 cm širine. Cvetanje je veoma intezivno. Cvetovi su asimetrični, crvene, roze, žute boje. Seme je crno i tvrdo, veličine semena graška i nalazi se trodelnoj čauri.

Kana predstavlja veoma važan cvetni materijal. Najčešće se sadi na velikim površinama gde se žele dobiti snažni efekti , kao na trgovima, duž saobraćajnica na bulevarima, velikim cvetnim površinama. Međutim, niske sorte se odlično uklapaju u ambijent kućnog vrta, gde se sade u gredice duž staze, pored stepeništa ili terasa, zatim kao cvetni materijal u većim žardinjerama i sandučićima duž prozora. Zasađeni na sunčanim mestima i obilno zalivani biće u cvetu do kasne jeseni.

Sadnja u gredice obavlja se krajem aprila i početkom maja meseca. Zemljište treba da je dobro nađubreno i plodno. Razmak sadnje je za niskorastuće sorte 40 - 50 cm a za visokorastuće 60 - 70 cm.

Posle prvih jesenjih mrazeva biljke se vade iz zemlje, i unose u skladište, istovremeno se odrezuju listovi i delovi stabla na 15 - 20 cm od rizoma, dok se zemlja oko korenovog sistema nastoji sačuvati u što većem busenu i tako skladištene čekaju narednu sadnu sezonu.











Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Ned Okt 12, 2008 11:01 am

Sveže sa pijace



...pa će ići ovde:





...a sećate se moje mikro-baštice ? Evo je sada:












Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Sub Jan 24, 2009 1:12 pm

Ne mogu vjerovati,zar ih vec imate......ja stalno navlacim ocima kod sebe,prvi budiu oni plavi kacuni,ali jos ih nema.










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Sub Jan 24, 2009 1:17 pm

Astra ::
Ne mogu vjerovati,zar ih vec imate......ja stalno navlacim ocima kod sebe,prvi budiu oni plavi kacuni,ali jos ih nema.



..svega ima, to istina,
pa i žene piju vina ,
u tem......Apatinu...... bend

kod nas sve naopako-pa i cveće :peta strana sv :padapk8:










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
Silvy
Frumos si de foc
avatar

Godina : 41
Location : Bor
Datum upisa : 11.10.2007

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Pet Mar 20, 2009 10:28 pm

Karanfil baštenski

Postojbina baštenskog karanfila je zapadna i srednja Evropa. Visok je samo 10-20 cm, ali šireći se svojim razgranatim rizomom zauzima veće površine. Listovi su zimzeleni, sivozelene boje, šiljasti. Na vrhu tankih stabljika tokom leta se otvaraju mirisni cvetovi raznih nijansi ružičaste boje. Kod nas se gaje razni varijeteti ovog karanfila. Dekorativno ostrvce od ovog cveća ukrašava kamenite bašte, rubne površine i prednji deo leje sa trajnicama, a manje površine mogu da se zasade njime i da posluže umesto travnjaka. Podmlađujemo ga redovnim delenjem korena, u protivnom neće biti dugog veka.


Položaj: voli sunčano mesto, eventualno blaga senka.
Zalivanje: redovno ga zalivamo, ali ne preobilno.
Tlo: karanfil voli vodopropusno zemljište sa manjom količinom kreča.
Temperatura: voli toplotu, nije mnogo zahtevna biljka.
Period cvetanja: maj, juni.
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Sre Apr 08, 2009 7:12 pm

Govor magnolije

Не веруј ми!

Приповеда се како магнолије девојкама поклањају само неверни и лакомислени младићи који овим цветом шаљу поруку да им заправо не треба веровати...

У пролеће 1740. године у француски град Нант из Америке је стигла посебна пошиљка: то је до тада у Европи била непостојећа биљка. Нашла се у обимном товару једног трговца који је готово без предаха путовао од Европе до Америке. У Нанту су биљку одмах препознали јер је већ потанко описао и нацртао ботаничар Плумије кога је још Краљ Сунце, Луј XIV (1638-1715), слао да по свету истражује и за прекрасни версајски врт прикупља најлепше биљке. Плумије је биљци дао име приликом боравка у Америци, у знак успомене на Пјера Магнола, директора Ботаничке баште у Монпељеу. Назвао је - магнолија. Биљка коју је трговац донео у Нант била је велика магнолија (magnolia grandiflora), једна од око осамдесет врста које расту у Средњој и Северној Америци, као и у Кини и Јапану и припадају фамилији magnoliaceae.




















Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Pon Maj 04, 2009 11:48 pm

Asparagus sprenger

Asparagus sprengeri

Asparagus je u Evropu donešen iz zapadne Afrike. Ovaj naš poznati asparagus je veoma lepa i omiljena sobna biljka, narocito je pogodna za sanducice u kombinaciji sa drugim letnjim cvetajucim biljkama na spoljnim prozorskim daskama, za balkone i visece korpice. Vidja se svuda, kako u gradu, tako i na selu. U sobi voli mnogo svetlosti i temperaturu od 10 do 15°C. U povoljnim uslovima razvija se do 1 metar u širinu, a izdanci-grancice dostignu i po dva-tri metra dužine. Cvet mu je neugledan, vrlo sitan, mirišljav, bele boje, a i njegovi crveni plodovi su veoma interesantni, ovalni, na vrhu malo povijeni, pa ga cvetovi i plodovi cine veoma dekorativnim u njegovim, gustim iglicastim listicima. Prilagodjava se lako, pa se može naviknuti i na jako sunce, na mestu gde može slobodno širiti grane na sve strane. Voli cesto prihranjivanje. Presadjuje se svakog proleca u vece saksije, zato što ima jako razgranate žile sa mnogo malih krtolica. Leti ga treba obilno zalivati i csce prskati ustajalom vodom, a zimi redje, ali se ne sme dozvoliti da mu se zemlja u saksiji sasvim sasuši. Preporucuje se razmnožavanje delenjem korena, jer ce se na taj nacin brže dobiti nove i jace biljke, a mlade biljke se mogu od semena množiti.


Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Pon Maj 04, 2009 11:59 pm

) Orhideje

Opšte karakteristike

Verovatno da medju mnogobrojnim egzoticnim biljkama u biljnom carstvu nema veceg i življeg šarenila i prelepih oblika u cvecu kao što ga ima u orhidejama. Njihovi oblici cvetova su fantasticni. Odlikuje ih neobicno šarenilo boja i interesantan i poseban nacin rastenja. Ove prelepe biljke veoma su znacajne i atraktivne za ljubitelje cveca, posebno za cvecare zbog divnog cveta. Poticu iz tropskih, vlažnih predela prašuma Amerike, Afrike, Azije i Australije.

Gajenje orhideje za amatere - ljubitelje cvec;a dosta je teško i složeno. Tropske i evropske sorte zahtevaju pažljivu negu i specificne uslove. Pojedine sorte uz malo vecu pažnju i negu mogu se gajiti u stanu. Sve sorte orhideja uglavnom su višegodišnje biljke sa vrlo interesantnim buturicastim žilama, koje se mogu razviti u krtolice ili u puzece korenje. Ima ih sa stablom i bez stabla. Kod nekih lišce je tvrdo i kožasto, a kod drugih debelo, mesnato, duguljasto i prosto. Cvetovi orhideja su vec;inom poredjani u grozdovima i klasovima a kod nekih sorti stoje pojedinacno na svom jednostavnom stablu.
cvecara-neven.com/modules/coppermine/albums/userpics/10000/c__dowiana_3.jpg
Neke sorte orhideja rastu na istrulelom drvecu ili mahovini kao epifiti a druge rastu na zemlji. U prirodi orhideje uzimaju hranu i vodu iz vazduha, koje u vlažnim tropskim predelima ima u izobilju, dok se sorte koje se gaje u stanu ili u staklarama moraju veštacki hraniti i mora im se stvoriti dovoljno vlažnog vazduha.
cvecara-neven.com/modules/coppermine/albums/userpics/10000/brassolaeliocattleya__banana_royal.jpg
Orhideje se razmnožavaju semenom i delenjem korena. Da bi se odgajile iz semena (to mogu da proizvode samo strucnjaci) i procvetale, treba otprilike 8 - 10 godina, pa se zato pasioniranim ljubiteljima cveca preporucuje da kupe odgajane biljke. Najlakše je razmnožavati ih deljenjem korena na sledec;i nacin: kada biljka procveta, koren treba iseci oštrim nožem na onoliko delova koliko ima zdravih okaca snabdevenih prividnim krtolicama. Za tu svrhu se uzima jak i mladji bokor.

Za gajenje orhideja mora se uložiti dosta truda uz veliko strpljenje, da bi bilo ocekivanog uspeha i radosti. Treba održati što pravilnije razdoblje rasta i mirovanja, jer je to karakteristicno za pojedine sorte. Za gajenje u stanu treba izabrati sorte koje ce u sobnim prostorijama imati dovoljno svetla, toplote i vazdušne vlage tako da pri pažljivoj i pravilnoj nezi mogu napredovati i cvetati. Mada je u sobi teže održati potrebnu vlagu ona se ipak može donekle stvoriti ako se biljka dva do tri puta dnevno orošava ustajalom vodom ili kišnicom ali u kojoj nema kreca. Biljku treba ostaviti zimi da miruje, pošto je nemoguce pružiti joj potrebnu negu koju iziskuje.

Orhideje traže laku, prozracnu i propustvljivu zemlju: deo grubog treseta u kojem ima dosta žila, dva dela barske mahovine koju treba prethodno vrelom vodom preliti, isprati osušiti i saseci na sitne komadice. Sve ovo izmešati i dodati jedan deo suvog drveta od stare vrbe, javora, lipe ili toplole i nekoliko komadic;a drvenog ulja. U nedostatku treseta može se korisiti iseckano suvo bukovo lišce ili ruba listovka. Orhideje se sade u "korpice" koje treba prvo obložiti barskom mahovinom da ne bi zemlja ispadala. Na dno treba nasuti pomenutu mešavinu zemlje zatim uzeti koren orhideje ocišcen od stare zemlje i žile raširiti i rasporediti usaditi do grla ali tako da grlo od žila bude nešto iznad ivice korpice. Na kraju zemlju treba pokriti barskom mahovinom. Tako zasadjenu orhideju spustiti u jedan širi i dublji sud sa mlakom vodom. Posle pet minuta korpicu izvaditi iz vode i ocediti. Ovo potapanje ponovite dva do tri puta. Posle toga biljku uneti i smestiti u nešto tamniju zatvorenu prostoriju bez promaje. Ona tu neko vreme mora da ostane dok se ne užili. Potrebno je prskati svakog dana ustajalom mlakom vodom kako bi se održala vlažnost vazduha.

U stanu je najjednostavnije gajiti orhideje na prozorskoj dasci ili specijalno izgradjenom prozoru uz dovoljno svetlosti, bez promaje, gde se orhideje najlakše održavaju, i gde stalna potrebna toplota i vlaga orhideju osvežava. Leti se biljka iznosi napolje i kaci o drvo na svetlo mesto, zaklonjeno od jakog sunca, vetra i kiše. Najpogodnije su istocne verande gde biljke zagrejava jutarnje sunce. Orhideje se presadjuju svake trece ili cetvrte godine, naravno pošto precvetaju. Pri presadjivanju treba paziti da se ne povrede žile. Ako su žile prorasle mahovinu i obavile se oko korpice ili saksije, treba ih od posude pažljivo odvojiti. Pri tome se ne smeju kidati. Bolje je saksiju razbiti pa sve zajedno ponovo presaditi u novu posudu nego li povrediti žile. Prizemne orhideje u kojih koren ne visi u vazduhu zahtevaju cvrstu podlogu i više mineralnih soli u zemlji. Zato pored navedene mešavine zemlje gorskim orhidejama treba dodati jedan deo livadske zemlje i 15% peska. Sade se u obicne saksije na sličan nacin kao gorske. Radi dobre drenaže na dno saksije se stavljaju crepc;ici od starih razlupanih saksija i potom sloj pripremljene zemlje. Biljku treba pažljivo usaditi i odozdo zemlju pokriti barskom mahovinom. Zalivanje se vrši vrlo pažljivo. Leti, kad su biljke u vegetaciji treba ih dobro zalivati i cešce vodom prskati. Spoljna mahovina visecih gorskih orhideja mora se orošavati toliko da se i zemlja nakvasi. To ih osvežava. Prizemnim orhidejama voda se sipa lagano pored ivice saksije tako da vlaga postepeno pridolazi žilicama. U vreme zalivanja cela saksija može se staviti do ruba ivice u mlaku vodu da bi se zemlja i odozdo dobro nakvasila. Orhideje takodje treba svakih 15 dana prihranjivati rastvorom prirodnih ili veštackih djubriva. Preko zime biljka se zaliva svake druge ili trece nedelje. Prskati se mora svakog dana jednom, dva ili tri puta što naravno zavisi od sobne toplote, tj. u hladnoj prostoriji redje a u toplijoj prostoriji cešce. Prskanje (orošavanje) bijke je veoma potrebno i korisno kako za vreme vegetacije tako i za vreme mirovanja. Stvaranje vlažnog vazduha sprecava smežuravanje krtolica i sušenje sitnih žilica, a za vreme porasta oštecuju se mladi izdanci i pupoljci od suvog vazduha.


[img]Za gajenje orhideja mora se uložiti dosta truda uz veliko strpljenje, da bi bilo ocekivanog uspeha i radosti. Treba održati što pravilnije razdoblje rasta i mirovanja, jer je to karakteristicno za pojedine sorte. Za gajenje u stanu treba izabrati sorte koje ce u sobnim prostorijama imati dovoljno svetla, toplote i vazdušne vlage tako da pri pažljivoj i pravilnoj nezi mogu napredovati i cvetati. Mada je u sobi teže održati potrebnu vlagu ona se ipak može donekle stvoriti ako se biljka dva do tri puta dnevno orošava ustajalom vodom ili kišnicom ali u kojoj nema kreca. Biljku treba ostaviti zimi da miruje, pošto je nemoguce pružiti joj potrebnu negu koju iziskuje.

Orhideje traže laku, prozracnu i propustvljivu zemlju: deo grubog treseta u kojem ima dosta žila, dva dela barske mahovine koju treba prethodno vrelom vodom preliti, isprati osušiti i saseci na sitne komadice. Sve ovo izmešati i dodati jedan deo suvog drveta od stare vrbe, javora, lipe ili toplole i nekoliko komadica drvenog ulja. U nedostatku treseta može se korisiti iseckano suvo bukovo lišce ili ruba listovka. Orhideje se sade u "korpice" koje treba prvo obložiti barskom mahovinom da ne bi zemlja ispadala. Na dno treba nasuti pomenutu mešavinu zemlje zatim uzeti koren orhideje ocišcen od stare zemlje i žile raširiti i rasporediti usaditi do grla ali tako da grlo od žila bude nešto iznad ivice korpice. Na kraju zemlju treba pokriti barskom mahovinom. Tako zasadjenu orhideju spustiti u jedan širi i dublji sud sa mlakom vodom. Posle pet minuta korpicu izvaditi iz vode i ocediti. Ovo potapanje ponovite dva do tri puta. Posle toga biljku uneti i smestiti u nešto tamniju zatvorenu prostoriju bez promaje. Ona tu neko vreme mora da ostane dok se ne užili. Potrebno je prskati svakog dana ustajalom mlakom vodom kako bi se održala vlažnost vazduha.

U stanu je najjednostavnije gajiti orhideje na prozorskoj dasci ili specijalno izgradjenom prozoru uz dovoljno svetlosti, bez promaje, gde se orhideje najlakše održavaju, i gde stalna potrebna toplota i vlaga orhideju osvežava. Leti se biljka iznosi napolje i kaci o drvo na svetlo mesto, zaklonjeno od jakog sunca, vetra i kiše. Najpogodnije su istocne verande gde biljke zagrejava jutarnje sunce. Orhideje se presadjuju svake trece ili cetvrte godine, naravno pošto precvetaju. Pri presadjivanju treba paziti da se ne povrede žile. Ako su žile prorasle mahovinu i obavile se oko korpice ili saksije, treba ih od posude pažljivo odvojiti. Pri tome se ne smeju kidati. Bolje je saksiju razbiti pa sve zajedno ponovo presaditi u novu posudu nego li povrediti žile. Prizemne orhideje u kojih koren ne visi u vazduhu zahtevaju cvrstu podlogu i više mineralnih soli u zemlji. Zato pored navedene mešavine zemlje gorskim orhidejama treba dodati jedan deo livadske zemlje i 15% peska. Sade se u obic;ne saksije na slican nacin kao gorske. Radi dobre drenaže na dno saksije se stavljaju crepcici od starih razlupanih saksija i potom sloj pripremljene zemlje. Biljku treba pažljivo usaditi i odozdo zemlju pokriti barskom mahovinom. Zalivanje se vrši vrlo pažljivo. Leti, kad su biljke u vegetaciji treba ih dobro zalivati icešce vodom prskati. Spoljna mahovina visecih gorskih orhideja mora se orošavati toliko da se i zemlja nakvasi. To ih osvežava. Prizemnim orhidejama voda se sipa lagano pored ivice saksije tako da vlaga postepeno pridolazi žilicama. U vreme zalivanja cela saksija može se staviti do ruba ivice u mlaku vodu da bi se zemlja i odozdo dobro nakvasila. Orhideje takodje treba svakih 15 dana prihranjivati rastvorom prirodnih ili veštackih djubriva. Preko zime biljka se zaliva svake druge ili trece nedelje. Prskati se mora svakog dana jednom, dva ili tri puta što naravno zavisi od sobne toplote, tj. u hladnoj prostoriji redje a u toplijoj prostoriji cešce. Prskanje (orošavanje) bijke je veoma potrebno i korisno kako za vreme vegetacije tako i za vreme mirovanja. Stvaranje vlažnog vazduha sprecava smežuravanje krtolica i sušenje sitnih žilica, a za vreme porasta oštecuju se mladi izdanci i pupoljci od suvog vazduha



Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   Uto Maj 05, 2009 12:05 am

Ljiljan


www.svetbiljaka.com/slike/bastensko/stargazer.jpg
Ova grupa biljaka sastoji se od 80-90 razliCitih vrsta lukovica, koje su u principu izdržljive. Vode poreklo uglavnom iz Evrope, Kine i Japana u zavisnosti od vrste. Pravi ljiljani dolaze iz grupe Liliaceae, dok ostale biljke koje u svom nazivu imaju rec "ljiljan" nisu pravi predstavnici ove biljke (npr. plameni ljiljan i sl.). Ljiljani potiču sa umerenih i šumskih podruCja severne hemisfere, stoga ne vole suvo vreme, i vrucinu. Iz tog razloga uglavnom se sade pored drvec;a, žbunja i drugih biljaka koje ce zaklanjati njihovo korenje. Ljiljani vole tzv.hladne noge, to znaci da iako vole sunce i suncano mesto, korenje im mora biti zaklonjeno. Iz tog razloga sade se uz druge biljke kojece im to omoguciti (najbolje su se pokazali odredjeni pokrivaci tla). Ljiljani nam dolaze u najrazlicitijim bojama i oblicima, i mogu se gajiti kako unutra kao kucna biljka tako i kao baštenska biljka, naravno u zavisnosti od sorte. Neki opet, imaju sasvim odredjene zahteve u pogledu sastava zemljišta, temperature, vlage, dok su drugi veoma skromnih zahteva. U zavisnosti od varijeteta ljiljani pocinju sa cvatom vec sredinom prolec;a, pa sve do ranih jesenjih dana. Vecina ljiljana služe kao odlican rezani cvet, jer svaki cvet u proseku traje 8 dana kada se biljka odsece. Kako god, ako unosite ljiljane u kucu odnosno kada ih secete, ostavite što više stabljike i lišca na biljci jer to osigurava život i hranu lukovici, i samo takocete imati ljiljane i sledece godine.

Ljiljani se dele na nekoliko razlicitih grupa-tipova i to:Azijski hibridi:


Orijentalni hibridi:


Trubasti hibridi:


Autohtone vrste:

Nama najpoznatiji, i najrašireniji. Poznati su po svojim jarkim bojama. Cvetovi precnika oko 15cm otvaraju se u rano leto. Otporni su na ekstremne vremenske uslove kao i na bolesti i štetocine.


Po meni, grupa najlepših ljiljana. Pored izuzetne boje krasi ih i jak, opojan miris. Cvetovi su dosta krupniji nego kod azijskih. Osetljiviji su na mraz i odredjene štetocine. Zimi im je potrebno obezbediti zaštitu od mraza.


Ime su dobili zbog oblika cveta, koji podseca na trubu. Zovu ih još i "kraljevski ljiljani". Cveta sredinom leta i poseduje specifian jak miris. Javlja se svega u nekoliko boja, ali to nadoknadjuje svojom pojavom i mirisom.


Ovo je dosta brojna grupa ljiljana, sa najrazlicitijim predstavnicima. Najpoznatiji su Lilium Candidum (Madona ljiljan ili "krin"Wink, Lilium Bosniacum i sl.
VRSTE LJILJANA :

• azijski

• orijentalni

• trubasti

• autohtona vrsta

SADNJA :

Ljiljani se sade na jesen (kada i vecina lukovica), ali mogu i na prolece. Preporucuje se sadnja na jesen, odnosno pre mraza jer je mnogim vrstama neophodno odredjeno vreme hladjenja da bi cvali. Ljiljani vole lokaciju gde je z govorio), to se lako postice pomocu biljemlja vlažna i hladna ("hladne noge" o cemu sam vecaka-pokrivaca tla, ili sa malčem. Ako je moguce odaberite osuncano mesto, ali tako da baza biljke bude zašticena. Ljiljan takodje, ne voli vetrovite pozicije jer se lako lomi, takodje ga možete zatititi sadnjom uz druge biljke. Zemljište mora biti snabdeveno dobrom drenažom, jer su ljiljani jako osetljivi na mokru zemlju i nece preživeti takve uslove (jako lako trule). Zemlja mora biti prilagodjenja bar u dubini od 20-ak cm, što se lako postice dodavanjem organskih materija u zemlju. Mnogi svoje ljiljane (a da bi rešili problem sa drenažom, sade u podignutim kaskadama-terasama). Osnovno pravilo kod sadnje lukovica ljiljana tice se mesta sadnje i dubine. Dubina bi trebala biti 3x visina lukovice. Ovo je jako bitno, jer ljiljan razvija korenje na stablu. Ako se plitko posadi, ljiljan ce imati ometen korenov sistem. Ljiljani nic;u negde sredinom/krajem aprila.


ODRŽAVANJE:

U principu, ljiljani se lako održavaju u životu, ako se poštuju odredjena pravila. Osnovno pravilo je dobra drenaža i odgovarajuce mesto. Što se tice sastava zemljišta, ne postoje egzaktni podaci i oni variraju od vrste do vrste i karaktera gajenja. Jako je bitno da jednom posadjeni ljiljan ne bude premeštan dok god je to moguce (bar nekoliko godina) pošto voli stalno mesto.


RAZMNOŽAVANJE:

Razmnožavanje ljiljana može se vršiti na sve poznate nacine: semenom, deobom lukovice, pilicima, reznicama, margotiranjem, putem vazdušnih lukovica i sl. Poznavaocima biologije je poznat termin "vegetativnog razmnoavanja" kada dobijamo verodostojni primerak roditelja, to nije slucaj sa razmnožavanjem iz semena, jer se dobijaju vrste koje ne izgledaju kao roditelji. Tretman sa semenkama je manje-više standardni sa zahtevom za dobrom drenažom i odredjenom dozom vlage. U tom smislu, orijantalni ljiljani teže nicu, jer se prvo razvija podzemni deo biljke, dok se kod ostalih vrsta vecnakon 10 dana javlja klijanje. Semenke ljiljana nisu sve plodne, i seme se mora pažljivo odabrati (vidi se embrion unutar semenke-lici na mali koncic po sredini semena).

SADNJA:

Sadnja ljiljana vrši se u dubinu 15-ak cm (u zavisnosti od velicine lukovice) i sa razmacima oko 20-30 cm (zavisno od varijeteta). Ako su uslovi u pogledu zemljišta i vlage zadovoljeni ne bi trebalo imati problema sa njima. Ljiljani posebno lepo izgledaju posadjeni u trouglaste grupe koje cine isti varijateti. Djubrenje se vrši blagom NPK primenom (ja koristim 20-20-20) neposredno pre cvetanja, i nakon cvetanja samo toliko da se lukovice održe zdravim, prekasna aplikacija djubriva uzrokuje da lukovice budu mekane i da trule.

BOLESTI I ŠTETOCINE:

Mnoge bolesti i štetocine napadaju ovu kulturu. Medju gljivicnim oboljenima su BORTRITIS (primecuju se smedje fleke po listovima koje se šire, listovi trule i otpadaju. Spore bortritisa dospevaju unutar stabljike pa do lukovice što dovodi do propadanja biljke. Tretirati fungicidima u najranijim fazama bolesti. Bortritis se javlja u toplim i vlažnim uslovima). BAZNA TRULE (je gljivica koja napada ljiljan preko lukovice i korenovog sistema. Kada primetimo simptome obcno je vec kasno, stoga je potrebno preventivno tretiranje fungicidima. Potrebno je izvaditi lukovicu i odstraniti trule delove pre tretiranja. Razvoju ove bolesti pogoduje topla i vlažna klima.) PLAVA PLESAN (je zapravo penicilin koji se stvara na mestima mehanickih oštecenja a zbog toga to je ljiljan bogat šecerom. Tretman je spoljni i po potrebi.)
Virusna oboljena kod ljiljana su cesta pojava. Viruse po pravilu prenose biljne vaši i grinje. Tretmanom protiv ovih štetocina preventivno delujete i na virusna oboljenja.
Što se štetoina tice najveci problem predstavljaju puževi, koji prosto obožavaju da jedu lukovice ljiljana. I ostale štetocine su uglavnom standardna pojava u našim baštama, tako da svi umemo da se sa njima borimo.

Ljiljan je divna biljka koja ima sve karakteristike cveta (miris, oblik, boju, velicinu...) i jedno je od mojih omiljenih biljaka. Buduce vlasnike ove biljke pozivam da mi upute bilo kakva pitanja u vezi sa ;hobi-gajenjem ljiljana, rado cu im pomoci i odgovoriti.


Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: ❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE   

Nazad na vrh Ići dole
 
❀ CVEĆE /naše /tudje /svakakvo ......CVEĆE
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 20Idi na stranu : 1, 2, 3 ... 10 ... 20  Sledeći
 Similar topics
-
» Sobno cveće
» Sobno cvece
» Govor cveća

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: PRIRODA I ŽIVI SVET :: MAJKA PRIRODA I NJENI ODGOVORI :: BILJNI SVET-
Skoči na: