DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Božićni praznici i običaji

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Božićni praznici i običaji   Ned Jan 03, 2010 11:36 am

First topic message reminder :

Božićni praznici i običaji





Iako
je Vaskrs najveći hrišćanski praznik, praznik nad praznicima, kod Srba
se Božić i praznici vezani za njega najsvečanije proslavljaju i obiluju
našim lepim običajima, koji vreme od nekoliko nedelja oko Božića čine
najlepšim i najsvečanijim periodom u celoj kalendarskoj godini.
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista,
Sina Božijeg, Spasitelja sveta. Ta činjenica da je to praznik rađanja
novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva očinstva
i materinstva, ukrasio je kod Srba ovaj praznik najlepšim verskim
običajima i obredima. Svi ti običaji i obredi imaju jedan osnovni
smisao i svode se na jedan cilj: Umoliti Boga da sačuva i uveća
porodicu i imanje domaćina. Sve je to izraženo u kratkoj narodnoj
zdravici i molitvi o Božiću: "Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom
domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica,
neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!"










U ovom periodu su najvažniji sledeći praznici: Detinci, Materice, Oci,
Tucindan, Badnjidan, Božić. Za svaki od ovih dana i praznika vezani su
naši lepi običaji.

Detinci
U treću nedelju pred Božić slavi se ovaj praznik. Toga dana ujutru
rano, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, odrasli vežu svoju ili
tuđu decu. Za vezivanje se obično koristi: kaiš, gajtan ili običan
kanap, ili običan deblji konac. Obično se zavežu noge ili ruke, pa se
jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu. Vezivanje na Detince,
Materice i Oce, ima višestruku simvoliku. Prvo simvolizuje čvrste
porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim
prilikama. Drugo, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u
vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela,
lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a
posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde će se samo vrednovati ono šta
je čovek dobro u svom životu učinio.

Materice
U drugu nedelju pred Božić pada ovaj praznik. Ovo je najveći
hrišćanski praznik majki i žena. Toga dana deca porane i unapred
pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad
zavežu svoju majku, za noge, na isti način, kao što su njih majke
vezivale na Detince. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj
čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se
"dreši". Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše
poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.

Oci ili Očevi
Ovaj praznik se praznuje poslednje nedelje pred Božić. Toga
dana, isto kao na Materice, deca vezuju svoje očeve, a ovi im se
"dreše" poklonima, isto kao i majke.
Oci, Materice i Detinci su čisto porodični praznici i za taj dan
domaćice pripremaju svečani ručak na kome se okupi cela porodica. Ovi
praznici, i običaji vezani za njih, doprinose jačanju porodice, slozi u
njoj, razumevanju, poštovanju između dece i roditelja, starijih i
mlađih, što sve zajedno čini porodicu jakom i zdravom. A zna se, da je
porodica temelj jednoga društva države i crkve.

Tucindan
Na dva dana pred Božić, 5. januara, je Tucindan. Toga dana se kolje i
redi pečenica za Božić. Nekada se pečenica "tukla" ubijala krupicom
soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno
prase ili jagnje klalo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.
Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu "ne valja" tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva

Badnjidan
Dan uoči Božića, 6. januara, zove se Badnjidan. Naziv je dobio
po tome jer se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već
počinje Božićno slavlje. Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i
prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se
vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kući mese božićne kolače,
torte, pripremaju trpezu za Božić.

Šta je badnjak?
Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnjidan
ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se
preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi U kuću.

Kako se seče badnjak?
Pre izlaska sunca, na Badnjidan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi
u šumu da seče badnjak. Bira se obično mlad i prav cerić, ako nema
cerića, može i hrast. Stablo cerića treba da bude toliko, da ga domaćin
na ramenu može doneti kući. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se
okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i
sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak. Badnjak se seče
i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju,
badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Što sekira od tri puta ne
preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem (sukanjem). Taj lomljeni
deo na badnjaku zove se brada i poželjno je da bude na svakom badnjaku.
Vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju. Ne sme
se, dakle, zaustaviti na nekom drvetu. Iver od badnjaka se uzima i
stavlja među karlice, da kajmak bude debeo kao iver. Kad se badnjak
donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do
uveče.

Šta simboliše badnjak?
Badnjak simbolički predstavlja ono drvo, koje su pastiri
doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se
Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

Badnje veče
Badnje veče, praktično spaja Badnjidan i Božić. Zato se u našem narodu
kaže za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane da su kao
"Božić i Badnjidan". Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi
u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično
dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko
praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: "Dobro veče! Čestit
Božić i Badnje veče!" Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i
domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: "Dobro veče! Čestiti vi i
vaša pečenica!" Pečenica se unosi u sobu gde se obavlja večera na
Badnjidan i Božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su
ikone i kandilo.
Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri dela, veličine
da može da stane u šporet ili kakvu peć, unosi se u kuću. Isto se
govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na
ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili
peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta,
badnjak se stavlja kod pečenice.

Slama
Posle badnjaka u kuću se unosi slama. Prilikom unošenja slame domaćin i
domaćica govore i postupaju kao kad se unosio badnjak i pečenica Slama
se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera,
stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i
pijuču kao pilići. Slama simvolizuje onu slamu u pećini na kojoj se
Hristos rodio.
Večera uoči Božića
Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na
molitvu, otpevaju tropar "Roždestvo tvoje...", pomole se Bogu,
pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje
veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac,
sveža ili sušena riba i druga posna jela.

Božić
Najradosniji praznik među svim praznicima, kod Srba je Božić.
Praznuje se tri dana. Prvi dan Božića je uvek 7. januara. Na Božić
ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca
se iz pušaka i prangija i objavljuje se dolazak Božića i Božićnog
slavlja.
Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo, i odlaze u crkvu na
jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i
prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima: "Hristos se
rodi!" i otpozdravljaju: "Vaistinu se rodi!"
Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori sve od Božića do
Bogojavljenja. Kada domaćin dođe kući iz crkve, pozdravi sve ukućane sa
ovim radosnim božićnim pozdravom, i oni mu otpozdrave ljubeći se
međusobno i čestitajući jedni drugima praznik.

Položajnik
Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji
se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik,
i on se posebno dočekuje u kući, i zove se položajnik.
Položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i
odlazi kod šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peći, ranije na
ognjištu, džara vatru i govori zdravicu: "Koliko varnica, toliko
srećica, Koliko varnica toliko parica (novca) Koliko varnica toliko u
toru ovaca, Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, Koliko varnica,
toliko gusaka i piladi, A najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj".
Položajnik simvolički predstavlja one Mudrace koji su pratili zvezdu sa
Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga
posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je
čovek, koji na Božić, i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću.

Česnica
Rano ujutro na Božić, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču, koja
se zove česnica. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić,
odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog
kolača na Božić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već
postavljen Božićni ručak. Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu
plećku, glavu i deo od rebara. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali
sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda
nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Ukoliko neko zna peva
božićni tropar, a ako ne, čita se "Oče naš" naglas. Kad se molitva
završi pristupa se lomljenju česnice. Česnica se okreće kao slavski
kolač, preliva vinom i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova
koliko ima ukućana Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po
narodnom verovanju, biće srećan cele te godine. Kada se završi
lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za
trpezu.

Božićna pečenica
Prema narodnim običajima, jedna vrsta žrtve koja se prinosi
Bogu i vuče korene iz vremena verovanja pre hrišćanstva, a pominje se i
u starozavetnim knjigama. Poreklo je sigurno iz vremena mnogoboštva, a
Crkva je ovaj običaj prihvatila i blagoslovila, sa obrazloženjem da
pose Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jaka i mrsna hrana dobro
dođe.
Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i
priprema pečenu ćurku, gusku ili kokoš. Običaj vezan za klanje
pečenice, ostao je verovatno iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za
žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle
Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe,
pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.

Božić u urbanoj sredini
Postavlja se pitanje kako slaviti Božić danas, u izmenjenim uslovima
života, naročito u urbanim sredinama, gde nema ni vatre ni ognjišta,
šume, drveća i gde je nemoguće na visoke spratove podizati veliko drvo
i slamu. Srbi su Božić, isto kao i krsnu slavu, slavili u teškom ratnim
uslovima u rovu, na straži, na frontu, tim pre ga je lakše slaviti u
svetlim, prostranim, toplim i komfornim stanovima, u gradskim sredinama
Umesto velikog drveta u crkvi se uzme osvećena grančica badnjaka i
slame. Sve se to, zajedno sa pečenicom, uoči Božića unosi u kuću i
stavlja ispod slavske ikone na istočnom zidu stana ili kuće.
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
debilko
Pogrešila roda
avatar

Godina : 55
Location : Moskva
Datum upisa : 22.06.2009

PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Sub Jan 07, 2012 11:41 am

Zana ::
debilko ::
Ajde da sticajem okolnosti budem malo originalan jer nam slučajne prilike ovde dozvoljavaju pa da pozdravim sve članove i sa pozdravom.

Mir Božji - Bokssha se rodi


..ovo je degutantno..meni se ne svidja..ama bash nije prilika za ovako neshto..

Pa dobro,moraš istolerisati nas koji nismo baš toliki vernici ko ti ali ipak slavimo.Božić je pre svega svetovni praznik,a Hrist nam je pokazao pravi put i pravu vrlinu.Ja se trudim da svojim postupcima sledim primer koji nam je dao svojom žrtvom,ali ga zaista doživljavam kao Bogočoveka,nemam neki strah i mogu se uvek našaliti jer sam ubedjen da bi on bo presretan ako ga ljudi upravo doživljavaju tako a ne bogobojažljivo.

Ali ipak,evo Bokša ako mi da sliku, obećavam da neću uklanjati ikonu,ali će se na zidu naći mesto i za nju.










Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Sub Jan 07, 2012 11:41 am

Zana ::



..ovo je degutantno..meni se ne svidja..ama bash nije prilika za ovako neshto..

Bokssha ::




'vala... odoste vi u ...ko zna gde... Aj malo veselo...


Šali se debilko ...a gde je Boksha ,tu je svaki "mir "isključen (a i religijska "smernost " )

Moj klinac pohadja godinama pravoslavni katihizis , i prilično poznaje običajnu retoriku .Baš mi sestra javila ,da im je bio položajnik ,i da su "palili badnjak " Zet mi je baš bio dirnut (iako nije neki vernik ) a mali pacov je dobio adekvatan honorar. Prasence ćemo prupitati za zdravlje za koji sat...sve po običajima










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Bokssha
Princes of Darkness
Princes of Darkness
avatar

Godina : 30
Location : Beograd
Datum upisa : 22.04.2010

PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Sub Jan 07, 2012 11:45 am

Molim?! affraid Aj za mir...slazem se...ali

da li ima neko smerniji od mene? booored

Slazem se sa Debilkom.Svaka je na mestu.



Poslednji izmenio Bokssha dana Sub Jan 07, 2012 11:47 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://wheels.serbianforum.info/
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 44
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Sub Jan 07, 2012 11:46 am

debilko ::
E ja moram da se uključim na ovoj temi jer počinje sve jako da me nervira po netu.Priča se o običajnima za Božić i gugla se.Kao da se govori o Novoj godini na planeti kripton.

Da li je neko od vas imao dedu ili babu koji nije bio komunista i koji nisu prekidali da slave Božić - Moje babe ostale vernice do kraja zivota a dede bile aktivni komunisti!


Ja ga salvim ceo život,jedan deda u okolini Beograda,drugi u Vranju,baba jedna iz Šimanovaca,drga iz Pirota.I svi običaji su skoro isti.A onda neko posegne za nekom egzotičnošću i počinje opisivati po googlu stare običaje. Primetio sam da i u crkvi sveštenici pate od toga da pametuju i da kao navode stare običaje,koji ne postoje,jer sam ja godinama to slušao od svog dede,a on od svog pradede uzeo običaje.A to je već debelo zagaženo u XIX Vek.

Evo ja ću preneti ukratko iz prve ruke i to su običaji u Srbiji.Ostalo može biti lokalnog karaktera ali su to izuzeci koji čine ova pravila.

Badnji dan je post ceo dan,tek uveče za Badnju večeru ide riba.

Badnjak se u Srbiji uvek ložio u popodnevnik satima,kako bi ukućani bili zajedno na večeri.Badnja večera je značajna po tome,što posle nje prvi ko dođe u kuću je Plazanik.I to je najvažnija karakteristika Božićnih običaja, gde smo se mi kao deca bukvalno tukli.
Polaženici kreću posle 1 sat noću.

Božić je kućni praznik i čak se ni u crkvu taj dan u selu ne ide.

Uveče se formira sito i u njega ubacuju orasi,smokve,suve šljive i masa tih glposti,voće itd...
Fama je oko ribe na Badnje veče.To je takođe novokomponovano.U srpskim selima iskreno,svaki drugi čovek uopšte ne jede ribu.- Hahhaha,pravo zboris, al kao sto rece gore, ono ''lokalnog kraraktera'', moravski kraj je poznat po ''nocnom ribolovu'' pa uvek ima ribe! Procitah nesto, apropo toga kako narod, sto iz obicaja sto iz pomodarstva ponekad preteruje, narocito u gradovima pa kaze- gledam ovih dana ribarnice, pa se pitam, da l' je sutra Badnji ili sudnji dan?
Ujutru polaženik mora doći rano,malo prodžara vatra i ono "Kolko varnica toliko zdravlja,para i ostalih sranja"- lepo je procitati i takvo misljenje o novcu i sl..
Onda ukućani sa polaženikom obilaze oko kuće.Domaćin najstariji simolizuje petla,kukuriče,domaćiaca kokodače a svi ostali pijuču.Zatim se nahrane iz sita sa po malo žita životinje,a onda se sa praga puca iz puške. I da se ne lažemo,sva deca su tukla ko će da ugrabi da bude polaženik u kući gde ima puška jer su voleli da pucaju.
-ovo je i meni, kao detetu bilo najomiljneiji deo praznika.
Sledi ručak,pečenica obavezno prase i to celo pečeno,ne iz delova.Načinje polaženik sa čela.Glava tradicionalno ostaje ijede se za Srpsku novu godinu.

Trpeza je kupus ili sarma,pečenje,predjela tipa pihtije,pršuta,sir, zatim supa i to je to.Kolača nema već su neke štrudle i tako to.

Mesi se česnica a u nju se stavla dukat i zadržava ga ko ga dobije.-Veliki pozdrav za one sto su mesile odjutros!

Ne čisiti se a čak i kosti od pečenja se ostavljaju na stolu pod stolnjakom do trećeg dana.Čisti se treći dan.Taj treći dan je karakterističan što se Polaženik daruje od domaćina.

Na Božić se ne izlazi na ulicu osim dece koja su polaženici.- Na Bozic s nee skita, kazu u mom kraju.

Na Božić se ne pije kafa.- Ovaj obicaj postoji i u drugim krajevima sveta, recimo jerusalimska crkva..Kafa se pije samo kao ispracaj gosta, a ponajvise gorka za pokoj duse..

Za ručak se pravi i pogača koja se lomi.Pri tome domaćin svima prisutnima daje neku lovu.- Ovo sad me bas zainteresovalo. Nisam znala da je taj obicaj davanja novca, osim kod muslimana, prisutan i kod hriscana u vreme praznika. Zanimljivo.

To su običaji i nema dalje.Ostalo su pomodarstva i izmišljanja.
Neću da se hvalim,ali me je prošle godine paroh zvao da pita da li se sećam pošto zna da sam ga slavio kao dete stalno,nisam prekidao.On je tamo sa nekima sporio oko nekih običaja i zvao da mu ja presudim i kažem kako je bilo po starim varijantama.

E sad.Problem je što se od uvek u gradu slavilo drugačije.Stan se ceo posipao slamom,badnjak i večera koja je do 12 bila posna,a posle 12 uveče mrsna.Upravo zbog toga i postoje varijante.Ali se znalo,da onaj ko živi u gradskoj sredini slavi na taj način.Uvek bilo.U crkvu se odlazilo u ponoć.Ali samo u gradu, tako da i danas rade samo gradske crkve.



Bravo za post debilko!










Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Sub Jan 07, 2012 11:49 am

debilko ::
Zana ::
debilko ::
Ajde da sticajem okolnosti budem malo originalan jer nam slučajne prilike ovde dozvoljavaju pa da pozdravim sve članove i sa pozdravom.

Mir Božji - Bokssha se rodi


..ovo je degutantno..meni se ne svidja..ama bash nije prilika za ovako neshto..

Pa dobro,moraš istolerisati nas koji nismo baš toliki vernici ko ti ali ipak slavimo.Božić je pre svega svetovni praznik,a Hrist nam je pokazao pravi put i pravu vrlinu.Ja se trudim da svojim postupcima sledim primer koji nam je dao svojom žrtvom,ali ga zaista doživljavam kao Bogočoveka,nemam neki strah i mogu se uvek našaliti jer sam ubedjen da bi on bo presretan ako ga ljudi upravo doživljavaju tako a ne bogobojažljivo.

Ali ipak,evo Bokša ako mi da sliku, obećavam da neću uklanjati ikonu,ali će se na zidu naći mesto i za nju.
debiloko izvini,nisam htela da te prozovem a josh manje da tvrdim kako sam veci vernik od tebe..samo sam ragovala impulsivno..izvini josh jednom,jednostavno nisam nauchila sa tim da se shalim..sve ok? ziveli1
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Sub Jan 07, 2012 11:53 am

Jako volim pročitati da se na kraju ipak ljudski razumemo -pa imali dijametralno različito mišljenje o temi .Nismo svi isti ,neko je uvredljiv,neko voli da "lane" , neko je opet........ali smo svi rabovi božiji u njegovoj šarenoj bašti,i dovoljno je da poštujemo osnovne hrišćanske (i gradjanske ) vrednosti pa da nema "zle krvi" ,i da se prihvatamo takvi kakve nas Bog dao.
Bravo za sve .










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Bokssha
Princes of Darkness
Princes of Darkness
avatar

Godina : 30
Location : Beograd
Datum upisa : 22.04.2010

PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Sub Jan 07, 2012 11:55 am



Meni ste svi ljudi... na prvom mestu...
Iako nisam vernik , volim da slavim sa voljenima sve praznike...

I tu naravno mora biti mesta i za salu... ererere

I da... ja sam danas dobila parce kolaca sa dukatom... treci put zaredom... lol!
Nazad na vrh Ići dole
http://wheels.serbianforum.info/
debilko
Pogrešila roda
avatar

Godina : 55
Location : Moskva
Datum upisa : 22.06.2009

PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Sub Jan 07, 2012 11:59 am

Zana,ne odnosi se na tebe,sory,ali mislim da su upravo kumunisiti napravili malu famu kao da moraš biti ozbiljan u crkvi i to.
Veruj,deca su u crkvenim dvorištima razbijala prozore jer su igrala fudbal a sveštenik ih jurio,i to u doba kada su svi išli u crkve i svi slavili,bez izuzetka.
ALi za njih je crkva bila jedna normalna i narodna institucija gde nisu imali strah,gde su po nekad i opsovali pa ih sveštenik blago prekori.Sve je za ljude.










Nazad na vrh Ići dole
debilko
Pogrešila roda
avatar

Godina : 55
Location : Moskva
Datum upisa : 22.06.2009

PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Sub Jan 07, 2012 12:00 pm

Bokssha ::


Meni ste svi ljudi... na prvom mestu...
Iako nisam vernik , volim da slavim sa voljenima sve praznike...

I tu naravno mora biti mesta i za salu... ererere

I da... ja sam danas dobila parce kolaca sa dukatom... treci put zaredom... lol!
Ej ako slučajno kriziraš,poslaću ti na pp koje zlatare rade danas. :smile santa : :smile santa :










Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Sub Jan 07, 2012 12:03 pm











Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Sub Jan 07, 2012 12:12 pm

debilko ::
Zana,ne odnosi se na tebe,sory,ali mislim da su upravo kumunisiti napravili malu famu kao da moraš biti ozbiljan u crkvi i to.
Veruj,deca su u crkvenim dvorištima razbijala prozore jer su igrala fudbal a sveštenik ih jurio,i to u doba kada su svi išli u crkve i svi slavili,bez izuzetka.
ALi za njih je crkva bila jedna normalna i narodna institucija gde nisu imali strah,gde su po nekad i opsovali pa ih sveštenik blago prekori.Sve je za ljude.
..ma jok,mene je deda po ocu to nauchio,bio je pravoslavni sveshtenik..ali si u pravu..ti si se shalio a ja ko obad..sorry
Nazad na vrh Ići dole
nezaborav

avatar

Godina : 59
Location : između užurbanih koraka i slučajnih susreta
Humor : produhovljeno realan i otmeno uzvišen
Datum upisa : 20.04.2011

PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Sub Jan 07, 2012 1:12 pm

Mir Božji,Hristos se rodi! :heart1:

U zdravlju,ljubavi, sreći i radosti da ga proslavimo! ruza
:141545:
ruza
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Sub Jan 07, 2012 4:17 pm

sonia ::
Veliki pozdrav za one sto su mesile odjutros!

55555


Žuća
Pokojni Žuća, Bog da mu dušu prosti, krsti se bio je znan kao seoski kicoš.
Večiti neženja, kocoš i lola do sudnjeg dana.:mafiav6:
A znao je i umeo da ceni lepotinju seoskih snajki. I retko šta da bi mu promaklo.

Ali, ne lezi vraže... strefi i Žuću zla sudba.
Dođe nova komšika, čak iz trećeg sela. I tamo se pročulo za Žućinu boljku, al snajka drčna.
Ne brenuje ič.
Okreni, obrni... al Žući se ne da. Ni da priđe.

Veselnik se skoro pogubio. Prolaze godine a sad se ko za inat i selo zaverilo. Gde god Žuća na igranku il seelo a manguparija ga podbada.
Okuražile se i snaše... pa se i one sašaptavaju. Prop'o Žuća! coni

Negde o Petrovd'ne udžgarila jara, crveno je slovo pa se selo utišalo pred vašar. I preslava je. Gurbeti se već učadorili u topolnjaku kraj vašarišta i štimuju instrumente a čergari zaređali da olejišu kotlove, vračaju i drpaju seoske koke.

Izvalio se Žuća pod lipovim ladom, gricka slmačicu i nešto pljucka na komšiluk. slamka
Stisla neka žega, svukud. Uspalio se pa ni japad bujadi ne pomaže.
I koke se nešto usplahirile… ko da i’ nešto spopalo. Vrag bi ga znao.
Kad, eto čerge: cigančići na trešnju, brka iza kočaka, kljuse u detelinu a vračara pred domaćina.
- Sretan bio gazdo sa slaninom! Sudbu da ti kažem… i ništa da ne lažem.

Trgnu se Žuća, dofati ceo kaiš sapunjare… i satljik brlje pride.
Gatara vadi lulu, ciga nazdravlja, musavi se prosrali a kljuse pase li pase “smiljkicu”.
- O gazdo… sveg berićeta ćeš imati… al sreće nemaš. Na čini si nagazio…

Dosipa Žuća “mučenicu” i ne žali dok ne obali goste s nogu.
Jošte im pomože da upregnu već nabreklo kljuse i da se potovare. Treba se uspeti na Žućak da pukne vidik na džadu.
Na polasku pripreti gatari - kako meni istinu kazala tako i tebi kljuse poživelo.

Da l’ od viška deteline, pretovarene čerge il teške kletve tek na pola strane kljuse pade.
Cigani u lelek a gatara usplahirena pred Žuću - da skine kletvu!
I pade pogodba.
Istrlja Žuća cigansko kljuse pa se pridiže… a gatara ode po zadatku u komšiluk pa pred snajku.

- Gazdarice, svega imadeš al dece i sreće nemaš. Već, za Božić… kad jutru kreneš na vodu za česnicu da zamesiš, prvi muškarac kojeg strefiš… taj ti je suđen.

I odoše cigani.
I bi vašar. I opet u kolu Žuća zalud zapliće. Ni da ga ždrakne komšika.
I propade još jedno leto... i jesen vazda sumorna.

Kad o Božiću - stisko mraz… puca cerić a Žuća se pre poja petlova mrzne u jendeku.
Prti komšika pa rumenilom žari po snegu. Ne oseća obranicu.
- Hristos se rodi, cvrkuće po mrazu.
A Žuća natuko šubaru na čelo pa bi da prođe jetkim – Vaistinu!
- Stan bre… kud se žuriš?
- Eto... nece ni karta poštenog čo’eka. Puk’o na dami.

I tako... reč po reč a ruke se zgrejaše. I šubara se podiže a marama zategnu.
Iste godine rodi se pljunuti komšija pa jopet.
I nasta graja... al ne manišu ni Žuća ni komšika.
I sviknuše svi, pa selo zaćuta.
Dečurlija nemirna pa i tarabe na međi razgradiše.

Samo se Žuća nešto trgo i nije se dao više prepoznati.
Nije se ženio al je kocku batalio.
I svakog Božića je sviračku bandu častio.
I kad lumpuje umeo bi da štapom ošine po astalu – post Ti tvoj.

I pominje se o Božiću - paz’ Te kad vodu za česnicu zavatate.
Od sudbe se pobeći ne može!


I tako TO i tako TE stvari, što bi reko Žuća.












Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 44
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Sub Jan 07, 2012 5:54 pm

cojle ::
bio je znan kao seoski kicoš.
.

Kad o Božiću - stisko mraz… puca cerić a Žuća se pre poja petlova mrzne u jendeku.
Prti komšika pa rumenilom žari po snegu. Ne oseća obranicu.
- Hristos se rodi, cvrkuće po mrazu.
A Žuća natuko šubaru na čelo pa bi da prođe jetkim – Vaistinu!
- Stan bre… kud se žuriš?
- Eto... nece ni karta poštenog čo’eka. Puk’o na dami.


.........................................................

I tako... reč po reč a ruke se zgrejaše. I šubara se podiže a marama zategnu.


...............................................................................


I svakog Božića je sviračku bandu častio.
I kad lumpuje umeo bi da štapom ošine po astalu – post Ti tvoj.


I pominje se o Božiću - paz’ Te kad vodu za česnicu zavatate.
Od sudbe se pobeći ne može!


I tako TO i tako TE stvari, što bi reko Žuća.





Post ti tvoj Sta ovo bi?










Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Sub Jan 07, 2012 6:01 pm

sonia ::

Post ti tvoj.
Sta ovo bi?

I tako TO i tako TE stvari, što bi reko Žuća.

Samo da ne cvelja gatare. smehsmeh











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 44
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Sub Jan 07, 2012 6:42 pm

cojle ::


I tako TO i tako TE stvari, što bi reko Žuća.

Samo da ne cvelja gatare. smehsmeh


I pade pogodba.Odma' po magare.











Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Sub Jan 07, 2012 10:18 pm





-----------
Ovo su (najblaži )prizori sa današnjeg tradicionalnog lomljenja božićne česnice u Beogradu . Organizatori zadovoljni -nije bilo većih incidenata ??? (aluzija na opštu otimačinu i stampedo ,i tuču ,što smo gledali predhodnih godina )
Sad su stavljene ograde ,iznajmljeno obezbedjenje i bila je prisutna policija -pa eto ,nije bilo "većih incidenata " )
Gradjani sa decom koji su davali intervju za novine -listom su rekli da deca nisu mogla ni prići -od odraslih i penzionera ?
Pa ipak je sramota šta se uradi od jednog lepog običaja . Da se ja pitam -lepo bih ogradio -i unutra pustio samo decu ...recimo do nekih 12 godina . To je ipak za njih prevashodno ,a ne za rulju koja gazi sve pred sobom.Imaš kuću ,pa tamo lomi -a ovde pusti decu da se raduju . Sramota .Niko nije toliko gladan ,da je ovo potrebno .
Uz česnicu ,deljeno je i više stotina komada peciva poznatijih kao "cvet" (otprilike, kao pet zemički slepljeno u jedno ) I jedan matori kreten ,u bundi -nosi 7 komada ,snimatelj izbrojao .Oteo čovek,pa nosi plen .
Ružno breeeeee........










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Ned Jan 08, 2012 10:51 am

Srbima u Kaliforniji dozvoljeno da pucaju za Božić, Amerikanci oduševljeni

MBS, DN | 08. 01. 2012. - 10:35h
| Foto: KCRA.com |

Srbima u kalifornijskom gradiću Džekson juče
je bilo dozvoljeno da na ulicama pucaju iz puški dvocevki i sačmarica u
vazduh kako bi obeležili Božić po julijanskom kalendaru.

Kako je javila televizija KCRA iz Sakramenta, glavnog grada države
Kalifornija, reč je o "jedinstvenom načinu na koji Srpska pravoslavna
crkva donosi praznike".

- Dok je većina nas zapakovala božićne dekoracije, Srbi slave uz prasak - kaže spiker.

Televizijski prilog počinje snimcima pitomog božićnog bogosluženja u Crkvi Svetog Save u Džeksonu,
gradiću od oko 4.500 stanovnika u okrugu Amador. To je najstarija
srpska pravoslavna crkva u Severnoj Americi, sagrađena 1894. godine.

TV prilog počinje snimcima bogosluženja u Crkvi Svetog Save u Džeksonu

Dinamika se zatim drastično menja: kamera nas vodi na ulice Džeksona,
kojima se kolona Srba u džipovima i "pikap" kombijima vozi do centra
grada, gde počinje "prangijanje".

Kolona Srba u džipovima i kombijima ide ka centru grada

Dvadesetak Srba sa puškama dvocevkama i sačmaricama nekoliko minuta
puca u vazduh, dovoljno da zadimi centar malenog Džeksona. Američki
novinar navodi da je reč o slavlju, ali i tradiciji koja odaje počast
prošlosti.

Zadimili: Srbi na ulicama Džeksona proslavljaju Božić po julijanskom kalendaru

- Pre nego što su Srbi emigrirali ovde, pucali su iz svojih pušaka da
bi obavestili komšije da dolaze na piće i zakusku - objašnjava Bo
Gilman, meštanin Džeksona koji danas vodi firmu za osiguranje koju je
njegov deda, Srbin Neđo Vuković, osnovao 1951. godine.

Bo Gilman, lokalni biznismen srpskog porekla, objašnjava srpske običaje

Iako mi u Srbiji u prvi mah to ne bi pomislili, većina meštana
Džeksona, "bili oni Srbi ili ne, izgleda da uživaju u larmi", nastavlja
reporter televizije KCRA.

Amerikancima se dopada pucnjava, "bili oni Srbi ili ne", navodi kalifornijska TV stanica

- To je sjajna tradicija! Čak i ako niste Sloven - kaže kroz široki osmeh jedna od prolaznica.

Spiker na kraju priloga smiruje gledaoce koje je možda uznemirio
prizor naoružanih muškaraca koji pucaju iz vatrenog oružja nasred ulice.

- Verovatno se pitate da li je policija u Džeksonu dozvolila ovu
pucnjavu? A odgovor je: da, pucalo se ćorcima i malo se zabavilo - kaže
spiker Galstan Dart.

Na ovom linku možete da pogledate kako je sve to izgledalo juče u Džeksonu










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Ned Jan 08, 2012 3:03 pm

..naravno Bozic bez praseta je nezamislv..ae ali obichaj je da se glava od tog praseta ostavi za mali Bozic ili Srpsku novu godinu,tj.za 14. januar
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 44
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Ned Nov 25, 2012 10:51 pm

Ovde vec poceli da mese pepperkake. U Bergenu je vec tradicija da se pravi gradic od ovih kolaca. Deca ih najvise vole, svugde ih ima da se kupe, ali svi uzivaju d aih prave.



http://www.visitbergen.no/10-pepperkakebyen.htm















Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 58
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Ned Nov 25, 2012 11:18 pm

Ovo je Sonja bas lijepo,i ja bi kao baba uzivala u tome...volim Bozicne markete,prigusena svjetla,ukrase....ih










.
zvezda 1 zvezda 1 zvezda 1
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 44
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Pon Dec 24, 2012 11:32 pm

Mi proslavismo Badnje vece. Pili kafu i sluzili se kolacima popodne, onda isli su oko jelke ( ja sam slikala), otvarali smo poklone, i na kraju vecerali...Samo meni nije jasno, oni na Badnji dan jedu prasteinu, a na Prvi Bozic ribu Sve u svemu, sabajle slavimo Bozic










Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 44
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Sub Jan 05, 2013 8:42 pm





Amaaan!










Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 44
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Pon Jan 07, 2013 10:12 pm

Od sinoc mi stizu sms sa raznih strana.. Cestitaju Bozic..I sama isto radim.. Ljudi se raduju, Hristos se rodi!... Kako je lepo imati prijatelje razlicitih nacionalnosti i vera... Danas sam obisla ''parohiju'' i opet videla, ljudi se raduju Bozicu. Svugde razdraganost!











Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 44
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   Uto Jan 06, 2015 5:56 pm




Prijatno Badnje vece svima koji proslavljaju...
Najvise sam volela daza Badnje vece budem kod bake, po mami...Ona je to,bas onako, starinski...
A prerano je otisla...










Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Božićni praznici i običaji   

Nazad na vrh Ići dole
 
Božićni praznici i običaji
Nazad na vrh 
Strana 2 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
 Similar topics
-
» Religije sveta
» vratice se rode

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: ĆASKAONICA /DEBATNI KLUB :: ČESTITKE I POZDRAVI *PRAZNICI*PROSLAVE *SVETKOVINE * :: VERSKI I DRUGI PRAZNICI-
Skoči na: