DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Beograd

Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Una

avatar

Location : Belgrade
Datum upisa : 10.05.2009

PočaljiNaslov: Beograd   Sub Jan 02, 2010 3:20 pm

Nakon milenijumskog procvata i mističnog nestanka na daleko čuvene
vinčanske kulture, o Beogradu starog veka se nije mnogo govorilo. U tim
burnim vremenima smenjivale su se u njemu vojske i njihovi manje ili
više slavni vladari, mnogi doseljenici, putnici namernici i vidovnjaci.
Prave obrise „metropole“ ponovo dobija tek tokom prva četiri veka naše
ere, kada u okviru Rimskog carstva postaje atraktivna lokacija za život.

Temelje Singidunuma ili „okruglog grada“ postavilo je u 3.veku p.n.e. keltsko pleme Skordisci, čije su nekropole i umetnički predmeti pronađeni na Karaburmi.
Najpre je sagrađeno kameno utvrđenje, legijski logor -
kastrum, oko koga su se, naseljavale porodice vojnika, trgovci i
zanatlije, koje su vojni logor snabdevali potrepštinama. Tako je
nastalo civilno naselje, građeno po uzoru na Rim sa sve širokim ulicama
ukrštenim pod pravim uglom, vodovodom i kanalizacijom.
- Singidunum je mali grad, koji je u poređenju sa čuvenim rimskim gradovima pre bio varošica sa tri puta više vojnika nego običnih građana. U utvrđenom prostoru sa ulicama i kanalima, barakama-spavaonicama i
„generalštabom“, bilo je smešteno oko pet, šest hiljada vojnika i
legat, po činu jednak otprilike današnjem generalu. Logor se širio do
današnje Rajićeve ulice, gde je bio njegov centralni ulaz, a na
prostoru Donjeg grada nalazilo se civilno naselje sastavljeno od
doseljenika iz svih delova imperije - objašnjava Stefan Pop Lazić iz
Arheološkog instituta.
Protezala se ta svojevrsna metropola od oko
8.000 stanovnika preko Beogradske tvrđave, Obilićevog i Kosančićevog
venca, dela Dorćola i Trga Republike, pa sve do Bulevara kralja
Aleksandra. Ulice Kneza Mihaila, Uzun Mirkova, Dušanova i Kralja Petra
I ostale su u istom položaju kao i u rimsko vreme, a Bulevar je bio
glavni put za Viminacijum, gradić u blizini Požarevca. Odatle se preko
sadašnjeg Pionirskog parka i Taša nastavljalo rimsko groblje.
Tu su
i pronađene mnoge nadgrobne ploče, a oko 270 rimskih grobova se čuva u
Institutu za arheologiju. Plodno zemljište Voždovca, Čukarice i Senjaka
poklanjano je penzionisanim vojnicima, dok su današnji Mali Mokri Lug,
Ritopek i Grocka bili važna vojna utvrđenja.
Singidunum je imao
status slobodnog rimskog grada sa sve skupštinom na kojoj se odlučivalo
o najbitnijim pitanjima vezanim za gradski život. Za razliku od čuvenih
rimskuh gradova, najverovatnije nije imao amfiteatar, prostor za
pozorišne i gladijatorske igre, te arheolozi smatraju da su se velike
manifestacije odvijale na glavnom trgu.
- Glavni trg Singidunuma,
stecište veoma aktivnog društvenog života u to vreme, bio je verovatno
na mestu današnje Narodne banke u Kralja Petra. Tu smo pronašli niz
žrtvenika i spomenika božanstvima koji su obično krasili rimske trgove
- kaže Pop Lazić.
Sa centralnog trga, gde je bio smešten čuveni
rimski forum sa gradskim većem i upravnim zgradama, širile su se dve
glavne ulice duž današnje Vasine i Knez Mihailove. Tu su se nalazile
brojne tržnice i stambene zgrade. Na Platou kod Kapetan Mišinog zdanja
na Studentskom trgu bilo je veliko javno kupatilo sa toplom i hladnom
vodom, svlačionicom, prostorijom za masažu, a moguće i vežbalištem.
Kosančićev venac krasila je jedna od najlepših vila Singidunuma.
Dekorisana freskama i mozaicima tipičan je primer izgleda kuća uglednih
i imućnih ljudi Singidunuma. Zapanjuje i podatak da su neke od njih
imale čak i podno grejanje.
- Sistem podnog grejanja se sastojao iz
dva podna sloja između kojih je strujao topao vazduh. U posebnoj
prostoriji postojala je ogromna peć i sistem pumpi koje su omogućavale
protok toplog vazduha kroz pod. Ovakvi su sistemi grejanja u jednom
periodu bili rasprostranjeni u rimskim gradovima, što možda zvuči
iznenađujuće obzirom da je većina sadašnjeg Beograda dobilo toplu vodu
tek 2002. godine. Dedinje i neka periferna naselja i dalje nemaju
razvijen kanalizacioni sistem - tvrdi Pop Lazić.
Ostaci slavnog
rimskog grada sada se mogu videti samo na mestu nekadašnje Narodne
biblioteke na Kosančićevom vencu, kao i u Rimskoj dvorani Biblioteke
grada. Delovi logorskog bedema i jedne od kula osmatračnica i dalje
stoje u blizini Zindan i Leopoldove kapije.
- Na Savskoj padini, na
našu veliku žalost, nisu nikada vršena veća istraživanja, a smatra se
da se baš na tom mestu krije najstariji sloj Beograda - zaključuje Pop
Lazić.
Trgovci i kafandžije
„Rimski Beograđani“ najrađe su bili
trgovci, kao unosno zanimanje pokazalo se i držanje kafana, a mnogi su,
zbog velikih potreba vojnika, gajili povrće i voće i bavili se
stočarstvom. Ulice Tadeuša Košćuška i Jovanova vrvele su od zanatlija.
Pronađene antičke peći svedoče da se upravo ovde krajem trećeg veka,
osim kožarskih i radionica za pravljenje dekorativnih predmeta od
kostiju, nalazila i radionica za proizvodnju posuđa.
Nazad na vrh Ići dole
Una

avatar

Location : Belgrade
Datum upisa : 10.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Sub Jan 02, 2010 3:24 pm

Spomenik Neznanom junaku, Avala

Nazad na vrh Ići dole
dejan

avatar

Godina : 39
Location : Beograd
Humor : :)))))
Datum upisa : 16.11.2009

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Sub Jan 02, 2010 3:29 pm

Nazad na vrh Ići dole
njushkalo_
Glavni opservator
avatar

Location : daleko od tebe
Datum upisa : 27.12.2007

PočaljiNaslov: Par ( a možda i nepar) slika sa Avalskog Tornja    Čet Sep 09, 2010 11:05 pm










Nazad na vrh Ići dole
Klosarka
Dama ispod mosta
avatar

Location : Planeth Earth
Humor : Ako se namesti...
Datum upisa : 06.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Ned Sep 12, 2010 10:56 pm



Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Čet Jun 02, 2011 12:47 pm






Gradska slava - Spasovdan





Istoričari
religije i etnolozi se slažu da je Slava, odnosno Krsno ime, čak više
srpska, nacionalna, nego verska institucija. U porodični život Srba
uvedena je u XIII veku.
Od kada je despot Stefan Lazarević 1403. godine dao Beogradu status prestonice, u čast obnove i napretka, grad je kao svoju slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan.
Ova stara zavetna Slava simbolično ukazuje na uzdizanje - vaznesenje
Grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost. Ona predstavlja
izraz duševne i moralne snage naroda prekaljenog u slavnoj prošlosti,
postojanog u sadašnjosti i ponositog pred budućnošću. Pod pritiskom
mnogih neprijatelja i velikih društvenih promena, praznovanje gradske
Slave je povremeno prekidano, ali i obnavljano, izdržavši tako najtežu
probu vrednosti - probu vremena.

Praznik Vaznesenja Gospodnjeg, ili kako je u narodu uobičajeno, Spasovdan, jedan je od deset praznika posvećenih Hristu. Vaznesenje spada u pokretne praznike - uvek pada u četvrtak, četrdeset dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.
Po hrišćanskom učenju, posle Vaskrsenja, Hristos je boravio na zemlji
sa učenicima četrdeset dana, javljajući im se, učeći ih i, naročito,
učvršćujući im veru posle Golgote i raspeća. Sam čin Vaznesenja zbio se u
Vitaniji, selu na istočnoj padini Maslinske gore, udaljenom dva
kilometra od Jerusalima, na putu za Jerihon. Toga dana se završio
Hristov boravak na zemlji, radi spasenja i iskupljenja ljudskog roda.
Hristos se pred apostolima, blagosiljajući ih, vazneo na nebo i seo sa
desne strane Boga Oca. Posle toga se apostolima vratila njihova vera,
radost i hrabrost.
Koliki
su značaj Srbi pridavali ovom prazniku, vidi se i po tome, što je
najveći istorijsko-pravni dokument srpske sredenjevekovne države, čuveni
Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349. godine, a dopunjen
takođe na Spasovdan, 1354. godine. Na proslavi Spasovdana, 1939. godine,
grad Beograd je odlikovan najvišim ratnim odlikovanjem - Karađorđevom
zvezdom sa mačevima IV stepena. Vredno je pomenuti da je Vaznesenska crkva,
sagrađena kao gradska 1863. godine, sačuvala originalni barjak Uprave
grada Beograda. Na barjaku od crvenog brokata, sa jedne strane je ikona
Vaznesenja Gospodnjeg i, slovima od zlatnih niti, natpis: Opština grada Beograda 1938. a sa druge strane, ikona Svete Petke i poruka: Ko krsno ime slavi - onom i pomaže. Iz ove crkve, koja čuva gradsku Slavu, 1992. godine ponovo je krenula litija kojoj je načalstvovao Njegova svetost Patrijarh Pavle.
Litija ima ustaljenu trasu beogradskim ulicama,
simbolično zatvarajući krug u dvorištu Vaznesenske crkve. Prvo stajanje,
za molitve za zdravlje Beograđana, litija ima kod Terazijske česme
(izvor umesto zapisa koji je bio na mestu sadašnje Srpske akademije
nauka). Drugo stajanje je kod Saborne crkve, za molitve za poštedu od
stradanja, mir i napredak. Treće stajanje, za molitve za pokoj duša svim
palim junacima Beograda je u dvorištu Vaznesenske crkve ispred
granitnog Krsta. Takođe, interesantno je da grad ima i zaštitnicu, Presvetu Bogorodicu, kojoj je despot Stefan Lazarević posvetio Beograd.







Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Čet Avg 11, 2011 9:11 am

Tajne Beograda – Istorija pored koje šetamo

Za mnoge stanovnike Beograda, Kalemegdan je jedan o najlepših gradskih parkova u kome se može prošetati, popiti kafa i videti zalazak (ili možda izlazak) sunca u posebnom društvu. Broj sećanja koje tvrđava u sebi čuva uzimamo zdravo za gotovo, nesvesni zanimljivih priča koje u sebi kriju. Malo je tvrđava u svetu koje se mogu pohvaliti da u krugu svojih zidina imaju Vojni i Prirodnjački muzej, Zoološki vrt, umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Kulu Nebojšu, grobnicu narodnih heroja… Širom tvrđave nalaze se biste znamenitih Srba, većinom zaboravljenih od građana današnje Srbije, iako su svoje životno delo posvetili njenoj budućnosti. Svaka kapija priča svoju priču, o carevima u čiju slavu je podignuta, junacima koji su uz pesmu umirali na njhovim grudobranima ili ljubavima kojima je na puta stajalo njihovo debelo drvo i kaljeni čelik. Mnogo bi vremena i papira trebalo da se piše o svakom kutku tvrđava pored kojeg treba zastati, pa će ovde biti ispričana priča o samo njih pet, a ako vas ona dovoljno zainteresuje, biće vam zanimljivije da sami otkrijete druge tajne tvrđave.

Kula Nebojša





Priča o Kuli Nebojša u mnogo čemu je slična priči o Beogradu. Rušena je i podizana toliko puta da ih je teško i pobrojati. Istoričari se spore kada je prvi put podignuta kao i gde je tada stajala. Iz davnih i mračnih vremena doprla je priča o njenoj neustrašivosti, po kojoj je i dobila ime. Kula Nebojšu nije podigao Nebojša, niti je gospodario njenim zidinama, već naziv potiče od negacije glagola “bojati se”, govoreći da se kula ne boji nijednog neprijatelja i da je neosvojiva. Jedna od najstarijih legendi govori da je kula bila neosvojivi branik tvrđave dok je njom gospodario despot Stefan Lazarević. Posle dugih i teških borbi, kada su Turci konačno prodrli u grad i došli nadomak kule, ona se vinula u nebo i spustila u Donji grad, gde i danas stoji, ostajući van njihovog domašaja. Mnogo vekova kula je gospodarila nad beogradskim pristaništem i čuvala tvrđavu. Kada je pristanište izgubilo na značaju započinje mračna istorija kule. Ona postaje zloglasna tamnica o kojoj se govorilo sa šapatom, kao npr o londonskom Tower-u. U kuli su živote izgubili mnogi protivnici Turaka, revolucionari koje danas pamti samo hladan kamen njenih zidina. Sećanje na malobrojne sačuvano je do danas. Najpoznatija žrtva kule Nebojša je Riga od Fere, grčki rodoljub, pesnik, revolucionar, borac za slobodu. Oduševljen Francuskom revolucijom i Napolenom u kome je video donositelja naprednih ideja revolucije, Riga se posvetio radu na podizanju ustanka na Blakanu. Pisao je pesme koje su budile nacionalni ponos i raspaljivale revolucionarni žar. Na putu da se sastane sa Napoleonom izdan je od Austrijanaca i predat Turcima u Beogradu koji su ga ubrzo ubili u kuli Nebojša, plašeći se njegovih moćnih prijatelja među trurskim odmetnicima od sultana. Ostala je legenda da su njegove poslednje reči bile:

“Ja sam posejao bogato seme. Dolazi čas kad će moja zemlja brati slavno voće!”

Samo dve godine posle Rige, 1800, kula Nebojša odnosi život još jednog uticajnog čoveka. U mutnim danima, kada je postajalo jasno da je osobodilački srpski duh probuđen, u kuli je ubijen jedan od narodnih vođa, beograski mitropolit Metodije. Tokom ustanka, mnogi ugledni Srbi koji su dopali turskog zarobljeništva skončali su u njenim tamnicama. Kada je Beograd konačno pao u srpske ruke i kula ponovo došla pod vlast gospodara iz vremena iz legende kada je odbila da se preda Turcima, njen značaj počinje da opada i ona polako propada i tone u zaborav. Tek od skoro, najviše zahvaljujući grčkoj vladi, kula je obnovljena i sredjena kao jedan od najboljih muzejskih prostora u Beogradu.

Crkva Ružica

Crkva Ružica je po mnogo čemu posebno mesto u Beogradu. Nalazi se u neposrednoj blizini izvora koji po predanju još od srednjeg veka reče kroz njene temelje i čudotvoran je. Legenda kaže i da je izvor samo jednom presušio, 1915. godine kada je srpska vojska preko Albanije napustila Srbiju, i da je ponovo potekao tek 1918. kada je Beograd oslobođen. Za one koji ne veruju u ovakva predanja mnogo čudesniji je prelep pogled koji se pruža sa njene neposredne blizine. Po predanju crkvu je podigla Ružica, koja se sa svojim sestrama Maricom i Cvetom podigla po jednu crkvu na kalemegdanskoj tvrđavi kao svoju zadužbinu, pa je ona dobila njeno ime. Temelji crkve leže na mestu gde je u srednjem veku postojao istoimeni hram. Crkva ćeu kasnijim vekovima biti pretvorena u dzamiju, stradati u eksploziji municije i služii kao barutana. Za današnji izgled hrama najzaslužniji je kralj Aleksandar Karađorđević, i sam vrstan vojnik, koji je zaslužan za obnovu ovog vojničkog hrama. Ulaz u crkvu čuvaju dva kipa, ratnik sa Kosova i pešadinac iz Prvog svetskog rata, simboli čuvara srpskog naroda i Srbije. Lusteri u crkvi, čirci za sveće i vaze za cveće u potpunosti su izgrađeni od praznih čaura, delova mačeva i topova. U crkvi se čuvaju i dve ikone koje su tu donesene iz logora Nandor u Africi gde su ih izradili srpski vojnici koji su tamo bili na oporavku. Na zapadnom zidu crkve, na velikoj fresci ikonograf je među Isusuovim slušaocima naslikao i likove srpskih kraljeva Petra i Aleksandra Karađorđeviča, Nikolu Pašića i ruskog cara Nikolaja Romanova.

Kosturnica branilaca Beograda

http://wannabemagazine.com/wp-content/uploads/2011/08/slika-31.jpg


Jedna od retkih stvari koje skoro svi zapamte sa časova istorije je govor majora Gavrilovića braniocima Beograda 1915. godine. Retko ko može da ostane hladan slušajući njegove reči:

“Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja. Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadzbine. Vi nemate dakle da se brinete za vaše živote, oni više ne postoje…”

Tela nekoliko hiljada vojnika ostala su na ulicama srpske prestonice kada su austrougarski vojnici ušli u Beograd. Većina njih je sahranjena u zajedničku grobnicu na novom groblju izgrađenu 1931. godine. Prilikom izgradnje kapele svete Petke ispod Zindan kapije pronađene su kosti hrabrih Sremaca koji su tu pali branći otadzbinu. Kosti su prenete u podnožije kule Jakšića u neposrednoj blizini i tu položene u malu spomen kosturnicu. Njihova imena su za istoričare dugo bila izgubljena sve dok se jedan sveštenik nije setio da su to sigurno imena koja se već decenijama u kapeli po tradiciji čitaju prilikom molitve za mrtve. Tada su pridodati spisku heroja, branioca Beograda, koji broji više hiljada imena.

Kapija Karla VI




Na prostoru Donjeg grada, na stazi koja pored opservatorije, kroz Zindan kapiju i niz stepenice pored crkve Ružice vodi prema kuli Neobojši, nalazi se Karlova kapija. Ova kapija u baroknom stilu podignuta je 1736. godine, u čast Habzbruškog cara Karla VI, za vreme cije vladavine hrišćansa vojska ponova osvaja Beograd. Malobrojni znaju da je tada, u vreme izmedju 1718. i 1739. stvorena Kneževina Srbija, na prostoru današnje Šumadije, pod vrhovnom vlašću Habzbuške monarhije, čiji je Beograd bio glavni grad, a knez jedan nemački princ. Veliki vojskovođa Eugen Savojski, osvajač Beograda, za koga se pričalo da je vanbračni sin Luja XIV, shvatio je stratešku važnost Beograda i naredio da se njegovo utvrđenje proširi i ojača. U sklopu tih radova podignuta je i Karlova kapija koja je zanimljiva jer se na njoj nalazi najstariji grb u Beogradu. Na istočnoj strani kapije, na njenom vrhu, nalazi se grb Tribalije, otrgnuta veprova glava ranjena strelom u čelo. Ovo je jedan od najstarijih srpskih grbova, na svom stitu nosio ga je i despot Stefan Lazarević kao deo svog grba, a bio je popularan i medju srpskim ustanicima, pa ga je Karađorđe čak stavio i na svoj pečat. Ispod grba nalazi se ratno znamenje a iznad velika carska kruna.

Česma Mehmed-paše Sokolovića




Blizu Defterdarove kapije, u senci pored puta, pomalo neugledna, nalazi se česma velikog vezira Mehmed paše Sokolovića. Ova česma potiče iz 16. veka i predstavlja jedinu sačuvanu zadužbinu u Beogradu vezira koji je kao dete odveden u Carigrad ali nikada nije zaboravio na svoje srpske korene. Dok se istoričari spore o njegovom srpskom patriotizmu, da li je zaista on uticao da se obnovi Srpska patrijaršija i postavuio svog brata ne njeno čelo ili ne, njegova česma i čuveni most na Drini u Višegradu, koji je slavom ovenčao Ivo Andrić, svedoče o sposobnom i marljivom čoveku koji je pomogao narodu podižući lepe i korisne stvari da im olakša život. O lepoti česme svedoče reči turskog putopisca Evlije Čelebije iz 17. veka:

“Dođi beze, ako želiš, da na ovom svetu piješ s rajskog vrela”


Autor.Petar Ristanović
Nazad na vrh Ići dole
Only women

avatar

Location : Koje kude
Humor : Smeh do suza a i dalje...
Datum upisa : 14.07.2011

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Uto Okt 18, 2011 9:56 am

Beogradske kafane nekada


“Što se više razvijala nova prestonica, kafane su sve više i više postajale centri u kojima se kretao život. Tu su se sastajali ljudi radi sporazuma; tu su zakazivali sastanke radi posla, tu su se čak i advokati konsultirali sa klijentelom, tu se zakazivao sastanak između provodadžije i devojačkog oca, tu je dužnik potpisivao menicu, ortak ugovor, tužilac punomoćje i, gotovo svi javni akti, izuzimajući testamenta, obavljali su se u kafani. Tu su društva držala sastanke; tu su političari sklapali zavere i konspiracije, tu je često i bolesnik potražio doktora da ga pripita za savet.“

Branislav Nušić.










Jedino kafana Znak pitanja još uvek postoji u svom izvornom stilu i nalazi se u blizini
Kalemegdana i Saborne crkve.


Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Čet Okt 27, 2011 12:56 pm

Iznenađenje - šta definiše Beograd i koliko smo zaista površni


Stvari su često baš onakve kakve jesu



Kada ste se poslednji put iznenadili u Beogradu
a da to iskustvo nije bilo neprijatno ili da nije vezano za otvaranje
Kinder jaja u petoj ili šestoj godini života? Koliko nam grad u kome
živimo danas uopšte dopušta i daje pravo na nadu da nešto neočekivano
(čitaj lepo) može da nam se dogodi?
Pitanje koje tera na duboke
uzdahe sve nas koji smo ostali da se borimo sa predvidljivošću dok se
mnoštvo naših nekadašnjih sugrađana za iznenađenje odavno bori negde
drugde, širom Evrope i sveta.
Naravno fokus priče je na ljudima,
jer smo odavno prestali da se nadamo da nas oko 3 ujutru pospane iz
izlaska u liftu neće dočekati sveže ispljuvane šlajmare, da ćemo se
iznureni upalom grla teturati u sveže okrečenim bolničkim hodnicima ili
se romantično šetati uz obale reka lišeni pogleda na deponije tetrapaka i
plastičnih flaša koje se uz istu gomilaju.
Ljude još uvek
iščekujemo i nadamo im se, to nam tranzicija još uvek nije oduzela.
Nekada vrlo površni leksikon bi danas predstavljao sveti gral ad hok
analize potencijalnih poznanika. Tužno. Da, pričam o rak rani svih
kreativnih, samosvesnih i entuzijazmu sklonih ljudi - klišeu. Šta ko
sluša, gde izlazi, šta kupuje, dovode nas neizbežno do onoga što smo
nekako očekivali ili već znali. A šta tačno znamo i da li je sve zaista
postalo toliko prozaično i kroz socijalni status odredjeno?
Kroz
krpe koje nosimo, prevozna sredstva kojim se vozimo, kese koje vučemo sa
sobom i njihove verne etikete koje ih krase. Sve se više čini da jeste,
a na žalost svih nas koji volimo iznenađenja, možda usled sistemskog
dopinga američkim idealističkim filmovima kroz godine koje su za nama.
Momentima gde vas neko obara s nogu.

Iznenađenja za kojima ljudi danas čeznu su isključivo vezana za ljude.
Niko
ovde ne očekuje da Beograd bude ulickan kao Stockholm, da iza ugla
bljesne Jimmy Choo radnja kao u Milanu, da imamo privilegiju da gledamo
Goju i Velaskesa poput Madridjana u Pradu,ali šta je sa ljudima,srećemo
li ih i da li nas iznenađuju?
Mnogi su odustali i ne nadaju se.
Reći će da je sve već predodređeno, da je sve ‘estrada ili socijala’. Da
nema štikli od 12 cm na indie ili jazz koncertu ili da ne postoji šansa
da vam na nekom od lokalnih popularnih mesta za izlaske neko citira
Šopenhauera ili Ničea. Da ne postoji šansa da klinka koju vidite na
ulici od preko 175cm nije manekenka koju je mama sa 11 meseci upisala u
školu mladih manekena ne bi li već sa 6 godina nosila Balenciagu.
Postoji li šansa da baja u džipu nije suptilan kao Marković Palma, da ne
nosi roze košulju sa flekom od karpaća zadobijenu u Fridi uparenu sa
lakiranim belim kaišem?
Preskočiću odgovor odlučno odbijajući da
preuzmem epitet pesimiste. Šta nam se nudi a šta sami možemo da biramo,
kada i gde? Da li je moguće da se grad utotalio grupišući se u dva
tabora? Samodovoljni ‘alternativci’ u čiji krug se ulazi teže nego u
Fort Knox ili veseli ‘seljaci’ koji se grupišu po kvantitetu dvoseda po
separeima ili Louis Carton torbicama.

Jedni
ubeđeni u svoju urbanost i izuzetnost zbog par pročitanih knjiga ili
slušanja pesama koje nemaju više od 450 pogleda na You Tube-u, drugi
sigurni u svoju ekskluzivnost ‘osvojenu’ pustošenjem outleta između
Verone i Milana ili flašom Moeta na stolu nafilovanom salvetama spremnim
za katapultiranje.
U gradu u kome imamo Zvezdu i Partizan, DS i
SNS, rusofile i amerikanofile, one za EU i one protiv, ova podela se
nakako nametnula kao prirodna. O njoj se najmanje priča od svih
navedenih ali je daleko najpogubnija, dnevno najakutnija. Molim četvrtu
kartu za Hollywood uzviknuće mnogi od vas aludirajući na film s početka
devedesetih koji kao da futuristička skica vremena u kome živimo danas.
Ljudi u ovom gradu će vam svoje neizlaženje opravdati upravo ovim
oskudnim izborom u kome nema sredine.

Verujete
li da nije sve onako kako izgleda,verujete li u iznenađenje? Nekada
grad koji je bio Meka bivše Jugoslavije, simbol raznolikosti i
svojevrsni melting pot Balkana, postao je jedna velika njiva
isparcelisana zatvorenim krugovima u kojima unapred znate sve. Ko, kako,
zašto, sa čime, na čemu, jedna velika otvorena knjiga. I ukoliko se
niste pronašli ni u jednoj parceli možete samo da ostanete kod kuće.
Za
te neparcelisane u najvećoj meri je i sam ovaj tekst. Za sve kvalitetne
ljude koji su odustali, koji su prestali da veruju i da se bore a
takvih nas puno, uveren sam. Oni koji su sa indignacijom pobegli od
kiča, malograđanstine, nevaspitanja u neke svoje mikro svetove.

Otkud
sada nadolazeći optimizam na kraju teksta pišče ovih redova zapitaće se
verovatno mnogi ili će možda pomisliti da sam video momka u šuškavcu sa
Freestylera u Platou kako traži monografiju Žorž Braka ili devojke sa
istorije umetnosti kako sebi daju oduška uz Dženana Lončarevića. Ne,
niti je u tome poenta. Poenta je da i dalje veruješ, da budes na mapi a
ne da te traže us pomoc gps-a zatvorenog kod kuće, ma koliko da si sit
razočarenja, često potpuno opravdanog.
Da ne odustaješ. Jer
premalo je iznenađenja a svako od nas je jedno, prijatno ili neprijatno.
Izlazi, živi, veruj i nadaj se. Nadasve se bori, bori za svoju, za našu
parcelu.
Daj nekome šansu da ti se nada na nekom polu spratu u
zaglavljenom liftu, u kutku neke diskoteke ili čitaonice, parku, ćosku,
knjižari…. Čak i na mestima koje nisu tvoje ‘prirodno stanište’. Sada
shvatate zašto nisam želeo da preuzmem ulogu pesimiste….jer verujem u
iznenađenja. Budi i ti jedno, trebaš nam.
Pavle Jakšić, diplomirani politikolog i jako dobar frajer, sin uglednog novinara Boška Jakšića.










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Beograd   Čet Okt 27, 2011 7:40 pm

Ja volim Beograd. Ja ludo volim Beograd iako ga nekad ne prepoznajem. Ne kazem da je to najlepsa tacka u Srbiji, o svetu da ne govorimo, ali ja ga volim. Nisam pokretna reklama belosvetskih kreatora. Nije mi naj -provod bauljanje po soping centrima. Moje najlepse mesto u BGD? Bez konkurencije japanski vrt Botanickoj basti, dragulj bez premca za mene.
Moze jos mnogo toga da se kaze, divna tema, divna kao i sam Beograd.
Nazad na vrh Ići dole
Sibila_
Zalutala Niotkuda
Zalutala Niotkuda
avatar

Datum upisa : 20.12.2011

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Sub Jan 28, 2012 7:04 pm

Bio jednom jedan Beograd...

Beograd nikada nije bio crn i beo, čak ni pre sto godina. Uvek je bio velika mešavina raznih, boja, nijansi, naroda i kultura. Terazije nikada nisu bile sive ili braon, 1920. godine Hotel Moskva je stajao na istom mestu i u istim bojama kao i danas. Neki drugi ljudi su sedeli u bašti hotela obučeni u gospodska, seljačka ili radna odela. Gledajmo Beograd istim očima kojim su ga gledali njegovi stanovnici i prolaznici početkom XX veka. Sve lepo što imamo danas videti ostalo nam je od njih …

Beograd se našao u nekima od prvih štampanih turističkih vodiča, međutim tada uopšte nije bio “zanimljiv” strancima.
- Početkom 19. veka praktično je bio obična tačka kroz koju su putnici samo prolazili. Do 1830. u vodičima se priča o Kalemegdanskoj tvrđavi, dok se o samom Beogradu jedino može naći podatak da više nije prestonica, pošto je u tom periodu knez Miloš odlučio da to bude Kragujevac. Tek početkom druge polovine 19. veka u nemačkim vodičima počinju da se objavljuju opširniji tekstovi o prestonici.













coni
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Sub Sep 22, 2012 8:20 am



Možete ga sresti i večeras u Skadarliji...malo je ostario i nema više kolica niti nošnje ali semenke i kikiriki imaju stari, dobri ukus...
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 44
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Pon Okt 01, 2012 9:58 pm

‎01. октобра 1924. године, први пут се огласио Радио Београд. Са радом је почео истог дана када и Радио Беч. Овај први редовни радио програм на Балкану преношен је преко постројења радио-телеграфске станице у Раковици. Сваког уторка, четвртка и суботе од 18.45 до 19.45. преношени су концерти, читане вести, сервисне информације, рекламе, водостање, берзански извештаји. Вести су припремали новинари "Политике" и "Дневних новости", а Београдска берза је обезбеђивала актуелне берзанске извештаје. Музички део програма припремала је дирекција Београдске опере. Програм су на таласу 1650 метара емитовали инжењери Михаило Симић и Добривоје Петровић из студија у згради Прве хрватске штедионице, у Кнез Михаиловој улици број 42. Министарство ПТТ које је из претплате делом финансирало рад станице у Раковици укинуло јој је субвенције 1926. године са образложењем да станица није успунила очекиване резултате



Nije bas iz '24. ali ovo mnogi pamte..










Nazad na vrh Ići dole
John Doe
SFRJ
SFRJ
avatar

Godina : 56
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Sre Okt 03, 2012 9:00 pm

... volim Beograd...

Ušće




Hram


Blok 45
Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 58
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Sre Okt 03, 2012 9:04 pm

John Doe ::
... volim Beograd...

Ušće




Hram


Blok 45

I Kosutnjak










.
zvezda 1 zvezda 1 zvezda 1
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
John Doe
SFRJ
SFRJ
avatar

Godina : 56
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Sre Okt 03, 2012 9:43 pm

Avala

Zemun (Sinđelićeva)

Ada Ciganlija

Savski kej

Jedno jutro na početku Požeške

SC "Vizura"

Pogled sa Vidikovački venac 45

Ski staza Košutnjak

Upssssssssss... đe s' mala

... joooj što volim Beograd...

rasta
Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 44
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Pet Okt 12, 2012 10:13 pm

На данашњи дан, 12. октобар 1944. године, започела је "Београдска операција", која представља једну од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату и којом је Београд ослобођен од немачких окупатора. Операција је трајала од 12. до 20. октобра 1944. године и представљала је део опсежног оперативног плана Трећег украјинског фронта Црвене армије и НОВЈ, надовезујући се без застоја на операције у источној Србији и настављајући се гоњењем непријатеља кроз Срем. Здружене јединице НОВЈ и Црвене армије нанеле су у овој операцији немачкој Армијској групи „Србија“ тежак пораз, ослободиле су Београд, главни град Југославије и велики део Србије. Београдском операцијом окончана је 1287 дана дуга немачка окупација главног града Југославије.











Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Pet Nov 09, 2012 7:32 pm



Nekadašnju vojnu bolnicu, današnji Klinički centar Srbije, podigao je nepismeni Knjaz Miloš. Na žalost izgled je nepromenjen i dan danas...
Šta reći? Tužno je što će se još 5o godina graditi Skadar na Bojani... mislim na novi objekat Kliničkog centra. I svinjarski trgovac je imao više sluha za bolesne!
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 38
Location : 𝐹 - 𝐴𝑁 - 𝑇 - 𝐴𝑆 - 𝑇 𝐼 𝐶
Humor : 𝑌𝐸𝑆-𝑌𝑜𝑢 𝑛𝑜𝑤 :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Pon Dec 10, 2012 4:37 pm

Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 38
Location : 𝐹 - 𝐴𝑁 - 𝑇 - 𝐴𝑆 - 𝑇 𝐼 𝐶
Humor : 𝑌𝐸𝑆-𝑌𝑜𝑢 𝑛𝑜𝑤 :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Pon Dec 10, 2012 4:38 pm





Zima u Beogradu














Zima u Beogradu







Zima u Beogradu








Zima u Beogradu










Zima u Beogradu














Zima u Beogradu









Zima u Beogradu










Zima u Beogradu











Zima u Beogradu









Zima u Beogradu








Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 38
Location : 𝐹 - 𝐴𝑁 - 𝑇 - 𝐴𝑆 - 𝑇 𝐼 𝐶
Humor : 𝑌𝐸𝑆-𝑌𝑜𝑢 𝑛𝑜𝑤 :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Pon Dec 10, 2012 4:41 pm



Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Uto Jun 04, 2013 11:07 am



ZMIJE U BEOGRADU NISU OTROVNE!?

Poslednjih dana među Beograđanima se pojavio strah od zmija koje se povremeno mogu videti na ulicama, u parkovima ili pored reke. Iako većini ljudi nije svejedno kada ih ugleda, prema rečima Volfganga Vezenkovića iz Grocke koji živi sa nekoliko njih i stručnjak je u ovoj oblasti kod nas, nema mesta panici, jer u glavnom gradu nema otrovnica. Zato, savetuje da ako ih ugledate, mirno prođete ili ih pustite da „odu“ svojim putem.

Zmije, kao ni većina drugih životinja, ne napadaju ljude prve. Odreagovaće jedino ako su ugrožene, u samoodbrani. Na „beogradskom asfaltu“ nema otrovnica, pa nema mesta panici – kaže on.

Kada stigne proleće i lepo vreme, sve zmije izlaze iz hibernacije i počinju da traže „partnera“. Stoga ih mi, takoreći, uopšte ne interesujemo. Verovali ili ne, one se nas podjednako plaše, pa nema potrebe da ih napadamo.

Naravoučenije: Ignoriši napaljenu beogradsku zmiju, neće ti ništa, krenula je u seks. smehsmeh
Nazad na vrh Ići dole
AstrinaKomsinica
Master Spamer
Master Spamer
avatar

Location : Daleko
Humor : :)
Datum upisa : 22.01.2011

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Uto Jun 04, 2013 1:20 pm

Samouka ::

Naravoučenije: Ignoriši napaljenu beogradsku zmiju, neće ti ništa, krenula je u seks. smehsmeh

smehsmeh :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol:
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Sre Jun 05, 2013 6:07 pm



Predrag Azdejković: Imaću venčanicu i biću svekrvi u krilu


On će biti prvi gej u Srbiji koji će svom partneru, pred matičarem u Opštini Stari grad, reći sudbonosno „da“







BEOGRAD - Izabranik uveliko bilduje kako bi „mladu“ preneo preko praga.
Predrag Azdejković, gej aktivista, biće prvi koji će reći sudbonosno „da“ svom partneru i tako stupiti u prvu bračnu gej zajednicu u Srbiji. Kako Predrag kaže, to neće biti tipična srpska svadba, ali će svakako njegov izabranik morati da ga prenese preko praga.

- Jedva čekam da stanem na ludi kamen, samo moram da izaberem venčanicu. Naravno, biće bela i imaće dekolte do pupka. Moj dečko, s kojim sam četiri godine u vezi, takođe će biti u belom. Nosiće prelepo belo odelo i bićemo najlepši do sada viđeni mladenci - uzbuđeno priča Azdejković i dodaje da će se venčati u Opštini Stari grad.

- Do venčanja će moj dragi morati da se malo nabilduje, kako bi mogao da me prenese preko praga. Ali to nije sve! Iako ovo neće biti tipična srpska svadba, sigurno je da ću svekrvi sedeti u krilu i da će me ona, a i ja nju, služiti medom. Biće to veoma zabavno - kaže Azdejković.

Procedura u pripremi

On objašnjava da će zakon o istopolnim brakovima, koji je u pripremi, zapravo omogućiti legalizovanje istopolne vanbračne zajednice.
- To neće podrazumevati brak, jer je brak između pripadnika istog pola zabranjen Ustavom. To će biti vanbračna istopolna zajednica, ali da bi neko stupio u nju, moraće da prođe istu proceduru kao oni parovi koji se venčavaju. Znači, mi ćemo isto ići kod matičara, isto ćemo izgovarati sudbonosno „da“, isto ćemo se zakleti na večnu ljubav - objašnjava Azdejković.


Ne objavljuj datum, da ne dodju delije i grobari u svatove!!!

Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Beograd   Ned Jun 09, 2013 5:20 pm

Ljubav koja nikada nije prestala: Beograd uz drago Sarajevu u borbi za JMBG



Na Kalemegdanu, kod spomenika ‘Pobjednik’, za danas je zakazan skup ‘Svi smo mi Belmina’, u znak podrške građanima Sarajeva koji protestuju ispred zgrade Parlamentarne skupštine BiH u Sarajevu, prenio je srbijanski Blic.

Protesti u Sarajevu su krenuli pošto je u srijedu, 5. juna, objavljena vijest da tromjesečna beba Belmina Ibrišević ne može da ode na hitno liječenje u inostranstvo, jer roditelji ne mogu da joj izvade pasoš.

Razlog za to je što je Belmini, kao i svim bebama rođenim u BiH poslije 12. februara ove godine, uskraćeno pravo da dobije jedinstveni matični broj (JMB), jer je presudom Ustavnog suda BiH prestao da važi dotadašnji Zakon o matičnom broju BiH.

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Beograd   

Nazad na vrh Ići dole
 
Beograd
Nazad na vrh 
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
 Similar topics
-
» ZAVOD ZA TRANSFUZIJU KRVI BEOGRAD
» Patike
» Poklanjamo decije stvari! :)
» VTO DNEVNICI-iz prirodnog ciklusa
» Prena i Harmony test-prenatalna dijagnostika umesto amnio

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: GEOGRAFIJA PREBIVALIŠTA/ETNOSI :: GRADOVI I SELA :: GRADOVI-
Skoči na: