DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 ZIVOT PISAN SRCEM

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: ZIVOT PISAN SRCEM   Sre Dec 30, 2009 7:49 pm

Ovde na ovom mestu pisite sve ono sto je
zivot napisao srcem,ili ste srcem sami ispisali....ili vas je taknulo
necije srce koje je pisalo neku svoju pricu .


Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Sre Dec 30, 2009 7:50 pm

Nepoznatoj, ma gde ona bila

Vi i ja smo,
svako za sebe, draga moja nepoznata, samo prosek. Izadjimo iz te
prosecnosti, budimo natprosecni- spojimo se! Izradjajmo tu prokletu
decu da nas savest ne grize! Ovo blago sto ga nagomilasmo, mozda nece
satrunuti, ali nas nece ni pomenuti, to je izvesno. Svaki dukat, svaki
novcic, svaki dragi kamencic - sve ce to obezvrediti samo sebe cim se
docepa grabljivih ruku. Nista od toga nece za nama u zemlju, verujte mi.

Jedino
deca, unuci, praunuci - oni ce nam se kad-tad pridruziti. Dajmo im
priliku, dozovimo ih. U nasem spajanju je trenutno zadovoljstvo, i
vecni spokoj. Nisu zalud nasi slavni preci jurili slavne pretkinje, ne
bi li ostavili svoje seme. Moglo se potomstvo ostaviti u svakoj
skitacici, ali nije to tô. Hajde, gospo, da vidimo jesmo li vredni
vremena u kome smo se rodili, ili bar imena koje smo, ne svojom
zaslugom, nasledili!

Dosta je bilo skrnavljenja tih imena, dosta
je bilo glupih medjupoteza, dosta je bilo bludnih pogleda, saranja i
varanja, dajmo se matici, posadimo drvo koje ce mozda radjati gorke
plodove - ali ce radjati. Ulogu bogova smo kupili zlatnicima i sad nas
obozavaju. Nema tog zlatnika koji nije oblozen krvlju. Ne znam cemu se
klanjamo! Spustimo se na nivo zivotinje, sparimo se, neka nas bar neko
proklinje! Ako vec moraju da nas ocerupaju besne guzice, neka to bude
meso naseg mesa, krv nase krvi. Ako to sto pricaju o vama iole vredi,
ako glas koji mene bije moze da se upotrebi, taj iscedak iz trenutka
kosmicke slasti, ne mora da bude ni tako los. Te iste potomke stvorice
neko drugi - svako se pre ili kasnije rodi, bez obzira na to ko su mu
roditelji - a onda ce nam biti zao. Izbegnimo sramotu neradjanja,
izrodimo nesto. Kad vec nismo rodjeni za velike misli i velika dela,
ucinimo bar veliki greh - spojimo se!

Pitao sam grobara kako mu
se dopada posao. Odgovorio mi je: "Pa, eto, zakopavam tudje gluposti".
Napravimo i mi jednu takvu glupost. Ne trazim od vas, gospo draga, da
spavamo zajedno; ne trazim da vodimo ljubav, danas se iza te reci
skrivaju najveca zlodela; ne trazim da kucimo ili stvaramo materijalna
dobra, ne trazim nista za sebe. Ne morate mi reci ni jednu lepu rec, ne
morate me voleti, ne morate ziveti sa mnom. Treba samo da se nadjemo,
da nas ima, da nas neko pomene u kletvi ili molitvi. Covek zivi onoliko
koliko mu je kletva dugacka; za molitvu uvek ima vremena, ona ne zavisi
od duzine zivota.

Ostanimo neznanci, dozivotni stranci,
persirajmo jedno drugom, mrzimo se, pljujmo se, ali - srodimo se. Bar
za tren. I u ocima zlikovaca i mrzitelja nasih imacemo vecu vrednost
ako se bar neko nekad pohvali da smo ga bas mi sacinili. Vi i ja, gospo
draga. Mozete vi bez mene, mogu ja bez vas, to sitno zavaravanje ne sme
dugo da potraje. Gledam vas, ovako iz prikrajka, slutim razloge koje
cete izmisliti, samo da me odbijete. Pusticu vas da pricate, da
potrosite prazne reci, da se ugusite u njima, i kad vise ne bude bilo
ni jedne jedine floskule, ni jednog jedinog formalnog ili "normalnog"
opravdanja, zaigracemo ples - ples buducnosti.

N.Živkovica - Hologram
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Sre Dec 30, 2009 7:50 pm

U vremenu u kojem moje biće
sanja, trenutak je smjelo bistar i dolazi s tobom kao biser u noći
oblikom zavodljivog parfema. Od poslijepodneva odlučno priprema tvoje
ruke za nedoumice, što ih udaljenost nabacuje, ne sasvim slučajno,
našoj molitvi.

Ovo je godina dodira i zbog toga se sve manje
budimo sami, nismo više uspavani i skriveni drhtaji u njedrima tihih
vjetrova. Kameni likovi naših susreta polako nestaju u obrisima
sjećanja i možemo dokučiti maštom nekadašnje mirise dalekih zagrljaja.

Po
stepenicama kojima stižeš stojim budan na svim odmorištima, ostavljam
misli o beznačajnim stvarima i razmišljam u čekanju. Nisu mi važna
nasljeđa djedovine, niti balava usta djetinjstva, čeznem za zvucima što
dopiru sa snažnim svjetlom bijelih vrhova.

Širok kao boja
jorgovana odbacujem sve svoje izvučene primjedbe i napeto pratim tvoje
približavanje snu kratkim prijelazom uzdaha. Naučen da ležim mirno i
brinem se prvi put štitim mjesto samoće, ne ponavljam se govorom riječi
i šuteći grizem dah crvene jabuke.

Pripijena uz mene, tečeš
sporo i uspavano, primjećujem obraćaš pažnju, a nasred postelje
uglavnom treperiš u pupoljcima zvjezdanog neba. Gole ruke potapaš i
buci padajućeg mraka prilaziš oprezno i tiho, ponekad se zaustaviš i s
cvrkutom ptica pokupiš miris šumskih jagoda.

Od prvih ljubavi
izabrala si zanos zaborava i dijeliš plavim trbuhom svaki korak na
pijesku, hladovinom prezrelih šetnji oslikavaš stope. Zastaješ i
pomišljaš kako je lijepo vrtlogom tek otkrivenog izvora zaroniti,
utažiti žeđ i zasladiti usne u toj vodi nepoznatog i prozirnog okusa.

Kako
da se osnažim kad dođeš i kada po meni raspeš dubinu školjki, uspneš
komadom svog srca i rascvjetaš pjesmu cijelom mojom dušom? Razvući ću
se širokim pogledom i blagosloviti svakom kapi tvojih grudi. Kako da to
podijelim i svako tvoje javljanje odnesem na obronke sna?

Stižeš
i ja se podmećem kišnom zemljom ispod tvoga mekanog hoda, započinjem
navikom ravnice i pružam nebu prostor užarenih zjenica. Želim te među
koljenima kušati i skinuti veo strepnji u hrpi mraka i napokon nestati,
kad jednom zauvijek prođem kroz te vrele kapije
.



Zal Kopp - Vrele kapije
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Sre Dec 30, 2009 7:51 pm

Sjeo sam na ono isto mjesto odakle se pogledom u
nebeski mir razvlačim, dohvatio sazviježđe i u njemu raskošne puteve
tvoje beskonačnosti zadržao, zaručio te riječima i na ispružene dlanove
položio tvoje zlatne obraze. Počinjem stizati prvo snen iz dubine svoje
duše i svojim grlom vječnosti, a zatim mirisan i strastven, vješt i
razigran, bezbrojan i ljepotom optočen. Sve ti donosim, uvale na žlici
praskozorja, ravnicu u pojasu tvog struka, pregršt zaboravljenih
osmjeha, vrelinu izraslu pod svodom preplanulih bedara i plave oči svih
tvojih maštanja kao neviđene vrhove naših noćnih postajanja.

Nježno
ti govorim poljupcima, ne šutim, stalno se smijem i pričam, u
zagrljajima duge otvaram netaknute snove, vodim te laganim drhtajima,
trčim jezikom između proplanaka uzdaha i vješto s milovanjima želja
stižem. Promatraš me svakom svojom rječju, svakim dodirom i pokretom
očaravaš, u mjesto svojih izvora unosiš, iznad mekih brežuljaka slasti
zanosno izvijaš, nadmoćno upijaš trzanjem i pratiš velikim mjesečevim
ulaskom u pučinu tijela. Plovim tvojom bjelinom, zaoravam tvoj sjaj,
hodam tvojim drvoredima, letim nebeskom mekoćom tvojih krošnji i
uzbuđen tonem u tvoja prostranstva.

Mirišiš, Bože, kako si samo
zamirisala, kakvom me zaljubljenošću isplela, bojama suncokreta
nahranila, stopila ženstvenom vatrom utrobe, biserom oka posvetila i
dovela u sebe, po tko zna koji puta šapatom crvenih trešanja zavela.
Zamamno me ispunjavaš svojom iskrenom sigurnošću i dok te opijam
gutljajima velikih i nepresušnih zagrljaja, oblažeš me sokovima strasti
onako kako samo ti znaš, ljubavnički i bez prestanka, iskonskom
potrebom za svojim ljubavnikom. Ponesen veličanstvenim plesom tankih
prstiju, klizim rubom postelje prema svemiru, gdje susrećem obris
istinske melodije s kojom si me ne tako davno, u sebe unijela.

Osjećam
kako se akordima na vene prislanjaš, kako se tonovima uspinješ
krvotokom. Slušam te u predivnoj glazbi srca i pretačem kroz pore taj
slavujev pjev. Ne pamtim ljepšu sliku istkanu u ljubavi niti pronalazim
bogatije misli od tvoje zrelosti, ne vidim ništa izvan neprocjenjivog
toka tvojih obala, izvan usjeka u kojima nestajem. Uživam što me
polagano prekrivaš harmonijom grudi i njihovim snom gasiš moje čežnje,
što lakoćom svog uzdisanja pripremaš mir za mene i rukama tiho budiš
moja čula. Uživam kad me primaš, kad primaš moje latice i poput
leptirovih krila nježno rasanjuješ. Tada samo tvojim dodirima vjerujem
i jedino se usuđujem s tobom u blaženstvo smjestiti.


Zal Kopp - Govorim poljupcem
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Sre Dec 30, 2009 7:52 pm

Izmedju mene i tebe tako je malo prostora. U taj
procep stao bi tek treptaj svetlosti. U njega se smestila nasa ceznja,
u njega se smestila nasa ljubav. Tako smo blizu ti i ja, a opet tako
beskrajno daleko. Deli nas tek delic najmanjeg dela. A ipak, koliko god
se trudio, koliko god tezio i hteo, nikada me neces dosegnuti. Izmedju
mene i tebe tako je malo vremena. U taj procep stao bi tek treptaj oka.
U njega se smestio nas zivot, u njega se smestila nasa sudbina. Tako
smo slicni ti i ja, a opet tako beskrajno drukciji. Usprotivilo nam se
cudnovato prostranstvo neodredjenih razdaljina, prostranstvo koje nije
potrebno preci. Ne naprezi se uzalud, jedini moj, ne siri svoje ruke ne
bi li me zagrlio. Izmedju nas je more beskraja - ne vece, ne dublje od
njenog dodira. Ali zar ne znas? To je more ljubavi i ono ce nas zauvek
spajati.


A.P.Kezele - Izmedju mene i tebe
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Sre Dec 30, 2009 7:52 pm

Na putovanju

"Nikad nisam voleo preteranu
osećajnost ni ta polujasna, sumnjiva stanja duha u kojima nas uobrazila
tako lako odvodi na svoje pogrešne i jalove puteve. Zato me je cela ova
igra srdila i mučila. Da bih joj se osvetio, hteo sam da je kaznim
prezirom, da se ne bavim njome i da je ne proveravam više. U stvari,
morao sam neprestano da misdim na taj svoj prezir, i mučio sam se i
dalje. Ništa nije pomagalo. Ostajala je postelja, koja kao grob pokriva
zaboravom i leči svaku muku, iako manje savršeno. Ah, kad bi leći bilo
isto što i zaspati, život ne bi bio ovo što jeste: smrt bez mira i
izvesnosti. Dalji i nedostižniji od najvećeg blaga i najsmelijeg
svetskog rekorda, san je ležao negde u daljini, okean sna, a ja sam
ginuo za jednom jedinom kapi njegovom. Zaspati, spavati snom bez snova,
mrtvim snom, u kom nema ni kofera, ni plača, ni ženske kose, ni žena,
stvarnih ni avetinjskih! Tama i uzaludan napor da zaspim zamoriše i
zaludeše moju svest do te mere da sam počeo da gubim predstave o
dimenzijama sopstvenog tela. Moja rođena podlanica, na kojoj je počivao
moj levi obraz, dolazila mi je kao vrela pustinja bez granica, bez
travke i vode. U zamorenoj svesti činilo mi se da od nezapamćenih
vremena ležim ovako i da je misao na vlas plave ženske kose samo jedan
od bezbrojnih snova koje snivam, ležeći budan. Ta misao mi dade snage
da se otrgnem i da upalim edektriku.

Kako je malen i zbrkan svet
opipljivih stvari prema vrelim, nedoglednim regionima nesanice! Kako je
mutno i ružno ono što otvorene oči mogu da vide! Vrtlog koji je bolna
zemna svetlost naglo otvorila preda mnom kružio je sve sporije.
Najposle, sve se stvarno zaustaviše, svaka na svome mestu: vrata,
veliko ogledalo, divan, pisaći sto, telefon.

Ustadoh. Nesigurnim
korakom deteta koje zna imena predmeta oko sebe, ali ne i sve njihove
osobine, prođoh kroz tu stvarnost nižeg reda. U dnu sobe zapalih još
jednu, zidnu, lampu. U niši je ležao prtljag, nepomičan i obasjan.
Pogled mi je pao na dve niklovane brave najvećeg kofera, prelećući s
jedne na drugu. Ni traga od neke ženske kose. Zapalio sam i stolnu
lampu i seo na stolicu na kojoj sam sedeo pre spavanja, kad sam ugledao
vlas kose kako podrhtava. Sa toga mesta video se na levoj bravi savijen
i tanak refleks svetlosti i ličio je na vlas plave kose. I to je bilo
sve."

Ivo Andrić - Jelena,žena koje nema
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Sre Dec 30, 2009 7:54 pm

Moja poruka ljudima...

Vama se obracam,dragi
moji ljudi.Svete moj sto oko mene se pokreces, okreces,places,smejes
se,tugujes,psujes,milujes i mazis,raspomamljeno udaras u kontejner
nogama,grohotnim pijanim smehom razbijas tisinu noci.........Vama,
ljudi iz moje ulice,komsije moje prve,i vama sto smrknuti prolazite i
ne nazvavsi dobar dan,jutro ili vece......Sto pogleda od zemlje ne
dizete.....sto stalno nesto sebi u bradu gundjate.....i Vama sto tuzno
gledate u svetlost dana kao na agoniju teskog zivota a ne veselja i
radosti toplih srca oko Vas.....i vama dragi ljudi sto svaku nadu
izgubiste u bolje sutra i suncana jutra,sto noci docekujete s hiljdu
pitanja...hocemo li docekati sutra.........i Vama sto na svet gledate
kao na licno vlasnistvo svoje i pokusavate da diktirate zivot i sebi i
drugima........iVama sto sto ko bez duse grabite sunce od dana...mesec
od noci....ne bi li se osetili zivima....i vama koji nosite ljubavi i
blagosti ugrudima...nejaki poneti toliko svima Vama ,dragi moji
ljudi,zelim poslati poruku jednu.....Volite,ljubite,nikada nadu u bolje
sutra ne gubite,u sebi ,sopstveni mir pronadjite,iz ruznih i tegobnih
misli izadjite,u odecu osmeha vi se obucite...toplim pogledom i neznim
rukama staricu preko ulice prevedite....sebe ,sebi nekada poklonite.U
tisini noci ...za sve se pomolite ...i oprost potrazite....za ne
ucinjeno ili ucinjeno,mozda ce te i Vi biti.dusa Nojeve barke,zelja i
radost zivota,snaga i um i lepota......Ljubav....i dobrota.

JA
Nazad na vrh Ići dole
REVELIN

avatar

Location : nedostižna
Humor : osmehom razbijam.... valove
Datum upisa : 27.08.2010

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Pon Okt 04, 2010 10:07 pm

Ponekad me razveseli premetanje sitnica prošlosti ...u
njima uvek pronadjem Tebe [You must be registered and logged in to see this image.]
Pada neka kiša u meni,i tužna sam...kad god sam tužna
okrenem se uspomenama....prošlosti.....ne ljudima.....
oni ne bi razumeli...emociju koju budi kutija uspomena.
U njoj su moja bogatstva.....kamenčići s naše plaže,
školjke u kojima je more odavno utihnulo,poništene ulaznice
s nekih davnih ljetnih igara.....maramica u koju sam isplakala
more,na rastanku...detelina s četiri lista za koju si mi rekao da
će mi doneti sreću....jesam li ti rekla da to nije istina ?!
"Neka ti ljubav bude zvezda vodilja na svim životnim putovanjima ..uvijek tvoj P"
Ljubav me vodi celog života,ali sva moja putovanja su potraga za nama....
Prebiram tragove prošlosti,oni izazivaju osećanja koja ulaze u moju sadašnjost,
ja znam da će me pratiti i u budućnosti.....živa su i bezvremena,kao i ova tuga
koja se pretvara u nežnost kad god dodirnem poklopac....predjem rukom po
delovima naših života,dotaknem uspomene ....deliće večnosti....i pustim kišu
da pada....pada....dobuje u ritmu srca.....još te volim
[You must be registered and logged in to see this image.]


4. 10. 2010 - Ja


Poslednji izmenio Iris dana Pon Okt 04, 2010 10:19 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://sestreposrcu.serbianforum.info/portal.htm
Amisela
Komšinica preko plota
avatar

Datum upisa : 04.08.2009

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Pon Okt 04, 2010 10:14 pm

Dve zvezde. Ona i on.
Svaka na svom delicu neba, na svojoj zivotnoj stazi zivele su mirno ne znajuci jedna za drugu.Sijale su svaka svojim sjajem vere, ljubavi, nade, dobrote i prastanja. Svaka svojim sjajem u mnostvu ostalih, stvarale su nebeski hram mira i svetlosti.
Jednog dana nad nebeski hram mira svetla nadvilo se zlo tame koje je gusilo njiovo svetlo ostavljajuci za sobom beskrajno ledeno hladni mrak i pustos.
U hladnoci i pustosi nasla se ona, izvan svoje zivotne staze.
Vlastita svetlost vise nije bila dovoljna za sigurnost i spas. Bez sjaja svetla drugih ostajala je u nemilosti ledenoga zla, nesretna i napustena.
Njen vapaj nije dopirao do mase.
Tonula je sve vise u hladnocu tame. Imala je jedan jedini slabasni zrak svetlosti. Ispustila ga je kao poslednji vapaj, ostavsi bez mrvice snage, misleci na kraj.
Ali, gotovo neverujuci ugledala je jedan ispruzeni zrak koji je dodirnula, potom jos jedan, dva..
Cinile su siguran, topao zivotom nadahnut zvezdani lezaj.
Osetila je ponovo dah zivota u sebi.
Zracila je beskrajnom zahvalnoscu za razumevanje, pozrtvovanje.
Bezbroj reci hvala, u znak zahvalnosti.
Kako se jos vise, jace zahvaliti?
- Gledaj i slusaj – rekao je ON - i najtoplije i najjasnije zvezde bez svoje volje mogu biti zarobljene mrakom, kad vidis da neka gubi sjaj ispruzi prema njoj zrak topline i svetlosti. Ne cekaj!
- Kako je prepoznati , kako znati?
- Zna ces! Osetices!
Sada nosis u sebi moj zrak.
Nazad na vrh Ići dole
jutarnja izmaglica

avatar

Godina : 61
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Pet Okt 08, 2010 11:40 pm

Krupljanka ::
Moja poruka ljudima...

Vama se obracam,dragi
moji ljudi.Svete moj sto oko mene se pokreces, okreces,places,smejes
se,tugujes,psujes,milujes i mazis,raspomamljeno udaras u kontejner
nogama,grohotnim pijanim smehom razbijas tisinu noci.........Vama,
ljudi iz moje ulice,komsije moje prve,i vama sto smrknuti prolazite i
ne nazvavsi dobar dan,jutro ili vece......Sto pogleda od zemlje ne
dizete.....sto stalno nesto sebi u bradu gundjate.....i Vama sto tuzno
gledate u svetlost dana kao na agoniju teskog zivota a ne veselja i
radosti toplih srca oko Vas.....i vama dragi ljudi sto svaku nadu
izgubiste u bolje sutra i suncana jutra,sto noci docekujete s hiljdu
pitanja...hocemo li docekati sutra.........i Vama sto na svet gledate
kao na licno vlasnistvo svoje i pokusavate da diktirate zivot i sebi i
drugima........iVama sto sto ko bez duse grabite sunce od dana...mesec
od noci....ne bi li se osetili zivima....i vama koji nosite ljubavi i
blagosti ugrudima...nejaki poneti toliko svima Vama ,dragi moji
ljudi,zelim poslati poruku jednu.....Volite,ljubite,nikada nadu u bolje
sutra ne gubite,u sebi ,sopstveni mir pronadjite,iz ruznih i tegobnih
misli izadjite,u odecu osmeha vi se obucite...toplim pogledom i neznim
rukama staricu preko ulice prevedite....sebe ,sebi nekada poklonite.U
tisini noci ...za sve se pomolite ...i oprost potrazite....za ne
ucinjeno ili ucinjeno,mozda ce te i Vi biti.dusa Nojeve barke,zelja i
radost zivota,snaga i um i lepota......Ljubav....i dobrota.

JA

Draga moja Krupljanka drago mi je da ti se dopao ovaj moj tekst,moje obracanje,svetu-ljudima...
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
daca

avatar

Godina : 46
Datum upisa : 12.06.2009

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Sub Okt 09, 2010 9:48 pm

Oprosti,ako mozes oprostiti,sve ono sto je moglo biti,a nije
I sve ono sto jeste a nije nam bilo potrebno...
Oprosti
Ja ne mogu...
Nazad na vrh Ići dole
daca

avatar

Godina : 46
Datum upisa : 12.06.2009

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Sub Okt 09, 2010 9:50 pm

Suze na rastanku sve ti govore,nocas i posljednja nada umire
suze na rastanku nocas padaju,sve drugo prolazi one ostaju...
Nazad na vrh Ići dole
PJER
Pjer
avatar

Datum upisa : 13.10.2008

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Sub Okt 09, 2010 9:53 pm

Ne pitaj vise zasto te ljubim. Pitaj
zasto raste trava i zasto je nemirno more.
Pitaj otkud stize vetar proletnji
i belom ladjom snova tko krmani
kad noc nad svetom hladne prostre sene.

Ne pitaj zasto te voli moje cudno srce.
Znas li odakle koralj na dnu oceana?
Talasi pricaju o zaspaloj lepoti,
ali ti zivis daleko od glasa talasa.
Tvoja je misao strma pecina
o koju se uzalud razbija moj zivot.

Ne pitaj zasto te ljubim.
Pridji k meni! Tuzno je moje srce.
Ti i mesec: dva nedohvatna cveta
na viskoj planini zaborava. ...
Nazad na vrh Ići dole
daca

avatar

Godina : 46
Datum upisa : 12.06.2009

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Sub Okt 09, 2010 9:56 pm

Posalji mi poljubac na kapima kise
Neka se njezno spuste na moje usne
I dozvole da ih upijem
Ja cu znati da si to ti...

Posalji mi dodir na krilima vjetra
Neka se zaplete u moju kosu
I poigra nestasnim pramenovima
Ja cu znati da si to ti...

Posalji mi osmijeh na odsjaju zvijezda
Neka zabljesne u mojim ocima
I nikada se ne ugasi
Ja cu znati da si to ti...
Nazad na vrh Ići dole
daca

avatar

Godina : 46
Datum upisa : 12.06.2009

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Sub Okt 09, 2010 9:57 pm

Ne znam sta me vise boli,
kad si tu,ili kad te nema,
kad me gledas ili kad smo stranci.
Ne znam sta vise boli,
ta tvoja crna kosa,ili te divne oci,
kad te zelim ili...
Ne znam sta vise boli,
kad se daje ili kad se moli...
Ne znam,ali osecam da boli...
Nazad na vrh Ići dole
Amisela
Komšinica preko plota
avatar

Datum upisa : 04.08.2009

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Sub Okt 09, 2010 9:59 pm

Neko ko napusta zivot
zna izreci reci o lepoti
onog lista
sto je zazeleneo juce.

Neko ko napusta nadu
ne zagleda oblike ljudske,
u osamljenickom kutku
sklapa note
prozete prazninom.

Neko ko napusta luku
zna izreci reci rastanka
i daleke ceznje
koja pece
dok na pucini
s galebom druguje.
Nazad na vrh Ići dole
PJER
Pjer
avatar

Datum upisa : 13.10.2008

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Sub Okt 09, 2010 10:05 pm

"... Kada covjek dublje zagleda u dusu svijeta
lako shvati da na svijetu uvjek postoji
jedna osoba koja ceka onu drugu,
bilo to nasred neke pustinje
ili nasred nekog velikog grada...
I kada se te osobe sretnu
i njihovi pogledi se ukrste,
sva proslost i sva buducnost
gube svaki znacaj...
i samo postoji taj trenutak..."


[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Amisela
Komšinica preko plota
avatar

Datum upisa : 04.08.2009

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Sub Okt 09, 2010 10:42 pm

Izaberi ljubav... radije nego mržnju.
Izaberi smeh... radije nego plač.
Izaberi stvaranje... radije nego uništavanje.
Izaberi istrajnost... radije nego odustajanje.
Izaberi hvalu... radije nego ogovaranje.
Izaberi da vidaš rane... radije nego da ranjavaš.
Izaberi davanje... radije nego kradu.
Izaberi delanje... radije nego oklevanje.
Izaberi razvoj... radije nego truljenje.
Izaberi molitvu... radije nego kletvu.
Izaberi život... radije nego smrt.
Nazad na vrh Ići dole
REVELIN

avatar

Location : nedostižna
Humor : osmehom razbijam.... valove
Datum upisa : 27.08.2010

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Pet Okt 15, 2010 11:04 pm

Književniku

ZIJI DIZDAREVIĆU
ubijenom u logoru Jasenovac 1942

Znam da pišem pismo koje ne može stići svom adresantu, ali se tješim time da će ga pročitati bar onaj koji voli nas obojicu.
Kasna je noć i meni se spava. U ovo gluho doba razgovara se samo sa duhovima i uspomenama, a ja, evo, razmišljam o zlatnoj paučini i srebrnoj magli tvojih prića, i o strašnom kraju koji te zadesio u logoru Jasenovac.
Pišem, dragi moj Zijo, a nisam siguran da i mene, jednom, ne čeka sličan kraj u ovome svijetu po kom još putuje kuga s kosom.
U svojim noćima s najviše mjesečine, ti si naslutio tu apokaliptičnu neman s kosom smrti i progovorio si o njoj kroz usta svog junaka Brke. Jednog dana ti si je i vidio, realnu, ovozemaljsku, ostvario se tvoj strašan san, tvoja mora.
Tih istih godina ja sam, slučajem, izbjegao tvoju sudbinu, ali evo, ima neko doba kako me, za mojim rodnim stolom, osvoji crna slutnja: vidim neku noć, prohladnu, sa zvijezdama od leda, kroz koju me odvode neznano kud. Ko su ti tamni dželati u ljudsom liku? Jesu li slični onima što su tebe odveli? Ili braća onih pred kojima je otišao Goran? Zar to nisu tamne Kikićeve ubice?
Kako li smo nekada, zajedno, dječački, lirski zaneseni, tugovali nad pjesnikom Garsijom Lorkom i zamišljali ono praskozorje kad ga odvode, bezpovratno, pustim ulicama Granade.
Bio sam, skorih dana, i u Granadi, gledao sa brijega osunčan kamenit labirint njenih ulica i pitao se: na koju su ga stranu odveli? Opet si tada bio pored mene, sasvim blizu, i ne znam ko je od nas dvojice šaputao Lorkine riječi pune jeze: „Crni su im konji, crne potkovice“.
Umnožavaju se po svijetu crni konji i crni konjanici, noćni i dnevni vampiri, a ja sjedim nad svojim rukopisima i pričam o jednoj bašti sljezove boje, o dobrim stranicama i zanesenim dječacima. Gnjuram se u dimu rata i nalazim surove bojovnike: golubljeg srca. Prije nego me odvedu, žurim da ispričam zlatnu bajku o ljudima. Njeno su mi sjeme posijali u srce još u djetinstvu i ono bez prestanka niče, cvijeta i obnavlja se. Pržile su ga mnoge strahote, kroz koje sam prolazio, ali korjen je ostajao, životvoran i neuničtiv, i pod sunce ponovo isturao svju nejačku zelenu klicu, svoj bajrak. Rušio se na njega oklop tenkova, a štitio ga i sačuvao prijateljski povijen ljudski dlan.
Eto, o tome bih Zijo, da šapućem i pišem svoju bajku. Ti bi najbolje znao da ništa nisam izmislio i da se u ovome poslu ne može izmišljati, a pogotovu ne dobri ljudi i sveti bojovnici.
Na žalost, ni one druge nisam izmaštao, mrke ubice s ljudskim lice. O njima ne mogu i ne volim da pričam. Osjećam samo kako se umnožavaju i rote u ovom stješnjenom svijetu, sluti ih po hladnoj jezi, koja im je predhodnica, i još malo, čini se, pa će zakucati na vrata.
Neka, Zijo..... Svak se brani svojim oružjem, a još uvijek nije iskovana sablja koja može sjeći naše mjesečine, nasmijane zore i tužne sutone.
Zbogom, dragi moj. Možda je nekom smiješna moja starinska odora, pradjedovsko koplje i ubogo kljuse, koje ne obećava bogzna kakvu trku. Jah, šta ćeš....

Branko Ćopić
Nazad na vrh Ići dole
http://sestreposrcu.serbianforum.info/portal.htm
selma123

avatar

Datum upisa : 06.11.2010

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Ned Nov 07, 2010 1:29 am

Lagano umire onaj koji ne putuje,

onaj koji ne cita,

onaj koji ne sluša muziku,

onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.

Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,

onaj koji ne prihvaca pomoc.

Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika,

postavljajuci si svaki dan ista ogranicenja,onaj koji ne mijenja rutinu,

onaj koji se ne usudjuje odjenuti u novu boju,

onaj koji ne prica sa ljudima koje ne poznaje.

Lagano umire onaj koji bježi od strasti i njenog vrela emocija;

onih koje daju sjaj u ocima i napuštenim srcima.

Lagano umire onaj koji ne mijenja svoj život kada nije zadovoljan svojim poslom ili svojom ljubavi,

onaj koji se ne želi odreci svoje sigurnosti radi nesigurnosti, i koji ne ide za svojim snovima;

onaj koji si nece dozvoliti, niti jednom u svom životu, da pobjegne od smislenih savjeta.......

Živi danas, ucini danas, riskiraj danas!

Ne dozvoli lagano umiranje!

Ne zaboravi biti sretan!




Pablo Neruda




Nazad na vrh Ići dole
REVELIN

avatar

Location : nedostižna
Humor : osmehom razbijam.... valove
Datum upisa : 27.08.2010

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Pet Dec 31, 2010 6:12 pm

Volela bih da okitim jelku u mom srcu,
i umesto da kačim ukrase i poklone,da ispišem imena
svih svojih prijatelja.
Bliskih prijatelja i ne tako bliskih prijatelja.
Starih prijatelja i novih prijatelja.
Onih koje vidjam svakog dana i onih koje
vidjam veoma retko.
Onih kojih se uvek setim i onih koje ponekad zaboravim.
Onih koji su stalno prisutni i onih koji povremeno nailaze.
Prijatelje iz teških vremena i prijatelje iz sretnih vremena.
Prijatelje koje sam nenamerno
povredila i koji su nenamerno povredili mene.
Onih koje znam veoma dobro i onih koje
znam samo po imenu.
Onih koji mi duguju malo i onih kojima ja dugujem mnogo.
Mojih skromnih prijatelja i mojih važnih prijatelja.
Imena onih koji su,bez obzira kako,
prošetali kroz moj život.
Jelku sa veoma dubokim korenima
i veoma jakim granama,tako da se njihova
imena nikad ne izbrišu iz mog srca.
I nova imena da se upišu i pridruže postojećim.
Jelka sa veoma dubokom hladovinom
kako bi se prijatelji mogli odmoriti od životnih
bitaka.Svetlo koje će im obasjati srećom
svaki dan Nove Godine.

Ovo su moje iskrene Želje.

Svim mojim prijateljima,
svima koji su to bili,
onima koji nisu,a možda će jednom biti......

Želim svim srcem

SREĆU- u meri u kojoj je podnošljiva,svakome onako kako njemu sreća izgleda.

ZDRAVLJE - pored vremena koje imamo ono je najvažnije što nam je dato.Čuvajte ga

LjUBAV - to je jedino što nas čini boljim ljudima.
Delite je nesebično,jer ona je nepresušan izvor ,u njemu se i sreća i zdravlje napajaju neprekidno.

OSMEH - jer ne košta ništa,a mnogo vredi.Jedina kriva linija koja sve može ispraviti.
Osmehujte se životu i onda kada se on ne osmehuje vama,sa osmehom zaplovite
u snove,sa osmehom dočekujte jutra.


SRETNA VAM NOVA 2011. - SVA DOBRA VAM DONELA !!


[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://sestreposrcu.serbianforum.info/portal.htm
selma123

avatar

Datum upisa : 06.11.2010

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Sub Jan 01, 2011 1:28 am

Dušo moja, i kada krenem

tako bih rado da se vratim.

Ti ne znaš da je pola mene

ostalo s tobom da te prati.



Ostalo s tobom da te ljubi

dok budeš sama i bude zima,

jer ja sam onaj koji gubi

i prije nego išta ima.


Dušo moja, ja ne znam više

koliko dugo mrtav stojim

dok slušam kako liju kiše

pod mračnim prozorima tvojim.


Dušo moja, ti umorna si

i bez tebe ti ležaj spremam.

Na nekoj zvijezdi što se gasi

ja tražim svjetlo koje nemam.


Pod hladnim nebom, ispod granja

stavit ćeš glavu na moje grudi.

I ja sam onaj koji sanja

i zato neću da te budim.


Dušo moja, ko kaplja vode

i ti se topiš na mom dlanu,

jer s tobom dođe i bez tebe ode

stotinu dana u jednom danu.




Zvonimir Golob





Nazad na vrh Ići dole
selma123

avatar

Datum upisa : 06.11.2010

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Sub Jan 01, 2011 1:31 am

OGLAS

Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika,

a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem.

Tražim već godinama

tu strašno važnu reč koja bi me spasila,

a ne mogu nikako da je nađem,

pa izlazim da je tražim po ulicama.

Pre toga, otvaram sanduče za pisma

(možda mi je neko poslao poštom?),

ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.

Odlazim da je tražim po Terazijama;

možda sedi pred Moskvom i pije pivo,

a možda je u kiosku s novinama.



“Šta radiš?” – pitaju me poznanici.

Šta da im kažem?

Da tražim neku reč, a ne mogu da je nađem?

Sve što su tražili, to su i našli,

zato što i nisu hteli ništa naročito.

Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči,

a ostali samo brojevi i opšta mesta….



Traži se jedan svet, prekjuče iščezao…

Traži se nada…ona davna nada

polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.

Traže se svi oni što su nas raznosili

komad po komad, deo po deo:

delove našeg vremena, naše ljubavi,

traže se da vrate ljubav…

Traži se onaj ulični časovnik na banderi

pod kojim smo čekali,

onaj sat što još uvek otkucava

u našem pamćenju.

On se traži…

Jedanput bismo primetili

da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest,

i ne bismo se čestito ni okrenuli,

a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest,

samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život.



I on se traži – taj život što promiče od danas do sutra,

onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao,

bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao

ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen.



Momo Kapor




Nazad na vrh Ići dole
Amisela
Komšinica preko plota
avatar

Datum upisa : 04.08.2009

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Sre Jan 05, 2011 11:24 am

Kada se umoris od lutanja i kada ti bude dosta svega, kada te celo telo zaboli od nepreglednih daljina, spremi kofere i dodji. Pakuj ih lepo. Red sna,pa red zelje, red maste i na kraju sve one naše dane razbacaj po njima. Tada ćeš biti spreman, i dodji. Ja sam ostala ista. Zelja da se sa godinama promenim nije mi ispunjena. One me hoće bas ovako ludu i veselu i tuznu. Tvoju. Sve ostalo je isto. Siroki ulica kojim smo setali, stoletni orasi pod kojima smo stajali... Godisnja doba su menjala grad,ali je miris u vazduhu ostao isti. Mirisao je kao ti i znala sam da ću te docekati. Dodji. Svako putovanje ima kraj. Dodji, pa ćemo putovati zajedno kroz ono vreme u kome smo se zavoleli i kroz nas grad iz kog se nikad ne odlazi....
Nazad na vrh Ići dole
Amisela
Komšinica preko plota
avatar

Datum upisa : 04.08.2009

PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   Čet Jan 20, 2011 7:50 am

''Savršeno srce''

Jednoga dana mladic je stajao u sredistu grada razmisljajuci kako on ima najlepse srce u celoj dolini. Prosla je velika povorka i svi su oni priznali kako je njegovo srce savrseno.
Nije bilo crtice ni zareza u njemu. Da, svi su se oni uistinu slozili da je njegovo srce najlepse koje su ikad videli. Mladic je bio jako ponosan i jos se vise i glasnije hvalio svojim prelepim srcem.

Iznenada, jedan stari covek pojavio se ispred povorke i rekao:
„Zasto tvoje srce nije priblizno lepo kao moje?”
Povorka i mladic pogledali su u to starcevo srce.
Udaralo je snazno, ali prepuno oziljaka, bilo je mesta gde su komadici bili premesteni i onih koji su bili stavljeni, ali nisu potpuno odgovarali i bilo je nekoliko ostecenih strana(ivica). U stvari, bilo je puno mesta gde su celi komadi nedostajali.

Narod je zapoceo - kako moze reci da mu je srce lepse nego sto on misli? Mladic je pogledao u starcevo srce i video njegovo stanje, i nasmejao se. „Mora da se salis, rekao je. Uporedi svoje srce s mojim, moje je savrseno a tvoje je prepuno oziljaka i suza.
”Da, rekao je starac, tvoje izgleda savrseno ali nikad se ne bih menjao s tobom.
Vidis, svaki oziljak predstavlja osobu kojoj sam dao svoje ljubavi - izvadim komadic srca i dam je toj osobi, i cesto mi ta osoba uzvrati deo od svog srca koje se uklapa u prazni deo mog srca, ali buduci da delovi nisu jednaki, ja imam nekih grubih zavrsetaka koje delim, jer me podsecaju na ljubav koju delimo.

Ponekad dam delove srca, ali mi osobe ne vrate svoj komadic srca. To su ti prazni delovi - davanje ljubavi je rizikovanje.
Ovi oziljci su bolni, otvoreni su, podsecaju me na ljubav koju dadoh ljudima takodje, i nadam se da se oni mogu vratiti jednog dana i popuniti prazne prostore na koje cekam."
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: ZIVOT PISAN SRCEM   

Nazad na vrh Ići dole
 
ZIVOT PISAN SRCEM
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
 Similar topics
-
» Ljuto za dobar život
» Og Mandino
» Tinejdzeri i cigarete
» EPIKUR
» Voda život znači

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: