DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Feljton - ANATOMIJA SRPSKE DUŠE

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Feljton - ANATOMIJA SRPSKE DUŠE   Pet Dec 18, 2009 7:06 pm

First topic message reminder :

U ovom feljtonu objavićemo najinteresantnije delove iz upravo štampane
knjige "Anatomija srpske duše", autora prof. dr Dragoslava Slovića.
U ovom kompleksnom izdanju, koje je izazvalo izuzetno interesovanje,
dr Slović nastoji da dešifruje mentalni kod naših ljudi.
Držeći se Bekonove maksime da je najniže od svih laskanja laskanje svome narodu, uz obilje primera piše o manama i vrlinama, karakteru, moralu i neslozi srpskog etnosa.


U nastavku predstavićemo unikatno izdanje knjige

SRBIJE ŽALOSNO PONOVNO POROBLJENJE 1813.GODINE!

Čudnovato je da se u tom delu nepoznatog autora,
pisanom skraja 1814.
godine mogu potražiti odgovori i na neke savremene dileme!!!

Zaklela se Zemlja Raju da se svake tajne znaju!











Seljak sam pa umem i reč da probiram!


Poslednji put izmenio cojle dana Ned Mar 18, 2012 9:39 pm, izmenio ukupno 5 puta
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Feljton - ANATOMIJA SRPSKE DUŠE   Sre Dec 30, 2009 9:43 pm

Priznajem da kada vidim neki takav naslov ,odmah očekujem nekog Branu Crnčevića , Kalajića, Djogu-Nogu i sl....(na kakve se ježim) no pročitao sam prvi nastavak -i pratim redovno . Daljeeeee, breee !










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Feljton - ANATOMIJA SRPSKE DUŠE   Sub Jan 16, 2010 10:33 pm

Zhao mi je shto je ova tema zamrla, ochekivala sam da ce se pojaviti neshto o jednom fenomenu koji postoji jedino kod Srba! Naime , slushala sam pisca kako je govorio o tome, a ne znam da li se to pominje i u knjizi..
Kazhe, jedino kod Srba promena vere podrazumeva promenu nacionalnosti!

Potpuna istina! Navodi se primer dva rodjena brata, jedan Srbin drugi Hrvat, roditelji isti! Jedan je krshten u Pravoslavnoj a drugi u Katolichkoj crkvi..

Imala sam prilike da chujem: Ti vishe nisi Srbin?!










Nazad na vrh Ići dole
Orhideja

avatar

Location : u tvom srcu
Datum upisa : 22.11.2009

PočaljiNaslov: Re: Feljton - ANATOMIJA SRPSKE DUŠE   Sub Feb 20, 2010 4:01 pm

Cojle danima obilazim oko ovog naslova tražeći JOŠ a ti ne daš.
Piši bre čoveče, šta radiš?
Nazad na vrh Ići dole
http://www.kako-do.co.cc
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Feljton - ANATOMIJA SRPSKE DUŠE   Sub Feb 20, 2010 4:08 pm

Priznajem da sam zavistan od inspiracije ili narodski rečeno - vremenjak. smehsmeh
Sa prvim sunčanim danima stupamo u akciju! ziveli1











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
Orhideja

avatar

Location : u tvom srcu
Datum upisa : 22.11.2009

PočaljiNaslov: Re: Feljton - ANATOMIJA SRPSKE DUŠE   Sub Feb 20, 2010 4:13 pm

Slušaj ti Cojle, možeš njima da pričaš šta hoćeš ali u njivu se još ne može, nego sedaj i piši "Anatomiju srpske duše".
Nazad na vrh Ići dole
http://www.kako-do.co.cc
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Feljton - ANATOMIJA SRPSKE DUŠE   Sub Feb 20, 2010 4:35 pm

Orhideja ::
Slušaj ti Cojle, možeš njima da pričaš šta hoćeš ali u njivu se još ne može, nego sedaj i piši "Anatomiju srpske duše".
Slažem se.....i ja dodjem da čitam, a ono ......... Ništa novo










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Feljton - ANATOMIJA SRPSKE DUŠE   Sub Mar 06, 2010 9:56 pm

Ali bi i ovo bio neki psihogram srpske duse. Ne tako romantican,
ali po meni savrseno realistican.



Iskustvo nam je palanacko.Ponekad,opasno je (i kaznjivo) reci to na
uho palanackoj oholosti,ponekada,medjutim ova rec do pojma
sudbinskog:palanka je,kaze se,nasa sudbina,nas zao udes. Nema nit moze da
bude promene.Istorija nas je zaboravila,kao u nekakvoj rasejanosti.Izmedju
sela i grada,ovako zaboravljen, svet palanke nije ni selo ni grad.
Duh njegov,medjutim ,jeste duh izmedju plemenskog,kao idealno-
jedinstvenog, i svetskog duha,kao idealno-otvorenog.Kada ovaj duh ovako govori o svojoj zloj sudbini,on govori o svojoj izuzetosti iz istorije. Ali, i kada je oglasava za prokletstvo,on hoce tu izuzetost.Osnovna pretpostavka duha palanke negde je u tome: da je to duhkoji, zaboravljen od istorije, pokusava sada ovaj udes da preobraziu svoju privilegiju, time sto ce i sam (onako kao sto se klin klinom izbija) da zaboravi istoriju,ovim zaboravom da se ovekoveci u samom sebi,zaveren trajanju, s onu stranu vremena.Vreme je s druge
strane brda, tamo gde pocinje svetski haos, ili haos apsolutno-otvorenog
sveta.


"Filosofija palanke
R.Konstantinovic
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Feljton - ANATOMIJA SRPSKE DUŠE   Ned Sep 19, 2010 6:12 pm

Vreme je s druge
strane brda, tamo gde pocinje svetski haos, ili haos apsolutno-otvorenog
sveta.



Komsija je izvukao pravi odlomak...










Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Feljton - ANATOMIJA SRPSKE DUŠE   Ned Mar 18, 2012 9:29 pm

Orhideja ::
Slušaj ti Cojle, možeš njima da pričaš šta hoćeš ali u njivu se još ne može, nego sedaj i piši "Anatomiju srpske duše".

Eto... jedna je Orhideja...ma gde bila :ruza2:

Pa da nastavimo s Anatomijom...
i sledi prikaz u nastavcima, po svemu retke knjige još značajnijeg naslova:

SRBIJE ŽALOSNO PONOVNO POROBLJENJE 1813.GODINE!

Čudnovato je da se u tom delu nepoznatog autora, pisanom skraja 1814. godine mogu potražiti odgovori i na neke savremene dileme!!!

Zaklela se Zemlja Raju da se svake tajne znaju!











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Feljton - ANATOMIJA SRPSKE DUŠE   Ned Mar 18, 2012 9:34 pm

Nisam znao da dusa ima anatomiju 55555
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Feljton - ANATOMIJA SRPSKE DUŠE   Ned Mar 18, 2012 9:51 pm

КЊИГА ИСПИТА ИСТОРИЈСКЕ САВEСТИ

(из уводног слова Милована Витезовића, о књизи)
Чинило нам се да је о Првом српском устанку (…) скоро све познато, да се једино још можда може појавити понеки документ, иако релевантан, ипак не од круцијалног значаја да нешто у историјским ставовима мења (…)

Веровали смо да су Вук Стефановић Караџић и Леополд фон Ранке поставили и утврдили јасне основе гледања и оцена Првог српског устанка, који је Ранке назвао правим именом Српска револуција (…)

Међутим, ово фототипско и у исти мах и са славеносербског на савремени српски језик преведено издање до сада мало доступне, боље речено недоступне, са свега неколико скривених и тајних уникатних примерака књиге „Сербие плачевно пакипорабошченије љета 1813“ – „Србије жалосно поновно поробљење 1813. године“, прве српске објављене (у Млецима 1815. године) књиге о Првом српском устанку и прве српске у свету забрањене, заплењене и уништене књиге, јесте откриће прве врсте, вредно велике пажње.

Како се појавила ова књига?

Ова књига, чији се један уникатни примерак чудесно појавио после сто деведесет три године (…) отвара многа питања на која има мало одговора, иако је и сама писана у доследној форми питања и одговора.
Та питања су: када је писана, где је писана, ко ју је писао и са којим циљем?

Писање ове књиге је можда започето крајем 1813. године по слому Првог српског устанка и под тешким утиском пораза, али je сигурно писана под истим утиском током 1814. године, јер узима у обзир и последичне догађаје који су се у тој години одиграли и завршена је, ако не у њој, оно на самом почетку 1815. године. Ово упућује на то да се њеном аутору веома журило.
Писана је изван Србије, у избеглиштву, на простору тадашње Аустријске царевине…
Писана је руком неког знаменитог, без сумње веома значајног, веома писменог и сасвим обавештеног Србина, избеглог из поновно поробљене Србије у Срем, чије нам је име и до данас остало непознато и за претпостављање…
(многи сматрају да је аутор ове књиге Миљко Радоњић, министар иностраних дела устаничке Србије, нап. прир.)

Шта је намера овог списа?

Основна намера на којој је засновано ово дело јесте да истинито посведочи о узроцима српске пропасти и она је исказана у његовом геслу.

Мото ове књиге је српска народна пословица: „Заклела се земља рају да се сваке тајне знају”.

Књига је писана по античким и класицистичким узорима – у дијалогу. Како би дијалог имао праве, односно најверодостојније актере, аутор овог историјско књижевног списа послужио се персонификацијом – оличавањем.
Тако се и наш непознати аутор определио за Мати Србију и Сина Србина.
Мати Србија има историјску свест и из те свести произилазе њена питања за Сина.
Син Србин има одговорну свест устаника, из реда просвећених Срба, који зна да промишља токове историје.

Он Мати Србију воли колико и сваки други њен син, али је он онај који више од других зна и oceћa се одговорним за пуну истину и обавезним да је Србији каже.
Овај синовљев испит савести је испит свих мислећих а часних Срба.
Сигурност синовљевих одговора yпућује на трезвеног учесника догађаја.
Дијалог је, иако доста софистициран, уверљив и стално поткрепљиван тачним историјским подацима који спис не затрпавају, али га чине веродостојним.

Зачуђује, или, боље речено, задивљује достојанство дијалога.
То је, такорећи, школски пример узвишеног говора из Аристотелове дефиниције трагедије, што наводи на закључак да је све смишљено писано отменим језиком зарад етичког прочишћења – народне катарзе.
Мајка Србија и Син Србин једно другом се oбpaћajy са суздржаном топлином, у поштовању и разложности које ни у најболнијим моментима нигде не прелазе у патетику, мада је цео спис расправа о трагичним догађајима, и то непосредна, скоро без икакве временске дистанце од догађаја о којима се расправља и сведочи, који се претресају и којима се суди.
Дијалог овде није укрштање књижевности и историје, него је проверени књижевни поступак сасвим у служби историје.

Шта је тема ове књиге?

Пропаст устаничке Србије главна је тема ове књиге, а кључна тајна те пропасти, за чијим се разрешењем у расправи трага, јесте у питању свих питања:
зашто је устаничка Србија септембра 1813. била ненадно поробљена без иједне велике битке, иако је за могуће велике бојеве била спремнија и људски и у оружју и у храни него за иједну битку од претходних које је спавно добила?

Шта је навело Kapaђорђа, а за њим и војводе, да напусе Србију, да би се за њима војска распустила а народ пошао у бежанију и збегове?

Ко је, како и зашто припремао пораз без борби до кога није морало доћи, поготово што је тада Наполеон вeћ био изгнан из Русије и трпео поразе на бојиштима Европе?

У првој дијалошкој реплици, којом почиње расправа о српској судбини, тражећи пуну истину Мати Србија каже Сину:
„Нека све знам ја, нека зна свет! Казујте!”
Србија, дакле, xoћe све, баш све да зна… Мати Србија xoћe да то буде саопштено свету, посредно, у форми саопштавања њој.
Говори мени, да нас свет чује!

По Сину Србину главни разлози пропасти Првог српског устанка никако нису у недостатку воље народа који је после четири века ропства имао деценију слободе, ни у недостатку српске војне снаге, јер је Србија тада имала педесет хиљада, већином ратовању вичних бораца, ни у њиховој и њеној неприпремљености, јер су сви путеви, којима је турска сила у Србију могла ући, са све три стране били затворени великим српским шанчевима, зидовима, топовима и људством утврђени и добро муницијом и храном опремљени.

Син тачно наводи свих шеснаест великих шанчева, указујући на то да су и сва погранична градска места исто утврђена и узајамно повезана.

И читалац ове књиге сам се ставља у улогу психоисторичара, питајући се шта се то могло десити у тврдом Карађорђевом карактеру кад је могао потпасти под утицај оних који су, према књизи, саучесници и извршиоци планираног пораза устанка, коме ћe претходити Вождово бекство.

Судбина и значај ове књиге…

Само време настанка ове књиге, али и њена судбина, требало је да је уврсте међу прве, ако не и основне изворе за гpaђy о Првом српском устанку.
Она је најнепосреднији извор за устаничке године 1811., 1812. и 1813.
А те године су најшкртије описане у историјама Пpвor српског устанка.

Што се историчари Првог српског устанка нису на ову књигу (…) више позивали, може бити предмет ширих истраживања.
Њена реткост и судбина требало је више да их обавезује.

Печат цензуре ваљало је да буде додатни изазов, а не да само за њен садржај један од другог преузимају парафразу поднаслова о разговору поробљене Матере са рођеним јединим Сином својим којем оставља последње своје завештање.

Да ли су их сам наслов (…) и поднаслов упућивали на закључак да је у питању патетични поетски спис, који није историјски релевантан?

Можда се као један од разлога може узети и сама књижевно-филозофско-историјска структура ове књиге исписане, како је већ у поднаслову назначено, у дијалогу.

Мада, не треба ни династичке разлоге губити из вида.

Ова књига чека своје истраживаче, тумаче, докторанте и научнике…

Ова књига, сада доступна и рашчитана, чека своје истраживаче и тумаче, своје докторанте и научнике.
Они ћe уз њену помоћ моћи темељније да истраже последње три године Првог српског устанка, које су у главним делима о њему остале и недовољно истражене и недовољно објашњене.

Она ћe сигурно, ако не сасвим расветлити, допринети пуном расветљењу историјских истина о Првом српском устанку. Писана је непосредно без историјске дистанце и, без обзира на историјско литерарну форму, може се узети и као изворни документ. Она, као прва српска књига о устанку, баца и први незамућени поглед, без натруна историчара, на међународну судбину Пpвor српског устанка.

А као прва српска забрањена књига указује на европски однос
(Света алијанса је прва уједињена Европа)
према историјској истини о Србима у трену њеног настајања.

Извор: Штампано издање књиге у издању “Службеног гласника” из 2009. године











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Feljton - ANATOMIJA SRPSKE DUŠE   Pon Mar 19, 2012 9:03 pm

Део први
– Кажи ми сине, поиздаље,
ко је виновник пропасти моје?


МАТИ СРБИЈА: Ах, жалосна ја, после десетогодишњег праведног и успешног рата, наједанпут упропашћена Србија!
За незаборавну свету слободу, за слободу у којој ћe као часни људи моћи да живе толики синови моји; једнородни Срби и из околних земаља, Босне, Херцеговине, Црне Горе и сестре моје Бугарске, у помоћ долажаху; устајући против тиранина, приносише себе драговољно на крвави жртвеник грознога Марса: десетогодишња грмљавина победоноснога оружја храбро се пробијала до накрај запада, југа, истока и севера, сви човекољупци обзираху се с великодушним радовањем на моје избављење; највећега на свету царства цар, при том једноплемен и једноверан са мном, у милостиво покровитељство своје беше узео наду моју; и кад учини да боре лица мојега, потамнелог од толиких стотина година, почеше сјајне зраке некадашњег лика мојега одавати — и кад нада моја беше у самом окончању дела… ах, љута судбина или подвале злих анђела — напротив — шта закључише?!

Може ли ко од вас, о синови моји, пре него што ме тиранин сасвим удави и пре него што смртно заспи памет наша, а који сте још живи у недрима мојим, или који се, прежалосној мајци, потуцате од немила до недрага, може ли ме ко истинито известити како рођени син мој, а брат нашо Георгије, напусти без икаквог боја храбре наше градове и пограничне шанчеве, остави матер своју Србију, без крајње нужде, упропашћену, пребеже неславно у Немачку – и како се овакав гроб изненада мени отвори?
Нека све знам ја, нека зна свет!
Казујте!

СИН СРБИН: растрзаним срцем и у језеро суза утопљеним очима, ја ћy, мајко, волећи те колико и сваки други син твој; од почетка устанка твојега све време у боју бејах, служећи те синовски верно и радо; ја ћy ти истинито, све што је у знању мојем, казати: за памћење нама, као занимљивост другима, о поновном поробљавању твојем, поробљавању народа једнога – јер, присетимо се, после четири стотине година и Срби су један европски, а не мален народ.
Ја сам спреман да одговарам на питања твоја, мајко!
Питај!

МАТИ: Кажи ми, сине мој!
Који зао час принуди Георгија мојега на бекство?
Можда га не послуша војска, или пак недостатак праха и олова, хране, осујети храброст вашу, или вас превелики број непријатељске војске угуши; без неког великог разлога он своју матер Србију не би оставио, до последњег бојног града и шанца и до последње капи крви!

СИН: Мајко моја!
Ми нисмо ни пошли у одлучујући бој, нити је наша војска изгинула.
Праха и олова имали смо у свим градовима и шанчевима; много година могосмо се бранити и од непријатеља штитити их.
Хлебом особито, ти си нас из утробе своје обилно хранила; ни у томе никакве нужде нисмо имали.
Дух храбрости синови твоји нису били изгубили, и све је једнодушно ка јуначком боју кипело, ка одбрани своје миле матере и слободе.
Дело лето 1813. године и део јесени на свим пунктовима успешно отпор давасмо, а како син твој Георгије пребеже у Немачку земљу – свако се учуди; и тако ми остадосмо тело без главе, уђе страх у народ, остависмо топове, градове, шанчеве пуне хране, праха и олова, разбежасмо се куд који, од немила до недрага.

МАТИ: Сине мој!
Ово је за мене много недоумица, па и ужасно; ја не знам како о Георгију да мислим; кажи ми што поиздаље о понашању његову, ја га још не смем осудити, а не могу ни оправдања имати.
Зар је устанка мога виновник такође виновник и пада мојега?
Ко је крив за пропаст моју?
Све да ми поменеш, сине; говори!

СИН: Познато је, како је у тешкој невољи 1803. године, против нечовечних тлачитеља Турака, непослушника цару своме, којима ни сам цар не могаше ништа учинити, син твој, храбри Георгије, са мало наше браће војевати започео, а све више нас придружило се било у прогону варвара.
Познато је, како их ми, под руководством његовим, успешно разбијасмо, и из груди твојих, мајко, поистребисмо.
Но, још од онога доба кад преостале Турке у градове позатварасмо, везир и дахије из Београда поручиваше нам да се умиримо с њима, да ћe они Турке злочинце казнити (где ми њиховој речи не могосмо поверовати, будући да смо толико пута били преварени, а наши кнезови и многа 6paћa од њих посечена), од тога доба, дакле, као што витез наш Георгије у отвореном великом рату с Турцима и у највећим опасностима током десет година никада своје прввобитно понашање није изменио, тако се, с његовим јунаштвом и успехом, заједно и упоредо, залегла и расла, у мраку, отровна једна аждаја која је, укратко речено, све десетогодишње наше муке и труде успела најпосле поништити и твоју, мајко, крваво изборену слободу прождерати.

МАТИ: Откриј ми, сине, за проклету ту аждају!
Почни од онога срећног и, како разумем, у исти мах несрећног доба, кад први пут Турци хтедоше да се мире с вама и одреде cpeћy матере ваше Србије.
На какве услове мира вас Турци позиваху и кога вам везир и дахије из Београда послаше на договоре?

СИН: Нама је понајвише слат наш митрополит Леонтије.

МАТИ: Зар је ваш архипастир за све оно време међу Турцима, непослушницима цара својега, живео?

СИН: Јесте, мајко, све док није видео да Турци морају бити поражени од нас.

МАТИ: Што је митрополит, као ваш архипастир, предлагао вама од турске стране?

СИН: Да се Турцима покоримо и предамо.

МАТИ: Би ли добро било да сте га послушали?

СИН: Ко би себе хајдуцима, одметницима свога цара могао поверити?

МАТИ: Зашто вас је митрополит тако саветовао?

СИН: За своју сопствену корист.
Њему су везир и дахије били обећали: што год зажели и затражи – даће му ако њихов налог испуни.
И то ти је, мајко, она љута аждаја о којој ћеш, све по реду, чути.


МАТИ: Будући да је он ваш хришћански архипастир, морао вас је боље саветовати, с вама зло и добро делити и вама веран бити.

СИН: Он јесте био наш архипастир, наше вероисповести, но, он није твој син Србин, нити си га ти родила.
Турци међу нас шаљу владике Грке, такве, који нас, хришћане, за своју личну корист продају Турцима и Мухамеду, особито цариградски Грци.

МАТИ: Како се митрополит од Турака одвојио и к вама прешао?

СИН: Од велике нужде и страха.
Када ми добро Турке на све стране потукосмо и у градове позатварасмо, он, видећи да ћe Турци бити уништени, избеже к нама, с објашњењем да у својој пастви, с нама, жели добро и зло делити.

МАТИ: Како се он владао међу вама?

СИН: Веома опасно за нас.
Тајно и поуздано, сазнали смо да је желео да не успемо у нашем подухвату.
Он је, боравећи међу нама, преко Немачке Турцима у градове писао, а после из Цариграда од дивана турскога писма примао, настојећи да у народу посеје убеђење да се не бијемо против Турака.

МАТИ: Зашто сте га трпели међу собом?

СИН:: Ти знаш, мајко!
Владика, духовно лице, веома се поштује код нас; и да смо га на суд извели или прогнали, народ би се узбунио и наду своју изгубио, плашећи се да Бог више неће нашем оружју помагати.

МАТИ: Је ли он одавно из Цариграда за вашег архијереја послан к вама?

СИН: Он је био код последњег митрополита, кога је везир у Београду задавио — био је много година његов пратосинђел; покојни митрополит волео је оног Леонтија као своју душу и поверавао му све, као свом рођеном сину; он га је, уосталом, и произвео у протосинђела.

МАТИ: Зашто је везир удавио онога митрополита, добротвора овога другога?

СИН: Сви људи говоре, а казивали су верни Турци и миљеници везирови, да га је поменути митрополит Леонтије набедио код везира како је веома богат и хришћанима наклоњен.

Везир, пак, према Леонтијевим измишљотинама, затвори у тамницу покојног мигрополита, а њега посла у Цариград, к својој Порти, с препоруком да заповеде патријарху да га произведе у чин архијереја и потом у Београд врате.

Патријарх се не сагласи с тим да другог произведе у виши чин све док је жив тадашњи митрополит; Леонтије се из Цариграда врати у Београд к везиру и каза му патријархов одговор; везир одмах заповеди да се митрополит задави, а Леонтија опет посла у Цариград с извештајем цареву дивану о смрти митрололитовој.

Тако патријарх рукоположи Леонтија за митрополита и у Београд га посла; он, пак, са задовољством заседе у отету крваву резидендију свога добротвора.
Ево почетка Леонтијевог у хришћанском архипастирству!

МАТИ: О сине мој!
Какав чудан тровач је живео међу вама!

СИН: Ми смо веома погрешипи што смо га примили, објавили га народу као архијереја, много добра му учинили и части указали, а све да га својим добрим срцем убедимо да он нама добро жели и веран нам буде; тако да и остала 6paћa, поштени Грци, могу о нама добро да мисле и добро желе; него, у томе смо се љуто преварили и змију у нашим недрима грејали.

МАТИ: Јесте ли ви уређење и право неко у народу завели кад је митрополит међу вас избегао?

СИН: Ми смо, мајко, Правитељствујушчи совјет народни били установили уз помоћ учених људи, наше 6paћe Срба, који су свет прошли и учили, па своја месга и службе осгавили и из привржености своме роду дошли к нама;
они су засновали корен управљања нашега и унутрашње уређење, онако како и други европски народи уживају и напредују према одред- бама правнога поретка.

Ми, без знања, без учене 6paћe своје, нисмо знали да установимо и руководимо овим народним добром.


МАТИ: Јесге ли ви, сложно, овим народним добром руководили и учену бpaћy своју слушали и ценили?

СИН: Ми смо сви у томе неко време једнодушни и сложни били;
само се митрополит Леонтијео трудио да, иза леђа, ону уредбу омрази, и учену нашу бpaћy Србе с нама посвађа;
и неке од наше браће већ је био уверио и отровао својим духом да Правитељство и Совјет народни није потребан као ни учени људи међу нама; и овакве речи беше у народ посејао:

да немају за кога да се боре, да је боље да се Турцима предају, те зашто су дошли јеретици, учени људи, који у бora не верују?

МАТИ: Зашто је митрополит вашу бpaћy, учене људе, толико мрзео?

СИН: Ето зашто, мајко!

Ма колико год да је наша храброст непријатеља поражавала, ми се без Правитељства не бисмо могли одржати.

Дакле, митрополит је зато настојао да то уништи и испуни турски налог да учену нашу бpaћy удаљи од нас.











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Feljton - ANATOMIJA SRPSKE DUŠE   Sre Mar 21, 2012 9:36 pm

МАТИ: Кад сте Совјет установили, зар нисте могли да митрополиту границе положите, да се не меша у народна дела или да му, као издајнику, судите?
СИН: Мајко моја! Тегобама прилика и времена, и велики цар и кнезови каткада се покоравају и трпе; тако смо и ми морали њега да трпимо. Имао је доста новца и просипгао га је у народ као песак; и као духовно лице добијао је део за себе.
МАТИ: У Совјету, у почетку, о чему сте се највише договарали?
СИН: Од кога ћемо помоћ тражити и коме ћемо се искрено поверити.
МАТИ: Од кога сте били намтеравали да тражите помоћ и себе да поверите?
На почетку нашег устанка, од нашега суседа, милостивога дара Франца, под чијим жезлом живи у благостању неколико милиона наше браће уживајући сва људска права, имали смо добру помоћ и подршку у нашим потребама; стицајем ондашњих околности и према самој природи тих прилика, просудили смо да никоме другоме не можемо себе искреније и поузданије поверити до једноплеменој и једноверној Русији.
Тако ми, као прости људи, просудисмо; а и учена браћа наша, као деловође наше, саветоваше нам да нигде не можемо бити срећнији и безбеднији него у савезу са једноплеменом и једноверном Русијом; стога чврсто закључисмо да се ње држимо и помоћ од ње молимо.
МАТИ: Јесте ли сви сложни били у тим намерама?
СИН: Сви ми Срби, тајко, једнодушно смо тако мислили — осим митрополита Леонтија.
Није смео да нам говори јавно, него тајно, преко трећег лица да он „не налази за добро споразум са Русима, јер ћe Руси преварити Србе, као што је Орлов у Грчкој преварио Мореју и њу на жртву Турцима оставио”.
Ово су биле митрополитове речи против Руса.

МАТИ: Посласте ли ви тада депутате у Русију?
СИН: Послали смо; и по одласку наших депутата султан турски нам је слао понуде да се примиримо, да ћe нам дати наша права с којимао ћемо убудућe слободу уживаги и да ће нас од насиља својих непослушника бранити; да већ једном прекинемо трогодишњу борбу, да смо, рече, његове непослушнике довољно казнили.

МАТИ: Што сте ви на то одговорили султану?
СИН: Ми смо време којекако продужили и послали султану депутате да против његове воље нећемо поступати; међутим, чекали смо одговор од наших депутата из Русије.

МАТИ: Какав одговор су нам депутати из Русије послали, или донели?

СИН: Депутати су нам из Русије донели одговор да ће ускоро почети рат с Турцима и да ћe се нама свака помоћ дати; да себе не поверавамо султану, да ћe Русија уз помоћ својега оружја будућност наше среће и независности од Турака обезбедити за вечност; к свему томе, да ћe нам послати једног свог чиновника, у чије руковођење и упутства можемо имати поверење.

МАТИ: Је ли прошло много времена до појаве рата између Русије и Капије (Порте) отоманске?
СИН: За кратко време букну рат и Руси завладаше Бесарабијом, уђоше у Молдавију и Влашку а на Дунав код Кладова и Брзе Паланке храбри генерал Исајев са делом своје војске дође у помоћ нашој војсци и на Штубику, на нашој страни, војску видинскога везира од двадесет хиљада војника, заједно са нашим храбрим братом Миленком и његовом војском која је била спрам везира, разбише потпуно.
То је било 1807. године. У међувремену, Руси беху у Београд послали свога агента, државнога саветника Родофиникина, којега су синови твоји, мајко, с неописивом радошћу примили, кличући: Нека живи наш свемилостиви заштитник, хришћански велики дар Александар!
Нека живи његов генерал Родофиникин, наш премили гост!

МАТИ: Јесте ли се ви са својим милим гостом добро опходили?
СИН: Ми смо се према њему тако опходили да смо тебе, мајко, као и себе, неограничено поверили његоним наређењима и упутствима. При том, известисмо га у вези са митрополитом Леонтијем: да је веома опасан човек, да му не верује и да га се чува као живе ватре; а своје тајне послове које ћe с нама имати, њему да не открива, јер, ако му што каже, то ћe преко њега и наши непријатељи Турци знати.
А код свих осталих синова твојих Срба, наћи ће срце u душу руску и једнодушну.

МАТИ: Је ли између вас и Родофиникина залог љубави тpajao вечно?
СИН: После неког времена приметисмо да Родофиникин с нама хладније поступа, па и неповерљиво.
МАТИ: Јесте ли могли изнаћи узрок за ту његову промену?
Кад смо приметили промену код Родофиникина, забринусмо се и у жалост западосмо.
Дању и ноћу бесмо обузети размишљањем како да дознамо откуд та његова промена према нама; тако сазнадосмо да митрополит Леонтије ноћу код Родофиникина доходи, упази и излази на нека мала врата, а не на она кроз која смо обично сви ми улазили и излазили.
Сазнадосмо, такође, како је митрополит успео да нађе пут којим ћe се увући код Родофиникина и пријатељство задобити, те да му он верује све што му Леонтије говори.

МАТИ: Како је митрополит Леонтије ycпeo Родофиникина отровати против вас?
СИН: У Београду беху живели неки трговци Грци, које је Родофиникин веома волео и преко којих је митрополит успео да Родофиникина на своју страну превари, да њему све верује.

МАТИ: Како је митрополит успео да вас набеди код Родофиникина?
СИН: Мајко моја!
Митрополитово дело понајвише је била ова бригa: знајући да ми без учених људи нисмо могли никакав поредак у народу завести, он се старао да у народу посеје сумњу како „учени људи нису за нас, јер у Бога не верују”; тако је успео и да Родофиникина увери да су приврженији иноплеменом двору него ли руском и да ми, такође, с Родофиникином притворно и дволично поступамо зато што је Грк, као и да намеравамо затражити од цара другог чиновника.

МАТИ: Како је Родофиникин могао веровати трговцима Грцима и Леонтију више него вама, народу?
СИН: Зато што је Грк, успели су да га окрену против нас; да је био рођени Рус, не би смели ништа да помену против нас.

МАТИ: Дакле, како сте се понели и шта сте чинили?
СИН: Било је веома тешко.
Пре него што смо приметили да је Родофиникин отрован против нас, радили смо и писали према његовим упутствима; то је служило његовој подлости, да потврди своје пријаве које је писао у Главни војни квартир (стан) да и главнокомандујући може мислити против нас, као и остали Руси, онако како је желео наш митрополит Леонтије.

МАТИ: Како сте се владали и шта сте чинили у тим приликама?
СИН: Опет смо се трудипи да Родофиникинову љубав заслужимо и уверимо га у нашу искреност.
Своја простосрдачна осећања према њему излили смо чак и у стиховима које смо у Београду, на Нову 1808. годину њему, као и самом Господару сачинили и који cy после штампани у Венецији.
Уз то, посласмо и наше депутате у Главни војни стан фелдмаршалу кнезу Прозоровском и у Петроград цару Александру, да се препоручимо његовој царској милости и покровитељству.

МАТИ: Шта су вам депутати јавили из Главног војног стана?
СИН: Наши депутати су нам писали да их је фепдмаршал кнез Прозоровски веома хладно примио и опходио се с њима као туђинцима; на исти начин поступали су и сви у његовом окружењу; у њих се преко Родофиникина увукао и уселио дух митрополита Леонтија и у њиховном обраћању нашим депутатима примећивало се велико неповерење: сваку реч тумачили су двојако; првобитно понашање и поверење руско беху сасвим ишчезли.

МАТИ: А депутати, јесу ли се у Петроград упутили из Главног војног стана?
СИН: Ни у томе нисмо могли успети.
Кнез Прозоровски је из Јаша 8. марта 1808. године, писмом под бројем 326, известио нашега вожда и Совјет:
да смо посредовањем и старатељством његовим и ми, Срби, укључени у примирје с Портом до коначног мира између Русије и Порте отоманске у којем свемилостиви господар неће оставити Србе без личне своје пажње и старања о обезбеђењу будуће наше судбине;
да смо дужни да останемо мирни и у свим пословима у вези са благостањем и потребама које се тичу народа српскога, са Родофиникином да се саветујемо и његове савете следимо, и да он не налази потребним слање депутата пред лице господара императора; ово је био одговор Прозоровскога.

МАТИ: Jecy ли депутати код њега остали?
СИН: Један депутат је остао у Главном војном стану, а други се вратио к нама (један наш учени брат) и у Совјету нашем одржао овај говор:
„Ја сам онај који је још у Смедереву, када смо Совјет правитељства установили, своје мишљење изнео да, ако се Русије не будемо чврсто држали и замолили је да буде наша подршка, ми ни са ким другим нећемо моћи да поставимо добар основ нашега дома нити ћемо себе обезбедити.
Сви се можете присетити ових речи које сам изговорио и којих сам се до сада чврсто држао.
Но, отровни митрополит наш, Леонтије, преко свих наших напора и оданости наше према Русији, надвладао нас је и успео да нашу бpaћy Русе усмери на лажно мишљење о нама и да преко Родофиникина престану да маре за нас: и овај ланац, из Србије – из митрополитове гадне душе преко Родофиникиновога слабога срца – пружио се до Петрограда, а може бити да је свој корен пустио и у царево срце.
За сада се не може пресећи, него треба да се старамо о будућности народнога добра: јер, кад је наш непријатељ митрополит Леонтије успео Родофиникина да окрене на своју руку, а агенту цареву и главнокомандујући и сви Руси морају веровати – њему једном једином – више него свима нама… то за нас добра не може бити.“

(наставиће се…)

_________________________











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Feljton - ANATOMIJA SRPSKE DUŠE   

Nazad na vrh Ići dole
 
Feljton - ANATOMIJA SRPSKE DUŠE
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: GEOGRAFIJA PREBIVALIŠTA/ETNOSI :: DRŽAVE :: SRBIJA-
Skoči na: