DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Sledeći
AutorPoruka
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Čet Maj 22, 2008 10:04 am

First topic message reminder :

Malo i sportskom ribolovu ,tj pecanju . 
Pecate li ,na kom nivou ,koliko često ,koju ribu ? 

Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Uto Jun 10, 2008 10:02 pm

Кратконоса кечига


Систематика
царство: Animalia



тип: Chordata

класа: Actinopterygii

ред: Acipenseriformes

фамилија: Acipenseridae

род: Acipenser

врста: A. nudiventris


Биномијална номенклатура
Acipenser nudiventris
Lovetsky, 1828


Екологија таксона

Кечига кратконоса (лат. Acipenser r nudiventris) је слатководна риба која уместо крљушти по телу има кошчате плочице, а припада фамилији Acipenseridae.

Латински назив: Acipenser ruthenus
Локални називи: сип
Маx. дужина: од 23 до 29 цм. У Мађарској је нађена највећа, дужине 170 цм и тежине 32 кг
Маx. тежина: од 40 до 60 г
Време мреста: од марта до маја




Опис и грађа
Кечига кратконоса nа телу има пет важнијих коштаних плочица. Оне су мање више издигнуте, шпицасте и оштре. Кожа између њих је без крљушти. Глава јој је издужена, а нос кратак. Испод носа су јој заокругљена уста са четири велика брка. Отвор уста је мали и узак, у облику цеви. Боја леђа је тамно браон, сиво браон, браон жута или сиво зелена, док су са стране знатно светлији. Стомак је сребрнасто беле боје, а пераја су зелена.

Кечига кратконоса је најнеразвијенија риба у Србији.


Навике, станиште, распрострањеност
Живи у Црном и Касписком мору. У водама Дунавског слива се ретко кад нађе. Последњи пут је нађен 1957. у доњем току Тисе. Кечига кратконоса се храни ларвама, раковима и осталим безкичмењацима.


Размножавање
Кечига кратконоса у зависности од станишта, кечига може да се мрести три пута годишње, у пролеће, лето или у јесен. деловима реке. Женке се мресте на сваке две до три године. Икре су пречника 1,6 до 3мм, тежине 11 до 13 мг. После пет дана из икри се излеже млађ који после годину дана одлази ка мору.

Кечига кратконоса дунавских вода мресте се од марта до маја у шљунковитим и песковитим станишту.










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Sub Jun 21, 2008 3:44 pm

BABUŠKA (carassius auratus gibelio)





Babuška (melez, srebrni karaš) je preko dve decenije "slučajni partner" većine ribolovaca na našim vodama. Ima je u svim većim rekama mirnijeg toka, gde je njena populacija, čini se, sve veća iz godine u godinu. Svoju brojnost babuška duguje specifičnom načinu razmnožavanja, kao i gotovo neverovatnoj prilagodljivosti i otpornosti na sve moguće nedaće koje mogu da zadese riblji svet. Prosečna lovna težina babuške kreće se oko 500 grama, mada su sve brojnije vode u kojima plivaju babuške teže od 2 kilograma pa i više.

Kako, gde i čime


Na stajaćim vodama babuška se da loviti na više načina. Na vodama u kojima ima dosta vodene vegetacije, babuške se uglavnom kreću i prebivaju u neposrednoj blizini rastinja. Ovo verovatno čine iz dva razloga. Prvo, vodeno rastinje predstavlja prirodni zaklon od raznih neprijatelja, a takođe isti ambijent je bogat prirodnom hranom babuške. Na vodama gde nema u izobilju vodene vegetacije, babušku treba tražiti što dalje od obale, što je najčešce slučaj na većim jezerima. Kod ribolova na vodama obraslim vodenom vegetacijom najbolji rezultati postižu se pecanjem neposredno iznad rastinja, ili u rupama - čistim delovima vodene površine okružene rastinjem. Bez obzira na položaj vegetacije, najbolji rezultati se postižu na dubinama 2,5 do 3 metra i tu se, po pravilu, javljaju najkrupniji komadi. Za ovakav način pecanja potrebno je imati štapove duge od 6 do 8 metara bez sprovodnika ili tek nešto kraće štapove sa sprovodnicima (tzv. Bolonjeze teleskope) uz koje ide manja mašinica. Za pecanje babuške sasvim su dovoljna dva štapa, jer kad babuška krene nemoguće je pratiti više štapova. Štap bi trebalo da bude lagan, ali dovoljno žilav i jak da podeli megdan sa ribama teškim kilogram-dva. S obzirom na dužinu, štap bi ipak morao da bude od karbona, što mereno novcem iznosi oko 50 DM po dužnom metru štapa. Babuške se, po pravilu, love pri samom dnu, jer se ove ribe hrane slično šaranu, rijući po mulju. Iz tog razloga mesta gde se babuške intenzivno hrane obeležena su mehurićima, koji u nizovima izbijaju na površinu vode. Međutim, u pojedinim periodima dana, babuška izlazi veoma blizu površini, takođe uz kakvo vodeno rastinje. U ovim uslovima babuška se peca na dubini od 70-80cm, nedaleko od vodene vegetacije.

Plovci i udice


Pored štapova veoma je važan i ostali prateći pribor. Od najlona, kao osnovni, najčešće se koristi 0,15 ili 0,16, dok se debljina predveza kreće od 0,12 do 0,14 mm. Za pecanje mašinicom, idealan najlon je 0,18 koji je dovoljno tanak da omogući daleka bacanja, a u isto vreme dovoljno jak da može uspešno da "uštopuje" i kapitalne primerke babuške. Kod dosta ribolovaca postoji uvreženo shvatanje da debljina najlona ne utiče na apetit babuške. Valja reći da postoje dani kada babuška uzima mamac bez obzira na debljinu najlona, no to su retke i izuzetne prilike. Izbor udice direktno zavisi od veličine babuške koja se očekuje, kao i od vrste mamca. Uglavnom su se najbolje pokazale udice u rasponu 16-12 kao najuniverzalnije, jer podjednako dobro kače i sitnije i krupnije primerke babuške. Kad se radi o konkretnim modelima, dobro su se pokazale udice "Gamakatsu" i to modeli 6314 i 6315, "Tubertini" serija 2 i "Kamasan" b-920. Jedna od osobina dobre udice je ta , da bez obzira na relativno malu veličinu, može da se uhvati u koštac i sa velikim ribama, pa ih prema tome ne treba izbegavati. Izbor plovka najmanje utiče na krajnji rezultat. Ipak treba izbegavati teške glomazne plovke. S obzirom da se peca na stajaćim vodama sasvim su dovoljni plovci do 2 grama nosivosti. Izuzetno, kada se peca na maloj dubini, najbolje rezultate daju veoma lagani plovci (0,3-0,5 grama). Za pecanje babuške na većim daljinama najcešće se koristi "Waggler", ili se peca dubinskom metodom sa hranilicom. Na dubljim, čistim vodama uglavnom se koriste klizeći "Waggler" i hranilica, a na plićim vodama najbolji rezultati postižu se upotrebom fiksiranog "Waggler-a". Od pribora za ovaj način pecanja neophodan je "Match" štap, ili pak teleskop sa provodnicima sa odgovarajućom mašinicom.

Prihrana ili mamčenje

Pored izbora pribora, vrlo bitan faktor je način primamljivanja i prihranjivanja. Od izbora hrane i njene prezentacije ribama u mnogome zavisi uspešnost ribolova. Na stajaćim vodama uglavnom se koriste brašnaste hrane i pojedine žitarice. Idealno primamljivanje se odvija na sledeći način. Hranjenje se obavlja neposredno pre ribolova. Primama se sastoji od kombinacije nakvašene brašnaste hrane i kuvane pšenice u odnosu 2:1. Ukoliko u vodi ima dosta rastinja, primama se tako priprema da bude rastresita, da se ne bi po bacanju "zagubila" među travu. Ukoliko je dno čisto, mogu se od primame formirati grudve, veličine mandarine, koje su podesnije za hranjenje na većoj distanci. Od gotovih hrana, kao idealne za pecanje babuške, pokazale su se "Sensas Karp", "Milo Grand Prix" i dr. Hrane se ne bacaju čiste, već se mešaju sa prezlom (hlebnim mrvicama). Na 1 kg hrane dodaje se 1,5-2 kg prezle, što je dovoljno za nekoliko pecanja. U toku samog pecanja treba izbegavati česta dohranjivanja. To valja učiniti eventualno samo jednom, ukoliko babuške prestanu da grizu. Posle završenog ribolova obavlja se obilnije hranjenje, ovog puta samo kuvanom pšenicom. Ukoliko se kontinuirano peca na istom mestu, i u isto vreme ovako hrani, babuške kao i većina tzv. mirnijih riba stiču naviku da po hranu dolaze na to mesto, što je preduslov za dobar ulov. Mirišljava brašnasta hrana vrlo brzo privlači babuške na hranjenom mestu, dok ih kuvana pšenica zadržava, na istom mestu, duže vremena. Uz to, babuške se vrlo brzo navikavaju na kuvanu pšenicu, pa ih je kasnije teško uloviti na neki drugi mamac. U drugim uslovima, kad je voda hladnija, primamljivanje se obavlja samo brašnastom hranom. Ukoliko u vodi gde se peca nema cverglana i sunčanice u hranu valja dodati malo iseckanih glista i krvi. Tada se znaju prevariti i kolosalne babuške, a mamac je naravno glista ili parče gliste.

Izbor mamca


Izbor mamca za pecanje babuške zavisi od same vode, godišnjeg doba, kao i od vrste primame. Kao mamac se uglavnom koristi kuvana pšenica, mladi i kuvani kukuruz, hlebna ruža, gliste i mesni crvići. U proleće i jesen, kad je voda hladnija, bolje rezultate daju gliste i crvići, dok su u letnjem periodu uspešniji hleb i kuvana pšenica. Na vodama u kojima se intenzivno hrani kuvanim ili mladim kukuruzom, po pravilu se na ove mamce dobijaju i krupnije babuške, naročito ako se udica mamči samo jednim zrnom kukuruza. Ipak čini se da je kuvana pšenica najuniverzalniji i za ribolovca najekonomičniji mamac. Ako se kuvanoj pšenici doda nekoliko kapi anisovog ulja, ili nekog drugog koncentrovanog mirisa, time se ovaj mamac čini još efikasnijim. Interesantno rešenje je da se prilikom kuvanja pšenice, zajedno sa pšenicom kuvaju zrnca karanfilića. Na kilogram pšenice stavlja se kesica karanfilića, koja oplemenjuje i pojačava miris kuvanoj pšenici, pa joj babuške ne mogu odoleti. Na udicu se stavlja od jednog do tri zrna pšenice, zavisno od toga kolika je prosečna veličina babuški. Bez obzira na broj zrna kojima se mamči udica, vrh udice mora uvek da bude potpuno slobodan. Inače, udica broj 16 savršeno odgovara za jedno zrno pšenice, 14-tica i 12-tica se uspešno pokrivaju sa dva zrna, dok za tri zrna pšenice valja uzeti udicu broj 10. Babuška je poznata kao jako ćudljiva riba. Nije retko da jednog dana fantastično dobro jede, da bi već sutra dan prosto izčezla sa tog mesta. Takođe babuška zna da promeni jelovnik u toku samog pecanja, pa se zato mora imati više mamaca. Što se tiče borbenosti babuška je sasvim solidan borac na udici. S obzirom na to da se peca veoma blizu vodenog rastinja, dosta često se dešava da se prilikom zamaranja krupnija babuška uplete u travu. Ako se to desi nikako ne treba isprobavati snagu štapa i najlona, pa pokušavati da se riba izvuče na silu. Najbolje rešenje je da se najlon potpuno opusti i babuška će vrlo brzo sama izaći iz trave u čistu i dublju vodu. Karakteristično je i to da je jato babuške uglavnom kompaktno, pa se zato vrlo retko dešava da se babuška peca sa nekom drugom vrstom ribe. Izuzetak čini šaran koji ponekad razbije monotoniju pecanja babuški i tada uglavnom ribolovac izvuče deblji kraj s obzirom da pribor nije prilagođen šaranu.










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Sub Jun 21, 2008 3:51 pm

KANAL DTD - BRANA KOD KAJTASOVA
ČETIRI RAJSKA MESTA


Velika
dubina i voda sa puno kiseonika čini ovaj deo kanala "akva plućima" i
tu kanalska voda diše. Tu se nalaze četiri karakteristična mesta na
kojima se leti u ovom kraju Banata mogu loviti smuđ, ali i ostala
grabljiva i mirna šaranska riba

Donji deo
kanala DTD-a ispod kajstasovačke brane pominjan je u Ribolovačkoj
reviji mnogo puta do sada. I sami ribolovci znaju da je to jedan
izuzetan deo raja, i dan danas bogat ribom. Do same brane, douliva
kanala u Dunav kod Banatske Palanke ima 5-6 km i kroz ovaj deo
cirkuliše veliki broj riba.

Na brani se grabljivice najcesce love odozgo sa gelendera!

Na
brani se grabljivice najčešće love odozgo sa gelendera - u ovim
virovima se krije krupan smuđ, som, štuka, bucov (odlično mesto, duboka
voda, virovi, riba radi preko celog dana)
Ispod brane i od
prevodnice, kanal je mnogo širi nego deo iznad, ali ni ovaj potez ne
zaostaje u bogatstvu riblje populacije, a pogotovo od grebenačkog
mosta. Tu je kanal širi za oko 15 metara, a vodostaj jako varira. Gde
na ovim terenima loviti smuđa koji se, pravila kažu, javlja samo u zoru
i predveče? Smuđa treba potražiti na mestima sa bržim protokom, više
kiseonika i u dubokoj vodi. Ovde, oko brane, smuđ radi celog dana. Zbog
velikog pada vode sa kašika brane, stvara se jaka turbulencija, ima
virova i kontra tokova, a voda vri do samog kraja gelendera. Velika
dubina i voda sa puno kiseonika čini ovaj deo kanala "akva plućima" i
tu kanalska voda diše. Upravo želim da opišem četiri karakteristična
mesta na kojima se leti u ovom kraju Banata mogu loviti smuđ, ali i
ostala grabljiva i mirna šaranska riba.
Već kod sela Grebenac
tačnije kod grebenačkog mosta (500 metara naviše od mosta je ušće reke
Karaš u kanal DTD) počinju prava staništa smuđa. Tu je kanal malo
dublji, dno je tvrđe, puno je rupa s granjm i panjevima, a škarpa na
sredini kanala je mnogo šira nego uobičajeno i načičkana je granjem.
Kada je kopan kanal DTD, presecan je stari tok reke Karaš tako da do
brane ima više mesta gde se tok preseca i ti delovi su duboki i do 8
metara. Gde je dno išarano panjevima i rupama, dubina se naglo završava
oštrom kosom škarpom. Samo dno kanala je valovito.

Težina
ulovljene ribe prelazi 1 kg, dok se uz obalu i pored škarpe javljaju
sitniji primerci smuđa. U presecima starog toka Karaša, za džigovanje
se koriste lakše glave, jer riba uzima i u propadanju (i smuđ i som).
Ja koristim glave težine 5-8 gr sa dužim udicama i veće tvistere zbog
izbegavanja manića, a i džig duže lebdi i propada prema dnu. Favorit
broj jedan od
silikonaca je tvister-mister min od 10 cm. Favoriti su
i kaliusov trobojac u boji fajer tajger od 10 cm i Berklijev Power Grub
iste dužine, mada se riba lovi i na manje tvistere i šedove. Od boja
pomenuo bih šartrez, sedefno belu, žutu i crvenu.

Od voblera
predlažem Rapalu shad-rap dubokoronca, a kada smuđ radi po površini
Rapalu original 7-11 cm u prirodnim bojama - S, SD, SSH, P, G. U ovom
delu kanala lovljeni su i kapitalni primerci smuđa i soma.
Konfiguracija dna kanala je ovakva sve do same blizine brane, do duplog
grla gde se razdvaja deo koji navodi deo vode prema kašikama (slapu) i
deo koji navodi prema prevodnici...

Piše: Tibor Mersaroš


Poslednji izmenio Ka5an Storm dana Ned Jul 13, 2008 8:42 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Sub Jun 21, 2008 3:56 pm

Bon ton na vodi;


Biti pecaroš ne znači ustati rano, otići na vodu
napecati sve što se zakači na udicu, zatim brže bolje kući da se riba
isprži i pojede. Ako se tako ophodite prema pecanju i ribi lakše i
jeftinije je da odete u ribarnicu i kupite ribu. Pročitajte ova osnovna
pravila ponašanja na vodi i pokušajte da ih poštujete.
*
VRATITE U VODU RIBU KOJA JE ISPOD MERE !!!!!!!!!
*
Počisti smeće koje si zatekao, mnogo je lepše pecati na čistoj obali.
Sve smeće spremi u kesu i baci u kontejner kada se budeš vraćao kući.
*
Obalu ostavi uvek čistu. Ne ostavljaj iza sebe smeće, papire i druge
otpatke, biće ti krivo kada dođeš sledeći put na to mesto i zatekneš
prljavu obalu.
*
Ne stvaraj buku na ribolovnom mestu, smeta i ribi i drugim ribolovcima.
*
Uvek zatraži dopustenje (od ribolovca koji je pre tebe došao) za ribolov u njegovoj blizini.
*
Pažljivo rukuj priborom i ne prebacuj svojim preko tuđeg.
*
Ne zabacuj blizu kolege koji je prvi došao, odmakni se malo od njega.
*
NAŽALOST ne postoje privatna rirbolovna mesta i ne pokušavaj da se
svađaš sa "uljezom" koji je seo na tvoje mesto (propašće ti dan
namenjen pecanju). To što si ga ti pripremio i prihranio ne znači da si
ga zakupio, pokušaj da ustaneš ranije od "uljeza" ili pronađi skriveno
mesto gde "uljeza" nema.
*
U prolazu do ribolovnog mesta uvek pozdravi ribare na koje nailaziš, NE sa sretan ulov majstori već jednostavnim BISTRO.
*
Ne bućkaj po vodi.
*
Spremi kompletan pribor ( sve što ti je potrebno ) pre pecanja, ne
dozvoli da tražiš od kolege da ti pozajmi jednu udicu, olovicu i sl.
*
Ako ti neko dete zatraži udicu daj mu, to su ipak naši naslednici.
*
Ne savetuj nikoga, ne nameći svoje mišljenje ako ti savet i mišljenje niko nije tražio.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Sub Jun 21, 2008 3:58 pm

Užasno me nervira to kada dođem na reku ili kanal i zateknem gomilu plastičnih flaša, kesa i zarđalih konzervi.
Uvek se maksimalno trudim da ostavim čisto mesto za sobom.
U prilog ovoj priči može da posluži i ovo;
U Farkaždinu na Tamišu pecam već godinama na mestu na kome pecaju meštani.Neznajući da je to njihovo mesto postavio sam prvi put šator i napravio kamp, negde posle podne kada sam skupio gomilu praznih
plastičnih flaša i najlona i zapalio ih prišao mi je jedan stariji čovek koji živi u blizini i rekao
-E ti možeš ovde da ostaneš i da pecaš kad god poželiš, ovo još od vas beograđana nisam video.Često mi
stoka pojede najlon i ugine i ja zbog toga teram pecaroše.


Poslednji put izmenio Ka5an Storm dana Ned Jul 13, 2008 8:44 am, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Sub Jun 21, 2008 4:01 pm

Štapovi za pecanje;

Pre početka ovog teksta odmah da razjasnimo
osnovno pravilo vezano za štapove, NE POSTOJI UNIVERZALNI ŠTAP za lov
svih vrsta ribe.

U zaista pravoj šumi štapova koji se mogu
pronaći u našim prodavnicama riboopreme prava je umetnost izabrati ono
što vam je potrebno. Iskusniji ribolovci već znaju koji pribor, za koju
ribu, koja marka, koja akcija, ali kada mlađi ribolovci uđu u radnju
njima stvarno treba pomoć. Ovaj tekst je namenjen prvenstveno njima.
Štapove možemo podeliti u tri osnovne kategorije: lake, srenje i teške.
Iz ovih kategorija su proizašle nove podkategorije: lakosrednja,
srednjeteška i ekstremnoteška.

Rade se i specijalni štapovi za
mušičare koje možemo prepoznati po tome što im se ležište za mašinicu
nalazi ispod rukohvata i veoma su savitljivi. STAPOVI ZA PECANJE
Matrijali
koji se koriste za izradu štapova su najrazličitiji, mi ćemo izdvojiti
grafitne štapove. Cena štapa je usko vezana sa kvalitetom i čistoćom
grafita koji je upotrebljen u izradi štapa. Kada na štapu vidite natpis
"graphite composite" to znači da je to štap sa veoma malim procentom
grafita. NAPOMENA: Grafitni štapovi su odlični provodnici struje, tako
da nikako ne prporučujemo da sa njima pecate za vreme oluja i ispod
dalekovoda.
Karike (provodnici) se prave od najrazličitijih
materijala a zajedničko im je da moraju biti otporni na habanje. Ako se
na provodniku pojavi zarez od najlona, obavezno ga odmah zamenite. U
protivnom najlon će se stalno krzati i pri prvom većem opterećenju
(trofejna riba) pući.
Šta ribolovac početnik treba da zna: koju ribu
želi da peca, na kojoj vodi, a za tu ribu koja dužina štapa mu je
potrebna i koje akcije treba da bude štap?
Ovu podelu nemojte
uzimati zdravo za gotovo, nemoguće je čak preporučiti štap za jednu
vrstu ribe. Ne koristi se isti pribor za pecanje skoblja na Drini i
Savi. Razlika je u priboru da li pecate tog istog Savskog skoblja iz
čamca ili sa obale. Pre kupovine štapa pogledajte čime starije kolege
pecaju, slobodno ih pitajte za savet ili kontaktirajte nas da vam
pomognemo.
-Laki štapovi: Su namenjeni lovu bele ribe (babuška,
deverika, bodorka, skobalj....) težine bacanja su do 40gr. Preporuka
mlađim kolegama, za belu ribu uzmite štap akcije B-C , težine bacanja
od 20-40gr. dužine 3-4m (zavisi od vode na kojoj pecate).
-Srednji
štapovi: Namenji su najčešće lovu grabljivice i krupnije bele ribe. Kod
odabira ove vrste štapa treba uzeti u obzir gde se peca, kojim mamcima
i kolika se riba očekuje. Dužina štapova se kreće od 2,10 do 4m, ako
pecate iz čamca dugačak štap vam može samo smetati (pri prihvatanju
ribe), ali ako pecate sa obale i treba da zabacite mamac 50m, ili da
privlačite ribu između lokvanja i prepreka tada je štap od 3-4m pravo
rešenje. Ovo su obično štapovi težine bacanja od 40 do 80gr akcije B-A.
-Teški
štapovi: To su obično dvodelni štapovi, ređe teleskopski, koji su
namenjeni lovu soma, tostolobika, amura, krupnog šarana.... Ovo su
veoma "kruti" štapovi akcije A i težina bacanja većih od 80gr (čak i
100-200gr) . Za dužinu važi isto što i kod srednjih štapova.
Pri odabiru štapa uzmite u obzir da od njegove akcije u mnogome zavisi "brzina i oštrina" vaše kontre.
Akcija A ili 4,5-5,0: savija se samo vrhom (ekstremno tvrdi oštar štap).
Akcija B ili 3,5-4,0: savija se prva trećina štapa.
Akcija C ili 2,5-3,0 : savija se više od polovine štapa.
Akcija D ili 1,5-2,0: savija ceo štap
Težina bacanja su težine koje ćete zabacivati tim štapom.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Sub Jun 21, 2008 4:05 pm

RIBOLOVNE MAŠINICE ~ BLINKERI;

Mašinice bi mogli podeliti na stacionarne i rotacione.MASINICE ZA PECANJE
Rotacione
mašinice najčešće koriste mušičari i one su obično automatizovane
-namotavaju strunu pritiskom na ručicu jer se opruga "nabila energijom"
dok ribolovac maše štapom i strunu izvlači za zabačaj. Na našim
prostorima ( i u celoj Evropi) najrasprostranjeniji su stacionarani
čekrci, dok se na Američkom kontinentu više koriste multiplikatori.
Mašinicu biramo u zavisnosti od ribe kojoj je ona namenjena. Sada se
prave mašinice koje u sebi imaju po 7-8 pa i više lagera (što viče
lagera to je veća cena mašinice).Brzina namotavanja najlona se povećala
tako da su sada odnosi i 1 prema 6, (jedan okret ručice -šest namotaja
oko špulne). Svaki ribolovac ima nekog svog aduta i vrlo je nezahvalno
preporučivati određenu marku mašinica.

Nekada najpopularniji DAM
je proizveo mašinice uz koje je davao doživotnu garanciju (popularne
"finese"). Sadašnje mašinice ni u snovima nemogu nadživeti jednu
"Damovu finesu". Ipak treba obratiti pažnju na mašinice sledećih
proizvođača: "Dam", "Mitchell", "Shimano", "Daiwa",
"Silstar","Abu","Cormoran". Mašinice su svojim dimenzijama i
konstrukcijom projektovane tako da čine sklad sa štapom. Ne možete
mašinicu za "teški ribolov staviti na štap za laki ribolov i obrnuto.
Mašinice su jedan od najskupljih delova opreme zato ih treba pažljivo
birati, čuvati i redovno podmazivati. Za podmazivanje treba koristiti
bezkiselinske masti, grafitne masti i laka mašinska ulja. Kućišta i
špulne savremenih mašinica se sve češće izrađuju od grafitnih
materijala. Time se postiže lakoća mašinice uz minimalan gubitak na
čvrstoći i izdržljivosti same mašinice. Sve više se na mašinice
stavljaju špulne za daleke izbačaje (slika dole), to su duže i dosta
pliće špulne od standardnih. Prednost mašinica sa ovom vrstom špulna je
što se smanjuje otpor između najlona i oboda špulne, tako da izbačaji
mogu biti i do 20% duži, a struna se manje haba i duže traje. Po našem
mišljenju najvažniji deo mašinice je kočnica ili kako je neki nazivaju
borbena kočnica, od nje zavisi da li ćete savladati trofejni ulov ili
ne. Mašinica sa preciznom kočnicom u kombinaciji sa dobrim štapom koji
će amortizovati "udarce" ribe, može izvući svaku ribu.

Pri kupovini mašinice obratite pažnju na sledeće:

-Kvalitet kočnice
-Vrsta materijala kućišta i špulne
-Da li i koliko ima ležajeva
-Vrsta prenosa (pužni ili tanjirasti)
-Da li ima špulnu za daleke izbačaje
-Da li ima "borbenu kočnicu"
-Od čega je i da li se obrće vođica strune
-Dizajn i ima li rezervnu špulnu

VAŽI ZA POČETNIKE;
Najjednostavniji način da odaberete mašinicu je:
-Ako
pecate belu ribu: kupite mašinicu koja "prima" max. 200m najlona
0,20mm. Marka, broj lagera i ostalo zavisi od "dubine džepa".
-Ako
pecate grabljivicu: kupite mašinicu koja "prima" max. 200m najlona
0,35mm. Marka, broj lagera i ostalo zavisi od "dubine džepa".
-Ako
želite pecati soma i krupnu ribu: kupite veeellliiikkkuuu mašinicu.
Pecarosima početnicima preporučujem da krenu od bele ribe, dok dođu do
varaličarenja sve će im biti jasno.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Sub Jun 21, 2008 4:09 pm

RAZNI MAMCI I NAČIN NJIHOVOG PRIPREMANJA:


Valjci od kukuruznog brasna;


Na dva dela prosejanog kukuruznog brasna dodajte jedan deo psenicnog, najpre nasuvo izmesajte, dodajte malo mlake vode i napravite pogacu ne deblju od 10mm. Pa je ubacite u kipucu vodu i kuvajte dok ne ispliva. Odmah je prebacite u posudu sa hladnom vodom i hladite tusem ili pod slavinom mlazom hladne vode. Uvijte pogasu u vlaznu krpu, stavite u plasticnu kesu i valjcice formirajte pored vode gde lovite. I ove valjke mozete aromatizovati i bojiti ( slatk. aleva paprika, safran, boja za likere i sl.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Sub Jun 21, 2008 4:10 pm

Kacamak valjci


Solja prosejanog kukuruznog brasna pomesa se sa 1/3 solje psenicnog belog brasna. U drugu posudu nalijte 4/5 vode izmerene soljom kojom ste merili brasno. Kada voda provri u nju sipajte smesu brasna i ostavite da vri dok voda i para ne probiju kroz brasno. Mesajte tada masu dok voda ispari i testo bude kuvano da se odvaja od posude. Sadrzinu izvadite i mesite dok postane zilava, da kuglice od smese odskacu kao gumene kada se bace na sto.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Sub Jun 21, 2008 4:11 pm

Psenicni valjci sa paprikom


Psenicno crno brasno (ako su valjci za deveriku) ili belo za ostale vrste ribe, zamesite vrelom vodom da postane lepljivo. Dodajte malo aleve paprike-ne ljute , da dobiju boju i miris. Smesu drzite u mokroj kripi radi zastite od susenja
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Sub Jun 21, 2008 4:11 pm

Valjci sa sirom


Na 100grama psenicnog brasna nastruzite sitno 10-20gr. suvog i masnog sira kackavalja. Smesi dodajte kasicicu ulja, masla i loja. Sve dobro promesajte dok se masa ne ujednaci, a potom na vodi od nje pravite valjcice.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Sub Jun 21, 2008 4:12 pm

Valjci sa krompirom


Na dve kasike psenicnog brasna dodajte jedan kuvani krompir velicine decije pesnice, pa smesu ujednacite i oblikujte kao loptu ili pogacu debljine 2-3 cm. Stavite je u kljucalu vodu dok ne ispliva. Valjcice vece ili manje oblikujte na vodi u zavisnosti od velicine udice.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Sub Jun 21, 2008 4:12 pm

Valjci sa belim lukom


Na 100gr sredine belog hleba dodajte dva kuvana krompira, pa sve to sameljite u masini za meso. Dodajte 2-3 cena tucenog belog luka. Valjcice oblikujte na vodi.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Sub Jun 21, 2008 4:13 pm

Valjci sa žumancetom;


Umucenoim zumancetom prelijte 20gr. sredine svezeg belog hleba. dodajte jedan kuvan i izgnjecen krompir pa sve pa sve dobro umesite sa dodatkom jedne kasike jestivog ulja. Po potrebi dodati malo vode.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Sub Jun 21, 2008 4:14 pm

Hlebni valjci sa šećerom;


Dve kriske belog svezeg hleba (bez kore) navlazite vodom smao sa jedne strane, pa te strane pospite secerom dok se hleb ne zasiti. Sastavite hleb po zasecerenim stranama i ostavite desetak minuta da stoji, a potom gnjecenjem pretvorite u testo. Masu drzite u vlaznoj krpi i valjcice oblikujte na vodi gde pecate.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Sub Jun 21, 2008 4:15 pm

Valjci od ribljeg mesa;


Dve kriske belog svezeg hleba (bez kore) navlazite vodom smao sa jedne strane, pa te strane pospite secerom dok se hleb ne zasiti. Sastavite hleb po zasecerenim stranama i ostavite desetak minuta da stoji, a potom gnjecenjem pretvorite u testo. Masu drzite u vlaznoj krpi i valjcice oblikujte na vodi gde pecate.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Sub Jun 21, 2008 4:15 pm

Slatki valjci:


U pola litre vode stavite 1/4 kasicice soli i tri pune kasike secera ili meda, pa mesajte na vatri dok se ne otope, poklopite da voda provri, a onda u kipucu vodu u krug po ivici serpe postepeno izrucite 250gr. kukuruznog zutog brasna da u sredini serpe ostane otvor kroz koji probija kipuca voda. Serpu poklopite i kuvajte najmanje 15min. pa masu brzo mesajte dok se ne skupi u loptu od koje napravite pogacu debelu centimetar i odlozite u vlaznu krpu da se ohladi i tako u krpi nosite na vodu.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Sub Jun 21, 2008 4:16 pm

Valjci od dvopeka;


Sredinu belog hleba isecite kao dvopek, ispecite pa kada se ohladi istucite u avanu ili sameljite u masini za meso. Umesto toga mozete koristiti i prezle. Zamesite ih vrelom vodom da dobijete lepljivu masuu koju dodajete kuvan krompir 1/3 od hlebne mase. Sve dobro izgnjecite da dobijete zilavo testo. Mozete dodati safran u prahu da bi dobili zutu boju ili alevu ne ljutu za crvenu boju.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Sub Jun 21, 2008 4:16 pm

Zimski valjčići;


Kuvani krompir, fini griz, nesto brasna od krompira, kasiku meda i kasicicu mekog sira jakog mirisa dobro umesajte dok ne dobijete mekano i elasticno testo koje se ne lepi za ruke.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Sub Jun 21, 2008 4:17 pm

Valjci od krompira, konoplje i crvića;


Dobro i sitno izmlevenu konopljuumesajte sa gustim pireom kuvanog krompira uz dodatak crvica iz mesa. Ako masa nije homogena, dodajte malo psenicnog brasna. Bugarski ribolovci mnogo hvale ovu vrstu valljka. Umesto zivih, praktikuju da crvice dehidriraju stavljanjem u toplu pecnicu i prosusene usitne pa umesaju u meso.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Sub Jun 21, 2008 4:18 pm

Valjci od kukuruza, pšenice i glista;


Dobro pecena i isitnjena zrna zitarica i pasulja u jednakim delovima izmesajte sa gustim pireom krompira i glista sa neznatniim dodatkom gline. Lov ribe ovim valjcima je uspesniji ako pre pocetka i u toku pecanja povremeno istom masom prihranite ribu. I gliste dehidrirane poput crvica iz mesa uvek su dobar dodatak svim valjcima u kojima nema aromata, jer imaju sopstveni miris koji mami ribu.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Sub Jun 21, 2008 4:19 pm

MAMCI ŽIVOTINjSKOG POREKLA;


-Bastenska (vrtna, kisna, rosna) glista: Zivi u rastresitoj zemlji. Naraste cak i do 20cm. Bledocrvenkaste je boje i punija je od gliste iz dubreta. Potpuno odrasla ima po sebi uosljive kolutove. Za vreme kisa izlazi na povrsinu pa je mnogi nazivaju i kisnom glistom. Preko noci i bez kise izlazi na povrsinu da se okupa u rosi. Inace, dobre su za pecanje za razliku od belicastozelenih koje ribe odbijaju iakosu gladne. Brzo omlitave na udici.

-Crvena glista (dubretarka): Gotovo je uvek u trulom i vlaznom liscu, isod klada, panjeva, na senovitom i dubrovitom mestu. Retko je duza od 7cm. Crvene je boje, zivahna i nije krta, a bojom privlacna za ribu. Dobro se odrzava u kutiji ili sanducetu sa mahovinom ili dubretom iz kog su izvadene.

-Ritska crna glista: Veoma je zilava, bez sluzi. Naraste i do 20cm. Tamno je smede gotovo crne boje. Tvrda je. Zivi i razmnozava se u nanosima mulja ili na obalama bara i mrtvaja. Odlican je mamac, narocito za soma i mrenu.

-Zutoprugasta glista: Uglavnom je u stajskom govedem dubretu. Pri dodiru ispusta sluzavu zuckastu tecnost. Retko naraste iznad 6cm. i dobar je mamac u bistroj vodi.

-Ddurbak, durbok, durdubak, dudurbak: Za soma najbolji mamac, ali i za drugu ribu. Nalik je na pijavicu, mada nije to. Tamno smede je ili crne boje. Naraste i do 20cm. Zivi pretezno u starim nanosima muilja, na poplavljenim podrucjima. Na udicu ga stavljate u komadima a sitnije citave. Zilav je mamac i dobro se drzi na udici.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Sub Jun 21, 2008 4:21 pm

INSEKTI KAO MAMCI



- Rovac, medo, mrmak, konjostip: Zivi u starom stajskom dubretu ili u rastresitim oranicama i dobro nadubrenim bastama. Neugledan i rudan, a uz to i stetan insekt medu vodecim je mamcima za soma. Ne trpi drustvo brace, ostrim klestima se kolju do unistenja, pa ih cuvajte odvojene. Radu ga uzimaju i mrena i klen, a saran cim ga ugleda.

- Popac, popic, cvrcak: Zivi u zemlji, crne je boje. Lako mu je otkriti prebivaliste po rupama, uglavnom okrenutim prema suncu i na kosom zemljistu. Slamcicom se izmami na povrsinu zemlje i hitrim pokretom grabi. Nekki ga love nalivajuci vodu u njgovo skloniste, a drugi vrebaju kada izlazi na povrsinu u potrazi za suncem i brzim reagovanjem yaprecuju mu ulaz. Ulovljene cuvajte u izbusenim kutijama sa nesto trave, a mozete ih pakovati i po desetak komada u kesice i cuvati u frizideru do izlaska na vodu. Posebno ga vole klenovi.

- Skakavac: Svuda je na zatravljenom terenu. Pojavljuje se seredinom leta. Lako se lovi po rosnoj i pokosenoj travi. Uhvacene drzite u kutijama sa probusenim poklopcima. Sa malo dodate sveze trave mogu se cuvati i po nekoliko dana. Za klena je skakavac poslastica. Ribe izbegavaju svetlozelene, grbave skakavce sa mekanim telom. Nije poznato zesto.

- Krompirova zlatica: Sve je masovnija i ribe je rado prihvataju kao hranu, narocito klen. Drzite ih u kutijama sa probusenim poklopcima u kojima ima krompirovog lisca. Pre stavljanja na udicu odstranite im tvrda krilca.

- Gundelj, majska kokica: Tvrdokrilac svetlobraon boje. Mozete ga naci vec od aprila pa nadalje u predvecerje na poljima ili ako stresete manja stabla. I njih cuvajte u kutijama u koje dopire vazduh isto i zamrzavanjem. Sve zamrzavane a neutrosene mamce ne vracajte ponovo u zamrzivac. Poklonite ih onima koji su ostali na vodu.

- Jasenova zlatica: Divne je metalikzelene boje. Ima je na cvetu jasena, zove i burjana. Odlicna je za klena, bucova ali je i saran grabi. Svim tvrdokrilcima pa i ovom pre stavljanja na udicu skidate krilca.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Sub Jun 21, 2008 4:23 pm

CRVI



Mesni crvi: Za belu ribu gotovo su bez premca. Znaju to najbolje ribolovci takmicari. Najzilaviji su i najbolje se se drze oni iz srca toplokrvnih zivotinja, a najmeksi iz ribe.

- Crvi iz voska (voskov moljac): Malo poznat medu domacim ribolovcima. Ribe ga rado uzimaju. Velicinom i bojom podseca na larvu vodenog moljca, ali je zilaviji i veoma brz. U frizideru se moze odrzati ziv i po nekoliko meseci. Ne zamrzavaju ga.

- Barski crv, goljez, golja: Oblikom podseca na crva potkornjaka , samo nesto tanji. Dug je oko 3-4cm. Ispod glave ima bradavicu sa rupicom u koju treba pazljivo udicu i kanalicem pod kozom provuci do trbusnog dela. Ako vrhom udice zadete dublje u telo iscurice iz crva tecnost i ostace samo koza (neupotrebljiva kao mamac). Gotovo da nema ribe koja nece uzeti ovog crva, pogotovo mrena.

- Crv potkornjak: Ima ga u gotovo svakom starom itrulom panju, cak i u sasusenom drvetu i potkresanim granama. Potkornjake rado uzimaju sve ribe, pogotovo mrena i klen. Najefikasniji je s proleca bez obzira dali je voda mutna ili ne.

- Crv iz brasna: Larva je bube (leptira) koju srecemo jula i avgusta uvece i nocu da u jatima obilaze oko elektricnih svetiljki. Jaja ostavljaju u mlinovima, vodenicama i skladistima brasna odakle se izlegu crvi mrkozute boje dugi oko 2,5cm. sa nozicama na grudima. Uzimaju ga sve mirne ribe. Na udicu ga stavljate sa glave pazljivo da ne ostetite kozu.
.
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   Uto Jun 24, 2008 10:58 am

Patuljasti som, americko patuljasto somce, americki somic, , somic, cverglan, abisi-nac, terpes, manjov, zuca, regan (rogan), glavas - sve su to sinonimi za ovog uljeza koji je uvezen u Evropu 1871. godine, prvo u Francusku. Kod nas se odomacio jos jedan, potpuno, pogresan naziv za ovu vrstu ribe, a to je "manic", koji se odnosi na sasvim drugu domacu, autohtonu vrstu iz porodice bakalara (Gadidae). Gajenje somica u saranskim ribnjacima pocelo je u Nemackoj, odakle se rasirilo posredstvom coveka ili vodenim tokovima gotovo po celom nasem kontinentu. Porodica Ictaluride u svom originalnom arealu (istocna polovina SAD) obuhvata 25 vrsta, od kojih su u Evropu, dospele tri, Pored I. nebulosus, tu su jos kanalski som (I. punctatus, najvaznija vrsta u toplovodnim ribnjacima SAD) i zuti som (I. melas).
Telo je, kao i kod soma, veoma ljigavo i nije pokriveno krljustima, a na sirokoj i velikoj glavi se nalazi cetiri para brkova, po dva na svakoj vilici. Gornji deo tela je tamnomaslinaste do ruzicasto smede boje, a trbuh je sivkastobeo. Usta su ispunjena sitnim zubima. Ledjno i grudna peraja imaju po jednu izuzetno cvrstu zbicu, zbog kojih ga grabljivica izbegavaju, a ribolovcima predstavlja smetnju prilikom skidanja s udice ili ciscenja. Pored ovih najznacajnijih obelezja, karakterise ga i masno peraje smesteno iza lednog.
Prozdrljiva napast
U Evropi nastanjuje sporotekuce i stajace vode s muljevitim dnom, posebno bare, plavnu zonu, mrtvaje, rukavce i kanale, krecuci se u najnizim slojevima vodenog stuba. Otporan je na smanjenje kolicine kiseonika i na pogorsanje opsteg kvaliteta vpde, a na suvom moze da osta-ne dugo u zivotu. Spada u svastojede ribe. Veoma je prozdrijiv i hrani se pre svega organizmima koji naseljavaju dno (gliste, insekti i njihove larve, mekusci), ali i ikrom, larvama i mladuncima drugih riba. Zbog toga predstavlja znacajnu stetocinu i nepozeljnog gosta u nasoj domacoj ihtiofauni u otvorenim vodama, a narocito u saranskim ribnjacima.
Polna zrelost nastupa vec u drugoj godini zivota. Mresti se u parovima (kao i som), u plitkoj vodi, tokom maja i juna, kada dostigne 10-12 cm, pri temperaturi 18-20°C. Zenka odlaze u primitivno gnezdo, oblozeno raznim biljnim materijalom (izgradila ga je s muzjakom u udubljenju na pescanom dnu), 3.000-4.000 krupnih jaja. Ikra je grupisana u gomilice i podseca na jaja zaba. Muzjak cuva jaja, a kasnije i larve i mladunce do odredenog uzrasta. U vreme inkubacije intenzivno mase perajima, obezbedujuci svezu vodu i dotok kiseonika. Posle toga vodi brigu o tek izleglim larvama, koje su sa velikom zumancanom kesom i gotovo nepokretne, a takode ih prati kada pocnu da plivaju u manjim jatima. Nakon prelaska na samostalnu ishranu. mladunci se razilaze
Ne voli zimu
Za razliku od nativnog areala, gde dostize velicinu do 40 cm i 2 kg, u nasim vodama su primerci teski 500 grama pravi kapitalci, dok uobicajeni teze 150-200 grama. U vodama s uvecanom gustinom populacije dolazi do znatnog zaostajanja duzinskog i masenog rasta.
Aktivan je od proleca (cim otopli) do kasne jeseni, a lovi se najcesce na glistu ili parce (rep kedera). Moze biti veoma interesantan za sportski ribolov, posto je veoma prozdrljiv i duboko proguta mamac. Tipicna je riba dna koja nocu trazi hranu, ali je, takode, veoma aktivan u sumrak i praskozorje. Medjutim, u vodama gde je prenamnozen "radi" tokom veceg dela dana. Najcesce se lovi na dubinku, ali moze i na plovak. Neposredno pred naglu promenu atmosferskog pritiska (u vreme letnjih oluja), uznemireno pliva i tada dolazi i do gornjih slojeva vode. Zimi se ukopava duboko u mulj i samo povremeno izlazi trazeci hranu.
Meso mu je veoma ukusno, bez sitnih kostiju. I pored toga sto veoma sporo raste, trzisnu vrednost dostize vec sa 10-15 cm duzine.



ps više puta mi se desilo da ih očistim , dakle izvadjeni svi unutrašnji organi , prenoće u frižideru, i sutradan uveče , kada se počnu kuvati PLIVAJU u kotliću! Neverovatno izdržljiva riba (i ogromna štetočina)










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /   

Nazad na vrh Ići dole
 
PECANJE /sportski ribolov-pecanje iz hobija /
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 3 od 10Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA :: PORODICA /DOMAĆINSTVO :: HOBI-
Skoči na: