DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Proza-citati

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći
AutorPoruka
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Proza-citati   Pet Nov 13, 2009 11:20 pm

First topic message reminder :

.ako nemate ništa protiv, mogli bi ovde da se nadju i citati iz
raznoraznih proznih dela - romana,priča,pisama...ima toooliko lepih
odlomaka koji se mogu izdvojiti,da se ne zaborave....

********************************************************

.evo napr.


Oproštajno pismo Gabrijela Garsije Markesa



Spavao bih manje, a sanjao više



Kada
bi Bog za trenutak zaboravio sa sam ja samo krpena marioneta, i podario
mi komadić života, moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali
nesumnjivo bih mislio sve što kažem.
Stavri bih cenio, ne po onome
što vrede, već po onome što žnače. Spavao bih manje, sanjao više,
shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo
šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok
ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore, i kako bih uživao u
sladoledu od čokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadić života,
oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući
otvorenim ne samo telo već i dušu.
Bože moj, kada bih imao srce,
ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgreje sunce. Slikao
bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu
pesmu bih poklanjao kao serenadu u času tkanja.
Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica...
Bože moj kad bih imao jedan komadič života...
Ne bih pustio da prođe ni jedan dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim.
Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav.
Dokazivao
bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada
ostare, a ne znaju da su ostarili kad prestanu da se zaljubljuju.
Kada bih imao jedan komadic zivota,dokazivao bih ljudima koliko grese
kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare,a ne znaju da su
ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i
podario mi komadic zivota, moguce je da ne bih kazao sve sto mislim, ali
bih nesumnjivo mislio sve sto kazem. Stvari bih cenio ne po onome sto
vrede, vec po onome sto znace. Spavao bih manje, sanjao vise. Shvatio
sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju gubimo sezdeset
sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali
spavaju. Slusao bih druge dok govore,...i kako bih uzivao u sladoledu od
cokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno,
izlagao potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo vec i dusu.
Boze moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu, i cekao
da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu
Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u
casu svitanja. Zalivao bih ruze suzama, da bih osetio bol od njihovih
bodlji, i strastven poljubac od njihovih latica.....
Boze moj, kada bih imao jedan komadic zivota... Ne bih pustio da prodje
ni jedan jedini dan, a da ne kazem ljudima koje volim da ih Volim.
Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih
zaljubljen u Ljubav.
Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete.
Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću, već sa zaboravom.
Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi...
Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica.
Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put prst svoga oca da ga je uhvatilo zauvek.
Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugoga odozgo jedino kad treba da mu pomogne da se uspravi.
Toliko
sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće
koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost
početi da umirem...
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
Lakota
- slučajna prolaznica-
avatar

Datum upisa : 11.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Čet Nov 28, 2013 5:43 pm

Muškarci obično slabo razlikuju boje, ali jedan takav neznajša u bojama kakav je bio moj djed, e, takvog je bilo teško naći. Njegov spektar svodio se na svega četiri osnovne boje, a ono ostalo - to nije ni postojalo ili se svodilo, u najmanju ruku (ako je čiča dobre volje!), na neki vrlo neodredjen opis: "žuto je, a kao i nije žuto, nego nešto onako - i jest i nije".
Kako je na ovome našem šarenom svijetu većina stvorenja i predmeta obojena "i jest i nije" bojom, to je s mojim djedom oko toga uvijek dolazilo do nesporazuma i neprilika.
U jedno od najprijatnijih doba godine, skoro preko noći, rascvetao bi se u baštici kraj naše kuće crni sljez i ljupko prosinuo iza kopljaste pocrnjele ograde. On je u mirna sunčana jutra zračio tako povjerljivo i umiljato da to nije moglo izmaći čak ni djedovu oku i on bi udobrovoljeno gundjao majući se po dvorištu:
- Pazider ga, sva se bašta modri kao čivit.
Ono, istina, na sljezovu cvijetu jedva da je negdje i bilo tragova modre boje, ali ako je djed kazao da je modra, onda ima da bude modra i kvit. Isto se tako moglo desiti da neke godine djed rekne za tu istu baštu da se crveni, i onda za tu godinu tako i važi: sljez mora ostati crven.
Djedov rodjak Sava Damjanović, negdašnji kradljivac sitne stoke, a pod starost ispičutura i pričalica, i nenamjerno je znao da najedi mog dobrog djeda. Dok djed priča, on ti ga istom začudjeno prekine:
- Otkud lisica crvena, kad je žuta!
- Hm, žuta? - beči se djed. - Žut je tvoj nos.
Sava zabrinuto pipne svoj ružičasti baburast nos i vreči:
- Crvena! Ta sve nacije odavde do Bihaća znaju da je žuta, a ti ...
Savin svijet prostire se do Bihaća, jer je čiča nekoliko puta tamo ležao u apsu, ali čak ni ti prostori ne mogu da razuvjere mog djeda.
- Hm, Bihaća! I drugi su ljudi ležali u bihaćkoj "Kuli" pa ne vele da je lisica žuta. Bolje ti je pij tu moju rakiju i ćuti, ne kvari mi unučadi.
A unučad, nas troje, nabili se u ćošak blizu staraca i čekamo kad će Sava započetm sa svojim lopovskim doživljajima. Prepirka o bojama baš nas nimalo ne interesuje, lisica je lisica pa ma kakve farbe bila.
Zbog djedove tvrdoglavosti u pogledu boja i ja sam, već na prvom koraku od kuće, upao u nepriliku.
Bilo je to u prvom razredu osnovne škole.
Negdje sredinom godine učiteljica nam je pričala o vuku, te živi ovako, te hrani se onako, dok će ti odjednom upitati:
- Djeco, ko zna kakve je boje vuk?
Ja prvi digoh ruku.
- Evo ga, Branko će nam kazati.
- Vuk je zelen! - okidoh ja ponosito.
Učiteljica se trže i začudjeno nadiže obrve.
- Bog s tobom, dijete, gdje si to čuo?
- Kaže moj djed - odvalih ja samouvereno.
- Nije tačno, vuk nije zelen.
- Jeste, zelen je! - neočekivano se uzjogunih ja kao pravi unuk čestitog djeda Rade.
Učiteljica mi pridje sasvim blizu, ljutito uzriki u moje lice i povuče me za uvo.
- Kaži ti svome mudrom djedu da to nije istina. Vuk je siv. Siv, zapamti.
Skoro plačući otklipsao sam toga dana kući i šmrcajući ispričao djedu sve što se u školi dogodilo.
Ni slutio nisam kakva će se bura oko toga podići.
Šta! Pred čitavim razredom njegovog unuka, miljenca, tegliti za uši, a uvaženu starinu posprdno nazvati mudrim, bolje rečeno budalom! Dotle li smo došli? I još reći da vuk nije zelen već nekakav ... hm! E, to ne može tek tako proći.
Sjutradan, pušući poput guska, djed je doperjao zajedno sa mnom u školsko dvorište i pred svom dječurlijom razgalamio se na učiteljicu:
- A je li ti, šiškavico, ovakva i onakva, ti mi bolje od mene znaš kakav je vuk, a! Nije zelen? Pazi ti nje! Ja se s vucima rodio i odrastao, čitavog vijeka s njima muku mučim, a ona ti tu ... Po turu bi tebe trebalo ovim štapom pa da se jednom naučiš pameti.
Izvika se djed, rasplaka se učiteljica, a i mi, djaci, od svega toga uhvatismo neku vajdu: toga dana nije bilo nastave.
Već sljedećeg jutra djeda otjeraše žandari. Odsjedi starina sedam dana u sreskoj "buvari", a kad se vrati, ublijedio i mučaljiv, on mi naveče poprijeti prstom.
- A ta, jezičko, nek te ja još jednom čujem da blejiš kakav je ko pa ću ti ja pokazati. Vuk je zelen, heh! Šta te se tiče kakav je vuk.
- Pa kad me je ona pitala.
- Pitala te, hm! Imao si da ćutiš pa kvit.
Sljedećeg proljeća, bujnog i kišovitog, sljez u našoj bašti rascvjeta se kao nikada dotad, ali starina kao da ga ni zapazio nije. Nisu tu pomagali ni sva trtljanja neumornog rodjaka Save, djed je bio slijep i za boje i za sve cvijeće ovoga svijeta. Tuga da te uhvati.
Minulo je od tih neveselih dana već skoro pola vijeka, djeda odavna nema na ovome svijetu, a ja još ni danas posigurno ne znam kakve je boje sljez.
Znam samo da u proljeće iza naše potamnjele baštenske ograde prosine nešto ljupko, prozračno i svijetlo pa ti se prosto plače, iako ne znaš ni šta te boli ni šta si izgubio. ..(Branko Ćopić-"Bašta sljezove boje" )
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Sre Dec 04, 2013 8:10 pm

 
"Sa svih strana navaljuju na nju ljudožderi željni mladog mesa; ima ih toliko kao da je ona jedina ženka na svetu. Ne, nikad ti ljudi neće uvideti prostu istinu... da žensko stvorenje, koje sedi prema njima i koje ih neodoljivo privlači, nije radi njih tu, i da se ne sastoji samo od onog što oni na njemu vide i žele, nego da je potpun i složen čovek koji ima i svojih drugih osobina i potreba, i svoju dušu, najposle! Niko je ne pita šta misli i oseća, šta veruje, šta očekuje od života, samo pružaju ruke put njenog grla i struka, kao davljenici. Jedni se prave da ih zanima njena svirka, drugi šapuću stihove, jedni joj nude novac i imanje, drugi prevrću očima i uzdišu govoreći o ljubavi koja je jača od smrti. Ali svi su oni jednaki; ni onom najsmirenijem i najpristojnijem ne može se verovati; niko ne želi ništa od nje i zbog nje, nego svi hoće jedno isto - nju, nju samu, nagu, prostrtu kao ćilim, da je gaze i prljaju. Svi bi hteli da joj se približe nepodnošljivo blisko, da načnu i iskoriste kao planinu bogatu rudama, da je prevrnu i proseju kao peščano dno zlatonosne reke." Ivo Andric

[You must be registered and logged in to see this image.]










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Pet Jan 03, 2014 6:40 pm

Treba pomoći ljudima da ostvare svoje želje,
svoje snove, zašto da ne, da uživaju, pa bilo kakvi da su,
dobri ili zli, pošteni ili pokvareni. Opšti društveni uspeh
je sudbina svih, svi na neki način učestvuju u tom svetskom
procesu afirmacije, tom velikom "DA" životu i postojanju.
Dakle, slava ti nikad ne gine, makar da niko neće nikad
čuti za tebe. Iako, ime je važno, treba prihvatiti ime drugog
čoveka i podržati ga, sakriti se iza njega i uzvisiti ga...

( Slobodan Tisma
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Pet Jan 03, 2014 6:41 pm

Ostavljeni muškarac pati javno. Ostavljeni muškarac,
nekako je po definiciji romantična pojava. Svi ga zovu u goste,
trude se da ga zabave, da mu nadju novu ženu, novu devojku,
novi smisao života. Tako je plemenito i slatko biti prijatelj pri ruci
ostavljenom muškarcu. Jer, njegov očaj, njegove suze, njegovo
pijanstvo, njegov žal za propuštenom prilikom, sve to, daje mu
neki takoreći, pesnički oreol. Milina da te oblije.
Žena medjutim, u jebenoj srpskoj muškoj kulturi mora da bude junak.
Da bude veći vitez od svakog viteza. Veći muškarac od svakog
muškarca. Ona, naime ne sme da pati javno. Naprotiv - njoj ne
sme ni da se vidi da pati, jer ona, jadnica, odmah dobija titulu
nesrećnice, gubitnice, jadnice.
Ostavljena žena nekako je jadna po sebi, sažaljenja dostojan stvor,
polovna roba koju niko neće. Kakva nepravda!

(Mirjana Boba Maojsilovic
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Pet Jan 03, 2014 6:43 pm

Ima u meni bunar iz kojega zahvatam.
Nije moj, samo ga je meni neko poverio. Katkada je suv,
katkada neiscrpan. Ne mogu zadržati nijednu njegovu
kapljicu. U ovom bunaru svetluca voda života.
Saslušaću te, ali će biti i onoga što neću dobro primiti.
Možda zato što mi nedostaje, ili imam obilnije. Dovoljno
je ako sebe prihvatiš. Tako ćemo imati zajedničko ishodište.
Svako ima svoju nemoć koja se ne može poreći.
Možeš potpuno postojati: ako nema poricanja,
ako na sve možeš reći da.

(Lajoš Kesegi
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Ned Jan 12, 2014 9:28 pm

Ljudi kao sto je ona pomalo su kao struja, razlicite jacine- ne shvataju da mogu da povrede druge.- Dzulija Gregson, Noci jasmina


[You must be registered and logged in to see this image.]










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
anđeo sa greškom
Anđeo
avatar

Location : na sedmom nebu
Datum upisa : 21.01.2013

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Pet Jan 17, 2014 8:13 pm

"Te noci sam joj ocutao najlepše reci koje znam...
Jednom je rekla da bi sve dala da cuje to što ocutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na nicijoj zemlji izmedju devet salaša, u fantazmagoricnoj oazi koja se u Sahari zita prividja samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije opšlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima...
I tako, obicno u nekoj vedroj noci, roj Neizgovorenih Reci nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije precicu do najblizih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastucice, i nezno povuce finu cetku te velike krošnje kroz svoje kose...
I Neizgovorene Reci ostaju da trepere u lišcu starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom cešljicu od jantara...
"Zauvek?", pitala je uplašeno...
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji...
Jednog dana, dakako, strovalice se i to stablo, oprljice ga Oluja šenluceci gromovima nad ravnicom, složice se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reci, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko ce ga znati?
Ali naici ce cerga tog leta, i to ne Meckari ili Dzambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Sviraci Tuznih Ociju, praceni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetice u gustoj travi narocitu racvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlicna viola?
I, više nego dovoljno godina kasnije, mozda necija, mozda proseda, mozda bez ikoga, ti ceš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameci ga da ti sobu opraši polenom i prolecem. A ulicom ce prolaziti mali Cigan sa violom, videceš samo drozdovo pero na šeširu kako promice za šimširom, i zacuceš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaceš, istog casa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo..."

Djole Balasevic - Jedan od onih zivota

Nazad na vrh Ići dole
anđeo sa greškom
Anđeo
avatar

Location : na sedmom nebu
Datum upisa : 21.01.2013

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Pet Jan 17, 2014 8:36 pm

"...Shvatio je da mu ona nije samo bliska nego da on sada ne zna gdje završava ona a gdje započinje on..."

L.N.Tolstoj ("Ana Karenjina")
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Sub Feb 01, 2014 5:44 pm

“Volim zemlju po kojoj gazi, vazduh koji diše, volim sve što on dodiruje i svaku reč koju izgovori. Volim kako izgleda u svim raspoloženjima, volim sve što radi, volim ga celog.
Evo ti!"
(E.Bronte, Orkanski visovi)



[You must be registered and logged in to see this image.]










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sibila_
Zalutala Niotkuda
Zalutala Niotkuda
avatar

Datum upisa : 20.12.2011

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Sub Feb 01, 2014 6:38 pm

...Ima u dusi oziljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola on je ostao, i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu...Takva je nasa dusa.

Ispunjena uspomenama koje nas rastuze,nasmeju,zabole. Ponekad namerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvezde ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne ...

Ali...umesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo. Prohujalo je vreme i mnoge vode protekle....

Desanka Maksimovic










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
brdjanin
peskovit je put do zvezda
avatar

Datum upisa : 13.09.2013

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Sub Feb 01, 2014 6:45 pm

- Je li istina da nisi procitao ni jednu od ovih knjiga?
- Knjige su dosadne.
- Knjige su ogledala: u njima vidis samo ono sto vec nosis u sebi.



Karl Luis Safon
"Senka vetra"










Nizbrdo je lakše. Ali uzbrdo je avantura!
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
pesma
Sestra Vetra


Humor : 'El' se to jede?
Datum upisa : 26.09.2014

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Uto Sep 30, 2014 4:50 pm

''Jedno od najvažnijih ljudskih osećanja je ljubomora, zavist. Zato se ne treba hvaliti. Ljudi suviše zavide. Oni više vole sažaljenje nego nečiji uspeh. Čak ne treba govoriti ni neku istinu o sebi koja vas ističe. Sažaljenje izaziva simpatije, a uspeh neprijateljstvo. Na svim nivoima društva, kod bogatih i kod siromašnih to je jednako. Nesreća nekog prijatelja vas ne pogadja onoliko koliko to izgleda. Treba se stalno paziti, biti obazriv da bi čovek prezivio i izbegao nesreće. Nikada se, znači, ne treba hvaliti ni najmanjim uspehom, čak ni u vrlo rafiniranom društvu…čim neko napusti društvo, odmah postaje meta razgovora. Nije se ćak radilo o lićnim stvarima, gde se neko zamerio nekom, ne, to je jednostavno ono da čovek mrzi čoveka. To nisu bili zli ljudi, ali instinkt da umanje drugog su sačuvali kao neophodnu potrebu. Ja mislim da je čovek uvek takav. Možda toga nema kod monaha.''

Emil Sioran
Nazad na vrh Ići dole
Ladyintheblack
Maskota Foruma
avatar

Godina : 25
Location : Gdje ljubav putuje....
Humor : Uvek raspolozena :)
Datum upisa : 05.05.2014

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Uto Nov 18, 2014 2:52 pm

Dervis i smrt
''Nezadovoljstvo je kao zvijer, nemoćna kad se rodi, strašna kad ojača.''

''Željeli smo isto jedan od drugoga, uzdajući se on u moju, ja u njegovu snagu, nemoćni obojica, i to je bilo najžalosnije u ovom viđenju bez svrhe.''

''Razgovarati sa jednim je lakše i poštenije, ne vuče ga broj, pred manje ušiju ima više obzira pred razlozima razuma.''

''... znam da ne valja kad čovjek želi da pobjegne, ali misao se sama oslobađa kad joj je teško...''

''... nisam podnosio ni svoju ni tuđu grubost, stidio sam se kad bi me pobijedila, dugo pamtio kad bi mene pogodila...''

''... sam u polju, sam u svijetu, nemoćan pred tajnama zemlje i širinama neba...''

''Što je veća visina, veća je i pustoš.''

Mesa Selimovic
Nazad na vrh Ići dole
pesma
Sestra Vetra


Humor : 'El' se to jede?
Datum upisa : 26.09.2014

PočaljiNaslov: Luj Ferdinand Selin, "Putovanje nakraj noći"   Pet Jan 23, 2015 7:39 pm

“- Bardami – on će ozbiljno i malo tužan – naši očevi nisu bili ništa gori od nas i ne govori tako o njima!

- U pravu si, Arture, nema šta, tu si u pravu. Ogorčeni i poslušni, silovani, pokradeni, raščerečeni i uvek budale, nisu bili gori od nas! Dobro si rekao! Ništa ne menjamo! Ni čarape, ni gospodare, ni mišljenja, ili ih menjamo dockan, kad više ne vredi. Rodili smo se verni i od toga crkavamo, takvi smo! Uzaludni vojnici, heroji za sve i majmuni koji govore, a reči im se muče, mi smo ljubimci Kralja Bede. Njegovi smo! Kad ne slušamo, on pritegne… Njegovi su nam prsti oko vrata, uvek, ne daju ti da zineš, dobro treba da paziš ako hoćeš da imaš šta da pojedeš… On za sitnicu davi… Kakav je to život?…

- Postoji i ljubav, Bardami!

-Arture, ljubav je beskonačnost dostupna i pudlicama, a ja imam svoje dostojanstvo!”
Nazad na vrh Ići dole
pesma
Sestra Vetra


Humor : 'El' se to jede?
Datum upisa : 26.09.2014

PočaljiNaslov: Lastavičin dnevnik, Ameli Notomb   Čet Jan 29, 2015 3:18 pm

- Budimo se u tami u potpunom neznanju. Gde smo, šta se događa? U jednom smo trenutku sve zaboravili. Ne znamo jesmo li dete ili odrasla osoba, muškarac ili žena, krivi ili nedužni. Je li to tama tamnice ili noći?

Znamo samo jedno, tim jasnije što nam je to jedina spoznaja: živi smo. Nikada nismo bili toliko živi, i to je sve. Od čega se sastoji život u tom deliću sekunde u kojem imamo retku povlasticu da budemo lišeni identiteta?

Evo od čega: od straha.

No nema veće slobode od tog kratkog zaborava buđenja. Dete smo koje poznaje jezik. Možemo imenovati bezimeno otkriće svog rođenja: gurnuti smo u stravu živog bića.

U tom razdoblju česte teskobe, čak se i ne sećamo da se tako nešto može dogoditi prilikom buđenja. Ustajemo, tražimo vrata, izgubljeni smo kao u hotelu. A nakon sećanja odjednom opet nastane telo i vrate mu ono što služi kao duša. Umireni smo i razočarani: mi smo, dakle, to; mi smo , dakle, samo to.

Odmah potom vrati se spoznaja o geografiji vlastitog zatvora. Moja soba vodi do umivaonika gde se zapljuskujem ledenom vodom. Šta to nastojimo oribati s lica pomoću te energije i hladnoće?

Potom počinje rutina. Svako ima svoju: kafa i cigarete, čaj i tost ili pas i uzica. Svoju smo putanju uredili tako da što više umanjimo strah. Zapravo provodimo vreme u borbi protiv straha življenja. Smišljamo definicije kako bismo ga izbegli: zovem se tako i tako, radim tu i tu, moj se posao sastoji od ovoga i ovoga. No skrovita teskoba nastavlja potkopavanje. Ne možemo potpuno ućutkati njen govor. Jer misliš da se zoveš tako i tako, da se tvoj posao sastoji od ovoga i onoga, ali, kada si se probudio, ništa od toga nije postojalo. Možda zato što i ne postoji.
Nazad na vrh Ići dole
pesma
Sestra Vetra


Humor : 'El' se to jede?
Datum upisa : 26.09.2014

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Ned Feb 01, 2015 4:40 pm

''Ljudsko biće je čudno. Ono toleriše samo ono što uspe da ukroti, uključujuci i sebi slične. Njemu treba da sve bude uređeno, propisano, razvrstano, razumno obrazloženo. Iskreno da ti kažem, čovek ne može da se obuzda. Prepušten samom sebi, on čini najgora dela. Iza toga se krije povelika doza oholosti. Čovek misli da je centar sveta, ali svet je tako ogroman, a on tako mali, i prvi se sasvim lepo obrće bez ovog drugog. Zaključak je bolan, pa čovek svoju frustraciju rešava tako što pod svoju vlast stavlja sve što ga okružuje.''

Žan Pjer Dejvids
Nazad na vrh Ići dole
pesma
Sestra Vetra


Humor : 'El' se to jede?
Datum upisa : 26.09.2014

PočaljiNaslov: Fjodor Dostojevski ''Zločin i kazna''   Čet Feb 12, 2015 2:52 pm

„Što se, pak, tiče moje podele ljudi na obične i neobične, priznajem da je ona donekle proizvoljna, ali ja i ne insistiram na tačnim brojčanim podacima. Ja samo verujem u svoju glavnu misao. A ona se sastoji u tome da se ljudi već po prirodnom zakonu dele na dve kategorije: na nižu (na obične), to jest na materijal koji služi samo za rađanje sebi sličnih, i na ljude u pravom smislu, to jest ljude koji imaju dara ili talenta da u svojoj sredini kažu novu reč.
Tu, razume se, postoji beskonačno mnogo podela, ali osobne crte obe kategorije su dovoljno izrazite: prvu kategoriju, to jest materijal, uopšteno govoreći, čine ljudi koji su po svojoj prirodi konzervativni, uljudni, ljudi koji žive u poslušnosti i vole slušati.
Po mom mišljenju, njima je i u obavezi da budu poslušni, jer to je njihova namena i u tome nema apsolutno ništa što bi ih ponižavalo. Čitava druga kategorija gazi zakon, to su rušitelji, ili su, sudeći po njihovim sposobnostima, naklonjeni rušenju. Zločini tih ljudi su, razume se, relativni i vrlo različiti; u većini slučajeva, u veoma raznolikim izjavama, oni traže obaranje postojećeg u ime nečeg boljeg. Ali ako je jednom od tih ljudi potrebno zbog svoje ideje pregaziti i preko mrtvog tela i krvi, po mom mišljenju, on sam sebi to može dopustiti – uostalom, sve u zavisnosti od njegove ideje i njenih razmera – to imajte u vidu.
Prva kategorija je uvek gospodar svog vremena, a druga – gospodar budućnosti. Prvi održavaju svet i brojčano ga umnožavaju; drugi pokreću svet i vode ga ka cilju. I jedni i drugi imaju potpuno ista prava na postojanje.“

Nazad na vrh Ići dole
pesma
Sestra Vetra


Humor : 'El' se to jede?
Datum upisa : 26.09.2014

PočaljiNaslov: Miroslav Krleža ''Na rubu pameti''   Čet Feb 12, 2015 3:02 pm

''Toplo meso omotano tkaninom, izdvojeno iz prirode, postavljeno na stražnje noge: u crkvu, u sudnicu, na kazališne daske, na propovjedaonicu, na katedru, u pisoare, u krčme, u kasarne, to toplo meso obučeno po tajanstvenim pravilima raznolikih historijskih kostima, razvrstano u svetotajstvene kaste, podržavljeno ljudsko meso u dresuri đavolskog stroja, to jadno ljudsko meso izgubljeno je potpuno pred beskrajno velikom količinom otvorenih pitanja, ne snalazeći se u zbrkama, odvojeno jedno od drugoga, ono osjeća isključivo sebe kao svoje vlastito meso, zaboravlja mesnatu sličnost svoga mesnatog bližnjeg i tako od straha i od gluposti grize jedno drugome grkljan, poživinčeno u stravi i u užasu pred tminom. Ljudi su ispunjeni odgojem, praznovjerjem, predrasudama i lažima kao slamom, ljudi igraju uloge kao lutke na orkestrionima, kako su ih drugi navinuli, po tuđem taktu njima kao takvima potpuno neshvatljive i nerazumljive muzike. Ljudi se tjeraju u slaboumnoj kružnici takozvanog socijalnouslovljenog carousela, i, kao na pravom sajamskom vrtuljku, ti su jahači na drvenim konjima društvenih predrasuda doista uvjereni da galopiraju nevjerojatnom brzinom u zatvorenom krugu "uspjeha". A kad se od vremena na vrijeme takav sajamski vrtuljak raspadne, i kad ti obezglavljeni jadni konjanici neočekivano poispadaju iz kolotečine, bjesomučni jahači svojih karijera ne snalaze se bez drvenih konja, i ja nisam imao prilike upoznati još ni jednog tzv. pametnog i normalnog čovjeka koji bi bio toliko smion da pozivi svoj život sam za sebe, bez svojih poslovnih pisama, bez svojih paragrafa, bez svoga ureda s pljuvačnicom i s pečatom, u jednu riječ: bez predrasuda i bez vjere u drvene bogove. Oficiri poslije izgubljenih ratova, bez konja i bez psovke, propali bankiri bez čekovnog kredita, pjevači bez glasa, otpušteni činovnici, odbačeni političari, svi ti sajamski pajaci, kao brodolomci na poplavi, plivaju strujom predrasuda u smeće, zaboravljajući bit svoje ljudske tvari; te su slamnate lutke uvjerene, kako je karneval doista tragično svršio samo zato jer je vjetar odnio njihove klaunske kape. Da se je to kojim slučajem dogodilo drugim maskama, bilo bi im smiješno. Ljudi se uvijek raduju tuđoj nesreći, zaboravljajući da je ta tuđa nesreća njihova vlastita. Za sve Ijudsko imao sam oduvijek slabost razumijevanja po starom klasičnom receptu: da su sve slabosti ljudske upravo elementi one ljudske tajne koja od čovjeka stvara sažaljenja dostojnog bijednika.''
Nazad na vrh Ići dole
pesma
Sestra Vetra


Humor : 'El' se to jede?
Datum upisa : 26.09.2014

PočaljiNaslov: Emil Sioran ''Kratak pregled raspadanja''   Sre Feb 18, 2015 12:04 pm

''Koliko se, o Gospode, gnušam nad tvojim sramnim delom, i nad tim ljigavim larvama koje su ti slične i koje ti laskaju! Mrzeći tebe, pobegao sam od divota tvoje kraljevine, od šala tvojih lakrdijaša. Ti si gušionica naših ljubavi i naših buna, vatrogasac našega žara, ti si uzročnik svih naših detinjarija. Pre no što te potisnem u formulu, izgaziću sve tvoje tajne, prezreću tvoje majstorije, i sva ta lukavstva od kojih je sačinjena odeća Neobjašnjivog. Štedro si me obdario gorčinom koju si, iz milosrđa, uskratio tvojim robovima. A pošto je samo u senci tvoje ništavnosti moguć počinak, dovoljno je za tu, najnižu vrstu spasenja, da se oslonimo na tebe, ili na neku od tvojih kopija. Ne znam koga više da žalim, tvoje pomoćnike ili sebe: svi smo nastali kao rezultat tvoje nesposobnosti: mrvica, trunčica, ižica - to su rečce koje obeležavaju Stvaranje, tvoju petljanciju...

Od onog što je sa ove strane ništavila započeto, nešto jadnije od ovog sveta teško je naći, - osim zamisli po kojoj je svet zasnovan. Gde god što diše, tu je i jedno nesavršenstvo: u svakom drhtaju potvrđuje se nepovoljnost postojanja; ljudska me plot užasava: ti ljudi, to su creva što zbog grčenja grokću..., srodstvo sa planetom je prekinuto: svaki je trenutak još jedna kuglica u glasačkoj kutiji moga beznađa.

Baš me briga hoće li tvoje delo nestati ili će se nastaviti! Tvoji potčinjeni neće znati da dovrše ono što si ti tako nedarovito započeo. Oni će se, ipak, otrgnuti iz zaslepljenosti u koju si ih gurnuo, ali hoće li imati snage da se osvete, hoće li u tebi biti snage da se odbraniš? Ovaj je soj otupeo, a ti si još tuplji. Okrenuvši se tvom Dušmaninu, čekam onaj dan kada će ti on ukrasti sunce i okačiti ga iznad nekog drugog sveta.''
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Pet Feb 20, 2015 10:06 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tako ostajemo u tom bolnom polozaju jednog zapocetog i jednog
nerodjenog pokreta, a ne znamo gde smo ni na cemu smo, ko smo ni
kako se stvarno zovemo. Ono sto je zivo i jasno u mojom svesti,
to je nasa zelja koja je jedna. Po toj zelji i znam da postojimo,
ona je jedino sto nas vezuje i sto znamo jedno o drugom.

Andric










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
pesma
Sestra Vetra


Humor : 'El' se to jede?
Datum upisa : 26.09.2014

PočaljiNaslov: Dostojevski ''Besovi''   Pet Feb 20, 2015 11:55 pm

''Ti si udata za mene."
"Ustvari nisam. Ne u crkvi. Nisi hteo da se venčaš sa mnom u crkvi i to je slomilo mojoj majci srce, ti to dobro znaš. Bila sam toliko zaljubljena da sam bila gotova da slomim svačije srce zbog tebe. Gospode, ala sam bila luda. I svoje rodjeno srce sam slomila. Slomljeno je i mrtvo. Sve ono u šta sam verovala i do čega mi je bilo stalo, ostavila sam radi tebe, jer si bio tako divan i toliko si me voleo, jer je jedino ljubav bila važna. Ljubav je bila najveća stvar na svetu, zar ne? Samo smo mi znali šta je ljubav, niko drugi i nikad. Ti si bio genije, a ja tvoj život. Bila sam tvoj drug i tvoj crni cvetić. Ludorije. Ljubav je bila samo jedna prljava laž više. Ljubav, to su pilule da se izvučem, jer si se ti bojao bebe. Ljubav, to je kinin i opet kinin dok od njega ne ogluvim. Ljubav, to su oni odvratni pobačaji na koje si me gonio. Ljubav, to je moja isprevrtana utroba. To su irigatori i zaglušujući tuševi. Znam ja sve o ljubavi. Ljubav se uvek zavrsava iza vrata kupatila. Miriše na lizol. Do djavola s ljubavlju. Ljubav, to je kad me usrećiš, pa onda zaspiš otvorenih usta, dok ja ležim budna cele noći bojeći se da se molim bogu, jer znam da na to nemam više prava. Ljubav, to su one gadne male majstorije kojima si me naučio i koje si verovatno pokupio iz neke knjige. U redu. Dosta mi je tebe i dosta mi je ljubavi. Tvoje balave ljubavi. Ti, pišče."
"Ti, mala droljo."
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Ned Feb 22, 2015 10:20 pm

- Nije važno - reče mladić svojim ovcama. - I ja poznajem druge devojke u drugim gradovima.
Ali u dnu duše znao je da je važno. I da ne samo pastiri nego i mornari i putujući trgovci, uvek znaju da postoji neki grad u kome ima nekog ko je u stanju da ih natera da zaborave na radost slobodnog putovanja po svetu.

- Upravo mogućnost da se ostvari jedan san, život čini interesantinijim.

- Jednostavne stvari su i nejneobičnije i samo mudraci uspevaju da ih sagledaju.

- "To je knjiga koja govori o nečemu što skoro sve knjige govore" - nastavi starac - "Govore o nesposobnosti ljudi da odaberu spostvenu sudbinu. A na kraju uspeva čitaoca da natera da poveruje u najveću laž na svetu.
To je ono što si želeo da učiniš. Svi ljudi u ranoj mladosti znaju šta je njihova Lična Legenda.
U tom životnom razdoblju , sve je jasno, sve je moguće i tada se ljudi ne boje da sanjaju i požele sve što bi voleli da rade u životu. Međutim, što više vreme odmiče, neka tajanstvena  sila nastoji da dokaže, da je nemoguće ostvariti Ličnu Legendu.
  To su naizgled zle sile, ali ti ustvari govore kako da ostavriš svoju Ličnu Legendu.
One ti pripremaju duh i volju, jer na ovoj planeti postoji jedna istina - bez obzira ko si i šta radiš, kada stvarno nešto želiš, to znači da je ta želja nastala u Duši Vaseljene. To je tvoja misija na zemlji."

- A kada želiš nešto, čitava Vaseljena se zaveri da ostavriš tu svoju želju.

- On nikada nije shvatio da ljudi imaju uslova da urade ono o čemu sanjaju.

- Najzad, ono što misle o prodavcima kokica i pastirima, ljudima postaje važnije od Lične Legende

- "Zašto Vi meni sve ovo pričate?"
- "Zato što nastojiš da proživiš svoju ličnu legendu i upravo pomšljaš da od nje odustaneš."
- "I uvek se pojavljujete u takvim trenicima?"
- "Ne uvek u ovom obliku, ali uvek sam se pojavljivao. Ponekad se pojavljujem u obliku neog dobrog rešenja, neke lepe ideje, ali uvek se pojavljujem.
U drugim prilikama, u odsudnom trenutku, olakšavam stvari. i tako redom, ali većina ljudi to i ne primećuje."

- Ponekad treba pustiti da voda sama teče


Koeljo



[You must be registered and logged in to see this link.]










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Ladyintheblack
Maskota Foruma
avatar

Godina : 25
Location : Gdje ljubav putuje....
Humor : Uvek raspolozena :)
Datum upisa : 05.05.2014

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Sre Mar 04, 2015 2:54 pm

Tajna je u sadašnjosti; ako obratiš pažnju na sadašnjost, možeš je poboljšati. A ako poboljšaš sadašnjost, biće bolje i ono što će ti se kasnije dogoditi. Zaboravi budućnost i živi svaki dan svog života prema poukama Zakona i s verom da Bog brine o svojoj deci. Svaki dan nosi u sebi Večnost..


Bilo šta na licu zemlje može da ispriča priču svih stvari. Ako bi otvorio neku knjigu na bilo kojoj stranici, ili pogledao u nečiji dlan, ili u karte, ili let ptica, ili bilo šta, svaki čovek bi pronašao neku vezu sa onim što trenutno proživljava. Zapravo, stvari nisu pokazivale ništa, nego su ljudi, posmatrajući stvari, otkrivali način da se prodre u Dušu Sveta.

Kada vidjamo uvek ista lica, na kraju ona postaju deo našeg života. A kada postanu deo našeg života, onda žele i da nam ga izmene. I ako ne bude po njihovom, nije im pravo. Jer, svaki čovek ima tačnu predstavu kako bi trebalo da živimo svoj život.A nikad nemaju pojma kako treba da prožive sopstveni život.

Paolo Koeljo
Nazad na vrh Ići dole
pesma
Sestra Vetra


Humor : 'El' se to jede?
Datum upisa : 26.09.2014

PočaljiNaslov: Tenesi Vilijams "Mačka na usijanom limenom krovu"   Sub Mar 21, 2015 5:46 pm

"Čovek je životinja koja umire i ako ima novca, kupuje, kupuje, kupuje. I ja mislim da kupuje sve što može da kupi zato što negde u podsvesti gaji ludu nadu da će jedna od tih kupovina biti i život koji će večno trajati. A to mu se nikad neće dogoditi."
Nazad na vrh Ići dole
pesma
Sestra Vetra


Humor : 'El' se to jede?
Datum upisa : 26.09.2014

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Ned Mar 22, 2015 11:27 pm

''Većina ljudi misli o svojim osećajima, dok ja osećam mislima.''

F. Pessoa
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   

Nazad na vrh Ići dole
 
Proza-citati
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 6 od 8Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći
 Similar topics
-
» Citati, poslovice...
» DNEVNIK JEDNE VOCKICE
» EPIKUR
» ALEKSA SANTIC

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: