DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Proza-citati

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći
AutorPoruka
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Proza-citati   Pet Nov 13, 2009 11:20 pm

First topic message reminder :

.ako nemate ništa protiv, mogli bi ovde da se nadju i citati iz
raznoraznih proznih dela - romana,priča,pisama...ima toooliko lepih
odlomaka koji se mogu izdvojiti,da se ne zaborave....

********************************************************

.evo napr.


Oproštajno pismo Gabrijela Garsije Markesa



Spavao bih manje, a sanjao više



Kada
bi Bog za trenutak zaboravio sa sam ja samo krpena marioneta, i podario
mi komadić života, moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali
nesumnjivo bih mislio sve što kažem.
Stavri bih cenio, ne po onome
što vrede, već po onome što žnače. Spavao bih manje, sanjao više,
shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo
šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok
ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore, i kako bih uživao u
sladoledu od čokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadić života,
oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući
otvorenim ne samo telo već i dušu.
Bože moj, kada bih imao srce,
ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgreje sunce. Slikao
bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu
pesmu bih poklanjao kao serenadu u času tkanja.
Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica...
Bože moj kad bih imao jedan komadič života...
Ne bih pustio da prođe ni jedan dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim.
Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav.
Dokazivao
bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada
ostare, a ne znaju da su ostarili kad prestanu da se zaljubljuju.
Kada bih imao jedan komadic zivota,dokazivao bih ljudima koliko grese
kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare,a ne znaju da su
ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i
podario mi komadic zivota, moguce je da ne bih kazao sve sto mislim, ali
bih nesumnjivo mislio sve sto kazem. Stvari bih cenio ne po onome sto
vrede, vec po onome sto znace. Spavao bih manje, sanjao vise. Shvatio
sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju gubimo sezdeset
sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali
spavaju. Slusao bih druge dok govore,...i kako bih uzivao u sladoledu od
cokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno,
izlagao potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo vec i dusu.
Boze moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu, i cekao
da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu
Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u
casu svitanja. Zalivao bih ruze suzama, da bih osetio bol od njihovih
bodlji, i strastven poljubac od njihovih latica.....
Boze moj, kada bih imao jedan komadic zivota... Ne bih pustio da prodje
ni jedan jedini dan, a da ne kazem ljudima koje volim da ih Volim.
Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih
zaljubljen u Ljubav.
Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete.
Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću, već sa zaboravom.
Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi...
Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica.
Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put prst svoga oca da ga je uhvatilo zauvek.
Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugoga odozgo jedino kad treba da mu pomogne da se uspravi.
Toliko
sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće
koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost
početi da umirem...
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Čet Maj 31, 2012 10:22 am

On je bio polovina nečega. Snažna, lepa i darovita polovina nečega što je možda bilo još snažnije, veće i lepše od njega. Bio je, dakle, čarobna polovina nečeg veličanstvenog i nedokučivog. A ona, ona je bila potpuna celina. Mala, dezorjetisana, ne mnogo snažna ni skladna celina, ali celina...

M. Pavić


[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Sub Jun 02, 2012 9:44 pm


Svaki miris je neprocitano pismo, ako na vreme ne shvatis
sta on radi u tvom zivotu.

Milorad Pavic
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Sub Jun 02, 2012 9:45 pm

Kad bi nam prijateljstvo
zavisilo od vremena i zavisilo od prostora,
savladavsi ih, mi bismo upropastili nase
druzenje.
Savladamo li prostor, ostaje samo Ovde.
Savladamo li vreme, ostaje samo Sada.
I zar ti se ne cini da cemo se nas dvojica
na tom cudesnom putu izmedju Sada i
Ovde ipak ponekad sretati?


Ricard Bah
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Sub Jul 21, 2012 9:44 am

Sergej Minajev "DuhLess"



"Razmišljam o tome koliko su svi naši samozvani ideolozi revolucije uvek naginjali tako kitnjastim rečima kao što su "horde", "varvari", "ruski intelektualac revolucionarnog tipa". U svakom zarezu je neverovatna poza, maska svete misije. Iza svega toga - praznina, nedelovanje, odsustvo bilo kakvih zadataka, ideala i namera da se sve promeni na bolje. Strašno je zamisliti šta će biti ako se ti ljudi nekim slučajem nadju na vlasti. U kakav bar će promeniti zemlju, skrivajući se iza želje da je operu od prljavštine "prethodnog zločinačkog režima". Samo što je neće zaliti votkom, u tome je problem. Mogu da zamilim s kakvim uživanjem će vešati i izvoditi u unutrašnja dvorišta zatvora nas, menadžere srednjeg i višeg ranga. Tajkuni će do tad već zbrisati odavde i čuvena srednja klasa moraće da igra ulogu tirana koji su izgradili svoje blagostanje na krvi radnog naroda, a sada su stali pred njihov sveti sud. Niko se neće setiti imena onih koji su pljačkali prirodna dobra. Zato će se uvek naći "narodni osvetnici", koji plamte u svojoj vatri svodjenja ličnih računa s vlasnicima boljih kola na parkingu, skupih satova i odela. Mnogo je prijatnije uništavati one od kojih si pozajmljivao pedesetice i stotke, nego se boriti protiv milionera koji su pobegli. A onda će sva ta gadost poput crva pojuriti u regione, o čijoj sudbini sada tako patetično govori. Poješće do kraja leš Rusije koja truli. Iako su ovo, naravno, samo moje fantazije, revolucija će se završiti i ne počevši, čim se pojavi prva manje više solidna uplata sponzora za lične potrebe Vodje. Lova će opet pobediti zlo i sve u tom stilu.

*

Na izlazu me sustiže Crv.
- Slušaj... ovaj, nešto sam hteo... Daj par stotki, nemamo dovoljno da platimo za sve za stolom. Videćemo se sledeći put ili ćemo se dogovoriti tokom nedelje, vratiću ti.
- Vanja, ko sam ja ? Sava Morozov?
- U kom smislu? tupo pita Crv.
- U tom smislu što ne pomažem boljševicima. Pre sat vreemna si vikao da sam ti klasni neprijatelj. Ili možda nije problem da se od klasnog neprijatelja pozajmljuju pare za votku?
- Daj, šta se tu praviš neki, kažem da ću ti vratiti.
- Vanja, izvini, imam još samo dvesta rubalja za taksi. I dolare. Zločinački režim mi danas nije dodelio više.
- Jebote... daj onda dolare, idem da promenim vratiću ti kusur.
- Ne, Vanja ne mogu. A šta ako ti stvarno jednom postaneš Če Gevara? Svima ću pričati kako smo zajedno pili votku. To će biti super. A pričati da si nekada žickao od mene pare za votku i trčao u menjačnicu - to nije super. Neće me shvatiti. Če Gevara nije trčao u menjačnicu, kapiraš?
- Ti si cicija, bre! Žao ti je, jel da?
- Ne Vanja, nije mi žao. Brinem o tebi. Da u budućnosti imaš što manje stvari da prepravljaš u svojoj autobiografiji. Ja ti je unapred čistim od neprijatnih detalja koji mogu da kompromituju čistotu Vodje. Zdravo, matori."
Nazad na vrh Ići dole
Nut
Sky Goddess, Mother of the Gods
avatar

Godina : 37
Datum upisa : 23.03.2011

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Pet Sep 21, 2012 12:12 am

Gospodine, zašto nemam dar molitve? Niko na svijetu nije Tebi bliži ni dalji. Mrvicu sigurnosti, trunak utjehe, to je sve što od tebe ištem. Ali ne možeš odgovoriti, ne možeš.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prije nekoliko dana… upravo sam se spremao izaći, kad sam se, da bih namjestio svileni rubac, pogledao u ogledalo. I odjednom neizreciv užas: tko je taj čovjek? Nisam se mogao prepoznati. Lako sam prepoznao svoj ogrtač, rubac, maramu, šešir, pa ipak nisam znao ko sam; jer to nisam bio ja. Trajalo je to tridesetak sekundi otprilike. Kad sam se uspio prepoznati, strah me nije namah napustio, nego je pomalo jenjavao. Sačuvati razum povlastica je koja nam može biti oduzeta.

Emil Sioran....










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Pon Sep 24, 2012 10:47 pm

Postoje oni od kojih ne možete otići i oni
kojima se uvijek vraćate. Postoje i oni od kojih ste otišli, a oni jos
uvijek nisu otišli od vas. Susretanja, sudaranja... Slučajni i namjerni
saputnici…Istopljena prijateljstva… Promašene ljubavi… Po neki ispušten znak….
Gdje tebe da smjestim? U one od kojih ne idem, ili one kojima se uvijek vraćam?
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Sub Sep 29, 2012 8:36 am

Muškarac nikad nije viši nego kad klekne i pomogne djetetu. Abraham Lincoln
Nazad na vrh Ići dole
Galeb

avatar

Datum upisa : 17.12.2011

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Ned Okt 28, 2012 7:08 pm

"...cak i tada, i dalje bi ga voljela, jer je, po prvi puta u svom zivotu, spoznala sto je sloboda.
Mogla ga je voljeti - cak i da on to nikad ne sazna; nije trebala njegovu dozvolu da bi joj nedostajao, da bi mislila na njega cijeli dan, cekala ga za veceru, da bi brinula sto su sve njegovi ljudi kadri smisliti da naude strancu.To je sloboda: osjecati ono sto srce zeli, bez ozbira na misljenje drugih.Bila je slobodna, jer ljubav oslobadja."


Paulo Coelho- Peta gora
Nazad na vrh Ići dole
Noisette
Diplomirana rospija
avatar

Godina : 35
Datum upisa : 13.09.2012

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Ned Okt 28, 2012 7:18 pm

Najbolje piće na svetu je kad čovek ne pusti zlu reč koja mu je u ustima nego je proguta.

Srpska poslovica.
Nazad na vrh Ići dole
Galeb

avatar

Datum upisa : 17.12.2011

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Ned Okt 28, 2012 7:28 pm

,,I bila je noć, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu... A ja sam dolazio sa nekog mesta na kom su svi bili, recimo, rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilić i čudno se zgledali kad bi neko zapevao jednu od onih pesama koje se, znate, baš i nisu pevale tada...
I dugo sam stajao pod njenim prozorom tražeći, kao, nešto po džepovima a tišina je bila... Jedino odjek koraka daleko dole, niz Kisački drum iza onog nadvožnjaka, možda i dalje, i lepet nekih zagubljenih krila oko Almaške crkve, a opet... Ni na trenutak nisam čuo kako diše u snu moje pile... kako diše..."

Đorđe Balašević
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Sub Dec 08, 2012 7:29 am

MUDRE MISLI ‘MUDRIH MISLI’

Kada god čvrsto odlučite da krenete stazama kojima nikada prije niste išli, uvijek ćete, bez izuzetka, na njima pronalaziti odgovore na pitanja koja ste sebi ranije stalno postavljali.

Najveći problem intelektualaca je u tome što se isuviše mnogo oslanjaju na logiku, a isuviše malo na emociju.

Tamo gdje je koncentracija budala velika, budalasto je ne biti budalast.

Činite dobra djela ne očekujući ništa zauzvrat, a priroda će se već nekako pobrinuti za ostalo!

Svaki čovjek je planeta za sebe.

Ne možeš sve znati, ali možeš uvijek znati više nego što trenutno znaš. A to je više nego ‘sve znati’.

Ne smijemo se potpuno razočarati, jer iako privremeno pljušti po nama, sunce i dalje sija gore iznad oblaká.

Štedi novac kad ga imaš najviše. Kad ga imaš malo, onda ga nemoj štediti.

Život je egzaktna nauka! NEMA NEVAŽNIH STVARI.
Nazad na vrh Ići dole
AstrinaKomsinica
Master Spamer
Master Spamer
avatar

Location : Daleko
Humor : :)
Datum upisa : 22.01.2011

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Sub Dec 08, 2012 5:04 pm

Taj, koji uzima dah...
"Novost u mojem načinu života je sljedeća: sva pitanja ostaviti neriješena. Dakle, ne zatvoriti mišljenje, nego upravo otvoriti sva vrata. Ne svezati u čvor, nego rasplesti sve čvorove. Pitanja ne riješiti, nego ih naći što više i što opasnija i, po mogućnosti, najoštrije ih postaviti. Ne zatvoriti se prema rješenjima djelatnosti duha, nego otvaranjem svih prozora i vrata pustiti duhu slobodan ulaz i osigurati propuh. Nikakav čvrsti odgovor i tvrdnja.Nikava čvrsta pogodba i ustanovljenost. Nikakvo načelo. Nikakvo uvjerenje. Neka dođe zrak i neka me prožme, i neka peče sunca. Jedini način da sazrim. Rješenja, ako su dobra, uvijek me ushićuju. Ali neka nitko od mene ne traži da i ja riješim nešto. Ništa mi nije tako daleko kao to da stvorim sustav. I ništa me više ne zabavlja nego tzv. pogled na svijet. Potrebno mi je da svakoga trenutka slobodno raspolažem sobom i da zadržavam sebi pravo da radim što hoću. Paradoks. Paradoks je pokušaj da se bude istinitiji od istinitog.Paradoks je apsurd. Ali ja se sjajno osjećam u tom paradoksu. Jer me apsurd stalna otvoronost za mogućnost čuda. Čudo je zgusnuta zbilja. Čak nije ni ozbiljenje. Više od toga - ispunjenje. Time što sva vrata i sve prozore ostavljam otvorenima dan i noć, sebe činim dostupnim generirajućoj moći duha. Pustite unutra sunce. Alles stehet im Wunder. Duša je dijete Deset tisućokožne Vatre, deset se tisuća koža mora oljuštiti da bi bilo ono samo, da posve sazri, da se ozbilji i da mu tijelo bude kao u Henoka - živa vatra i svjetlost. Jer tijelo je zgusnuti duh."

Bela Hamvas - Jasmin i maslina
__________________

Orgasm of the brain zateleban
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Ned Dec 16, 2012 10:29 pm

Šta znači to "pripitomiti"?
-To je nešto što se davno zaboravilo, reče lisica. To znači "stvoriti veze..."
-Stvoriti veze?
-Naravno, reče lisica. Ti si za mene samo mali dečak sličan stotinama hiljada drugih drugih dečaka. I ti mi nisi potreban. A ni ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica slična stotinama hiljada lisica. Ali, ako me pripitomiš bićemo potrebni jedno drugom. Ti ćes za mene biti jedini na svetu. Ja ću za tebe biti jedina na svetu...
-Počinjem da shvatam, reče mali princ. Postoji jedna ruža.... mislim da me je pripitomila...
...

................................................................................................
-Čovek poznaje samo one stvari koje pripitomi, reče lisica. Ljudi nemaju više vremena da bilo šta upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. A kako nema trgovaca koji prodaju prijatelje, ljudi više nemaju prijatelja. Ako hoćeš prijatelja, pripitomi me!
-Šta treba da radim? upita mali princ.
-Treba da si veoma strpljiv, odgovori lisica. Najpre ćeš sesti malo dalje od mene, eto tako, na travu. Gledaću te krajičkom oka, a ti nećeš ništa govoriti. Govor je izvor nesporazuma. Ali, svakog dana, sešćeš malo bliže....

"Mali princ"
Antoan de Sent Egziperi


[You must be registered and logged in to see this image.][You must be registered and logged in to see this link.]










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Pon Dec 17, 2012 7:27 pm

– Šta je stvarnost?

– To je ono što se podudara sa shvatanjima većine. To ne mora nužno biti ono što je najbolje niti najlogičnije, već ono što odgovara kolektivnim željama i potrebama. Vidite šta ja nosim oko vrata?

– Kravatu.

– Vrlo dobro. Vaš odgovor je logičan, primeren jednoj savršeno normalnoj osobi: kravata!

Jedan ludak, međutim, rekao bi da nosim oko vrata neku šarenu krpu, smešnu, beskorisnu, vezanu na jedan komplikovan način, koja uz to još i otežava pokretanje glave i zahteva dodatni napor kako bi vazduh mogao da dopre do pluća. Ako sam neoprezan, a nađem se blizu nekog ventilatora, ova krpa može da me zadavi i da mi dođe glave.

A ako bi me neki ludak upitao čemu služi kravata, morao bih da mu odgovorim: baš ničemu. Ne služi čak ni za ukras, jer je u današnje vreme kravata postala simbol ropstva, moći, prestiža. Jedina je korist od nje ta što kad dođemo kući i skinemo je, imamo utisak da smo se oslobodili nečeg za šta ne znamo ni čemu služi.

Ali da li je osećanje olakšanja dovoljno da opravda postojanje kravate? Naravno da nije. Pa ipak, ako upitam jednog ludaka i jednu normalnu osobu šta je ovo, smatraću zdravim onog ko odgovori: to je kravata. Nije važno čiji je odgovor tačan, već ko je u pravu.

Veronika je odlučila da umre - Koeljo




[You must be registered and logged in to see this image.]










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Uto Dec 18, 2012 4:44 pm

Svuda se prica ista legenda. Nekada, pre pocetka vremena, zbog krivice prvoga medju nama bili smo proterani sa neba i baceni u podzemlje. Zbog toga, navodno, patimo i pokusavamo da se vratimo gore; ne uspevajuci u tome, borimo se protiv principa dobra, rusimo ga u svakoj prilici. Ima nas, navodno, svuda i sve mozemo ili sve smemo. Neki nasi neprijatelji su tvrdili da smo se materijalizovali i da smo deo vidljivog sveta, sastojak materije od koje je sve sacinjeno; to im je bio izgovor za bezobzirnu borbu protiv njihovih neprijatelja.
Ova legenda je netacna. Prvi medju nama nije nista sam zgresio; ili je to uradio u dogovoru sa vrhovnim (obojica su uvek skrivali ciljeve i razloge kao i svi vladaoci) ili je ovaj kasnije krivicu bacio na njega. Mozda su to izveli zajedno, a posvadjali se kasnije, oko podele vlasti, uticaja i dobara? Prvi medju nama ogovara vrhovnog, ali ima s njim neke tajanstvene odnose, mozda cak i tajne susrete; postupci su im ponekad cudno uskladjeni.

.. pocetak monologa jednog djavola iz romana Testament, Vidosava Stevanovica
Nazad na vrh Ići dole
Palma*

avatar

Datum upisa : 02.01.2013

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Čet Jan 03, 2013 3:42 pm

Mario Vargas Ljosa: DON RIGOBERTOVE BELEŽNICA (POBUNA KLITORISA)

Shvatam, gospođo, da je feministički pokret, koji predstavljate, objavio rat polovima i da je filozofija vašeg pokreta u uverenju da je klitoris moralno, fizički, kulturno i erotski superiorniji od penisa, a jajnici plemenitiji od testisa.

Dopuštam da su vaše teze odbranjive. Ne nameravam da im suprotstavim ni najmanju primedbu. Moje su simpatije za feminizam duboke, premda podređene mojoj ljubavi prema individualnoj slobodi i ljudskim pravima, što ih stavlja u okvir nekih granica koje moram pojasniti kako bi ono što ću vam posle reći imalo smisla. Govoreći uopšteno, da počnemo s najočiglednijim, priznajem da sam za uklanjanje svake zakonske prepreke kako bi ženi bile dostupne iste odgovornosti kao muškarcu te da sam pobornik intelektualne i moralne bitke protiv predrasuda na koje se oslanja ograničenje prava žena, unutra kojih mi se, žurim da dodam, čini najvažnijim, kao i za muškarce, ne pravo na rad, na obrazovanje, i tako dalje, nego pravo na užitak, gde se, siguran sam, pojavljuje naše prvo razmimoilaženje.

Ali ono glavno i, plašim se, nepopravljivo što otvara nesavladivi ponor između vas i mene – ili, pomaknem li se na područje naučne neutralnosti, između mog uda i vaše vagine – zasniva se na tome što je, s mog stanovišta, feminizam konceptualno kolektivistička kategorija, odnosno sofizam jer nastoji da zatori unutar homogeno generičkog koncepta široku skupinu heterogenih pojedinaca, čije su razlike i nejednakosti važne barem toliko (zaceli i više) koliko klitorisni i jajnični imenitelj. Hoću da kažem, bez ikakve trunke cinizma, da mi se biti obdaren udom ili klitorisom (sprave sumnjivih razgraničenja, kako ću da vam dokažem u nastavku) čini manje važnim za razlikovanje jednog bića od drugog nego svi ostali atributi (poroci, vrline ili nasleđene slabosti) specifični za svakog pojedinca. Na to se zaboravilo i ideologije su dobile povoda za stvaranje izjednačavajućih oblika ugnjetavanja, što je uopšteno gore nego tiranija protiv koje pokušavate da se bune. Plašim se da će feminizam, u varijanti koju vi zagovarate, poći tim putem ako trijumfuju vaše teze, što, sa stanovišta položaja žene, neće da znači drugo seljački rečeno, nego slinu zameniti pljuvačkom.

To su, smatram, promišljanja moralnog i estetskog načela i nema razloga da ih delite. Na sreću, i nauka je na mojoj strani. Uverićete se ako, na primer, pogledate radove profesorke genetike i medicinskih nauka s univerziteta Braun, doktorke Eni Fausto Sterling, koja mnogo godina glasno pokazuje mnoštvu zaglupljenom konvencijom i mitovima, i slepom za istinu, da ne postoje dva ljudska pola, kako su nas naveli da verujemo, ženski i muški, nego barem pet, a možda i više njih. Premda prigovaram, iz fonetskih razloga, imenima koja je odabrala doktorka Fausto Sterling (herms, merms i ferms) za tri prelazna stadijuma između muškog i ženskog, koji su zabeleženi u biologiji, genetici i seksologiji, pozdravljam, u njenim istraživanjima i u istraživanjima naučnika kao što je ona, moćne saveznike koji, kao i ova kukavica koja piše, veruju da je manihejska podela čovečanstva na muškarce i žene kolektivistička iluzija, zacrtana zaverama protiv individualne suverenosti – pa prema tome i protiv slobode – re naučna laž koju je ustoličila upornost država, religija i zakonskih sistema kako bi održali taj dualistički sistem, nasuprot Prirodi koja to opovrgava na svakom koraku.

Maštovitost potpuno slobodne helenske mitologije znala je to vrlo dobro, kad je izmislila onu kombinovanu tvorevinu Hermesa i Afrodite, Hermafroditu, adolescentkinju koja je, zaljubivši se u nimfu, ujedinila svoje telo sa njenim, postajući tako muškarac-žena ili žena-muškarac (svaka od tih formula, doktorka Fausto Sterling objavljuje, predstavlja različito nijansirane spojeve u jednom jedinom pojedincu, žlezdi, hormona i kompozicije hromozoma te stoga i izvodi polove koji se razlikuju od onih koje poznajemo kao muškarci i žene odnosno kakofonične i korovom zarasle hermse, merms i ferms). Važno je da se zna da ovo nije mitologija nego eksplozivna stvarnost jer su se, i pre i posle grčkog Hermafrodita, rađala prelazna bića (ni mužjaci ni ženke u uobičajenom smislu reči) osuđena, iz gluposti, neznanja, fanatizma i predrasude, da žive prikrivajući se, ili, ako bi bila otkrivena da budu spaljena, obešena, prognana kao plodovi demona, a u moderno doba „normalizovana“ još od kolevke pomoću hirurgije i genetske manipulacije nauke u službi te varljive terminologije koja prihvata samo muško i žensko, a van okvira normalnosti, u pakao anomalija, čudovišnosti ili telesne nastranosti, odbacuje one fine međupolne junake – sve moje simpatije su na njihovoj strani – obdarene testisima i jajnicima, klitorisima poput penisa ili penisima poput klitorisa, matericama i vaginama, a koji, katkad, izlučuju spermatozoide istovremeno s menstruacijom. Vama na znanje, ti retki slučajevi nisu tako retki; doktor Džon Mani, s univerziteta Džon Hopkins, procenjuje da međupolci čine četiri posto rođenih hominida (saberite i videćete da oni sami čine stanovništvo jednog kontinenta).

Naučno utemeljeno postojanje te ljudske populacije )o kojoj sam se uverio čitajući te radove u kojima nalazim pre svega erotske interese), na granici normalnosti, i za čije se oslobođenje, priznanje i prihvatanje borim na svoj skroman način (hoću da kažem, iz svog usamljeničkog ugla anarhističkog hedoniste, ljubitelja umetnosti i telesnih užitaka, okovanog u beznačajnom sluzi direktora osiguravajućeg zavoda), grmeći na one koji se, kao vi, upinju da u nepropusne pregrade razdvoje čovečanstvo prema polu: penisi ovde, klitorisi na drugu stranu, vagine nadesno, testisi nalevo. Ovaj ograničeni šematizam ne podudara se s istinitošću. I s obzirom na pol mi ljudi predstavljamo lepezu varijanti, porodica, izuzetaka, originalnosti i nijansi. Da bi se shvatila konačna i neprenosiva realnost onoga što je ljudsko, na ovom području kao i na drugim, treba se odreći nagona krda, pogleda iz perspektive rulje i pribeći individualnom.

Sažimajući, reći ću vam kako mi se svaki pokret koji pokušava da nadvisi (ili potisne u drugi plan) bitku za individualnu suverenost, pretpostavljajući joj interese zajednice – klase, rase, roda, nacije, pola, narodnosti, crkve, poroka ili zanimanja čini urotom da se još više zauzda zlostavljana ljudska sloboda. Ta sloboda doseže svoj puni smisao tek na području individualnog, toj vrućoj i nedeljivoj domovini koju otelotvoravamo vi, sa svojim prodornim klitorisom, i ja, sa svojim obloženim udom (imam kožicu, a ima je i moj sinčić Alfonso i protivim se religijskom obrezivanju novorođenčadi – ne protivim se onome koje izaberu već razumna bića – iz istih razloga zbog kojih osuđujem ablaciju klitorisa i gornjih vaginalnih usana kakvom se služe mnogi afrički islamisti) i trebalo bi da je branimo, ponajpre, od namera onih koji žele da nas razdele u amorfne i uštrojeničke konglomerate kojima manipulišu oni koji su gladni moći. Čini se da sve ukazuje kako vi i vaši sledbenici predstavljate deo ove pastve i stoga mi je dužnost da vas izvestim o svom antagonizmu i neprijateljstvu preko ovog pisma, koje, uostalom, ni ne mislim da pošaljem.

Kako bih malo razvedrio pogrebnu ozbiljnost svoje poslanice i završio sa smeškom, izvestiću vas o slučaju pragmatičnog androgina Eme (trebalo bi, možda, da kažem androgine?) iz izveštaja urologa Huga H. Janga (takođe s Džna Hopkinsa) koji ju je obradio. Ema beše odgajana kao devojčica uprkos tome što je imala klitoris veličine penisa i gostoljubivu vaginu, što joj je dopuštalo seksualne razmene sa ženama i muškarcima. Kao neudata imala ih je najviše s devojkama, ona u ulozi muškarca. Potom se udala za jednog muškarca i vodila ljubav kao žena, a da je ta uloga, međutim, nije oduševljavala toliko kao ona druga; stoga je imala ženske ljubavnice, koje je radosno probadala svojim muškim klitorisom. Kad se s njim posavetovala, doktor Jang joj je objasnio da bi bilo vrlo lako da se hirurški interveniše i pretvori je u muškarca, kad se to već ispoljilo kao njena sklonost. Emin odgovor vredi koliko sve biblioteke ispisane o skučenosti ljudskog univerzuma: „Morali biste da mi uklonite vaginu, zar ne, doktore? Ne verujem da bi mito odgovaralo jer me ona hrani. Ako me operišete, morala bih da se razvedem od svog supruga i potražim posao. Zato mi je draže da i dalje budem kakva jesam.“ Priču citira doktorka Eni Fausto Sterling u Myths of Gender; Biological Theories about Women and Men, knjizi koju vam preporučujem.

Zbogom i prijatno tucanje, prijateljice.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Pet Jan 04, 2013 5:53 am

I bi misao..

Ako budem tražio i koračao niz stvari ovog života u nadi da ću makar jednom sebe trgnuti iz sna i shvatiti, tada će mi prolaznost stvari jedna drugu nastavljati sa svakim otkucajem sata.
Koliko god uživao u ovom svetu sada, misli moje uvek skliznu sa ivice tih neizmerivih oličja sreće što ih vetar miluje kao hiljade proplanka.
I tako sve stvari lete i klize, nošene rukama vetrova među raznim razbacalim cvetovima, i obvijen oko njih, zajedno padamo niz liticu ovog vremena.
I tamo negde, u dubini ponora tuge pod senkom posmatram kako padaju listovi sa drveta.
Jedan za drugim, i tako dok na mojim očima ne ostanu crne i tvrde izobličene grane, i debelo i ispucalo stablo.
Svakom listu treba 3 sekunde da padne.
1-a, kada kreće; tad je najsporiji.
To je onaj kobni trenutak odvajanja i prepuštanja zemljinoj teži.
Uvertira za nebrojane spletove i preplete.
Tada list, da može da oseti, postaje svestan svih svojih žila na sebi osećajući kako se protežu i gube svoju jedinu vezu s onim što im je podarilo život.
I ubrzo slobodan pad preuzima svoje, i vazduh struji i naleće udarajući od krhke osušene membrane, ponekad i pocepajući otvor kroz njih.
Zatim bi vazduh prolazio kroz svaku okrzlinu ivice, nestabilno menjajući svoj intezitet i smer poigravajući se s njim.
Tako je počinjala igra.
2-ga sekunda, ona kobnija, koja određuje sudbinu, ili sama po sebi predstavlja tok sudbine lista, je možda i najduži period tragedije.
Tada, glavni lik predstave se udaljava iz okruženja u kom smo ga prvi put upoznali, i susreće se sa raznim nepoznatim objektima i neobičnim nasrtajima vetra.
I sva nemoćnost skupljena u njemu, jer je obamro, presuho i star, bori se sa kandžama vremena, i već pri kraju 2-ga sekunde, neminovno borba je izgubljena.
Ljuljanje se može vrlo brzo i prekinuti, ako se na putu naiđe na neku banderu, ili krov; ali samo to ljuljanje upravo određuje gde će biti završetak tog beskonačnog pada.
Sama srž ljuljanja čini se da je stopljena od raznih uticaja.
Ta cela 2ga sekunda je upijanje svih fizičkih zakona prirode u jednom trenutku naređane kontinualno, pa čak i isprepletene jedne s drugim.
Ali na kraju krajeva, i ta najbitnija sekunda koju bi mogli da nazovemo životom, je na neki način samo početak 3će sekunde, završne sekunde, u kojoj bi logikom gledano trebalo biti završetak puta i apsolutni kraj lista.

Ali nije.

List, kada padne, ono pada među stotine sebi sličnim, mrtvim listovima.
Leže tužno skupljene u podnožju drveta, male gomilice krhkih pokrivača tla.
A ipak, vetar i tu meša sebe, i raznosi ih daleko od svoje majke, i baca ih izgubljene po stranoj zemlji u kojoj ne vladaju moćni koreni njihovog roidnog stabla; njihove majke.
Neki su završavali na putevima, ostavljeni da im okrutna mašinerija ljudskog porekla slomi vrat, i njih cele.
Drugi su napuštali svoju popadalu braću, i izlazeći iz kruga ulazili u drugi, sasvim otuđeni krug.
Treći su pak išli sami, nošeni sobom, i podvajali se od drugih usamljeno ležeći na povijenim travkama i gledajući ostale svoje i sebi slične.
Treba biti podvojen i videti granice ostalih da bi mogli shvatiti mogućnosti i prilike oko nas samih.
Jer svi leže na jednoj gomili pokrivajući sebe drugima isto koliko i drugi pokrivaju njih same.
Negde, uz put kojim moj pogled sada korača, neki listovi su završavali u mutnim barama, većina na površini, plutajući nad muljom, i blatom.
Prodornost takvog okruženja vrlo brzo proširi svoje crnilo kroz svake pore počinjući sa donje strane, one izloženije.
I kroz rupice se minijutarnom brzinom na sredini lista oformljava kao.
Lagano šireći se, kap prelazi iz veličine semenke od grozda do oblika semenke suncokreta.
Pod tom težinom, krhka membrana se savija i majušnim zvucima krckanja širi se uzduž širine barice.
Ali niko neće znati da tu i postoji ikakav zvuk, da tako nekakvo malo i nebitno postojanje, ako se i može reći da uopšte postoji, može napraviti krike iz svoje celine.
I cela predstava postaje zaboravljena sa trenutkom kada crne zavese mraka pokriju tu tužnu predstavu.
Niko neće zaplakati, sem njega samog.
Njegova tuga je za njega samog da je odeli sa onim koga ima.
A on nema nikoga.
I tako moje oči prave tamne zavese, i okretajem glave kao svitaji Sunca što umire nanovo uporno, gde boja zaslepljuje okvire slike, tu gde unesenost prenosi granice i meša shvatanja ne postoji vreme, i moje ruke klize kao niz led preko ove iluzije.
Blagim niti razuma što prave konturu svesti fokusiram izmešanu sliku i izoštravam sliku ogromnog plavetnila.
I krijem se iza sećanja Anđela.
Krijem se jer se prisećam lica i ono što vidim je lice.
I posmatram ga duboko.
Duboko zagledan u njene oči ja ne vidim ni najmanjeg traga ljudske ruke.
U njima prelama, dobijaju blago tužni izgled, sa mokrim uglovima, kao da žele nešto da kažu.
Želim da čujem i osluškujem; ali čujem samo da vetar negde u daljini duva.
Ne smejući više gledati u njih, od straha da ću čuti ono što mi Njenzine oči govore, pogled mi bojažljivo klizi sa njenih tankih i održavanih trepavica niz njen nosić.
I kao na toboganu, vučen gravitacijom koja pobeđuje čak i nebo, odskačem sa vrha njenog malog prćastog nosića, i preskačem što brže da ne bih primetio kako joj grcaju nozdrve, i sa strane taj pakosni pejzaž njenih brda koja su pod poplavom iz onih krajeva očiju.
Načinih, sada to dobro znam, veoma pogrešan potez, i uskočih u tu crvenu jazbinu, taj pakao koji mi se strahovitom brzinom približavao.
Srećom, pre nego što sam upao, dva crvena brdašca, njene usne se sklopiše na vreme.
I osetih njih na mom čelu.
I utom, još nisam siguran, nasta ili presta san.
Tada dobih utisak kao da sam se probudio u polovini noći, jer ispred svojih očiju videh nepromočivu barijeru mraka.
Oko mene nije bilo ničega, osim možda onoga na čemu ležah.
Vrlo brzo pustih čula da nadoknade privremeni prestanak rada očiju.
I dok su mu se ruke krećale usporeno ka širini mraka, mogao sam omirisati mešavinu mirisa sveže zemlje, i svežeg drveta.
Otežale ruke su se ispružile, ali osim napora u njima, nisam osetio nikakav kraj mraku.
Lagano sam ih vraćao u prvobitan položaj.
Ubrzo sam shvatio zatišje moje čudne situacije, sa momentom kad u isčekivanju s nadom u preplašenom srcu baš prepustih ušima svu pažnju, tišina se razbijala zvukom udaranja grumena zemlje od drvo.
Dolazilo je u serijama.
Ležeći nemoćan, procenih da sam već duže vreme paralisan strahom, te s odlučnošću htedoh da se trgnem iz tog stanja,uspravljajući se lagano.
I zatvorenih očiju sam ustajao.
Lagano.
Nisam uopšte osetio težinu svoga tela dok sam se izdizao.
Ali, postojalo je nešto u tom predtrenutku otvaranja očiju, nešto što je možda promenilo mene.
Kao topla struja koja je neprimentom brzinom prostrujilo kroz mene, ne moje vene i žile, nego kroz celu strukturu moga bića počinjući iz sredine.
Postojao sam jedinstvo, celina sa završetkom tog toplog pojasa.
I kao iz tunela, svetlost me oslepeše.
I videh lice koje nebo ocrtavaše oblacima šarenim.
I okolo njega, mnogobrojne grupe nekih poznatih lica, obučenih u crno.
Omirisah i vazduh, i osetih da je gust od suza njihovih.
Pogledah oko sebe još jedanput, i stajao sam na pokrovu svog sanduka koga su par snažnijih i ćutljivih figura grubim potezima ukopavali.
Opkružen sam tamnim, žalosnim obličjima; dok se iznad moje rake izdvajala jedina bela figura od ostalih.
Beše nešto jako čudno i poznato sa njenim licem.
Nešto što je mene skoro i pobudilo, ali svi pripadnici moga ožalošćenja, ubrzano i neljudskim isprekidanim potezima oformiraše kolonu po jedan i bežali su sa dometa mog zamagljenog vida od njihovih suza.
Samo je figura radirajući belim svetlom, ili mi se tako samo činilo tada, ostala.

Zakasnela crna figura se brzo priključivala ostalima.
I krenuh ka onome što mu tada ličeše na Anđela.
A sedeše ispod drveta iz onog davnog sna.
U svojim malim rukama je držala jedini zeleni list sa hrpe suvog i opalog.
Prilazeći joj lagano, pdsećala me je na dete koje je pronašlo detelinu sa četiri lista, sasvim slučajno, u igri.
Ali prilazeći, video sam da to nije tako.
Njen osmeh iz daljine, pretvarao se u drhtaje donje usne i stegnutih obraza.
Klečala je pognutee glave nad listom u savršenoj tišini.
Kako sam se približava, tako se i sa ubijenom razdaljinom sjaj u njenim očima pretapao i kapljao tugom otrovan.
Taj sjaj u njenim očima, ne beše od sunca.
Njena usta su mucala i drhtala, kao da ima nešto da kaže.
Slušao sam, ali ni vetra nije bilo.
Blage usne izmamljivaše moj uzdah, i opčinjen krenuo sam rukom da dotaknem tugu koja je prelivala tako predivno biće.
I na santimetar, dva, od moje ruke, prstiju što se od želje izduživaše, rasprahnu se ona, kao mehurić sapunice u hiljade šarenih boja što leteše vazduhom.

Nestala je.

List iz njenih ruku je lagano i neprimetno pada među ostale.
Ljuljajući se lagano, levo pa desno.
Vetra, tih prošlih trenutaka nije bilo, i uprkos tome, blagi lahor predamnom je odneo list u nebo, van domašaja mog oka.
Na nebu, sunce, jedini putnik, je zalazilo lagano.
Kao da je znalo.
Previše umoran, znam da sam ostario prebrzo.
Gledajući svoje ruke kako ih vreme ubija, nemam reči više nijedne u ustima.
Ležem u travu sa zumbulima obešenim.
I vreme uzima deo po deo mene.
I sve što ostaje je skelet koji crna zemlja pokriva.
Više me nema, i sumrak se oglasio prerano.

A Sunce je umrlo.

Kao da je znalo.
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Sre Jan 23, 2013 12:33 pm

VELIKA JE STVAR ĆUTANJE

Po koji put se u životu vraćam na tačku: ćutati, ćutim, ćutanje. Blago onima koji su rod tima trima stvari. U saobraćaju s ljudima i sa događajima čovek govori, u sebi, čovek ćuti. Kako je zagonetna stvar ćutanje, i san je zagonetna stvar ali ćutanje zagonetnije.
Kad ćutimo u sebi to je sasvim neko osobito stanje izvan svake konkretne realnosti. U životu, čovek je ograničen u sebi on je neograničen kraja mu nema. Naravno pod uslovom da duboko ćutimo i da duboko u sebi ćutimo. Duboko ćutanje i duboka samoća, dve apsolutno duhovne stvari u čoveku.
Govorom se kažu velike važne divne stvari, ali sve u ograničenjima. Najpreciznije i najsuštinskije znamo ono sto ne možemo nikada iskazati.
Jezik sam je ograničen. Jednako se razvija ali jednako vene i opada. Što je govoreno i pisano pre pedeset godina, čudno je i smešno, danas. A što je pre trista godina govoreno i pisano, to je mrtav jezik to je knjizi fotografisan pokojnik.
Ćutanje, naprotiv uvek je isto. Ono duboko ćutanje, da naglasimo opet. Plitko ćutanje, sa stegnutim ustima očima uperenim u savremenost i savremenike u svakidašnje planove, brige, ambicije, mržnje, osvete, to nije ćutanje, to je razgovor šaputav i prikriven na povrsini čoveka i stvari.
Duboko ćutanje je duhovna sustina.
Ko ume duboko ćutati, dato mu je da izađe iz ograničenja, da ima dodir sa suštinama. Ko lepo govori, moćan je zemaljski, ko duboko ćuti, moćan je vaseljenski. Kad je čovek sav duhovan i sav suština on mora biti nem, nepomičan, sam. Onda je izašao iz života svakodnevnog, onda je deo vaseljenskog uma. Otuda je tako silan simbol tako silan čovek izveden u kamenu od genijanog uma i genijalnih ruku.
A kako si jutros ćutao? Jesi li se spustio duboko u se, jesi li umotrio jad čovečanstva. Da se o o duhu vaseljenskom i čovečnjem, o njegovim energijama i potencijalima znade danas manje no što se znalo o materiji pre hiljadu godina.
Šezdeset sekundi ćutanja dovoljno je da čovek duhom takne onoliko koliko govorom ne može ni za šezdeset dana. Napolju je parada, unutra ćutanje. Sad je vreme da se otvore i studije za ispitivanje duha i njegovih potencijala. Kakve se tu tek tajne kriju!
Sa malim svećicama toga duha otkrivaju ljudi sve tajne u materiji. A velike buktinje duha videju oni koji mogu duboko ćutati, koji mogu izaći iz ograničenja.
Duboko u sebi, gde se čovek ne žara, gde čovek ne laže ni sebe ni druge, duboko u sebi čovek oseća:
Bolje bi bilo jedan minut naknadnog ćutanja zameniti sa više minuta prethodnog ćutanja. Kako je ograničeno sve što je ovde govoreno i pisano, a kako je ono što duboko ćuti beskrajno, silno vaseljensko.



(Isidora Sekulić
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Sub Feb 09, 2013 7:53 am

Ljudi se plase iskrenosti i zato je ne prastaju... ne prastaju istinu koju iskrenost donosi, ne zele istinu...a kad je neko pametan i iskren vecina ljudi to dozivljava kao opasnost i atak na njih...jer pamet pojacava istinu koju iskrenost otkiva... pametan covek ce je prezentovati u punom njenom svetlu, a to je previse za vecinu onih kojima smetaju i delici nje…Vecina ljudi ne zeli da se suocava, ne zeli iskrenost, ne zeli istinu… ne zeli odgovornost zbog poznavanja nje…...nije na nivou dobrote ni ljubavi, koja podrazumeva svesnost...a suocavanje boli… najvise boli one koji su se najvise i udaljili od nje.. koji su je zapustili i zaboravili…Da, i zato je za iskrenost potrebna izuzetna samosvest , svesnost svega oko nas...Snaga duha, znati ko smo i sta smo.I stajati svojom licnoscu iza svega sto radimo u punom svetlu…Pre svega pred sobom.I ono sto drugi ne znaju i zanemaruju je cinjenica da je istina u vremenu iluzija i zaboravljenih vrednosti najjace oruzje…Istina je uvek najjace oruzje...kao najostriji dvosekli mac...Samo sto mnogi to ne znaju ili ne veruju… ili im ne izgleda tako...I zato je za njeno koriscenje potrebna vestina,da bi smo adekvatno prezentovali istinu…I da ne bismo nevestim koriscenjem nje povredili sebe ili druge…zato je potrebno mudro rukovanje istinom …A nije lako biti mudar…potrebno je da imamo odredjene osobine da bi smo mogli ispoljavati mudrost… potrebno je da budemo ponizni jer je to temelj mudrosti…A ljudi cesce i lakse ispoljavaju ponos i tako povredjuju druge i sebe…Ko zeli iskrenost, istinu, mora izaci na svetlost…. Za to je potrebna hrabrost...I takodje malo njih ce biti na vasem nivou svesti, na vasem nivou pojmanja…Da li ste spremni nositi sve posledice koje ona nosi…Duhovna pobeda je tu bice vam nagrada...Osim sto mozda mozete ostati sami…Makar jedno vreme…
Dok ne trijumfije ljubav.
Nazad na vrh Ići dole
Lakota
- slučajna prolaznica-
avatar

Datum upisa : 11.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Sub Jul 20, 2013 5:05 pm

Stvari koje nam se dogadjaju nisu nikada same sebi cilj, i one imaju svoju cenu; svaki susret, svaki, pa i najbeznacajniji dogadjaj, ima neko znacenje. Sebe cemo razumeti i spoznati onoliko koliko smo spremni da ih sve prihvatimo, koliko smo sposobni da u svakom trenutku promenimo pravac i da ostavimo staru kozu kao guster izmedju dva godisnja doba.

Idi kuda te srce vodi – Suzana Tamaro
Nazad na vrh Ići dole
Lakota
- slučajna prolaznica-
avatar

Datum upisa : 11.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Sub Jul 20, 2013 5:06 pm

Ako me ka nebu vuce moj nebeski ljubavnik kojeg naslucujem nad sobom dok pevam i od kojeg zavisi moj zivot, onda mora postojati i onaj drugi, crni ljubavnik moje duse, knez oblasti nocne, ubica mog glasa, koji ce se neminovno jednom pojaviti da me odvuce u podzemlje, u cutanje i smrt. Zato sam zelela da nadjem onog prvog pre no sto me nadje drugi.”

Predeo slikan cajem, Milorad Pavic
Nazad na vrh Ići dole
Lakota
- slučajna prolaznica-
avatar

Datum upisa : 11.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Sub Jul 20, 2013 5:07 pm

"A postoji li veća sila i veća molitva od ljubavi ?!
Njoj se sve prepreke predaju, ispovesti darivaju, noći razdanjuju, nasilni poklanjaju, ledeni otapaju, glasni utišavaju...
Sila ljubavi blaži, ratnike čini pesnicima, slepe - vidovitima, kandže - maslačcima, trnje - cvetovima.
Kako ne zamirisati ljubavlju ?!
Odupreti joj se, znak je slabosti a ne snage."

Jovan Dučić
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Sub Jul 27, 2013 1:32 am

Pročitajte neke od najpoznatijih i najljepših ljubavnih citata svih vremena iz filmova, knjiga, poznatih osoba…

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ah, ta ljubav. Ona je veličanstvena i nezamjenjiva. Kada ju jednom upoznate više ju nikada ne želite izgubiti. No, ako se i to dogodi, ljudima je u prirodi da ponovno mogu vole. Možda će to biti drugačija ljubav, no biti će ljubav i to je na kraju najvažnije od svega…

O  njoj pišu pjesnici i pisci, o njoj se govori u filmovima, a i o njoj govore stvarni ljudi, koji su još uvijek među živima i oni koji su nas napustili… No, iza svih njih ostale su ljubavne mudrosti, koje neće biti zaboravljene.
 
„Dakle, neće biti lako. Biti će jako teško. Morat ćemo raditi na nama svaki dan, ali želim raditi, jer želim tebe. Želim te cijelu, zauvijek, ti i ja, svaki dan…“ – Ryan Gosling, „The Notebook“

"Najbolja vrsta ljubavi je ona koja probudi dušu i tjera nas da tražimo više, zapali vatru u našim srcima, a umu pruži mir. To je ono što si ti meni dala, a nadam da ću to i ja tebi moći pružiti, zauvijek ..." – Ryan Gosling, „The Notebook“

„Ne, mislim da te neću poljubiti, makar tebi trebaju poljupci, očajno. To je ono što nije u redu s tobom. Treba te ljubiti i to često, netko tko zna kako“ – „Gone with the Wind“, Clark Gable.

„Dolazim ovdje bez ikakvih očekivanja, samo izjaviti, sada kada imam slobodu da to učinim, da moje srce je i uvijek će biti tvoje.“ – „Razum i osjećaji“, Jane Austen (Edward Ferrars)

„Bilo je milijun malih stvari koje kada su se dodale jedna na drugu, značile su da smo stvoreni da budemo zajedno… i tada sam znao“ - Tom Hanks, „Sleepless In Seattle“

„Srca nikada neće biti praktična, tako dugo dok ne postanu neslomljiva.“ – „Čarobljak iz Oza“, Tinman

„Tvoje srce je slobodno, imaj hrabrosti slijediti ga.“ –„Bravehart“

„Ja? Ja se bojim svega. Bojim se onog što sam vidjela, bojim se onog što sam učinila i tko sam, a najviše bojim se izaći iz ove prostorije i da više nikad, do kraja života neću osjećati ono što osjećam kada sam s tobom.“ – „Prljavi ples“, Baby

„Samo vrijeme može izliječiti slomljeno srce, isto kao što samo vrijeme može izliječiti njegove slomljene ruke i noge.“ – „Muppet show“, Miss Piggy

„Nemojte ostajati u vezi u kojoj nećete moći biti ono što jeste“ – Oprah Winfrey

„Sebična sam, nestrpljiva i pomalo nesigurna. Radim greške, izvan kontrole sam i s vremena na vrijeme teško podnošljiva. Ali, ako me ne možeš podnijeti kada sam najgora, onda me definitivno ne zaslužuješ kada sam najbolja.“ – Marilyn Monroe

„Ljubavni užitak traje samo trenutak. Ljubavna bol traje cijeli život.“ – Bette Davis

„Muškarci su luksuz. Ne potreba.“ – Cher

„Ljubav je obećanje; ljubav je suvenir, jednom dan nikad zaboravljen, nemojte dopustiti da nestane.“ – John Lennon

„Jednostavno „Volim te“ znači više od novaca.“ – Frank Sinatra

„Volim vjerovati da je ljubav uzajamna stvar, da ju ne može osjećati, istinski, samo jedna osoba.“ – Sean Penn

„Srce želi što želi. U tim stvarima nema logike. Sretnete nekog, zaljubite se i to je to.“ – Woody Allen

„Kada prekinete s nekim, cijeli vaš identitet je slomljen. Čini se poput smrti.“ – Dennis Quaid

„Mudra djevojka ljubi, ali ne voli, sluša, ali ne vjeruje, odlazi prije nego što ju ostave.“ – Marilyn Monroe

„Tako dugo dok znaš da je većina muškaraca poput djece, znaš sve.“ – Coco Chanel

„Znaš da je ljubav kada želiš da ta osoba bude sretna, iako ti nisi dio njihove sreće.“ – Julia Roberts

„Bolje je voljeti i izgubiti, nego nikada ne voljeti.“ – Immanuel Kant

„Ne udajete se za nekog s kim možete živjeti, nego za osobu bez koje ne možete živjeti.“ – Nepoznati autor

„Ljubav je od svih strasti najjača, jer simultano napada mozak, srce i osjetila.“ – Lao Tzu

„Ljubav se sastoji od jedne duše koja nastanjuje dva tijela.“ - Aristotel

"Kad se otvaramo, ti meni a ja tebi sebe... Kad se utapamo, u mene ti a u tebe ja... Kad nestajemo, ti u mene, a ja u tebe... Tek onda si ti ti, a ja sam ja." - Nepoznato

"Ljubav je veličanstvena katastrofa: znati da se zalijećeš u zid i svejedno ubrzavati; srljati u propast s osmijehom na usnama; radoznalo čekati trenutak kad će se stvar usrati. Ljubav je jedino programirano razočaranje, jedina predvidiva nesreća koja se traži repete". - Frédéric Beigbeder - "Ljubav traje tri godine"

"Ako nekog voliš, zgrabi ga i drži ga! Rađamo se sami i umiremo sami. Sve ovo ostalo između je dar..."
- film Vrijeme promjena (1980.)
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Lakota
- slučajna prolaznica-
avatar

Datum upisa : 11.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Pon Avg 19, 2013 11:25 am

"Nakon nekog vremena uvidiš tanku crtu između držanja za ruke i vezanja za dušu.
I naučiš da voljeti ne znači oslanjati se, a da društvo ne znači sigurnost.
I naučiš da poljupci nisu ugovori, a pokloni obećanja.
I počneš prihvaćati svoje poraze uzdignute glave i otvorenih očiju, s ljupkosti odraslog čovjeka, a ne tugom djeteta.
I naučiš da sve puteve moraš sagraditi danas jer je sutrašnje tlo isuviše nesigurno za planiranje.
Nakon nekog vremena, naučiš da i sunce opeče ako mu se previše približiš.
Stoga sadi svoj osobni vrt i uređuj svoju dušu, umjesto da čekaš da ti neko pokloni cvijeće.
I nauči da možeš mnogo toga pretrpjeti.
Da si uistinu snažan, i da uistinu vrijediš."

Veronica A. Schoffst
Nazad na vrh Ići dole
Lakota
- slučajna prolaznica-
avatar

Datum upisa : 11.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   Pet Nov 15, 2013 5:59 pm

Strah od raka je u Srbiji sasvim potisnuo strah od Boga. Treci je na rang listi srpskih strahova, odmah iza straha od pomracenja Sunca i straha od realnosti. Na pomen raka, obavezno se mora reci daleko bilo. Daleko bilo je profilaksa koja zaista stiti od mnogih bolestina. Ali niko ni tada nece reci Daleko bilo, ovaj ili onaj ima rak. Jer ako pomenes rec rak znatno povecavas rizik da i sam obolis od njega. Ako ga pomenes nekoliko puta, bolje odmah pisi testament i pocni da pravis zalihe morfijuma. Ima tu necega. Otkako su na primer, na paklicama cigareta poceli da stampaju upozorenje pusenje povecava rizik od raka pluca, broj pusac se smanjio, ali se procenat obolelih od raka pluca znatno povecao. Ovo je zvanicna statistika Svetkse zdravstvene organizacije. Nije fikcija. Zato se uvek govori Ovaj ili onaj, daleko bilo, ima ono! Svi znamo sta je to ono. Ali ima zadrtih tipova koji traze djavola i namerno zacikavaju Koje ono? Pa, ono, najgore. Nista cudno za Srbiju u kojoj se bolesti prenose ogovaranjem, a lece precutkivanjem. Kada neko oboli od onog najgoreg niko mu to nece saopstiti. A oboleli nece ni nastojati da sazna. A opet, svi znaju. Osim onih bolesnika, krajnjih naivcina, koji zaista poveruju da umesto o raka debelog creva pate od bezazlene srdobolje, pa cesto u blazenom neznanju nadzive vecinu ukucana i zluradih suseda. ALi to su retki slucajevi. Obicno stvar tece drugacije. Obolele momentalno otpisuju. Iako uz odgovarajucu terapiju i koliko-toliko podnosljive bolove cesto pozivi pet-sest godina, gradjanski red nalaze da oboleli odmah legne u samrtnicku postelju, da pozuti, uvene i da se ne pojavljuje u javnosti. Nerado se gleda i na porodicu obolelog. Nesporna naucna cinjenica da nijedan oblik kancera nije zarazan, u Srbiji nikada nije u potpunosti prihvacena. Cak ni medju lekarima i medicinskim osobljem. Stvar je jos gora kada je rec o dusevnim bolestima. Tek tu endemski fasizam pokazuje svoje pravo lice. Nesporno je da svi ljudi, bar izvesno vreme nemaju kancer ili leukemiju, pa je donekle razumeljiva netrpeljivost prama obolelima, ali tvrdim da smo svi, doslovno svi, mentalno bolesni i to od svih dusevnih bolesti istovremeno.

Mein Kampf-Svetislav Basara


Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Proza-citati   

Nazad na vrh Ići dole
 
Proza-citati
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 5 od 8Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći
 Similar topics
-
» Citati, poslovice...
» DNEVNIK JEDNE VOCKICE
» EPIKUR
» ALEKSA SANTIC

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: