DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 SRBIJA NA ZAPADU

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći
AutorPoruka
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Okt 25, 2009 4:35 pm

First topic message reminder :












Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Avg 14, 2011 11:49 pm



ziveli1











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Sep 27, 2011 11:37 pm
















Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Sre Okt 05, 2011 8:05 pm







Jedanaestogodišnji artiljerijski podnarednik Momčilo Gavrić, Krf 1916. godine.
Najmlađi podoficir svih armija sveta u prvom svetskom ratu.




Momcilo Gavric ce ostati upamcen kao najmladji kaplar na svetu.Imao je tek nepunih osam godina na pocetku Prvog svetskog rata.Bio je osmo dete svojih roditelja,oca Alempija i majke Jelene.

U avgustu 1914, austrougarski vojnici su činili velike pokolje civilnog stanovništva u kojima je nastradala i porodica Gavrić. Otac je, spremajući ukućane za zbeg, Momčila poslao kod strica da nađe zapregu.

U međuvremenu su stigli austrougarski vojnici zapalili kuću i pobili porodicu Gavrić. Mali Momčilo je ostavši bez najmilijih krenuo na Gučevo da traži srpsku vojsku. Pronašao je Šesti artiljerijski puk Drinske divizije i ispričao šta se dogodilo.

Vojnici su istog dana osvetili Gavrićevu porodicu a on je postao vojnik U svojim prvim vojničkim danima redovno je tri puta dnevno pucao iz topa da se osveti za svoju porodicu.

Mali Momčilo je sa svojim pukom peške prešao Albaniju i stigao do Krfa, izdržavši kao desetogodišnjak ono što mnogi odrasli nisu. Bio je najmlađi kaplar na svetu. Učestvovao je u proboju Solunskog fronta gde je ranjen, a vojvoda Živojin Mišić ga je unapredio, pa je kao dvanaestogodišnjak imao čin podnarednika.

Čekajući proboj fronta i povratak u Srbiju, opismenio se, a posle rata je otišao u Englesku, gde je završio gimnaziju i 1921. se vratio u Beograd. U Beogradu je živeo sve do smrti, 1993. godine. Njegova ratna sudbina je „jedinstvena u svetu” i „zaslužio je da ga se današnje generacije sećaju”.
Nažalost, devet decenija kasnije nijedna od oko 250 lozničkih ulica ne nosi ime Momčila Gavrića, nijedna škola ili ustanova se ne zove po njemu, a nema ni spomenik. Najmlađi kaplar na svetu je u njegovom zavičaju nezasluženo zaboravljen.




Srbijo..










Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Pet Okt 07, 2011 11:57 pm



Taki sam!











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Sre Okt 12, 2011 8:51 pm

Evropska unija | sreda 12.10.2011 | 12:57 -> 17:32



EK odobrila Srbiji status kandidata

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Beograd -- Evropska komisija preporučila je da se
Srbiji dodeli status kandidata za prijem u Evropsku uniju, "uz
razumevanje da će se dijalog Beograd-Priština obnoviti".



Početak pregovora zavisiće od dijaloga s Kosovom.
"Na
osnovu napretka u sprovođenju reformi, saradnji s Haškim tribunalom i
pomirenja u regionu, predlažem da se Srbiji dodeli status kandidata, uz
pretpostavku da Srbija nastavi dijalog s Kosovom i u dobroj meri primeni
dosad ostvarene sporazume", izjavio je komesar za proširenje EU Štefan
File u Briselu.

File je rekao da, pored toga, Evropska komisija predlaže da
se pregovori o priključenju pokrenu čim Beograd postigne dalji napredak u
ispunjavanju ključnog kriterijuma, a to su dalji koraci u normalizaciji
odnosa sa Prištinom, "u smislu uslova Procesa stabilizacije i
priključenja".

"To je jedini prioritet i on sam po sebi
predstavlja potvrdu ostvarenih reformi pravosuđa, vladavine prava i
drugih oblasti od ključnog značaja za ispunjavanje kopenhaških
političkih kriterijuma", rekao je File.

U Vladi Srbije šef
delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer premijeru Mirku Cvetkoviću preneo je
izveštaj EK, koji je File već saopštio u Briselu, a nakontoga idržana
je konferencija za štampu.
File saopštava izveštaj EK (Beta)


Time su potvrđena saznanja B92
da će EK Srbiji odobriti status kandidata, ali da će Kosovo ostati kao
"kamen spoticanja", odnosno da ćemo dobiti i datum otpočinjanja
pregovora tek kada Srbija ostvari napredak u rešavanju pitanja koja su u
dijalogu sa Prištinom već na stolu - telekomunikacija, energetike,
diploma i regionalnog predstavljanja Kosova.

Šef Delegacije EU Vensan Dežer
rekao je da su uslovi koje je Evropska komisija postavila Srbiji za
početak pristupnih pregovora sa EU, statusno su neutralni i ostvarivi.

Podsetimo, u izveštaju u koji je B92 imao uvid, navodi se da Srbija
nastavlja da podržava paralelne institucije lokalne vlasti na severu
Kosova, kao i da je na zahtev Beograda prekinut dijalog sa Prištinom,
posle nemira na administrativnim prelazima.

Posebno se kritikuje "zapaljiva retorika" srpskog rukovodstva, kao i predlozi za podelu Kosova.

Evropska komisija očekuje od obe strane, Srbije i Kosova, kako se
navodi, da smanje tenzije na severu Kosova i da omoguće slobodno
kretanje ljudi i transport robe.

Srbija treba da prihvati da Euleks vrši svoja ovlašćenja u svim delovima Kosova, navodi EK.

Inače, File je danas Hrvatskoj dao "zeleno svetlo" za članstvo, uz
dvogodišnji "mehanizam nadzora" sprovođenja reformi, a Crna Gora je
dobila preporuku za početak pregovora o pristupanju.
Delević: Nema novih uslova


Milica Delević (Fonet, arhiva)

Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević
ocenila je da u preporukama Evropske komisije nema novih uslova za
Srbiju, dodajući da se podrazumeva da će se dijalog Beograda i Prištine
nastaviti.

"Pozitivno mišljenje pokazuje da je Evropska kosmija
uzela u obzir i pohvalila velike napore uložene u prethodnih nekoliko
godina na uređenju društva u Srbiji. To ne znači da se posao ovim
završava, ali u ovom trenutku Komisija je našla pravu meru da pohvali
ono što je učinjeno i da stavi u kontekst ono na čemu je još potrebno
raditi" kazala je Delević.

Ona je dodala da se, prema mišljenju
Komisije, ne smatra da u ovom trenutku za početak pregovora nešto
moramo dodatno da uradimo iz reformskog procesa.

Kad je reč o
datumu, Delević ocenjuje da je Komisija dala dobru procenu, koja se
ogleda u formulaciji da "onog trenutka kada se ostvari dovoljan napredak
u pogledu uslova koji su definisani, biće određen i datum za
pregovore", uz napomenu da se ti uslovi odnose uglavnom na nastavak
dijaloga sa Prištinom i ostvarivanje napretka u oblastima koje su
pomenute u izveštaju.

"To je dobar znak da je ostavljen prostor
da to zaista zavisi samo od napretka", kazala je Delević. U tehničkom
smislu ovo je preporuka s kojom izlazi EK, a svaku preporuku treba da
podrže zemlje članice, navela je Delević.

"Trenutak kada će one
moći o tome da se izjasne je decembar, a do tada potrebno je da se
nastavi s reformama i s političkim procesima koji se pre svega odnose na
dijalog i uređenje odnosa Beograda i Prištine u skladu sa zahtevima iz
Procesa stabilizacije i priduživanja".
Šta sledi posle mišljenja EK



Mišljenje predstavlja preporuku Komisije članicama EU. Za sticanje
statusa kandidata, potrebno je da to potvrde zemlje članice - odnosno
jednoglasna odluka Saveta ministara u decembru ove godine.

Pri tome, svaka zemlja članica može kandidatu ili potencijalnom
kandidatu uskratiti podršku zbog bilo kog bilateralnog pitanja.

Kada je reč o Srbiji, kako navodi portal EurAktiv Srbija, primer za to
mogla bi biti Mađarska, čiji su zvaničnici nedavno nagovestili mogućnost
uskraćivanja podrške Srbiji u približavanju EU zbog zakona o
restituciji.

Pregovori su značajniji, ali i izuzetno zahtevan korak na putu do EU.

Oni počinju "skriningom", odnosno analitičkim pregledom i ocenom
usklađenosti zakonodavstva zemlje kandidata s pravnom tekovinom EU.
Svrha tog procesa je da se utvrde razlike između EU i zemlje kandidata u
svakom od 35 poglavlja pregovora, budući da se zakoni moraju u
potpunosti usaglasiti do pristupanja.

Pregovori se vode i
zatvaraju za svako poglavlje posebno, pri čemu je i za zatvaranje svakog
poglavlja potrebno odobrenje zemalja članica.
Do konačnog okončanja pregovora sva poglavlja se, u slučaju potrebe, mogu ponovo otvoriti, što se često i dešava.

Hrvatska je pregovore počela 2005. godine, a završila ovog leta, posle otprilike šest godina.

Prilikom otvaranja poglavlja, Hrvatska je morala da ispuni unapred
utvrđena merila, pa se moze pretpostaviti da će se tako postupati i u
slučaju Srbije i da će Unija biti dosledna u zahtevu da se svi standardi
primene, pogotovo s obzirom na iskustvo sa prijemom Rumunije i
Bugarske.

Te dve zemlje nisu u potpunosti ispunile uslove pre
pristupanja u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i
reforme pravosuđa, pa je na njih primenjen mehanizam nadzora nakon
pristupanja.

Zbog toga EU insistira na ispunjavanju svih
kriterijuma pre prijema neke zemlje. Hrvatska će, iako je okončala
pregovore, do planiranog prijema 2013. biti pod nadzorom kako bi se
obezbedilo ostvarivanje kriterijuma.

Evropska komisija preporučila je da se Srbiji dodeli status kandidata za prijem u Evropsku uniju, "uz razumevanje da će se dijalog Beograd-Priština obnoviti". Predsednik Boris Tadić izjavio je da je ponosan što je reforme koje je Srbija sprovela Evropska komisija ocenila kao uspešne. Dok su većina domaćih stranaka pozdravile dobijanje statusa kandidata, SRS su protestovali ispred Predsedništva Srbije. Iz inostranstva takođe stižu pozitivne reakcije. Evropska komisija predložila Savetu ministara EU da počne pregovore o članstvu s Crnom Gorom, dok je EK ocenila napredak BiH kao "vrlo ograničen".
Izvodi iz Mišljenja Evropske komisije o spremnosti Srbije


Mišljenje je sastavni deo dokumenta pod naslovom "Strategija
proširivanja i glavni izazovi 2011-2012" upućenog Evropskom savetu koji
čine lideri EU, i Savetu ministara EU. Taj dokument treba da bude
usvojen u decembru.

U Mišljenju se navodi da je "Srbija na
dobrom putu da dovoljno ispuni politička merila utvrđena na zasedanju
Saveta ministara EU u Kopenhagenu 1993. i uslove u Procesu stabilizacije
i pridruživanja, tako da bude obezbedjen stalni napredak i da se nadju
praktična rešenja za probleme s Kosovom".

"Dalji koraci ka
normalizaciji odnosa s Kosovom u skladu s uslovima Procesa stabilizacije
i pridruživanja, i to: kroz puno poštovanje načela učešća svih strana u
regionalnoj saradnji, potpuno poštovanje odredbi Ugovora o energetskoj
zajednici; nalaženje rešenja za telekomunikacije i uzajamno prihvatanje
diploma; nastavak dobronamerne primene svih postignutih dogovora;
aktivnu saradnju s Euleksom kako bi on obavljao svoje zadatke u svim
delovima Kosova".

Dodaje se da će Evropska komisija izveštaj o
tome kako Srbija sprovodi te ključne prioritete dostaviti čim bude
postignut dovoljan napredak.

U "Strategiji proširivanja" je, s
tim u vezi, naglašeno da će "Evropska komisija nastaviti da pruža usluge
dobre volje u dijalogu Beograda i Prištine kako bi se pospešila
saradnja, ostvario napredak na putu ka EU i poboljšao život ljudi".

Takođe je istaknuto da se dijalog pokazao kao valjano sredstvo za
rešavanje razmimoilaženja između te dve strane i urodio nizom sporazuma o
slobodi prometa robe i lica, matičnim knjigama i katastru.
----------
Konačno -Srbija na zapadu .











Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Čet Okt 13, 2011 10:43 pm

Danubius ::

Konačno -Srbija na zapadu .




Bitka na Drini
(izmedju 930. i 960. nesigurni istorijski podaci)

Zanimljivo i mutno prednemanjićevsko vreme.

Bitka između Časlava, srpskog vladara, i neodređenog broja Mađara pod vođstvom izvesnog Kiša.
Hrišćanstvo kod nas još relativna novina a kod njih potpuno nepoznata tema na blejama gde diskutuju kako će da odšljakaju još par godina u Panoniji a onda sa kintom nazad da stave ploču na gajbu, negde iza Urala.

Časlav dobija sukob,
koji očigledno nije bio nekih većih razmera,
ali ishod bitke već može da služi kao znak Mađarima
da će Janoš Martonji jednog dana dizati balvane na srpskim putevima
i tražiti oprost grehova za nedela folksdojčera po Srbiji.




Bitka na Kolubari (1914)
Bitka na Kolubari je gubljenje 3:0 do 80. minuta i pobeda od 4:3.

Bitka na Kolubari je Kecmanova trojka u 0,6 sekundi.

Srpska vojska pred potpunim slomom, zbegovi ljudi, divljanje i zločini Austrougara po Mačvi , blato, tifus… i onda Živojin Mišić jednostavno odlučuje da im hebe mater.
Habzburške žrtve oko 250.000, dalje posledice su bile cimanje Nemaca da završavaju austrijsku stvar ovde, slanje Oskara fon Poćoreka na smetlište istorije i stavljanje Živojina Mišića i srpske kraljevske vojske u svaki relevantni vojni udžbenik.



I "žućkasto-narandžasto-crveni" režim je pogubio utakmice...
čak i od "Bečkih konjušara."
I nije u srpskoj tradiciji da se bilo gde ulazi naguzičke.
Ništa ne znači njihovo skidanje gaća... još ćemo se ćerati.

U svojoj istoriji Srbi su imali gubitničke bitke i režime ali
istorija beleži kontinuitet srpske borbe
u odbrani najvrednijih tekovina evropske civilizacije...

... borbe za pravo na život dostojan čoveka!
















Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Okt 23, 2011 8:21 pm

Mihajlo Nikolić Kajle

Rodjen sam 1911. godine u Valjevu. U vazduhoplovstvo sam stupio 1933. godine u Vazduhoplovnu izviđačku školu, u pilotsku školu i lovačku školu, a u međuvremenu sam bio i sportski pilot-jedriličar. Jedriličarski kurs sam završio u grupi nastavnika Ace Stanojevića i to je dodatak mojoj vazduhoplovnoj karijeri. Jedriličarstvo je pravo letenje. Kao pripadnik Ratnog vazduhoplovstva obavljao sam sve zadatke koji su od mene zahtevani. Leteo sam od 1933. pa do 1941. godine dok nisam pao u zarobljeništvo i odveden u oficirski logor u Osnabriku. U logoru su se Nemci prema nama ponašali vrlo korektno poštujući Ženevsku konvenciju. U zarobljeništvu sam bio od 12. aprila 1941. godine do marta 1945. godine, kada je logor oslobođen od strane trupa sovjetske Crvene armije pod komandom maršala Rokosovskog. Organizovano smo se vratili u zemlju i javili se u Komandu Vazduhoplovstva u Zemunu. Raspoređivani smo u službu u već postojeće jedinice, tako da sam ja dodeljen u 112. lovački puk kao zamenik komandantu kapetanu Savi Poljancu. Svoju vazduhoplovnu karijeru sam završio kao pukovnik RV i PVO u JNA.

AM: Znamo, da se o Aprilskom ratu 1941. godine jako mnogo pisalo i da je on detaljno istorijski i dokumentovano obrađen više puta. Glavni povod za ovaj naš razgovor je poređenje i povlačenje paralele početka rata 6. aprila 1941. i 24. marta 1999. godine. Želeli bismo da nam iznesete Vaš doživljaj početka rata 6. aprila 1941. godine, kako ste leteli, kao i neke Vaše impresije i interesantne događaje.
Nikolić: Za mene je rat počeo mnogo pre, još 7. novembra 1940. godine kada su Italijani bombardovali Bitolj. To je bila provokacija da se Jugoslavija uvuče u rat. Naša 102. eskadrila je bila stacionirana na zemunskom aerodromu, ali je 8. novembra određena da leti za Mostar, kako bismo pružali zaštitu primorskog pojasa, uglavnom Boke Kotorske, pa duž obale sve do Splita. To je bio naš prvi ratni zadatak. Zašto je baš naša eskadrila bila određena za taj zadatak? Verovatno zato, što je velika većina nas pilota bila neoženjena pa nije bilo problema oko odvajanja od porodica, a bili smo zaista i kompaktna celina. U tom našem odlasku za Mostar bilo je nekoliko interesantnih situacija i u vazduhoplovnom smislu i u pogledu cele organizacije našeg preleta s aerodroma “Zemun” na aerodrom “Mostar” , a nju je preuzela Komanda Vazduhoplovstva iz već pomenutih razloga. Toga dana je meteorološka situacija bila veoma složena i Mostar je bio pokriven niskim oblacima. Kao i kod svakog preleta određen je alternativni aerodrom – a to je bio aerodrom “Rajlovac” kod Sarajeva. Cele te jeseni 1940. godine sa beogradskog i novosadskog aerodroma su vršeni preleti na druge aerodrome i obavljani važni zadaci. Leteli smo na avionima Meseršmit Me-109 i nadali se da će se vreme poboljšati. Očekivali smo, da će nas na aerodromu “Mostar” pre sletanja dočekati sva obaveštenja potrebna za prelet, pa i meteorološka. Ali, zbog lošeg vremena nismo mogli sleteti na aerodrom “Mostar”. Naš komandir Miloš Žunić je pokušavao da s aerodromom uspostavi radio-vezu, dok smo kružili nad aerodromom očekujući odobrenje da se spustimo. Ali, s aerodroma se niko nije odazivao. Izvesno vreme smo kružili i čekali i bili u veoma nezavidnoj situaciji. Komandir je naredio da se uputimo ka alternativnom aerodromu “Rajlovac”, koji je bio najbliži Mostaru. U poretku kako smo leteli pripremali smo se da sletimo i u trenutku završnih priprema za sletanje ispred sebe smo umesto aerodroma ugledali vodenu površinu. Bili smo zapanjeni. To je za nas bio dosta težak i isključiv momenat: na matični aerodrom “Zemun” više nismo mogli da se vratimo, na “Mostar” nismo uspeli da sletimo jer nema radioveze, a alternativni aerodrom “Rajlovac” se nalazio pod vodom. Suv je bio samo jedan uski travnati pojas između hangara i ostalog dela piste. Nismo imali izbora i komandir je naredio da se spustimo na taj suvi deo piste ili smo mogli da zaronimo u vodu. Sa svih 10 naših aviona smo bezbedno, bez oštećenja i bez povreda, sleteli na uski deo piste, jer su svi piloti bili dobro utrenirani. Osetili smo olakšanje. Ali, nikada nismo saznali, kako to i zašto da najviša Komanda Vazduhoplovstva napravi tako krupna dva previda, niti da li je bilo slučajno ili ne. Kasnije smo saznali, da u Rajlovcu nisu čak ni znali da su određeni za alternativni aerodrom. Čak se moglo dogoditi da sa Rajlovca otvore na nas vatru, jer su Italijani dan ranije bombardovali Bitolj, pa su oni mislili daje sad Rajlovac na redu. Ali, srećom, to se nije dogodilo. Tako smo mi iz 102. eskadrile uspešno ali teško obavili svoj prvi ratni zadatak. Sutradan smo odleteli za Mostar.


AM: 6. aprila su poletela dva para u izviđanje. Sa kim ste Vi leteli i kako je to izvedeno ?
Nikolić: Ujutro u 4 sata i 30 minuta 6. aprila 1941. godine u izviđanje je poletela prva para: komandir naše eskadrile, kapetan II klase – Miloš Žunić i narednik Vukadin Jelić. U 5 sati i 30 minuta smo, kao druga dva para, poleteli: potporučnik Miodrag Bošković i ja – tada kapetan II klase. Patrolirali smo u rejonu Vršac – Bela Crkva prema rumunskoj granici, odakle su se očekivali Nemci sa tenkovskim jedinicama. Samo da naglasim, da smo mi – 102. eskadrila prethodnog dana (5.aprila) doleteli iz Mostara na aerodrom “Beograd” u Zemunu, gde je stacionirala 51. grupa 6. lovačkog puka koja je raspolagala sa tri eskadrile, ali je samo naša eskadrila imala 10 aviona meseršmit Me-109E, dok su druge dve eskadrile imale samo 6 domaćih lovačkih aviona IK-3 i dva već zastarela francuska razarača tipa potez-63. Tako je organizovano da se u patroliranje poleti u parama. Kada smo Bošković i ja završili izviđanje, nakon 50 minuta smo se vratili na matični aerodrom i izvestili pretpostavljene da nismo primetili ništa sumnjivo niti neuobičajeno. Nakon sletanja doručkovali smo na krilu našeg aviona, dok je sledeća para odlazila u izviđanje. Naš komandir se pojavio sa komandnog mesta trčeći prema nama i pokazujući rukama da poletimo. Dok smo sedali u avion i pripremali se za poletanje, radiom nam je javio da su nemački avioni iz pravca Mađarske kod Subotice preleteli našu granicu i da se kreću u pravcu juga, ka Beogradu. Nismo poleteli po određenom redosledu, već onako kako je ko pre stigao, jedan za drugim. Mi smo krenuli u njihovo presretanje. Kada smo zauzeli pravac zapadno od Pančeva primetili smo toliku masu aviona, kakvu nikada do tada nismo videli, nebo se crnelo od aviona. Mi smo praktično uleteli u taj roj aviona i faktički se izgubili.



AM: Koji je to, po Vašoj proceni, bio odnos snaga naše i neprijateljske avijacije ?
Nikolić: Stvarni odnos snaga između neprijateljske i naše avijacije je bio 6:1. Ali, ako se računaju samo moderni lovci, koji su sa jednakim tehničko-taktičkim osobinama mogli da se suprotstave Nemcima, onda je taj odnos još nepovoljniji po našu lovačku avijaciju. Samo da napomenem, da smo mi piloti-lovci bili dobro obučeni za borbu u parovima, ali ne i za borbe u većim formacijama, što je predstavljalo veliki nedostatak, jer su Nemci bili majstori upravo u taktici grupne borbe, koju su usavršili i utrenirali u okršajima od Poljske do bitke za Britaniju. Nemci su napad na Beograd izveli u prvom talasu sa 234 bombardera Ju-87 “Štuka” i 160 dvomotornih bombardera različitih tipova oko 6 časova i 50 minuta. Sa manjim pauzama napad je trajao sve do 8 časova. Nas 10 meseršmita Me-109E je poletelo u susret toj masi neprijateljskih aviona i 8 aviona IK-3. Jedan naš avion je otkazao u preletu, dva su bila u izviđanju, tako da je naša eskadrila poletela sa 7 aviona, a ove druge eskadrile sa 7 aviona IK-3, znači ukupno 14 aviona. U tom naletu Nemci su leteli na avionima meseršmit Me-109F, znači dosta modernijim od naših aviona. Mi smo bez dvoumljenja uleteli u taj roj aviona, uopšte ne razmišljajući koji je to neravnopravan odnos snaga. Međutim, naši piloti su se u moralu i želji za otporom pokazali kao ravnopravni protivnici iskusnijem, brojčano nadmoćnijem i savremenije opremljenom neprijatelju, što u vazdušnim okršajima ima važnu, često i presudnu ulogu.

AM: Na kojim ste sve tipovima aviona leteli u Vašoj dugoj i bogatoj letačkoj karijeri?
Nikolić: Školovao sam se na francuskom avionu anrio, zatim sam leteo na našem avionu fiziru; od borbenih aviona to su bili: potez-25 i brege-19 (najviše), a od lovačkih aviona to su bili: avija bH-33, hoker fjuri i meseršmit Me-109E

AM: Koji je bio Vaš omiljeni avion?
Nikolić: Najviše sam voleo poljske jedrilice cegling (zogling), a u svim avionima sam se osećao lepo i sigurno, kako to i priliči pilotu. Ipak jedrilice su ostale moja najveća ljubav.

AM: Gospodine Nikoliću, kako Vi kao pilot vidite podudarnost situacije 6. aprila 1941. godine i napad tako brojnih nemačkih snaga i agresiju 19 zemalja NATO-pakta 24. marta 1999. godine na našu zemlju?
Nikolić: Sadašnji naši mladi piloti rade i dejstvuju upravo onako kako smo se i mi poneli daleke 1941. godine. Ti divni momci su neustrašivo i nesebično jurnuli u roj, u masu neprijateljskih daleko modernijih, savremenijih i opremljenijih aviona. Može se reći, da je odnos snaga i tada i sada bio neravnopravan i u korist neprijatelja, s tim što su avioni koje mi sada imamo u našem RV moderniji i veća su sigurnost za pilote. Kad slušam o podvizima ovih mladih ljudi, ja ih doživljavam duboko i kao da sam se vratio u mladost. Oni su pravi profesionalci i na visini su svojih teških borbenih zadataka i moraju pobediti. Neprijatelja su već porazili – vojnički, moralno, profesionalno, jer oni znaju da brane svoj narod i slobodu i čast svoje otadžbine.



AM: Kada ste nam pričali o svom oslobađanju iz zarobljeništva i napuštanju Osnabrika rekli ste, da ste bili srećni i sigurni što je sloboda blizu, jer su Vas oslobađali saveznici. Da li Vi kao čovek i kao pilot možete da prihvatite činjenjicu da nas upravo nekadašnji saveznici sada bombarduju, da uništavaju našu lepu zemlju, civile, vojsku, a zajedno smo se borili protiv fašizma i Hitlera?
Nikolić: Izgleda mi prosto neverovatno da se tako nešto moglo desiti, to je užasna transformacija. Da se nekadašnji naši saveznici mogu ponašati tako nerazumno, zločinački i izdajnički – moj mozak ne može da prihvati. Oni su izdali, razumete, mi smo im verovali. Ali, istovremeno sam zadivljen našim RV i PVO, jer se bore kao da su ravnopravni sa protivnikom i zadivljen sam njihovim rezultatima koje postižu iz krajnje inferiornog položaja u odnosu na nadmoćnijeg neprijatelja u svakom smislu. Tu je u pitanju visok moral naše vojske i ljubav prema domovini. To agresori ne razumeju.

AM: Da li su i Nemci kršili kodeks viteškog ratovanja u vazduhu, kako to sada rade NATO-piloti otvarajući vatru na pilota koji se katapultira?
Nikolić: Dešavalo se kršenje kodeksa viteškog ratovanja da protivnički pilot bude napadnut, dok se nalazio u potpuno bezizlaznom položaju viseći na gurtnama padobrana. Upravo tako je stradao naš komandir Miloš Žunić, kada ga je nemački pilot-lovac pokosio nakon iskakanja.

AM: Kakva je Vaša poruka kao iskusnog pilota mladim pilotima našeg RV i PVO?
Nikolić: Ja želim da mladim pilotima čestitam na junačkoj i viteškoj borbi i da izdrže i nastave kako su i počeli i tako daju konkretan učinak na dejstvo neprijatelja. Opravdali su moral i veličinu profesije koja se zove pilot i u svemu su sledili primer svojih predaka. Oni poput orlova brane svoju otadžbinu od najezde neprijatelja. Nije nimalo slučajno da su oni većinom pripadnici 204. lovačkog avijacijskog puka, koji sa ponosom nastaviše tradicije nas branilaca Beograda iz nekadašnjeg 6. lovačkog puka Jugoslovenskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva i po srčanosti i junaštvu zauzeše mesto naših nebeskih vitezova.

Tekst objavljen 1999. godine, u vreme rata između Vojske Jugoslavija (VSCG) i NATO-pakta.










Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Okt 30, 2011 12:13 am



Dobro došli! :66z:












Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Sub Nov 12, 2011 10:47 pm



Teci, teci Kolubaro...!











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Nov 13, 2011 9:04 pm

ПРИЧА О НАЈМЛАЂЕМ КАПЛАРУ НА СВЕТУ…



Момчило Гаврић осмогодишњи "ратник"
- Заборављени Јунак...

И то је Србија! gorepost

„Пре више од девет деценија завршен је I светски рат у коме је као војник учествовао и Момчило Гаврић.
Већина Лозничана не зна ни ко је он, а камоли одакле је.
А требало би јер је Момчило, најмлађи војник свих армија у Првом светском рату, њихов земљак рођен у Трбушници, код Лознице, испод планине Гучево.
Нажалост лознички крај је сасвим заборавио овог несвакидашњег јунака.

У књигама је забележено да је Момчило Гаврић на почетку Првог светског рата имао непуних осам година.
Он је из Трбушнице, села пет километара од Лознице, испод самог Гучева.
Био је осмо дете својих родитеља оца Алимпија и мајке Јелене.
Тада је био понос имати доста деце. Камо среће да је и сада тако у Србији.

У августу 1914, аустроугарски војници су чинили велике покоље цивилног становништва.

У једну рану зору почетком августа 1914. године, пијане Швабе убили су Момчилове, оца и мајку, сестре и његова четири брата.
Мали Момчило заждио је кроз шуму и избио на врх Гучева.
Наишао је на положај Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије првог позива којим је командовао мајор Стеван Туцовић, брат Димитрија Туцовића.
Малишан је пао, обгрлио му чизме и зајецао:
„Чико, све су ми убили…“.
Мајор Туцовић га је питао: „Знаш ли да бацаш бомбе?“

Мали Момчило је рекао да је бацао само камење.

Мајор је узео једну бомбу и показао му како се то ради.
Затим је мајор Туцовић постројио своје војнике и питао:
„Ко хоће да ноћас освети Гаврићеве родитеље, његову браћу и сестре?“

Цела чета искорачила је напред.
Туцовић је одабрао једног дугајлију, Златиборца Милоша Мишовића.
Пред поноћ је кренуо Мишовић заједно с малим Момчилом и затекао пијане Швабе како пред качаром Гаврића пијани шенлуче.
Хитнуо је Мишовић једну бомбу, затим другу, трећа није била потребна.



Тог тренутка мали Момчило је постао борац српске војске,
дете Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије

Туцовић је наредио војницима да сваког дана малом Гаврићу дају да опали три пута из топа и тако свети своју браћу и своје сестре.

Дошло је повлачење преко Албаније.
Милош Мишовић узео је Момчила под своју бригу.
У Подгорици купио му је за последње паре један венчић од двадесет укљева и рекао му:
„Синко, ако хоћеш да останеш жив, сваког дана да једеш само једну рибицу. Запамти добро, само једну ако хоћеш да преживиш“.

Момчило га је послушао, а онда већ када су прошли Скадар рибица више није било.
И Мишовићу, кршном Златиборцу, почело је да понестаје снаге.
Једне ноћи док су чучали поред ватрице рекао је малом Момчилу:

„Синко, бојим се да и ја нећу моћи више.
Ухвати ме за мој шињел и ја ћу те вући докле будем имао снаге…
Ако паднем, немој ми прилазити, продужи даље“.

Вукао је Мишовић малог Момчила, посртао, тетурао…
Глад и зима сломили су кршног Златиборца.
Није могао даље, паде у снежну пучину…
Момчило стаде и даде му руку…

„Не, продужи даље, Момчило, не обазири се на мене…“
Момчило се склупчао око њега у снегу, милујући му промрзле руке:
„Чика Мишо, ја нећу даље… Чика Мишо, ја хоћу да умрем с тобом“.

Како да умре дете?

Видевши да ће мали Момчило умрети, Милош Мишовић скупи снаге, усправи се…
Посртали су Милош и Момчило, бауљајући тих задњих десетак километара испред Драчког пристаништа.
Касније на Крфу малом Момчилу пришили су по једну звездицу на нараменицама…



Тако је деветогодишњи Момчило Гаврић постао најмлађи каплар на свету.

- Мали Момчило је са својим пуком пешке прешао Албанију и стигао до Крфа, издржавши као десетогодишњак оно што многи одрасли нису.

Био је најмлађи каплар на свету.

Учествовао је у пробоју Солунског фронта где је рањен, а Војвода Живојин Мишић га је унапредио, па је као дванаестогодишњак имао чин поднаредника.

Чекајући пробој фронта и повратак у Србију, описменио се, а после рата је отишао у Енглеску, где је завршио гимназију и 1921. се вратио у Београд.












Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Nov 29, 2011 7:00 pm

Samožrtvovanje boraca Radnickog bataljona protiv nemackog puka na Kadinjaci, koji je ovu upornu odbranu morao da razbija artiljerijom, je uvrstilo ovu borbu medu najznacajnije u toku oslobodilackog rata, a Kadinjaca je postala legenda kako se treba boriti za slobodu do poslednjeg borca. To je inspirisalo više pesnika i umetnika. A medu njima je najpoznatiji Slavko Vukosavljevic sa svojom poemom “Kadinjaca” koja je znatno doprinela da se proširi legenda o borbi na Kadinjaci.
29.11. 1941.



Komandantovu pogledaj ruku —
pod njom bataljon i ceo breg;
sve bliže, sve jače topovi tuku
i tiho, tiho pada sneg.

— Prva četa, tamo kod breze!
Druga levo, na prevoj, niže.
Prateći vod — šumi polako.
Pozadi desno mitraljeze.
Dobro je, drugovi. Tako, tako...

On je polako spustio ruku.
Namah je zamuk'o breg,
samo što napred topovi tuku
i tiho, tiho pada sneg.

I napred upro bataljon oči
— tako se gleda s' burom sve jačom —
k'o da će sada ćutke da skoči
zajedno s' brdom, s' Kadinjačom.

A tamo dole, još daleko,
crna se zmija okukom povi
i s' čudnim mirom reče neko:
— Pazi, tenkovi!

I k'o da tiho niz polja bela
uz odjek topova što nebo riju,
topao kao krv iz tela
poteče šapat u Srbiju:

— Evo, ja ovde, drug u blizini
i ovo brdo i tišina —
da li je tako, il' mi se čini —
sve je to sada Domovina!

Znam da čete Sandžaku žure
a nama ko zna šta se sprema;
evo Nemaca, tenkovi jure,
a bombi nema!

I nije čudo, nije čudo —
običan taster za to je malo —
srce dečaka uvek budno
Srbiji što je otkucalo:

— O, čujte čete u daljini,
budući ljudi, zemljo nova,
da li je tako il' mi se čini —
svi ste kraj našeg rova!

Kažite — tu smo!
Kažite — jesmo!
Kažite budući,
Kažite živi!
Dižite pesti, poleti pesmo,
pođite, sunca, na oblak sivi!
Vadite, ljudi, srca iz grudi!
O, kaži i ti, bar šapni, mama:
— Svi smo sa vama!

Al' stroj se ceo diže i krenu;
pognu se, jurnu i dečak bled
jer komesarov krik ga prenu:
— Napred, napred!

I sve najednom promeni lik,
poče da tamni, da čili dan
i sve se stopi u zov, u krik,
prigušen, dalek, k'o tuđ a znan:

— Za nove dane — da svima svane!
Da ove staze pošteni gaze!
Da više nema groba do groba
ni gladi pokraj kućnoga plota,
da nema tame, da nema roba,
da bude toplo od života!
U cevi ljubav,
mržnju i jed —
napred,
napred!

...

Rođena zemljo, jesi li znala
— tu je pogin'o bataljon ceo;
crvena krv je procvetala
kroz snežni pokrov, hladan i beo.
Noću je i to zavej'o vetar.
Ipak, na jugu vojska korača:
Pao je četrnaesti kilometar,
al' nikad neće — Kadinjača
!




P.S. 29. 11. 2011. - Mislim, vreme je za novu pricu.... Rado cu citati..










Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Nov 29, 2011 8:38 pm

sonia ::
P.S. 29. 11. 2011. - Mislim, vreme je za novu pricu.... Rado cu citati..

Psss...
... davno su me pročitali...
red bi bio da malo i poslušate. slamka




Eto kako smo izneli revoluciju...
oslobodismo Koceljevu al ostadoše Kina, Kuba i Apatin!












Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Jan 03, 2012 1:04 pm



Dobrodošli! :66z:











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Jan 03, 2012 1:14 pm





Man' se ti pevanja, nego nam ispricaj pricu o ovom coveku..










Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Jan 03, 2012 1:28 pm

sonia ::

Man' se ti pevanja, nego nam ispricaj pricu o ovom coveku..

Čim sameljem... zamesiću. rukuju se











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
EAGLE

avatar

Location : NS
Humor : CRNI
Datum upisa : 04.08.2010

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Jan 03, 2012 1:41 pm

sonia ::




Man' se ti pevanja, nego nam ispricaj pricu o ovom coveku..


Ma jel ovo Dragan Živanović iz Zlatarića??!!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Jan 03, 2012 1:44 pm

EAGLE ::

Ma jel ovo Dragan Živanović iz Zlatarića??!!

put: Valjevo -Loznica,oko 9 km od Valjeva,mesto Zlataric, vodenica na reci Obnici, zakupac Dragan Zivanovic. rukuju se











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Jan 03, 2012 8:07 pm

Vodenica melje za poštenje gorepost

Kada je pre četiri godine bivši radnik “Krušika” Dragan Živanović zakupio vodenicu na reci Obnici u valjevskom selu Zlatarić, verovatno nije planirao da svoje mušterije nikad ne viđa.
U vodenici, naime, već četiri godine važi pravilo “samoposluga na reč” i, verovali ili ne, iako se radi o običnom brašnu, ima poštenih kupaca i nema manjka.




– Imam dosta obaveza na imanju i u još jednoj vodenici koju sam zakupio, tako da nemam uvek vremena da budem u “Dedinoj vodenici” da uslužim mušterije.
Kako ni mušterije ni posao ne bi trpeli, pre četiri godine sam istakao obaveštenje da svi mogu žito slobodno da ostave i kada ja nisam tu, da ću ga samleti u međuvremenu, a kada preuzimaju pšenično ili kukuruzno brašno, ako opet nisam tu, novac mogu da ostave u ovoj drvenoj kutiji na zidu.
Prosto i pošteno.

I tako ova samoposluga funkcioniše već četiri godine bez problema – objašnjava Živanović, koji je pre karijere vodeničara, skoro tri decenije radio u “Krušikovoj” namenskoj industriji, a onda uzeo otpremninu i vratio se na selo.
Pošto su “pojave” poput apsolutnog poverenja između trgovca i kupca pomalo zaboravljene u nas, vodeničara pitamo da li se makar jednom desilo da neko brašno, bez njegovog prisustva, uzme i ne plati, na šta on samo uz osmeh odmahuje rukom i pokazuje parolu u vodenici

– “Život i poštenje se samo jednom gube”.
– Nikoga ja radeći na ovaj način nisam proveravao niti sam hteo da se našalim s nekim, pa mi se isto i vraća. Ko nema sitno ili je zaboravio novčanik, može da plati naknadno, sledeći put kada dođe – kaže Dragan, čiji proizvodi, dva kilograma žutog projinog i pšeničnog integralnog brašna, koštaju 100 dinara, dok je belo projino 20 dinara skuplje.
Direktna “posledica” takvog načina poslovanja, krajnje neuobičajenog u Srbiji, jeste i to što je Živanovićeva vodeničarska kasa, osim parama, počela da se puni i gomilom poruka zahvalnosti.

Vodeničar je onda sve ceduljice koje su ostavljene prethodne četiri godine u kasu bez katanca, pretvorio u knjigu utisaka.

“Jedinstvena ideja, jedinstven čovek u jedinstvenom ambijentu. Sve je za divljenje. Porodica Purić iz Valjeva..

“Neverovatan je osećaj sresti čoveka koji ima neograničeno poverenje u ljude. Vujica iz Sombora”.

To su samo neki od “utisaka” ljudi koji su poslovali u “samoposluzi na reč”.
– Naš čovek koji 30 godina radi u Holandiji čekao me da dođem nekoliko sati.
Zašto si prijatelju gubio vreme kada si platio, pitam ga ja a on kaže: moram da te slikam, da pokažem u Holandiji da ovakvi ljudi još postoje.
Hvala mu, ali valjda bi trebalo da se podrazumeva da kada radiš, radiš pošteno – kaže naš vodeničar od poverenja.


Ajte... meljemo pošteno! :66z:











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Jan 08, 2012 7:47 pm

Žuća

Pokojni Žuća, Bog da mu dušu prosti, bio je znan kao seoski kicoš.
Večiti neženja, kocoš i lola do sudnjeg dana.
A znao je i umeo da ceni lepotinju seoskih snajki. I retko šta da bi mu promaklo.

Ali, ne lezi vraže... strefi i Žuću zla sudba.
Dođe nova komšika, čak iz trećeg sela. I tamo se pročulo za Žućinu boljku, al snajka drčna.
Ne brenuje ič.
Okreni, obrni... al Žući se ne da. Ni da priđe.

Veselnik se skoro pogubio. Prolaze godine a sad se ko za inat i selo zaverilo. Gde god Žuća na igranku il seelo a manguparija ga podbada.
Okuražile se i snaše... pa se i one sašaptavaju. Prop'o Žuća!

Negde o Petrovd'ne udžgarila jara, crveno je slovo pa se selo utišalo pred vašar. I preslava je. Gurbeti se već učadorili u topolnjaku kraj vašarišta i štimuju instrumente a čergari zaređali da olejišu kotlove, vračaju i drpaju seoske koke.

Izvalio se Žuća pod lipovim ladom, gricka slmačicu i nešto pljucka na komšiluk.
Stisla neka žega, svukud. Uspalio se pa ni japad bujadi ne pomaže.
I koke se nešto usplahirile… ko da i’ nešto spopalo. Vrag bi ga znao.
Kad, eto čerge: cigančići na trešnju, brka iza kočaka, kljuse u detelinu a vračara pred domaćina.
- Sretan bio gazdo sa slaninom! Sudbu da ti kažem… i ništa da ne lažem.

Trgnu se Žuća, dofati ceo kaiš sapunjare… i satljik brlje pride.
Gatara vadi lulu, ciga nazdravlja, musavi se prosrali a kljuse pase li pase “smiljkicu”.
- O gazdo… sveg berićeta ćeš imati… al sreće nemaš. Na čini si nagazio…

Dosipa Žuća “mučenicu” i ne žali dok ne obali goste s nogu.
Jošte im pomože da upregnu već nabreklo kljuse i da se potovare. Treba se uspeti na Žućak da pukne vidik na džadu.
Na polasku pripreti gatari - kako meni istinu kazala tako i tebi kljuse poživelo.

Da l’ od viška deteline, pretovarene čerge il teške kletve tek na pola strane kljuse pade.
Cigani u lelek a gatara usplahirena pred Žuću - da skine kletvu!
I pade pogodba.
Istrlja Žuća cigansko kljuse pa se pridiže… a gatara ode po zadatku u komšiluk pa pred snajku.

- Gazdarice, svega imadeš al dece i sreće nemaš. Već, za Božić… kad jutru kreneš na vodu za česnicu da zamesiš, prvi muškarac kojeg strefiš… taj ti je suđen.

I odoše cigani.
I bi vašar. I opet u kolu Žuća zalud zapliće. Ni da ga ždrakne komšika.
I propade još jedno leto... i jesen vazda sumorna.

Kad o Božiću - stisko mraz… puca cerić a Žuća se pre poja petlova mrzne u jendeku.
Prti komšika pa rumenilom žari po snegu. Ne oseća obranicu.
- Hristos se rodi, cvrkuće po mrazu.
A Žuća natuko šubaru na čelo pa bi da prođe jetkim – Vaistinu!
- Stan bre… kud se žuriš?
- Eto... nece ni karta poštenog čo’eka. Puk’o na dami.

I tako... reč po reč a ruke se zgrejaše. I šubara se podiže a marama zategnu.
Iste godine rodi se pljunuti komšija pa jopet.
I nasta graja... al ne manišu ni Žuća ni komšika.
I sviknuše svi, pa selo zaćuta.
Dečurlija nemirna pa i tarabe na međi razgradiše.

Samo se Žuća nešto trgo i nije se dao više prepoznati.
Nije se ženio al je kocku batalio.
I svakog Božića je sviračku bandu častio.
I kad lumpuje umeo bi da štapom ošine po astalu – post Ti tvoj.

I pominje se o Božiću - paz’ Te kad vodu za česnicu zavatate.
Od sudbe se pobeći ne može!


I tako TO i tako TE stvari, što bi reko Žuća.






Aj' sad, da ne trazimo Tarabica, objasni nam ''crvene'' reci Mi juznjaci slabo divanimo zapad










Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Jan 08, 2012 9:00 pm

sonia ::

Aj' sad, da ne trazimo Tarabica, objasni nam ''crvene'' reci
Mi juznjaci slabo divanimo zapad


Područje Zapadne Srbije slovi kao izvorno jezički čisto i ne slučajno je Vuku poslužilo i kao osnova jezičke reforme.
Ipak, migracioni tokovi su ostavili traga.
Čak i u zaseocima se mogu uočiti jezički tragovi obazaca i pravaca doseljavanja i kopče sa drugim područjima sa toliko osobenosti u odnosu na ostatak sela.
Šire područje Valjevskog kraja ima obeležja etapnih migracija čiji koreni su i dan-danas prepoznatljivi.
Kopču sa Sremcima i Srpskim Vojvodstvom su predstavljali prelazi na Savi - Progar i Kupinovo naspram Paleža (današnji Obrenovac). Otuda tragovi karakteristirističnih vojvođanskih pa i mađarskih i nemačkih izraza i toponima.
Čak čitava naselja u okolini Temišvara su sačuvala i u nazivima valjevsko poreklo.
Etapno doseljavanje sa područja današnje Hercegovine, Crne Gore, Starog Vlaha, Polimlja i Osata (današnja Srebrenica) u BiH su najvećim delom popunila upražnjene prostore nakon I i II srpskog ustanka protiv Turaka u XiX veku. U tom periodu je u manjoj meri zabeleženo i doseljavanje sa područja Stare Srbije (od Niša do Makedonije, Kosova i Metohije i Raške oblasti.
U periodu nakon I i II sv. rata dominantni pravci naseljavanja su ostali iz pravca Užičkog kraja, Istočne Bosne, Krajine, Like i Korduna.

U najvećoj meri došljaci su prihvatali dominantno narečje valjevskog kraja na kojem je i zasnovana osnova savremenog srpskog jezičkog izraza. Ali su sačuvani i arhaizmi, turcizmi pa i lokalizmi iz prethodne postojbine.
Svaki od pomenutih izraza u prethodno pomenutom tekstu je izvoran i svojevrsno je svedočanstvo burne istorije i svakojakih seoba.

Želja za iščitavanjem i prepoznavanjem jezičkih korena nužno podrazumeva poznavanje složenosti istorijskih procesa.
A valjevski kraj i uopšte područje Zapadne Srbije to je Srbi i Srbija u malom.

Koekude i svukud!

Zato, nije nas jednostavno čitati.
Mora se i voleti da bi se razumelo!













Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Jan 08, 2012 9:50 pm















Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Jan 08, 2012 9:55 pm



Satljik! gorepost

ziveli1











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Sub Jan 21, 2012 11:12 pm



Učitelj'ca od Ljiga!











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Jan 22, 2012 7:22 pm

TRAGIČNE LJUBAVI:

VERONA - ROMEO I JULIJA
VREOCI - DRAGUTIN I LEPOSAVA


Veroni i Vreocima nešto je zajedničko,
nesrećna, zabranjena ljubav dvoje mladih završena njihovim samoubistvom.

Ali, dok je priča Romea i Julije produkt Šekspirovog genija,
legenda duga skoro vek o čuvenom violinisti,
kaplaru Dragutinu - Purku Panteliću i lepotici Leposavi Radojičić,
pokazala se tačnom.

Možda do toga ne bi ni došlo da sudbina nije Vreocima namenila da zbog širenja ugljenokopa groblje budu iseljeno.
Kada je na red došlo premeštanje pokojnika sa mesnog groblja, otkriveno je da su vreočki Romeo i Julija, koji su život okončali ručnom bombom, sahranjeni tako što su na njihovim sanducima probušene rupe, kroz koje su njihove ruke ostale čvrsto spojene u smrti.

Tragedija se dogodila, kako piše na spomeniku Leposavi Radojičić, 29. decembra 1924.
Nema sačuvanih fotografija nesuđenih mladenaca, ali priča koja se prenosi s kolena na koleno, govori da su bili stvoreni jedno za drugo. Kada je, međutim, shvatio da mu otac neće dati blagoslov da se oženi Leposavom, mladić i devojka odlučili su da zajedno budu u smrti.
Na mestu koje meštani zovu Ivanova jabuka, dok su bili u poslednjem zagrljaju, Dragutin, koji je kao mladi kaplar za Božić došao na odsustvo, aktivirao je “kragujevku”.
On je nastradao na licu mesta, dok je devojka poživela do večeri, kada je podlegla ranama od gelera.

- Leposava je imala udatu sestru, u kući koja se upravo nalazi blizu Ivanove jabuke. Tu su se, kaže predanje, moj deda i ona upoznali, tu su se zagledali jedno u drugo, tajno sastajali, tu su se i rastali, da bi konačno bili spojeni na onom svetu - priča Goran Pantelić, unuk Dragutinovog rođenog brata Vitomira.
Ljubavi dvoje mladih, međutim, isprečio se njegov otac.

- Pradeda Miloje je u to doba bio veoma bogat, veliki domaćin, ali je želeo da sve drži pod kontrolom, takvo je bilo vreme.
Bio je ljut što je sin hteo da dovede mladu mimo njegove volje, koja je bila i tri godine starija od njega. Kada su doneli Dragutinovo razneto telo, čak nije hteo da dozvoli da ga unesu u kuću, puškom je rasterivao sve koji su hteli da izjave saučešće - priča Goran.

U Dragutinovoj vojničkoj bluzi pronađeno je oproštajno pismo sa zavetom da ih posmrtno venčaju, sahrane jedno pored drugog i da na sanducima probuše rupe kroz koje će da spoje i čvrsto vežu njihove ruke.
Do groblja, glasio je zavet, trebalo je da ih prate dve muzike, orkestri u kojima su Purko i njegov brat svirali širom kolubarskog kraja.
Tako je, kaže predanje, i bilo.


Skoro vek posle događaja koji su generacije meštana prepričavale, država je Vreocima, koji leže na najvećim zalihama uglja u Srbiji, namenila da nestanu sa mape, a seosko groblje je bilo prva lokacija kojoj je sledilo premeštanje.

- Kada je počelo iskopavanje, moglo je da dođe do toga da Dragutin i Leposava budu razdvojeni, s obzirom na to da je bio red na premeštanje posmrtnih ostataka familije Pantelić, a na njenom spomeniku piše prezime Radojičić. Radnici komunalnog preduzeća su već bili ocrtali samo dedinu humku da bi, kada nam je javljeno, brže-bolje stigli do groblja i objasnili da je i Leposava član naše familije. Uvek smo je smatrali svojom, uvek i njoj na pomenima precima palili sveću, dok je Pantelića ni Leposava neće biti zaboravljena - kaže Dragutinov unuk.

Tada su se i svi uverili da je legenda o nesrećnim vreočkim mladencima tačna.
Ruke su im zaista bile provučene kroz rupe na sanducima, šake spojene i vezane jedna za drugu.


Dragutin i Leposava sada počivaju na novom groblju u Lazarevcu, ali se posle 87 godina više pod zemljom ne drže za ruke. Lekari specijalisti, koji su uključeni u proces eshumacije pokojnika konstatovali su da zbog stanja u kojem se nalaze njihovi posmrtni ostaci, ponovno spajanje šaka nije moguće.

Mesto tragedije - Ivanova jabuka, kako se seća Goran, pala je sama od sebe.
- Od njihove pogibije niko nikada nije ubrao jabuku sa tog stabla, taj deo njive se nikada nije orao, deblo koje je palo niko nije želeo da iseče za ogrev.



ruza

Posle više od osam decenija to ostaje poslednji,
svojevrsni spomenik jedne nesrećne ljubavi,
kao što se generacijama od tada u Vreocima govori da
nijednu ljubav mladih ne treba braniti!











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Pon Jan 23, 2012 5:44 pm

cojle ::
Kada je na red došlo premeštanje pokojnika sa mesnog groblja, otkriveno je da su vreočki Romeo i Julija, koji su život okončali ručnom bombom, sahranjeni tako što su na njihovim sanducima probušene rupe, kroz koje su njihove ruke ostale čvrsto spojene u smrti.

Tragedija se dogodila, kako piše na spomeniku Leposavi Radojičić, 29. decembra 1924.
Nema sačuvanih fotografija nesuđenih mladenaca, ali priča koja se prenosi s kolena na koleno, govori da su bili stvoreni jedno za drugo.





Uh, fantasticna prica, zaista!










Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   

Nazad na vrh Ići dole
 
SRBIJA NA ZAPADU
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 4 od 6Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći
 Similar topics
-
» Aleksandrov dnevnik
» Korak po korak na putu do bete +
» Žive ograde
» Trudnicko i porodiljsko bolovanje- Pravne zavrzlame i saveti
» dr. Tulić

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: GEOGRAFIJA PREBIVALIŠTA/ETNOSI :: DRŽAVE :: SRBIJA-
Skoči na: