DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 SRBIJA NA ZAPADU

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći
AutorPoruka
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Okt 25, 2009 4:35 pm

First topic message reminder :












Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
mladenk

avatar

Godina : 63
Location : Pored Dunava
Datum upisa : 26.07.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Dec 29, 2009 10:47 pm




Поздрав за аутора...
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Pon Feb 22, 2010 11:12 am

Vampir Sava brend valjevskog krajа






Pozdrav iz Valjeva

Vaš Vampir Sava


Srpski vampir Sava Savanović, i da hoće, ni u gluvo doba noći, po mraku, više ne može da se skriva!
Napravljen je svojevrsni foto-robot vampira koji, kaže predanje, već vekovima obitava u valjevskom kraju.
Lik Save Savanovića zapravo je osmišljen da na predstojećem Sajmu turizma u Beogradu bude glavni promoter Valjeva.
Od Save se očekuje da mnogobrojne posetioce uputi na štand klastera „Valjevo za vas“ i upozna ih sa turističkom ponudom ovog dela Srbije.
Sava svojom pojavom treba da skrene pažnju na sve ono čime Valjevo i okolina raspolažu. Ideju o Savi Savanoviću kao promoteru iznedrio je i likovno osmislio Dušan Arsenić, valjevski dizajner i arhitekta.
Potraga za različitim mitskim bićima oduvek je mnoge istraživače dovodila u nepregledne šume valjevskih planina, ali šikare, klanci, jaruge i pećine ljubomorno čuvaju svoje tajne. Svi oni vraćali su se neobavljenog posla, umorni, ali ne razočarani - bili su zadovoljni zbog lepota koje su videli, susreta sa domaćinima...
Mnogi su svojim prijateljima pokazivali prelepe fotografije valjevskih krajolika koje su načinili. Jedva su čekali da ponovo dođu, nadajući se da će sledeći put imati više sreće . Ali, pojedini istraživači doživeli su nepoznatu sudbinu, nestali su netragom. Iza jednog od njih, u mahovini pored povlenske vodenice-potočare, ostao je samo fotoaparat posut brašnom. Na poslednjem snimku, koji je nepoznati putnik-namernik načinio, bio je vampir Sava Savanović!
To je, zapravo, osnova priče za turističko angažovanje poznatog krvopije, kojeg je ovekovečila pripovetka „Posle 90 godina“ Milovana Glišića.
Uz grofa Drakulu, nema sumnje, Sava Savanović je najpoznatiji vampir jugoistočne Evrope.
O tome da je reč vampir, kažu, srpskog porekla, ne treba ni govoriti...
Na Sajmu turizma očekujemo da Sava posetioce upozna sa ponudom valjevskog kraja.
Sa Savom Savanovićem svaki posetilac štanda moći će da se fotografiše .

Samo za tu priliku Sava Savanović, kao vampir, moći će da boravi na dnevnoj svetlosti, beli luk mu neće smetati.
Trudićemo se, naravno, da štandu ne prilazi niko ko u ruci nosi glogov kolac! krsti se











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Pon Feb 22, 2010 11:24 am

Zašto da ne ? Šta su Rumuni uradili sa Vlad Draculom , pola turizma im od toga zavisi . Što ne bi i mi .

ps imamo o Savi Savanoviću na temi "Vampiri" (forum "Ezoterija" )










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
mladenk

avatar

Godina : 63
Location : Pored Dunava
Datum upisa : 26.07.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Čet Feb 25, 2010 11:28 pm


Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Mar 30, 2010 8:28 pm



Tešnjar – the old Turkish town centre
The old street of Tešnjar, which used to be the centre of the
town during the Turkish Period, stretches along the right bank of
the Kolubara. Walking down Tešnjar and passing by exotic, old
buildings, one can almost sense the atmosphere of the oriental market
which once stood there. You can go shopping in one of the old
craft workshops which sell candles, saddles and tack, pots, rugs
and various other items. Or you can visit and take a brief rest in
one of Tešnjar's modern cafes and restaurants. Oh! But you should
you come to Valjevo at the end of August, you will definitely enjoy
the numerous cultural programmes offered as part of the “Tešnjarske Večeri” (The Nights of Tešnjar) annual cultural festival.






Predivno!
Mogli bismo da cujemo nesto o tome










Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Čet Apr 01, 2010 2:03 pm
















Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Pon Apr 05, 2010 10:40 pm

ЗЛАТНИ ОПАНАК - највећа етно журка на Балкану



Vrijeme početka:7. april 2010 u 21:05
Vrijeme završetka:11. аpril 2010 u 12:00
Lokacija:Valjevo



Valjda cemo dobiti neku inofmaciju sa lica mesta ?










Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Čet Jul 15, 2010 8:19 pm



Ljubav na VALJEVSKI način!











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Pon Jul 19, 2010 8:44 pm


Ravnogorska VILA!











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Pet Jul 23, 2010 8:04 pm











Nazad na vrh Ići dole
mladenk

avatar

Godina : 63
Location : Pored Dunava
Datum upisa : 26.07.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Pet Jul 23, 2010 11:18 pm






Nazad na vrh Ići dole
mladenk

avatar

Godina : 63
Location : Pored Dunava
Datum upisa : 26.07.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Jul 27, 2010 11:06 pm

[quote="cojle"][center]
Ravnogorska VILA! [img]/users/1612/17/29/26/smiles

/900975.gif[/img
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Sep 19, 2010 5:59 pm



Drinska regata










Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Sub Okt 23, 2010 7:52 pm




Poznati na zapadu










Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Sub Nov 20, 2010 8:07 pm

Lumperajka u Kolubari
Valjevci su u srećna vremena često ručavali van kuće, jer se ispred mnogih kafana prodavalo pečenje sa panja, a postojale su i narodne kuhinje u kojima se moglo dobro najesti od porcije gustog pasulja.

Još 1862. Valjevo je imalo "Krug", restoran brze hrane, koji se baš tim, savremenim izrazom i reklamirao. U "Krugu" je 1897. održano i Prvo prvenstvo u umešnom igranju oslikanim kartama. [/size]
Od polovine 19. veka u kafani "Ilija Birčanin" gazda Stevan Đorđević je prvi uveo ishranu "na čekanje". Mušterija ruča, upisuju mu ceh u tefter, a ovaj podmiri dug čim primi platu. [/size]
Stevana je nasledio sin Jovan, trgovac i ratnik, koji je sa nižom poljoprivrednom školom dogurao do čina potpukovnika. Jova je 1918. ušao u Valjevo na čelu oslobodilaca. Dočekale su ga hiljade sugrađana, a jedna starica poklonila mu je pedeset rukom vezenih peškira. [/size]
Prvu pravu narodnu "kujnu" otvorio je Makedonac Aćim Aćimović, i to baš naspram hotela "Grand", prodajući i tri puta više porcija hrane od svog velikog i otmenog komšije. [/size]
Preko puta valjevske crkve, Miloš Paraćinac je prvih decenija prošlog veka držao kafanu "Znak pitanja". Bio je poznat po tome što je umeo da zatvori sopstveni lokal, kako bi fijakerom "jordanio" kroz varoš. [/size]
Kada je sreski načelnik zabranio lumpovanje po gradskim ulicama, gazda Miloš jedne noći najmi fijakeristu i muziku i naloži da fijaker uđe u plitko korito Kolubare koja protiče kroz grad. Tako su nekoliko puta prošli gore-dole, praveći urnebes. [/size]
Komandir gradske straže Mihailo Petrović Zonja, strašni brkajlija sa dugačkom sabljom koja se vukla po kaldrmi, podnese prijavu Načelstvu zbog remećenja javnog reda i mira i "protivstajanja naredbi gospodina sreskog načelnika". [/size]
Miloš Paraćinac na saslušanju sve lepo prizna, ali uspe da se odbrani izjavom da se zabrana odnosi samo na lumpovanje ulicama, a on je, eto, lumpovao rekom. Potom je naredba proširena i na korito Kolubare. [/size]



( radio patka )











Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Sub Nov 27, 2010 12:05 am

Балканац "Europi"

Не стидим се што сам,
како ви велите,
варварин са Балкана,
тла прљавштине и буре.
Чујте сад,
и код нас има неке
вама непознате културе.

Ви прво испитујете и сумњате,
далеки сте и од рођених синова,
за трпезу своју
не посадите сваког туђина;
ви можете да пијете
а да сваком не пружите
чашу вина.

А код нас су још стари обичаји груби:
ми пуштамо сваког под своје слеме,
код нас се још и с намерником љуби,
код нас се подвизи због гостољубља чине;
код нас сваки човек има
читаво племе
пријатеља и родбине.

Ви, доиста, имате
неколико милиона Христових кипова,
на сваког човека по једнога,
имају га друмови и поља, апсане и школе;
а код нас, кад људи верују у Бога,
у себи га носе,
и тихо му се,
скоро у сну, моле.

Ви, истина, за сваки кут живота
имате справа и машина,
све сте срачунали и све знате;
изуми су ваши за дивљење;
а ми још имамо старинске алате,
али све је код нас још здраво
и природно као глина:
и умирање, и рађање, и живљење.

Ви имате читаве збирке
правила и наука о слободи,
о свему се код вас пише и приповеда;
али ми и по неписаним законима
слободно живимо
и неког природног држимо се реда,
слично огњу, ветру, и води.

Код вас је, збиља, све тачно прописано,
како се једе, говори, облачи;
а ми, кад говоримо, вичемо
и машемо рукама,
и чорбу гласно срчемо,
и у рукавицама смо као на мукама.

Све је код нас заиста просто:
обућу носимо од свињске коже,
пуно је код нас сељачких
навика и ствари;
и краљевски преци наши
доиста су били говедари.

Народ наш, збиља, у гневу може да коље,
руши и пали;
али ми нисмо они што смишљено тлаче,
ми не сматрамо да је свет цели
наше поље;
ми не бисмо поднели
ни урођеник прашумски да због нас плаче;
душа нам је пространа,
иако смо бројем мали.

+Десанка Максимовић













Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Sub Maj 07, 2011 6:17 pm


Војвода Живојин Мишић
(рад Уроша Предића)
Датум рођења: 19. јул 1855.
Место рођења: село Струганик код Мионице (Србија)
Датум смрти: 20. јануар 1921.
Место смрти: Београд (Краљевина СХС)

ЖИВОЈИН МИШИЋ , најславнији српски војвода и најталентованији војсковођа српске војске.
Учествовао у свим ратовима које је Србија водила у периоду од 1876. до 1918. године.

Живојин је био тринаесто дете, и када се родио, било их је још свега осморо живих.
Као мезимац у својих родитеља био је, што веле његови варошани,
«њихова маза слабуњавог здравља».

По навршетку шесте године био је пастир.

Основну школу започео у Рибници, а завршио у Крагујевцу.
У својим успоменама М. помиње неприлике које је имао с варошком дечурлијом због сељачког порекла шта га је узбуђивало и вређало.

1868. год. Постаје гимназист. Први и други и шести разред гимназије завршио у Крагујевцу, трећи, четврти у Београду.
У првих пет разреда гимназије био је тројкаш, док је у шестом био више него врло добар. С таквим оценама шестог разреда гимн. примљен је 20/9 (по ст.кал.) 1874. у Војну академију, као 19. у рангу.

Сваког годишњег распуста одлазио је неизоставно кући у село, обилазећи старе богазе и крајеве свог детињства, а врло често заједно са својом браћом радио је и пољске радове.

Као питомац Артиљеријске школе, учествовао je у два ослободилачка рата против Турске (1876. и 1877 — 1878. године) и тако проверавао прва теоријска војна сазнања у суровој ратној пракси. У тим ратовима командовао je Колубарским батаљоном Ваљевске бригаде II класе и стекао драгоцена ратна искуства.
Живојин Мишић je, са својим друговима и саборцима, неуморно радио на изграђивању и усавршавању српске војске.
Удаљиван из војске у два маха (пензионисан je 1904. и 1913. године).
Са њему својствним ентузијазмом непрекидно je радио на свом стручном усавршавању, дубоко проничући у сложена начела савременог ратоводства.
Поред четворотодишње Артиљеријске школе завршио je аустроугарску школу гађања у Бруку на Лајти и двогодишњу припрему за генералштабну струку у српској војсци.

Природна обдареност, широко војно образовање, неисцрпна радна енергија и истрајност и педантност у извршавању задатака, обезбедили су му редовно напредовање у чину и поступео уздизање на све одговорније дужности:
био je командант батаљона, пука, бригаде и дивизије и помоћник начелника Главног генералштаба, a једно време је предавао стратегију на Вишој школи Војна академија.

После мајског преврата 1903. године пензионисан je у чину генералштабног пуковника због интрига које су око њега плели официри завереници, али je, на заузимање начелника Главног генералштаба Радомира Путника, реактивиран 1909. године и постављен за његовот помоћника.

У балканским ратовима Мишић je био помоћник начелника штаба Врховне команде војводе Радомира Путника, његова десна рука, jep je „у најтежим тренуцима својим оптимизмом и чврстином карактера одржавао и самог Путника у уверењу у добар исход операција српске војске".

Непосредно је сарађивао на планирању и руковођењу операцијама против турске Вардарске армије, због чега je после кумановске битке унапређен у чин генерала.
Посебно се истакао правилном проценом ситуације првога дана битке на Брегалници, када je српска Врховна команда у Скопљу разматрала питање на којој линији ће примити одсудну битку. Усвајање његовог предлога имало je судбоносан утицај на даљи ток и коначан исход одлучујуће битке другог балканског рата.
Па ипак, чим се завршио овај рат, Мишић je по други пут пензионисан.

Изгледало je да je тиме војничка каријера овог даровитог војсковође дефинитивно завршена. Међутим, пред само избијање првог светског рата, када се над малом Србијом надвила непосредна опасност од аустроугарске агресије, опет je реактивиран и постављен за помоћника начелника штаба Врховне команде која je створила услове за прву савезничку победу у првом светском рату, коју je извојевала српска војска у церској бици.
Војнички таленат војводе Мишића дошао je до пуног изражаја тек у знаменитој колубарској бици, за коју су истакнути војни стручњаци рекли да je „како класична по својој идеји, тако и оригинална по начину извођења".

Пред Први светски рат, у одсуству војводе Путника због лечења, заједно са генералом Степом Степановићем реализовао је планове о покрету српских трупа, које је израдио са војводом Путником. То је довело до великих победа српске војске на Церу и Колубари.
Заменио је рањеног генерала Петра Бојовића на месту команданта Прве армије и смелом, тактички бриљантном операцијом, победио је у бици на реци Колубари аустроугарску војску и извојевао највећу победу српског оружја у историји.
За ту победу добио је, као трећи по реду, највиши чин у српској војсци, чин војводе.
После повлачења српске војске на Косово 1915. више пута захтевао je контраофанзиву коју су Краљ и српска влада одбили и наредили одступање преко Црне Горе и Албаније. Те исте 1915. године послат је на опоравак у Француску због физичке изнемоглости.
Пред почетак операција на солунском фронту 1916. хитно је позван са одмора и поново је стао на чело Прве армије.
1918. пред сам пробој солунског фронта постављен је за начелника штаба Врховне команде а Прву армију је препустио генералу Бојовићу.
Под њиховим вођством пробијен је солунски фронт и муњевитом офанзивом ослобођена Србија и Југославија.

Војвода Мишић је после завршеног рата 1918. постављен за начелника генералштаба.

Умро је 20 јануара 1921. Читав Београд је изашао да последњи пут поздрави ослободиоца и ствараоца државе, највећег војсковођу Првог светског рата и српске историје.

Војвода Живојин Мишић je, на крају блиставе војничке каријере написао у Паризу, на болесничкој постељи, мемоарско дело "Моје успомене".
Књига "Моје успомене" даје низ детаља о једном од најславнијих српских војсковођа


НЕМАЧКА И СРПСКА КРВ

Био ожењен са Лујзом Крикнер (венчани 25.11. 1884. у београдској Вазнесенској цркви).

Живојин и Лујза су имали шесторо деце.
Кћерке Еленору, Олгу и Анђелију, синове Радована, Александра и Војислава.
Најстарији син војводе Мишића Радован, као капетан Војске Краљевине Југославије, умро је у заробљеништву у Немачкој 1943. године.

Син Александар, као мајор Војске Краљевине Југославије, покушао је да спасе пуковника Драгољуба Михаиловића, који се затекао у кући војводе Мишића у Струганику, а којег су Немци тражили.
Видевши да Немци опкољавају кућу, Александар је узео шињел пуковника Михаиловића, обукао га, истрчао из куће, бацио се на коња и појурио према воћњаку изнад куће. Цела немачка потера је појурила за њим. Успели су да га теже ране и убију коња под њим. Тек тада су Немци схватили да уместо Драже имају само његов шињел.

У затвору су покушали да га врбују да ради за немачку обавештајну службу "Абвер", убеђујући га да је он по мајци Немац и да у њему тече пола немачке крви. На то им је Александар одговорио:

"Ту половину ваше крви сте ми источили на Колубари".

После тог неуспелог врбовања Александар Мишић је стрељан 18. децембра 1941. године.


КО СЕ УСРЕЋИО СА ХРВАТИМА?

По наређењу краља Александра Мишић је отишао у Хрватску да се на лицу места увери какво је тамошње расположење за заједничку државу.

Без длаке на језику је реферисао:

"Након свега што сам тамо видео и чуо, дубоко сам зажалио што смо се ми на силу Бога обмањивали идејама о некаквом братству и заједништву са Хрватима".

Мишић је предложио Александру:

"Да им дамо државу, независну самоуправу, па нека ломе главу како знају."

Александар пита:

"А, границе, шта ћемо са границама?"

Војвода Мишић каже:

"Границе ће бити тамо где их ми повучемо.
Не где наше амбиције избијају на површину, него онде где историја и етнографија кажу, где језик и обичаји, традиција налажу и најзад где се народ по слободној вољи определи."



Александар констатује:

"То би Италијани оберучке прихватили",

а Мишић одвраћа:

"Нека им је са срећом, нека се они са Хрватима усреће.
Ја сам дубоко уверен да се ми са њима усрећити нећемо!!!"















Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Maj 10, 2011 8:05 pm

Vojvodi živojinu Mišiću

Zdravo da si, srpska vojevodo
Od Valjeva Mišić Živojine!
Sretno tebi vojevodstvo bilo,
Dobiveno na ljutom megdanu:
Đe se carstva dijele sabljama,
Uz plotune glasnijeh pušaka,
Uz grmljavu teškijeh topova
I pokliče junačkijeh grla.
Svijetao ti obraz na divanu
A sjekla ti sablja na megdanu,
Cvijeće ti niklo po obrazu,
Čast i ime rodu ostanulo.
Hvala tebi junačka starino
Kad onako dariva Madžare:
Nekog robom, a nekoga grobom
Nešto Drini u talase baci,
A malo ih preko nje prebaci,
Gole posla bečkome ćesaru
Da pričaju, kukala im majka,
Kako im je u Srbiji bilo!
Još ti hvala srpska vojevodo
Što im uze puške na snopove
Pune kare i teške topove
I galije, lađe krilatice.
Sad se kunu fedmaršal lajtnanti
Svome caru, u Bijelom Beču,
Na trpezi od zlata siniju
Da ne vojšte više na Srbiju!
Živio nam, srpska vojevodo
Beč se na te poprijeko beči
Tebi sablja o bedrici zveči;
Kako zveči daleko se čuje,
Do jadnoga Boga odjekuje.





"Le Piémont", 24. decembra 1914- Cestitka Vojvodi povodom pobede na Kolubari.






Jos ponesto o Misicu na zapadu Srbije...

Komandant Drinske divizije, sa sedištem u Valjevu, bio je od 1. V 1902. do 26. VI 1903. godine. Za to vreme stanovao je sa porodicom u kući Milenka Draškovića u Karađorđevoj ulici. Dok se nalazio među Valjevcima Mišić je potpomagao akcije građanskih udruženja i, između ostaloga, bio predsednik obnovljenog Kola jahača Knez Mihailo i Streljačke družine.











Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Maj 10, 2011 10:27 pm














Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Maj 29, 2011 12:48 am



ziveli1











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Maj 29, 2011 6:51 pm



:66z:











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
EAGLE

avatar

Location : NS
Humor : CRNI
Datum upisa : 04.08.2010

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Maj 31, 2011 7:34 pm

SASVIM POSEBNI ODNOSI

Od svih naroda s kojima je srpski dolazio u dodir, odnosi sa Nemcima su sasvim posebni, jer su se kroz istoriju naših odnosa smenjivali periodi kada su oni bili više nego dobri, pa do onih koji su predstavljali najsurovije međusobne obračune.
Ipak, malo je poznato da su Nemci za Srbe bili od izuzetnog značaja i da su kroz dug istorijski period bitno doprineli našoj afirmaciji, privrednom i drugom razvoju.
Ovaj feljton zasnovan je na istorijskim činjenicama o kojima su govorili naši najistaknutiji naučnici, a na čitaocima je da iz teksta koji će pročitati, sami donesu svoj sud.


Vrlo značajnu ulogu u privrednom razvoju Srbije imali su Nemci, koji su na poziv srpskih vladara došli u zemlju. U ono vreme su ih nazivali Sasima (Saksoncima), inače dobro poznatim stručnjacima za proizvodnju plemenitih i obojenih metala.
Prva njihova naselja pominju se u XIII veku i sudeći prema rasprostranjenosti tragova njihove delatnosti u nazivima mesta, potoka i naselja, bilo ih je u gotovo svim važnijim rudarskim oblastima onovremene srpske države.

Najstarije poznato rudarsko naselje Nemaca nalazilo se u Brskovu (Crna Gora) i tada se pominje prvi saski knez Frajberger, zatim Henrih Nemac „iz Brskova“, kako je navedeno u jednom dokumentu. Otada oni razvijaju proizvodnju srebra koristeći poznato bogatstvo srpskih rudnika.

Pravni položaj doseljenika bio je određen vladarskim poveljama koje su garantovale slobodu kretanja i rada, povlastice u korišćenju prirodnih bogatstava, među ostalima i šuma, pravo na upravnu i sudsku samoupravu, slobodu veroispovesti i drugo. Tako su obrazovana njihova naselja na Rudniku, Rogozni, Goliji, na Kopaoniku, u Novom Brdu i drugde.
Nazad na vrh Ići dole
EAGLE

avatar

Location : NS
Humor : CRNI
Datum upisa : 04.08.2010

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Čet Jun 02, 2011 7:43 pm

Barbarosa kod Nemanje u Nišu



Stevan Nemanja je u Nišu ponudio Fridrihu Barbarosi pomoć od 20.000 srpskih vojnika u slučaju da nemačka krstaška vojska na putu ka Jerusalimu dođe u sukob sa Vizantijskim carstvom.

Srednji vek je u istoriji Evrope velika epoha, koja je stvorila temelje modernog sveta. Tokom hiljadu godina (VI-XVI vek) na prostorima stare helenske i rimske civilizacije, ali i van tih okvira, novi narodi oblikuju svoje države.

Dodiri Srba i Nemaca pripadaju vizantijskoj fazi srpske istorije. Država Nemanjića se razvijala pod okriljem Vizantijskog carstva, koje je vekovima uporno branilo svoje severne balkanske granice na tokovima Save i Dunava.Beograd je bio carska kapija vizantijskog odbrambenog sistema u tom delu Podunavlja. Uz obližnju tvrđavu Braničevo (antički Viminicijum, danas Kostolac), Beograd je istovremeno štitio važnu evropsku komunikaciju koja je spajala prostore Srednje Evrope sa Carigradom (Konstantinopoljem), odnosno područjem Bliskog istoka.

Putovalo se obično iz nemačkog Podunavlja od grada Regensburga nizvodno rekom i kopnom preko Mađarske i Srema do Beograda, odnosno Braničeva, zatim do Niša preko Sofije do vizantijske prestonice na Bosforu i zatim dalje do hrišćanskih svetih mesta i Jerusalima.Tim putem su vekovima prolazile vojske, putnici i namernici, trgovci i hodočasnici, pojedinačno i u grupama, raznoliki svet svih društvenih slojeva iz gotovo svih zemalja tadašnje Evrope.

Uz pomorske puteve, bile su neophodne i kopnene komunikacije. Tako je put od Beograda do Carigrada postao područje susreta zapadne i vizantijske civilizacije. Tu su se, u Pomoravlju, i Srbi susretali sa strancima, a u velikom broju i sa Nemcima. Dva sveta su se upoznavala. Grčki i latinski tekstovi pisaca, rasuti krstovi vernika duž puta po Srbiji, kao i drugi predmeti materijalne i duhovne kulture, nemi su, a ipak rečiti svedoci o susretu Nemaca i Srba u XI i XII veku.

Sredinom XII veka su uspostavljene prve političke veze Srbije sa Nemačkim carstvom. U srednjem veku se one iskazuju, pored ostalog, uspostavljanjem srodničkih veza vladajućih dinastija odnosno uticajne vlastele.To su, u stvari, politički savezi zainteresovanih strana, dobro poznata praksa svih evropskih monarhija onoga vremena. Tim putem krenuo je i srpski vladar, veliki župan Uroš I još početkom XII veka. Srbija se otvara prema zemljama Podunavlja. Jedna njegova kći, Jelena, udata je za mađarskog kralja Belu II 1129.god. a druga, Marija, za Konrada II iz moravske grane češke dinastije Pšemislovića 1134.god.Češka država je tada bila u sastavu Nemačkog carstva, a ovim brakom je Marija ušla u red uticajne vlastele. NJeni potomci su imali zapaženu ulogu na dvorovima evropskih vladara. Lik kneginje Marije sačuvan je na fresci u tzv. Kraljevskoj kapeli u gradu Znojmu, u ktitorskoj kompoziciji na trijumfalnom luku apside.

U sjajnom romaničkom slikarstvu ove kapele, u galeriji likova čeških vladara, odavno je zapažen uticaj vizantijske umetnosti. Uzori su traženi u Regensburgu, Italiji ili drugde. U stvari, srpsko poreklo ktitorke neposredno ukazuje na izvore tog uticaja.Deo zavičaja prenele su evropske vladarke srpskog roda u novu sredinu. Taj uticaj se prepoznaje ne samo u zidnom slikarstvu, nego i u minijaturama pojedinih rukopisa, u kultovima svetitelja, čak i u arhitekturi u zemljama katoličkog sveta u kojima su potomci srpske vladarske porodice proveli svoj životni vek. I tom vremenu, nimalo slučajno, pripadaju savezništva koja Srbi, posredno ili neposredno, uspostavljaju sa Nemcima (porodica Velfa, Fridrih I Barbarosa i drugi).

Epoha krstaških ratova je velika i stara tema evropske istorije. Mnogo se pisalo o širokom spletu uzroka koji su doveli do pokretanja velikih masa ljudi prema hrišćanskim svetilištima na Bliskom istoku, o verskim, ali i političkim, ekonomskim i drugim podsticajima za takve poduhvate koji su se duboko urezali u istoriju Zapada i Istoka.To su dobro poznate teme, koje imaju i širu pozadinu. U svakom slučaju, manje je poznata balkanska i posebno srpska komponenta tih krupnih događaja. Ona objašnjava i neke činjenice srpsko-nemačkih odnosa u XII veku.

Na vest o padu Jerusalima u ruke muslimana (1187), u Zapadnoj Evropi je objavljen Treći krstaški rat protiv nevernika na Bliskom istoku. Pozivu na rat odazvali su se najveći vladari Evrope, nemački car Fridrih I. Barbarosa, francuski kralj Filip II i engleski kralj Ričard I.U jeku priprema za predstojeći pohod (1188), nemački vladar je odlučio da koristi kopneni put prema bojištu, dakle put preko Budima, Beograda, Niša i Carigrada. Sam car Fridrih I je dobro poznavao taj put i prilike u tim zemljama. On je tim putem prošao još kao mladi bavarski vojvoda u sastavu nemačke krstaške vojske 1147.

Nemačko poslanstvo je 1188. upućeno u Srbiju na pregovore sa Stefanom Nemanjom (1166-1196) o uslovima prolaza carske vojske. Uzvratno poslanstvo srpskog vladara stiglo je krajem 1188. u Nirnberg. Nemanjini poslanici su predali pismeni odgovor srpskog vladara i obećali da će car najsvečanije biti dočekan u Nišu, gradu koji Nemanja namerava da pretvori u prestonicu svoje države.Tada su ugovorene pojedinosti prijema velikog gosta i njegovih pratilaca, odnosno vojske. Razmenjeni su uobičajeni darovi i poslanstvo se vratilo u Srbiju. Događaji su se odvijali u ugovorenim okvirima.

Krajem juna 1189. nemački car je boravio najpre u Beogradu, i zatim se preko Braničeva uputio ka Nišu. Tu ga je krajem jula dočekao Stefan Nemanja zajedno sa bratom knezom Stracimirom i odabranom vlastelom. Pregovori su počeli 27. jula.

Srbija je tada bila u ratu sa Vizantijom. Nemanja je svog uglednog gosta upoznao sa tokovima borbi i rezultatima uspešne ofanzive srpske vojske. Izrazio je nameru da borbe nastavi i proširi u daljem toku operacija. Za to mu je bio neophodan saveznik, jer se znalo da je Vizantija takve pokušaje uvek uspešno suzbijala.

Stefan Nemanja je nemačkom caru ponudio vojnu pomoć za slučaj da u daljem pohodu prema Jerusalimu carska vojska dođe u sukob sa Vizantijskim carstvom. Izvori su zabeležili da je on ponudio 20.000 ratnika u tom slučaju.Trajno savezništvo se u srednjem veku uspostavljalo vazalskim odnosima i Nemanja je takav odnos ponudio Fridrihu I u Nišu, zapisali su nemački pratioci carskog pohoda. Pošto u taj mah car nije bio voljan da otvara neprijateljstva protiv Vizantije, prihvatio je samo deo Nemanjinih predloga.

Uspostavljeno je „prijateljstvo“ i sklopljen je jedan sporazum, kazuju izvori. Sporazum se odnosio na brak između Nemanjinog sinovca Toljena, sina humskog kneza Miroslava i kćeri grofa Bertolda IV od Andehsa, uticajnog carevog pratioca i srodnika, inače predvodnika ratobornog dela nemačke vlastele koji se zalagao za otvoreni rat s „grčkim kraljem“, kako su na Zapadu često nazivali vizantijskog cara.

Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Pet Jun 10, 2011 8:51 pm



Kad dođeš...!











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Jun 12, 2011 8:34 pm



ziveli1











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   

Nazad na vrh Ići dole
 
SRBIJA NA ZAPADU
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 3 od 6Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći
 Similar topics
-
» Aleksandrov dnevnik
» Korak po korak na putu do bete +
» Žive ograde
» Trudnicko i porodiljsko bolovanje- Pravne zavrzlame i saveti
» dr. Tulić

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: GEOGRAFIJA PREBIVALIŠTA/ETNOSI :: DRŽAVE :: SRBIJA-
Skoči na: