DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 SRBIJA NA ZAPADU

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći
AutorPoruka
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Okt 25, 2009 4:35 pm












Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Okt 25, 2009 5:20 pm


ZAPADNA SRBIJA






Najveći deo stanovništva zapadne Srbije potiče iz Stare Hercegovine i Istočne Bosne. U vreme kada su se doseljavali, nakon velike seobe Srba, ovi krajevi bili su pusti.
Na
herojsku tradiciju naroda zapadne Srbije podsećaju mnogobrojni
spomenici na Mišaru, Ceru, u okolini Valjeva...
General Draža Mihajlović je svoj štab držao na Ravnoj Gori, nedaleko od Valjeva.

Obeležje zapadne Srbije su i reke Drina, Kolubara, Tamnava...
Pokraj Drine, blizu Loznice je Tršić rodno mesto Vuka Karadžića a kod Valjeva je Brankovina - zavičaj Nenadovića i Desanke Maksimović.
Očekuje se da ovo područje narednih godina postane zaštitni znak turizma zapadne Srbije.
Druge nedelje juna održava se popularna „Drinska
regata“, a pored sportova na vodi, planinarima preporučujemo planinu
Bobiju(1272 m) i kanjon Trešnjice.
Na ovom prostroru nalaze se i tri
banje pogodne za bolesti reumatizma.
Naravno tu su i venci Valjevskih planina... Maljen - Divčibare, Povlen, Medvednik, Sokolske planine...brojni manastiri.
Jezik ovog kraja je ukras srpske pismenosti a područje slovi i kao
SRCE SRBIJE!












Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Okt 25, 2009 5:50 pm

Na sunačnom platou Sokolskih planina,
pored krševite obale gornjeg toka reke Gračanice, a ispod krečnjačke stene visoke 600 metara, na kojoj se nalazi tvrđava iz rimskog doba, u vreme Turaka neosvojiv bastion, završio se, posle desetogodišnje gradnje, manastirski kompleks, moderno urbano naselje sa patinom prošlosti, u najboljoj tradiciji osmovekovne Srpske pravoslavne crkve. Manastirski kompleks se nalazi na domaku Ljubovije, nedaleko od reke Drine.



U centru prostranog kompleksa nalazi se izuzetno lepa crkva, posvećena Sv. Nikoli, zaštitniku pomoraca i putnika, zatim, velika biblioteka sa čitaonicom, pa muzej sa eksponatima iz istorijske i pravoslavne prošlosti ovog kraja, likovna galerija sa ikonama i skulpturama od drveta, velika trpezarija okružena tremovima, prodavnica suvenira, dućan sa robom, pretežno crkvenog karaktera, vodenica-potočara, jezero sa čamcem i veslima, četvorospratna zgrada konaka, sa komforom najvišeg standarda, opet, trpezarija, veliko parkiralište za autobuse i automobile, a pri kraju je izgradnja sportskih terena za košarku, odbojku i rukomet.

Манастир Соко







О
манастиру Соко

Цркве су у најстарије време подизане на гробовима мученика. То
нам је препоручио и свети апостол Јован Богослов, када каже: "Видјех под олтаром душе побијених за ријеч Божију и за свједочанство које имаху" (Откров. 6, 9).
Можда је зато за цркву најповољније место град Соко, где је мучено, малтретирано, убијано и продавано српско робље у време када су у овим крајевима владали Турци, од 1521. до 1862. године, када је град предат Србима.
Град је срушен, али мучилиште је остало и ту, на гробовима мученика, на земљи натопљеној српском крвљу, епископ Шабачко-ваљевски Господин Лаврентије гради цркву, себи задужбину.


По примеру наших побожних владара, патријарха, архиепископа, епископа
и других ктитора, а одмах по доласку за епископа Шабачко-ваљевске
епархије, епископ Лаврентије отпочео је градити манастир. Посветио
га је светом Николају, архиепископу Мирликијском, који се у овом
крају доста слави, али и епископу Николају Велимировићу, српским светитељем.
Манастир ће се градити и његовом заслугом. Наиме, епископ Лаврентије је у четрнаест томова штампао дела епископа Николаја, а приход од књига је наменио градњи будућег манастира.

Све док су у Соколу били Турци, није постојала могућност да се
у близини сагради црква. И садашња црква у Грачаници, на чијој је
територији град Соко, саграђена је 1903. године.



Црква је дуга петнаест, а широка осам метара. Грађена је у облику
крста, са кубетом изведеним из кровне конструкције. Посвећена је Вазнесењу Господњем.
По предању, на месту садашње налазила се некада стара црква. Предање каже да је то био манастир Рача, који су Турци срушили, али су калуђери сачували књиге и друге црквене ствари, однели их и основали нови манастир на месту где се Рача и сада налази.
Ово предање је нашло
одраза и потврду у народној песми "Милош у Латинима", где се каже:

Да видите Рачу манастира,
Крај Сокола украј воде Дрине
Задужбину Краља Драгутина,
Да видите, па да се дивите.



Епископ Лаврентије је, најпре, 1993-94. године, уз помоћ војске, урадио пут до манастира. Исте године саграђена је звонара од дрвета и отпочела градња цркве. Црква има облик крста. Покривена је шиндром. Иконостас је радила Крстана Тасић уз материјалну помоћ и подршку Хорст Вробела из Гихорна у Саксонији. Овај Немац је власник Музеја ветрењача и воденица. На једном острву саградио је цркву–брвнару, копију руске цркве у Суздаљу, коју је осветио 24. новембра 1995. године руски патријарх Алексије.
Поред цркве, епископ Лаврентије је саградио конак од двадесет соба, са три двособна стана и трпезаријом. Изградио је рибњак, воденицу и чесму и у њих довео чисту изворску, планинску воду.
У плану је да се сагради један конак, ван манастирског дворишта, за цивиле, затим библиотека, музеј, атеље за сликаре, књижевнике
и музичке ствараоце, као и да се продужи пут до Крупња.
У манастиру живи као монахиња и православна Немица - Сибила Лер, ћерка Немачког генерала Лера, познатог и као бомбардера Београда 1941.












Seljak sam pa umem i reč da probiram!


Poslednji put izmenio cojle dana Ned Okt 25, 2009 8:21 pm, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Okt 25, 2009 6:14 pm

Sve chestitke autoru teme, ali volela bih da prochitam shta je to josh shto ima zapad da ponudi sluchajnom prolazniku, ili namernom turisti, osim neosvojivog bastiona, do kojeg bi vredelo stici ( rachunam na prelep pogled sa visine)
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Okt 25, 2009 6:17 pm

Zaboravih da dodam, jeste recheno ukratko na pochetku, ali shiri opisi pothranjeni slikom, docharali bi bolje lepotu ovog kraja nashe zemlje. Zahvaljujem...
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Okt 25, 2009 6:38 pm

sonia ::
Sve chestitke autoru teme, ali volela bih da prochitam shta je to josh shto ima zapad da ponudi sluchajnom prolazniku, ili namernom turisti, osim neosvojivog bastiona, do kojeg bi vredelo stici ( rachunam na prelep pogled sa visine)

Takodje ...recimo ja baš nisam nešto zalazio u taj kraj -sem ono sa školom, Tršić,Divčibare ...no ne sumnjam da će Cojle i da nastavi ovu temu -slikom i rečju .










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Okt 25, 2009 6:48 pm

Ma TO je ljubav na prvi pogled...
...to se ne gledi...ne merka...
...već grabi... dija punim plućima, gazi tabanima, proba svim čulima...











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Okt 25, 2009 6:59 pm

cojle ::
Ma TO je ljubav na prvi pogled...
...to se ne gledi...ne merka...
...već grabi... dishe punim plućima, gazi tabanima, proba svim čulima...


Zato i zhelimo da nam docharash.....
da osetimo tu lepotu ne vrdaj vishe, nego daj neshto za merak....
Nazad na vrh Ići dole
montoya
NR .1 foruma
NR .1 foruma
avatar

Location : gde god da treba
Datum upisa : 09.02.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Okt 25, 2009 7:00 pm

jeste na "zapadu" ako gledash iz Bugarske...:))










Ludosti učinjene u mladosti ne može nadoknaditi sva mudrost u starosti.
..
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Okt 25, 2009 7:05 pm

montoya ::
jeste na "zapadu" ako gledash iz Bugarske...:))


Bem li ga, od kojI smo, mi Nishlije!? Ovde jedna sa KosOvo mi reche: i Nis je Albanija. ...Beogradjani kazhu da smo Bugari , a ja se bash osecam Srpkinjom ....Kako god.... I Apatin je Norveshka kad pogledash iz Vranje...
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Okt 25, 2009 8:12 pm





Соко-град у традицији српског народа има посебно значење.
Оно се
пре свега, односи на његову етничку опредељеност,
јер је неколико
векова припадао туђинцима а само краткотрајно,
неколико десетина
година, српској средњовековној држави
и касније Деспотовини.
Соко-град је остао синоним непобедивости, један од последњих бастиона турске власти и доминације у Србији.
С правом је носио епитет "султанове цуре" или "султанове невесте".






Соко је, осим фортификационог значаја, био седиште веће административне јединице турског управног система
- Соколске нахије.
Не зна се тачан датум настанка Сокола, који ће решити будућа археолошка ископавања. Тада ће бити донети коначни закључци, не само о настанку овог објекта већ и о његовим развојним фазама. Такође, ни историјски извори, којих је мало, не доприносе разрешавању овог проблема. Најстарији до сада поуздани историјски извор о Соколу потиче из 1392. године. Међутим, на основу облика утврђења да се закључити да је Соко знатно старији од овог датума јер је првобитно, старије утврђење, зидано на највишој стени и одговара добу знатно старијем од Деспотовине.
После пропасти Деспотовине, 1459. године, Турци су на целој заравни
стене обновили и додали нови део утврде.
Ни ово није коначан одговор о времену настанка Сокола. По извесним
индицијама могло би се закључити да је на овом изузетно лепом и
романтичном месту постојало знатно старије утврђење преисторијског
или римског доба.
Све време битисања тврђаве, уз овај објекат ширило се његово подграђе,
заштићено палисадом а касније и зидом.
Улога и намена Сокола била је подређена, првенствено, заштити рудног
богатства овог краја, пуног остатака старих рударских насеља а затим
заштити важних путева који су пролазили покрај њега и били спона
између Босне и Србије.
Налази се на једној стени Соколске планине, дела "стратегијске
греде", која се протеже као планински ланац од Гучева на западу
до Авале на истоку. Овај планински ланац био је у средњем веку граница
српске државе и угарске војно-територијалне јединице - Мачванске
бановине.
Ова греда је у овом делу Подриња и природна граница између двеју
области, Рађевине и Азбуковице, а Соко је био стратегијска доминанта
над њима.
У новије време Соко је дошао у жижу интересовања домаће и светске
јавности, узнемирене могућностима да Соко постане складиште отпада
уранских сировина из немачких нуклеарки. Југословенска јавност је
бурно реаговала и успела да отклони ову еколошку претњу.






Око Сокола, у српским селима, певала се песма о љубави лепе Најле
и Павла. Ову песму забележио је М. Милићевић, приликом своје друге
посете Соколу, 1865. године:

Књигу пише Хаци-Алијница Из Сокола, граду Сребрници Својој сеји
Мехмед-беговици:
Сејо моја, Мехмед-беговице, Ил ' не чујеш, ил не хајеш, сејо!
Моја Најла за удају стиже, А немам је коме дати, сејо:
Београд је барут под орозом Од-дан до-дан залиће га крвца.
У Шапцу ти вера добра није;
А Соко су Власи опкољели. Хоће наше куће да попале. Казуј сејо,
казуј што ћу с Најлом Ђе ћу ћеру удомити младу.
Траж ' ми зета на тамо те стране. Или ћу је... Влаху поклонити...
Сеја сеји 'вако поручује:

Моја сејо, Хаци Алијнице Слушај мене, кајати се нећеш
Старија сам,
више пролазила.
И више сам што шта запамтила

Коџа-Ана кад нам говораше Да с Власима дослук не кидамо:
Немој, сејо, да т' уједе гуја Овамо ти ђувеглије нејма:
Све је дужно, све је узуђурно Вас дан пуши и све се рогуши
А у кеси
ни асиријце нејма...

Сву ће земљу Власи преузети.

Њино било, њино и остаје.

Хоће Влашко да настане царство.

Пуштај Најлу, нека бежи Павлу!















Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Okt 25, 2009 8:53 pm

Ma ne morate!

Dakle, Zapadna Srbija mi je najleši deo Srbije. Pored cojla, najbolje ju je dočarao Emir Kusturica u filmu "Život je čudo". Zaista, čudesno je lepa. Koliko god da volim more i kamen, ti krajolici su me fascinirali do te mere da je nameravam proputovati uzduž i popreko. A možda se i zadržim na nekom proplanku.
Nazad na vrh Ići dole
montoya
NR .1 foruma
NR .1 foruma
avatar

Location : gde god da treba
Datum upisa : 09.02.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Okt 25, 2009 8:56 pm

Naravno da najlepsa u okolini, jer da nije...ne bi nam se desavalo sto nam se desava sad....a posebno shumadija je" extra"............










Ludosti učinjene u mladosti ne može nadoknaditi sva mudrost u starosti.
..
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Ned Okt 25, 2009 9:43 pm

Znameniti čovek - Sava Savanović

Priča o Savi Savanoviću se moze naci u “Antologiji prica o vampirima”. Srpski pisac Milovan Glisic je samo vesto uzeo kao potku pricu o vampiru Savi za svoju pripovetku “Posle devedeset godina” gde je zapravo glavna tema ljubavna drama Strahinje i Radojke.
Medjutim, kako je Glisic bio ljubitelj narodnih verovanja i

legendi ne treba da cudi sto je Sava dobio svoju rolu u ovoj prici.
Imao je Glisic jos nekoliko horor prica, gde je to opet samo potka ali
vrlo dobro ubacena u pricu – “Glava secera”, “Nagraisao”…
Ko god je citao pricu “Posle devedeset godina” zna kako je on prikazan kao zao i opak covek za zivota, koji je sahranjen u nekoj jaruzi!
Pocetno i osnovno pitanje je
– zasto nije sahranjen na groblju?
U vreme kada se desava radnja ove
price,
ali i vreme kada je po predanju Sava ziveo, a to je XVIII vek,

van groblja su se sahranjivali samo – razbojnici, ubice ili samoubice.
Dakle Sava je morao biti nesto od toga, posto je bio zao, sto vec znamo.
Sada vec dobijamo jasniju sliku.
Stigla ga je pravda i tako je
pokopan, kao gresnik. Ali sta dalje?
Ako je bio samoubica onda je sve
relativno jasno, ako je bio razbojnik jos jasnije (neko ga je ubio u pohari), ali sta ako je bio ubica?
Da li se sam ubio zbog grize savesti
ili su ga ubili.
Verovalo se da zli ljudi postaju vampiri sto znaci da

je Sava morao pociniti neki tezak greh za zivota. Ako je ubio to je vec
dosta ali ako se jos i ubio na kraju onda je sasluzio da bude i vampiri vukodlak u isto vreme.
Salu na stranu prica kaze sledece…


Sava Savanovic je bio trgovac stokom iz Zapadne Srbije, dole ka
Drini. Bio je jako imucan I postovan. (sto automastski eleminise
mogucnost da je bio razbojnik!) Vrlo naocit momak, jak I hrabar.
Govorkalo se po selu da je I neko vreme hajdukovao po Srbiji I Bosni.
Dugo se nije zenio, pa se tek u poznijim godinama zalgedao u kcerku
nekog trgovca iz okoline Valjeva. Ali kako je Sava bio stariji od nje
ovaj nije hteo da cuje za prosnju. Dugo je Sava obigravao oko devojke
ali jok, otac je ne da po cenu da krv padne. Od tada se on promenio.
Postao je sto se kaze drugi covek, krut I lak na teskim recima. Znao se
sa drugim posvadjati lakse no mnogi. Ma samo ga pogledaj slucjano ispod
oka, ili se nasmesi ako se I on ne smeje I gotova svadja za tren. Zbog
toga ga ljudi pocese izbegavati. Na kraju se I nije uspeo ozeniti onom
devojkom, cije ime nije ostalo upamceno. Bio je vrlo grub prema posluzi
u kuci I prema mladjem bratu Stanku I njegovoj zeni I deci. Stalno mu
je nesto smetalo – to ovo nije dobro uradjeno, te moze bolje, moze
brze… Naposletku, odluci ko zna zasto da ubije onu devojku, kada potera
ovce na ispasu. Bila je kci trgovca, ne tako bogatog kao Sava, ali je
ipak volela da cuva ovce u polju. Sava je vece u oci zlocina spremio
pistolj I presedeo je celu noc u vajatu cekajuci da osvane zora I
cobani krenu stada na ispasu. Medjutim, njegov brat Stanko je nesto
predosecao. Sumnjao je sto je ovaj celo vece bio u vajatu a kad ga je
zorom video da krece ka sumi I da gura pistolj (kuburu) sa pojas ziv je
premro. Krenuo je za njim, krisom. Pazio je da ga ne opazi, jer kakav
je postao lud moze njega ubiti. Ipak je hteo da bude tu, ako Sava
pokusa da pocini kakvo zlo da ga spreci. Sava posle dobrih pola sata
hoda pronadje mladu pastiricu I upita je – hoce li da pobegne sada
njegovoj kuci pa da zive s’ mirom u ljubavi. Kada mu ona rece da ne
moze od oca I da je se prodje jednom ovaj samo izvuce kuburu iz pasa pa kada se devojka okrete ka ovcama, ne sluteci nista, okide…
Razidje se
dim a na poljani je lezala mrtva pastirica.
Niz ledja joj se slivala
krv. Cela kosaulja je bila natopljena.
Kada Stanko to vide izlete iz
grmlja pa se baci na Savu i poce ga udarati od muke I besa.
To cuse
neki cobani u blizini, koje je vec privukao pucanj, pa kad’ videse da se ovi rvu pomislise da je kakav razbojnik napao nekog putnika.
Potrcase ka njima. Kada ih Stanko vide uplasi se, jer mu bese jasno da
ce biti belaja. Otrgnu se od brata pa stade bezati ka sumi. Ali, cobani
pomislise da je on razbojnik pa jedan od njih uze svoju pusku I zapuca
na nesretnog coveka. Pogodi ga pravo u lejda i ubi na mestu. Jos crven
u licu, preplasen i znojav Sava nekako ustade pa se lati svog noza za
pojasom da ubije cobana koji mu je gadjao brata. U tom opaze ovi I telo
mrtve devojke pa potom u ruci mu kuburu i shvatise da je on pucao, a ne
onaj nesrecnik. Opkolise nesrecnog Savu I umlatise kao zver, motkama I
kundakom. Do vece oba sela su znala za tragediju. Savina kuca se
zametnu, mrtav on – mrtav brat, I sve ostade na nesrecnoj zeni
Stankovoj I njeno troje dece. Kako je bio zlocinac ljudi u selu rese da
ga pokopaju u jaruzi, nedaleko od mesta gde je I poginuo, jer na
groblje kao ubica nije mogao. Od dana sahrane ne prodje mnogo a puce
glas po selu da se Sava povampirio. Da ga nocu vidjaju kako luta po
selu, po jaruzi I kako vreba nesto! Uvuce se strah u ljude, pa resise
da ga otkopaju I izbodu kocevima. Medjutim, zena Stankova nije dala.
Molila je ljude da joj ne skrnave grob devera, zbog babskih prica.
Nekim cudom, sto tada nije bio adet, seljani poslusaju nesrecnicu. Ali
on im nije verovala pa je jednom krisom pozvala svoja dva brata da joj
pomognu i preneseu telo negde daleko i duboko u sumu. Veruje se da je
onda Savino telo odneto u tu mracnu jarugu, daleko od sela, pa se on
okomio na druge…





Sava Savanović je najpoznatiji srpski vampir.

Jači je od Drakule bar duplo a mladi (polu)vampiri poput Blejba i one super ribe iz Underworlda mogu samo da mu ga duvaju.

Sava je old skool vampir i nije fenserica ko ovaj mladi naraštaj.

Mi smo Savini...Sava je naš!











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Pon Okt 26, 2009 2:17 am


Đavoli nikad ne spavaju!











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Pon Okt 26, 2009 2:21 am

cojle ::
Đavoli nikad ne spavaju!

Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Okt 27, 2009 2:10 pm






U kanjonu Tribuće


Lepota kanjona Tribuće kod Valjeva privlači sve više
kanjoning klubove iz cele Evrope.

Krivudavi put od Valjeva prema Bajinoj Bašti dovešće vas do skretanja sa Debelog brda na Pašinu ravan a odatle do sela Provalija.
Nadomak sela je prirodni poligon za jedan od novijih sportova koji obuzima sve više poklonika.
To je kanjon Tribuća.







Kanjon je čudesna moć prirode, osnažen lepotom zelenih visina, tepiha cveća okupanih u svežini, krikom orlova, visokih litica, lavirintom kamenih hodnika,hukom velikog broja vodopada... Sve ovo vas čeka ako se upustite u avanturu zvanu kanjoning.
Kanjoning je sport koji podrazumeva savladavanje prirodnih prepreka u uskim kanjonima. Spuštanje niz uže, plivanje, skakanje, provlačenje kroz uske procepe samo su deo aktivnosti vezanih za kanjoning.
Prvi i najveći vodopad ostaviće vam sliku zauvek urezanu u sećanje sa željom da se ponovo vratite. Visok je ukupno oko 25 metara sa drugom kaskadom. Dalje u kanjonu se smenjuju vodopadi, kaskade, bazeni za plivanje, vodena masa plavih, zelenih modrih i belih boja. Sve to zajedno stvara neverovatan estetski osećaj pri prolasku.
U svakom novom osvajanju kanjona treba biti oprezan zbog količine vode koja se povećava posle velikih kiša, kada je nemoguće proći kanjon. Dužina celog kanjona je oko 900 metara ali za njegov prolaz je potrebno i 4 do 5 časova ukoliko je veća ekipa.


Što se tiče opreme - kaciga, ronilačko odelo, pojas i uže su neophodni.




Primena znanja, veština i specijalne opreme, kanjoning disciplinu čini
jedinstvenom, atraktivnom i, uz dobre vodiče, dostupnom, svima koji to žele.











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
Lily
First Bride
avatar

Godina : 21
Location : .. majka Serbia..
Datum upisa : 12.09.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Okt 27, 2009 2:25 pm

.. deo kude se sponje leptiR'ce samo sam na brzaka bacla pogled i oma umakla.. ta man' me tih zivotinjki bre..

.. kad smo vec kod zapada i tog dela Srbije.. jel vazi i Sid u zapad.. oli ga ne priFatate u Srbiju vec ga odvajate..

.. sade da vidim imal' autonomasa..
.. al u Srbiji???
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Okt 27, 2009 2:34 pm


Pricha o kanjonu je fantastichna.... Verovatno postoje priche iz ovog kraja, koje bi bilo zanimljivo chitati, a odnose se na mesto zvano Brankovina..... iz istorije znamo.. ..ali da to ne budu suvoparni podaci, kojima autor teme i nije sklon, nego neka pricha slichna onoj o deliji Pavlu...
Ono, ne mora bash kao Andric, ali neshto slichno
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Okt 27, 2009 2:40 pm

Veledu da je područje današnje Tamnave po istorijskim odrednicama slovilo kao Partes Sremi ili Južni Srem ... dalje...
...starozavetna pesma Tamo preko piju rujna vina...svedočanstvo je gde su se mogli krasti najbolji konji!
Jeste da i Valjevo i Šabac imaju znamenite vašare ali u Rumi je i najdraža kuma...mnogim Kolubarcima...a i Šid je nedaleko.
Zato je i Šid opet deo Kolubarskog kraja.
A granice Zapadne Srbije...e one su tamo gde sunce zalazi!











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
Lily
First Bride
avatar

Godina : 21
Location : .. majka Serbia..
Datum upisa : 12.09.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Okt 27, 2009 2:55 pm

.. eeeee.. he he.. ovoj mi se vec mnogo svidja.. znas.. no onaj deo gde prikljuci Sid kolubarskom kraju.. da ne precera malko, a?


.. a jes.. vala.. rujna vina voledemo, namiNgiFat momcima vala i to.. a kud god pogled mi doseze.. vala.. vidim Srbiju..
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Okt 27, 2009 2:57 pm

A je lep ovaj kanjon... .
Đe sam ja bila ranije.Izgleda sam ćoravle..
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Okt 27, 2009 3:01 pm

sonia ::

Pricha o kanjonu je fantastichna.... Verovatno postoje priche iz ovog kraja, koje bi bilo zanimljivo chitati, a odnose se na mesto zvano Brankovina..... iz istorije znamo.. ..ali da to ne budu suvoparni podaci, kojima autor teme i nije sklon, nego neka pricha slichna onoj o deliji Pavlu...
Ono, ne mora bash kao Andric, ali neshto slichno

Ne...nemoj mi prići...
...'oću iz daleka...!











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Okt 27, 2009 3:08 pm

cojle ::
sonia ::

Pricha o kanjonu je fantastichna.... Verovatno postoje priche iz ovog kraja, koje bi bilo zanimljivo chitati, a odnose se na mesto zvano Brankovina..... iz istorije znamo.. ..ali da to ne budu suvoparni podaci, kojima autor teme i nije sklon, nego neka pricha slichna onoj o deliji Pavlu...
Ono, ne mora bash kao Andric, ali neshto slichno

Ne...nemoj mi prići...
...'oću iz daleka...!




More, ako cemo da se chitamo, moracesh malo vishe da se potrudish.... necesh tek tako proci sa stihom, dva pa makar i Desanka bila ...



ČEŽNJA U TUĐINI

Da mi je da ne umrem u tuđini
Lepe su sve bukove u zemlji česte,
livada svaka lepa je mlada,
i sve reke nepoznate,
svi vrhovi što se suncem zlate,
sve i gde nije i gde jeste
pogled i noga mi stupila kada.

Ali kut zemlje na kom smo žito želi
i sa koga smo cedili vina,
zemlja koju smo pili i jeli,
čija na ognju palili drveta,
gde smo sahranili oca i sina,
kao da je sva grob pradedovska,
krvavo nam je bliska i sveta.

U tu bih zemlju hteo da legnem,
u taj kraj gde biljka svaka,
gde bubica svaka bolno me dira
kao žbun što na bratovom grobu cveta,
kao mrav što njime mili.
Zemlja sa koje smo jeli i pili,
koja nam je kao srce rođeno jasna
i tajanstvenija od svemira,
hteo bih da mi grobom bude.
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   Uto Okt 27, 2009 5:45 pm

BRANKOVINA


Samo 11 kilometara od Valjeva, kraj puta za Šabac, znamenito mesto Brankovina po zaslužnim ličnostima, njihovim spomenicima i zadužbinama jedinstvena je prostorna, kulturna i istorijska celina. Iako se ubraja među najstarija sela valjevskog kraja, u srpsku istoriju ulazi tokom XVIII veka, vojevanjem kneza Alekse Nenadovića u austro-turskom ratu. Posle njegovog pogubljenja 1804. godine, vojskom u ovom kraju komandovao je vojvoda Jakov Nenadović a diplomatiju ustanika vodio Prota Mateja. Oni i svi Nenadovići, do književnika i putopisca čika Ljube, počivaju uz brankovinsku crkvu. U drugom delu senovite porte je humka Desanke Maksimović, koja je ovde prva slova sricala.




Crkva Svetih Arhanđela, zadužbina Prote Mateje, podignuta je 1830. Blagodareći sačuvanim bogoslužbenim knjigama, umetničkim predmetima i istorijskim dokumentima i obogaćena prilozima tokom XIX veka, sadašnja riznica crkve čuva krst relikvijar iz X veka, Hadži Ruvimov duborezni krst, Veliko jevanđelje koje je Prota doneo kao poklon ruskog cara, ručni krst Protin, ikone Sv. Arhanđela Mihaila, Sv. Jovana i Sv. Nikole, stare knjige Antologion, Psaltir, Trebnik, Minej...



Simboličnu vezu između duhovnosti i tradicije u porti brankovinske crkve čini pet sačuvanih sobrašica. To su dobri primeri narodnog neimarstva načinjeni da se u dane crkvenih praznika i sabora porodice okupljaju, obeduju ili sklone od nepogode.

Drugi deo ove jedinstvene celine, skladno uklopljen u krajolik, čini dvorište dveju škola. Starija, kao prva državna škola, načinjena je 1836. godine i nosi ime ”Protina” U njoj je, povodom 180e godišnjice Prvog srpskog ustanka postavljena muzejska izložba o razvoju školstva i prosvete u to vreme. Rekonstruisana je školska zbornica, učionica sa rukopisnim knjigama, udžbenicima i učilima, kao i eksperimentalna muzejska radionica „Učionica kroz vekove”..

Novija školska zgrada u ko¬joj je učitelj bio Desankin otac Mihajlo Maksimović a prva slova učila buduća velika pesnikinja, podignuta je 1995. Sa puno razloga nosi naziv ”Desankina škola” jer se tu nalazi stalna izložbena postavka o životnom i književnom putu Desanke.

Pored starih škola nalazi se i mala zgrada školske pisarnice kao i vajat Nenadovića u kojem je 1826. rođen Protin sin Ljuba Nenadović.








STREPNJA

Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.

Ne, nemoj mi prići! Ima vise draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prići! Našta to i čemu?
Iz daleka samo sve ko zvezda sja;
iz daleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva!

ruza











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: SRBIJA NA ZAPADU   

Nazad na vrh Ići dole
 
SRBIJA NA ZAPADU
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 6Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći
 Similar topics
-
» Aleksandrov dnevnik
» Korak po korak na putu do bete +
» Žive ograde
» Trudnicko i porodiljsko bolovanje- Pravne zavrzlame i saveti
» dr. Tulić

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: GEOGRAFIJA PREBIVALIŠTA/ETNOSI :: DRŽAVE :: SRBIJA-
Skoči na: