DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Dositej Obradović

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Dositej Obradović   Sub Sep 19, 2009 1:11 pm

Dositej Obradović je rođen oko 1739. godine u Čakovcu. Ostao je bez roditelja, školovali su ga rođaci. Mladi Dimitrije bio je vrlo marljiv đak i revnostan čitalac crkvene literature. Dečak se toliko zaneo ovom literaturom da je počeo pomišljati da se posveti asketskom životu. Da bi ga odvojili od takvih knjiga i vratili stvarnosti, rodbina ga daje da izuči zanat. Dečak je toliko bio zanet mislima o asketskom zivotu da je napustio zanat, pobegao u manastir Hopovo, zakaluđerio se i dobio monaško ime Dositej. U manastiru je njegov verski zanos odudarao od načina života manastirskih ljudi i delovao kao anahronizam. Iguman manastira Teodor Milutinović odvraćao je dečaka od verskog zanosa i upućivao ga na drugačiju literaturu i nauku. Dositej se polako treznio, počeo je da čita literaturu istorijskog karaktera sa racionalističko-prosvetiteljskim idejama, teološku literaturu polemičkog karaktera, Ezopove basne, Zakonik cara Dušana. U njemu se sada javlja želja za putovanjem da bi što više video, pročitao, čuo i naučio.
Radoznao duh i žedan nauke i znanja, Dositej se otisnuo u svet 1761.godine: njegova putovanja trajala su četrdeset godina - živeo je i radio, učio i studirao, prevodio i pisao u mnogim zemljama i gradovima: Dalmaciji, Krfu, Grčkoj, Ugarskoj, Turskoj, Nemačkoj, Rumuniji, Francuskoj, Rusiji, Engleskoj, Italiji. Po više godina proveo je na Krfu, u Smirni, Beču,Bratislavi, Haleu, Lajpcigu, Parizu, Londonu, Trstu. Trst je bio poslednje odredište njegovog stranstvovanja- odatle je došao u ustaničku Srbiju i tu umro 1811.godine.

Dositej je učio celog svog zivota: on nije samo putovao i učio na putovanju, nego je učio jezik, slušao predavanja, upoznavao se sa novim političkim, socijalnim, filozofskim i pedagoškim idejama. U Haleu, u Nemačkoj, skida kaluđersku odeću i oblači svetovnu, na univerzitetu sluša filozofiju i estetiku. Ovde prihvata prosvetiteljsku krilaticu "prosvetom ka slobodi". To ga opredeljuje da svoja znanja praktično primeni u prosvećivanju naroda. Počinje da piše knjige u prosvetiteljskom duhu i zaokupljen je mišlju o izdavanju knjiga na srpskom jeziku.

Sva Dositejeva putovanja nisu bila baš ugodna. Putovanja i život su iziskivala materijalna sredstva. Sam ih je obezbeđivao radeći kao fizički radnik, učitelj , lektor, korektor, besednik, predavač u vojnoj akademiji. Postao je poliglota: naučio je klasične jezike grčki i latinski, novogrčki, nemački, engleski, francuski, ruski, albanski, rumunski, talijanski.

U ustaničku Srbiju, u Beograd, došao je u poznim godinama, slabog zdravlja. Došao je da poradi na prosveti. Otvorio je veliku školu u Beogradu, a kasnije i bogosloviju. Bio je ministar prosvete, diplomata, član Praviteljstvujuščeg sovjeta. Smrt ga je snašla 1811. godine kada je uveliko radio na osnivanju štamparije u Beogradu.

Dositej je vrlo plodan pisac, pisao je imajući na umu svoj narod, njegovu prosvetu: sve što je pisao namenio je srpskom narodu:

Pismo Haralampiju, 1783.

Život i priključenija, 1783. ; 1788.

Sovjeti zdravog razuma, 1784.

Basne, 1788.

Pesma o izbavljenju Srbije, 1789.

Sobranije, 1793.

Etika, 1803.

Pesma na insurekciju Serbijanov, 1804.

Mezimica, 1818.

Ižica, 1830.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Dositej Obradović   Sub Sep 19, 2009 1:12 pm

Vostani Serbije
Vostani Serbije! Vostani carice!
I daj čedom tvojim videt tvoje lice.
Obrati serca ih i očesa na se,
I daj njima čuti slatke tvoje glase.

Vostani Serbije!
Davno si zaspala,
U mraku ležala.
Sada se probudi
I Serblje vozbudi!

Ti vozdigni tvoju carsku glavu gore,
Da te opet pozna i zemlja i more.
Pokaži Evropi tvoje krasno lice,
Svetlo i veselo, kako vid Danice.

Vostani Serbije!
Davno si zaspala,
U mraku ležala.
Sada se probudi
I Serblje vozbudi!

Tebi sad pomaže i nebesna volja
I sad ti se pokazuje i sudbina bolja.
Svi bližnji tvoji tebi dobra žele
I daljni se narodi tvom dobru vesele.

Vostani Serbije!
Davno si zaspala,
U mraku ležala.
Sada se probudi
I Serblje vozbudi!
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Dositej Obradović   Sub Sep 19, 2009 1:14 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Dositej Obradović   Sub Sep 19, 2009 1:15 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]

Споменик Доситеју Обрадовићу у студентском парку у Београду
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Dositej Obradović   Sub Sep 19, 2009 1:15 pm

Basne

Dositej Obradovic


DIVLJA JABUKA I RUZICA

U supljinu divlje jabuke uljeze roj pcela i napuni je meda. Onda
se ona pocne ponositi i hvaliti medom u sebi: "Nerazumna i luda
gordosti!, rece joj ruza, sto se tudjom slascu ponosis? Ucini ti,
ako si kadra, da sladost meda udje u plod tvoj, ako zelis udostojiti
se da te ljudi hvale i blagosivljaju".

Pouka - Agelisaju, lakedemonskom vojvodi, pocnu neki koji su u
Persiji bili, prikazivati i hvaliti odelo, bogatstvo i velicanstvo
cara persijskoga. "Sta vi tu u vetar besedite, rece im ovaj. Kazite
vi meni je li on mudriji, iskusniji i kreposniji od mene? I ako to
nije, on je nista prema meni"...


LISICA I TIGAR

"O, da mi je tvoja snaga i brzina, rece lisica tigru, veoma bi
mi drago bilo!" "A zar za moju sarenu kozu ne maris? rece joj tigar.
Onda bi se pokazala i spolja susta kakva si iznutra: lukava i
sarena". "Na tome ti lepo hvala! odvrati ova. Ja ne zelim da se
pokazem takva kakva sam".

Pouka - Nema ti gore, bednije ni skarednije, od svagdasnjeg
zivota u pritvorenosti, a to onde more biti , gde lisicje
pogane naravi preovladavaju...


MAGARAC I EZOP

Magarac opazi Ezopa gde hoda po polju, posmatra sta zivotinje
cine i otuda sastavlja svoje basne i daje ih ljudma za pouku.
Pristupi i rece mu:"Cujes li, Ezope! Ti cesto mene u tvojim
basnama spominjes. Barem napisi da sam i ja kadgod sto pametno
rekao i ucinio!" Na to mu Ezop, smejuci se, odgovori: "Onda bih
ja bio magarac, a ne ti!"

Pouka - jedan francuski kralj, prolazeci pokraj kujne, vidi
tu momce gde okrece razanj i peva. Zapita ga zasto je tako
veseo. "Zar ne bih bio veseo kad mi je dobro kao i kralju?"
odgovori mladic, ne znajuci s kim govori. "Kako to?" zapita
opet kralj. "Eto kako, pridoda mali. Nas kralj ima sto njemu
potrebuje, a ja imam sto meni"...


LISICA I RODA

Lisica primeti u prolece novopridoslu rodu, pristupi k njoj
i zaprosi je da joj sto lepo, iz daljnih mesta kroz koja ona
prolazi, kaze. Onda ova otegnu dugacko i prostrano kazivanje,
kakve se bare i ritovi u Indiji i u Egiptu nahode, i kakve su
u njima zabe; predje u Kipar, cuvenu Grcku, Makedoniju i Dalmaciju
pa kaze kakve su tuda planinske zabe i zelene zabice sto se i na
drvece penju, i kakvoga su koje ukusa. "Ala si ni za sta, kad
iz tolikih mesta drugo kazati ne znas nego kakve su gde zabe",
rece joj lisica, okrene joj rep i ode.

Pouka - razuman svugda gledi da sto pametno vidi, pozna i nauci,
kakovi su gde ljudi, njihove naravi, obicaje i upravu, nauke,
umetnosti, zanimanja i zabave... Ko trazi razum, razumniji kuci
dodje, a lud se ludji vrati nego sto je kad podje...


PAPAGAJ I DRUGE PTICE

Papagaja donesu iz Indije u jedan vilajet gde njih nema. Kupi
ga veliki gospodin i da ga staviti u pozlaceni kavez. Druge ptice,
cudeci se tolikoj otmenosti, skupe se oko njega i pocnu ga pitati
drze li njega u tolikom postovanju u zemlji rodjenja njegova. "Ne,
odgovori on, onde smo mi kao i ostale ptice, bas kao i vi ovde."
"A kako to biva, dodadu drugi, da se tebi ovde u inostranoj zemlji
tolika slava i cast ukazuje?" "Zar vi ne znate, odgovori onaj, da
pravo dostojanstvo malo se kad u svojoj otadzbini kako valja pri-
poznaje?"
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Dositej Obradović   Sub Sep 19, 2009 1:16 pm

PETAO I DRAGI KAMEN

Petao, ceprkajuci, nadje dragoceni dijamant. Hoce da ga ize, ne
moze, nije za jelo. Tada pocne govoriti: "Steta, ovako lepa stvar,
a nista ne valja! Vise bih voleo naci jedno zrno jecma nego hiljadu
ovakvih blistavih kamenova. Sad vidim da su bez pameti ljudi koji
toliko mare za jednu star sto niti se da izesti niti popiti!"

Pouka - dragi kamen ovde znaci mudrost i nauku, a petao i njegovo
govorenje predstavljaju onoga koji nista ne postuje osim sto je
prijatno njegovim telesnim culima.



KORNJACA I ORAO

Kornjaca molila orla da je nauci da leteti. Veli joj orao: "Sedi
ti s mirom i hodaj tako ponisko kako si i dosad, bolje ce za te
biti, jer skladnost tvog tela nije za visinu nacinjena". Nece ova
ono sto je za nju, nego sve dosadjuje moleci. Uzme je orao, podigne
u visinu, pak je pusti: "Hajde, leti sad!" Pocne ona leteti, ali
kako ne valja, padne na zemlju i sva se zgruva.

Pouka - merimo i poznajmo sebe, i ne istimo sto nije za nas...



KOMARAC I VO

Komarac stane volu na rog, pak malo potom rece mu: "Ako sam ti
tezak, a ti mi kazi, pa cu otici". "Ti meni tezak? Ja te i ne osecam,
kao da te i nije na svetu".

Pouka - ovo je za one koji o sebi odvec visoko misle...


MEDVED I MAJMUN

Medved se hvalio da je dobre naravi, jer nikakvu zivotinju mrtvu
ne jede. Na to mu majmun odgovori:"Ako hoces da si dobar, u zive
ne diraj, a s mrtvima cini sta ti drago".

Pouka - Na isti nacin moze se ovo reci i onima sujevernima, koji od
zivih nepravedno uzimaju, a mrtvima za dusu daju.



STARAC I SMRT

Starac nosase breme drva. Veoma zamoren, zbaci breme, govoreci:
"He, prokleta smrti, gde si te ne dodjes da me uzmes s ovog sveta,
da se ne mucim!" Kad eto ti smrt stane pred njega, onako ruzna kao
sto je opisuju, pa ga pita sto je zove. "Ta nista, odgovori siromah
starac uplasen, vise bih voleo da nisi dosla, ali vec kad si ovde,
pomozi mi da natovarim ovo breme na ledja, da stignem brze kuci,
jer me cekaju".

Pouka - nikome nije milo umreti, makako bedno ziveo...



SLAVUJ, KUKAVICA I MAGARAC

Salvuj u prolece po obicaju pojase. Veli mu kukavica: "Hoces da
se opkladimo da ja lepse od tebe pevam?" "Ako hoces, hajde, ali ko
ce nam biti sudija?" "Eno onaj koji onde pase, vidis kolike su mu
usi!" odgovori kukavica.
Pocnu pojati, ali sta magarac zna sta je slavujemo pojanje! On
kaze da kukavica lepse kuka. Izgubi slavuj opkladu. No utesi ga
pastir, govoreci: "Ne stidi se, mili slavuju, za tebe je veca cast
da se tvoje pojanje magarcima ne dopada".

Pouka - kad bi svi ljudi bili dovoljno i razumni i pravdoljubivi,
ne bi bilo medju njima kavge ni nesuglasica, i mnogo bi bolje za
sve njih bilo. No nedostaje nekom jedno, nekom drugo, a nekom i
obadva.



SLAVUJ I JASTREB

Slavuj pojase u prolece i uveseljavase svakoga koji ga cujase.
Uhvati ga jastreb i hoce da ga ize. "Nemoj me ubijati, veli mu
slavuj, vidis kako me ljudi rado slusaju i nazivlju me slatkim
prolecnjim pevacem!" "Sta je meni do proleca i do onih koji te
slusaju! Ja se staram samo o tome kako cu svoj trbuh napuniti".

Pouka - mudrost, nauka, slava i vrlina, sve je to nista za one
koji sve svoje blazenstvo traze i nalaze u canku i u bokalu. Kad
je njima samo trbuh pun, svemu se ostalom oni smeju i rugaju.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Dositej Obradović   Sub Sep 19, 2009 1:19 pm

PSI

Gladni psi opaze u reci koze koje su kozari tu metnuli da
se kisele. Radi bejahu da ih jedu, no ne moguci zbog dubine
vode njima pristupiti, dogovore se da prvo ispiju vodu, a potom
da izedu koze. I tako pijuci puknu pre nego sto do koza dodju.

Pouka - budalast save ne samo da nema dejstava, no i u pogibao
ljude dovodi.




KURJAK I JAGNJE

Kurjak pijase na jednom izvoru, a jagnje ne videci ga, daleko nize
na potok dodje da se napije. Kako ga onaj spazi, vikne na njega:
"Tu li si doslo da mi mutis vodu, da od tebe ne mogu s mirom ni
bistre vode da se napijem!?" "Ta voda, gospodaru, od tebe k meni
tece. Kako cu ti je ja zamutiti? To nije moguce", odgovori uzasnuto
jagnje. "Ha, ha, po glasu te poznajem, ti li si onaj koji mi se
lane u ovo doba rugase?!" "Lane u ovo doba? Pomagaj! Tada me nije
bilo na svetu, mati me je oboga proleca ojagnjila". "Vidim da si ti
umno i pametno, i da umes dobro odgovarati - rece mu kurjak - no
zalud, sve ti to danas preda mnom nece pomoci".
Skoci na njega i prozdere ga.

Pouka - ko te tuzi? Kadija. A ko ti sudi? Taj isti kadija. Ne pitam
te vise, znam sta ce ti biti...
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Dositej Obradović   Sub Sep 24, 2011 8:57 pm

Доситеј Обрадовић (1739 — 1811), српски просветитељски писац и једна од најзначајнијих фигура српске књижевности 18. и почетка 19. века, Баснама је заокружио је једну фазу свог књижевног стваралаштва. Како Шмаус наводи оне су постале када је Доситеј био на врхунцу снаге, у највећем напону самопоуздања, у време најлепших нада и стремљена. И Доситеј је био свестан да се Баснама завршава један период његовог стваралаштва, обележен оданости реформаторској политици цара Јосифа II, који је као савладар владао од 1765. а као самосталан владар између 1780. и 1790. године. У писму свом синовцу Григорију Обрадовићу од 22. октобра 1794. године Доситеј је забележио да ако неће да чува Басне које му је послао слободно може да их искористи да подложи фуруну ако наиђе нека јака зима, а затим бележи политичке околности и расположење у којима су настале...










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Dositej Obradović   

Nazad na vrh Ići dole
 
Dositej Obradović
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: BIBLIOTEKA DANUBIUS FORUMA :: DOMAĆI PISCI/PESNICI-
Skoči na: