DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Kratke i poučne priče

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, ... 10, 11, 12  Sledeći
AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Poučne priče - Melem za dušu   Čet Jan 31, 2008 6:14 pm

First topic message reminder :

Sanjam noćas, vedro i čisto nebo, sunce sija iz sve snage, sanjam kako igram fudbala ispod Gradine.
Sanjam kako moja ljubav stoji pored terena, navija za mene, i kad postignem gol ljubi me po kosi.
Sanjam idem u školu, čitam pismeni ispred razreda i Profesor Jokić sav zadovoljan češka bradu. I svi moji školski drugari, i živi i pokojni su tu i bodre me.
Sanjam stojim na livadi i kosim travu zajedno s pokojnim djedom,a baba nam nosi vode sa bunara. Sanjam da igramo košarke pored osnovne škole i svi smo zajedno, i Srbi i Hrvati, i radujemo se svakom postignutom košu.
Sanjam Borovaču i kako ja i buraz Vlade sjedimo pored jezera i on me ubjeđuje da se nije tu utopio, da me je neko slagao. I ja ga grlim čvrsto i pitam ga gdje je bio cijelo ovo vrijeme…
Sanjam moga starog kako stoji ispred Zvijezde, nakrivio zera kapu, i pita me hoću li sa njim u Drvar na neku proslavu, pa ćemo poslije u Knin da kupimo rakije i vina da ima za slavu.
Sanjam razvilo se kolo našim ulicama, igramo svi zajedno, i ja, i stari, i stara , i seje moje, i drugovi, i drugarice, i Srbi i Hrvati, i svi ljudi koje sam volio i koji su me voljeli…

Sanjam... da nije ni bilo rata...

Srbo Peuljanac (preuzeto sa sajta Carstvo Lokvanja)










[You must be registered and logged in to see this image.]


Poslednji izmenio Danubius dana Pet Okt 29, 2010 12:15 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/

AutorPoruka
mistique

avatar

Location : Bermudski Trougao
Datum upisa : 02.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pon Maj 04, 2009 10:38 pm

Mladi par se doselio u ulicu.
Sledećeg jutra, kada su doručkovali, žena je opazila svoju komšinicu kako širi veš.

"Kako joj je prljav taj veš..." – rekla je.
"Možda treba nov prašak za pranje, kako bi bolje oprala. Uopšte ne zna prati! "

Muž je ćutke posmatrao događaj, ali nije ništa rekao.

Svaki put kada bi komšinica širila veš, komentar bi bio isti…

Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu,
kada je jedno jutro videla kako je komšinicin veš čist,
rekla je mužu:
"Pogledaj! Konačno je naučila dobro oprati veš. Ko li ju je naučio?"

Muž joj odgovori:

"Niko. Ja sam danas ustao ranije i oprao prozore. .."
Nazad na vrh Ići dole
mistique

avatar

Location : Bermudski Trougao
Datum upisa : 02.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pon Maj 04, 2009 10:40 pm

Kako se cuva ljubav

Tata i decak hodaju plazom.
U jednom trenutku decak upita:
- Tata kako se cuva ljubav?
Tata ga pogleda i odgovori:
- Zgrabi malo peska i stisni u saku
Decak stisne saku i sto je vise stiskao, to je vise peska curilo iz nje.
- Ali tata pesak mi bezi!
- Znam ali sad potpuno otvori saku.
Decak ga poslusa, ali u tom casu dunu vetar i odnese sav pesak sa dlana.
- Ni ovako neuspevam zadrzati pesak.
Na to tata sa smeskom na licu rece:
- Sada uzmi opet malo peska u ruku i drzi dlan kao da je u obliku
kasike, dovoljno zatvoren da ga zastitis a dovoljno otvoren da bude
slobodan.
Decak ucini kako mu je receno i pesak mu ostade na dlanu, dovoljno zasticen od vetra, i slobodan a da ne klizi kroz prste.
- Eto tako se cuva ljubav
Nazad na vrh Ići dole
mistique

avatar

Location : Bermudski Trougao
Datum upisa : 02.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pon Maj 04, 2009 10:41 pm

Priča jedne učiteljice...


Zvala se gospođa Tompson.
Prvog dana školske godine svojim đacima petog razreda je ispričala jednu laž.
Poput većine učiteljica rekla je deci da ih sve podjednako voli. Ali to
je nemoguće jer je u prvom redu poguren za klupom na svom mestu sedeo
dečak, po imenu Tedi Stodard.

Gospođa Tompson je posmatrala Tedija prethodne godine i primetila da se
slabo igra sa ostalom decom, odeća mu je neuredna i da se ne kupa
redovno.
Tedi je takođe umeo da bude neprijatan. Došlo je dotle da je gospođa Tomson
zaista uživala da piše velike masne kečeve crvenom hemijskom na
njegovim zadacima. U školi gde je gospođa Tomson predavala, nastavnik
je na kraju godine bio dužan da pre nego što napiše svoje mišljenje o
svakom đaku, pročita mišljenja ostalih nastavnika od prethodnih godina.
Gospođa Tomson je
ostavila Tedijev izveštaj za kraj. Kada ga je pročitala doživela je veliko iznenađenje.

U prvom razredu, za Tedija je pisalo, "Tedi je bistro dete i uvek se
smeje. Uredan je i lepo vaspitan. Pravo je zadovoljstvo poznavati ga."

U drugom razredu, "Tedi je odličan đak, svi ga vole, ali ima problema kod kuće jer mu je majka neizlečivo bolesna."

U trećem razredu, "Teško je podneo smrt svoje majke. Trudi se koliko
može, ali njegov otac uopšte ne obraća pažnju i ako se nešto ne
promeni, to će loše da se odrazi po njega."

U četvrtom razredu, "Tedi se povukao u sebe i ne pokazuje interes za školu. Nema mnogo drugova i ponekad spava na času."


Gospođa Tompson je sada shvatila u čemu je problem i postidela se. Još
joj je gore bilo kada su joj đaci doneli božićne poklone umotane u
ukrasne papire, svi osim Tedija koji je svoj poklon doneo nespretno
umotan u običnu braon papirnatu kesu.

Gospođa Tompson je uz veliki napor otvorila baš njegov poklon između
svih ostalih. Neka deca su počela da se smeju kada je otkrila ogrlicu
od plastične imitacije kamenja, gde su neki vidno nedostajali, kao i do
pola ispunjenu bočicu parfema. Utišala je dečiji smeh tako što je rekla
da je ogrlica predivna i stavila je oko vrata, a parfem je kanula sebi
na nadlanicu. Tedi je ostao poslednji posle škole da bi joj rekao
"Gospođo Tompson, danas ste mirisali kao nekada moja majka."

Pošto su deca otišla, plakala je skoro sat. Od tog dana je prestala da
predaje deci, gramatiku i matematiku. Umesto toga počela je da ih uči.

Gospođa Tompson je obratila posebnu pažnju na Tedija. Kako je radila sa
njim, tako je živnuo. Što ga je više podsticala, brže je napredovao. Na
kraju godine Tedi je postao jedan od najboljih đaka u razredu, pored
toga što je slagala da podjednako voli svu decu Tedi je postao njen
omiljeni đak. Sledeće godine je pronašla poruku ispod vrata od Tedija,
da je ona i dalje najbolja učiteljica koju je imao u svom životu.

Šest godina je prošlo pre nego što je dobila novu poruku od Tedija.
Napisao joj je da je završio srednju školu, treći u generaciji, ali da
je ona i dalje najbolja učiteljica u njegovom životu. Posle četiri
godine, dobila je još jedno pismo da mu je ponekad bilo teško, ali je
završio fakultet sa najboljim ocenama. Uveravao je gospođu Tompson da
je ona i dalje najbolja učiteljica koju je imao u svom životu. Posle
četiri godine stiglo je još jedno pismo u kome je pisao da je odlučio
da idalje nastavi sa studiranjem. Pismo je bilo potpisano sa Dipl. Ing.
Teodor F. Stoddard.

Ali ovde nije kraj priči. Stiglo je još jedno pismo tog proleća. Tedi
je rekao da je upoznao jednu devojku i da će se venčati. Objasnio joj
je da mu je otac umro pre nekolko godina i pitao je gospođu Tompson da
li bi pristala da na venčanju uzme mesto obično rezervisano za
mladoženjinu majku. Naravno da je gospođa Tompson pristala. I kao što
već pogađate, stavila je onu ogrlicu i onaj parfem.

Zagrlili su se i Dr. Stoddard joj je šapnuo, "Hvala gospođo Tompson što
ste verovali u mene. Hvala vam mnogo što ste mi omogućili da se osećam
posebnim i da mogu da postigem nešto u životu."

Gospođa Tompson, je sa suzama u očima, šapnula "Tedi, grešiš, ti si taj
koji mi je omogućio da postignem nešto u životu. Pre tebe nisam umela
da učim druge."
Nazad na vrh Ići dole
mistique

avatar

Location : Bermudski Trougao
Datum upisa : 02.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pon Maj 04, 2009 10:42 pm

Dragoceno vreme

Bojažljivim glasom i očima ispunjenim ljubavlju dečačić pozdravi oca
koji se vratio s posla. - Tata, koliko zaradiš za jedan sat? Prilično
iznenađen, pogledavši svog dečaka blistavim pogledom, otac odgovori: -
Nemoj me sada gnjaviti. Umoran sam. - Ali, tata, samo mi reci, molim
te!? Koliko zaradiš za jedan sat? - navaljivao je dečak. Otac je na
koncu popustio odgovorivši: - Dvadeset dolara na sat. - OK, tata. Možeš
li mi posuditi deset dolara? - upitao je dječak. Pokazujući svoj umor i
izrazitu uznemirenost, otac je viknuo: - Znači, zato si me pitao koliko
zaradim, zar ne? Idi spavaj i ne dosađuj mi više! Već se smračilo i
otac je razmišljao o onome što je rekao, osećao se krivim. Možda je
njegov sin želeo nešto kupiti. Konačno, želeći sebi olakšati misli,
otac je otišao u sinovu sobu. - Spavaš li, sine? - upita otac. - Ne,
tata. Zašto? - upita dečak dremajući. - Evo novac koji si tražio - reče
otac. - Hvala, tata! - obradova se sin. Stavi svoju ruku pod jastuk i
izvadi nešto novca. - Sad imam dovoljno! Imam dvadeset dolara! - reče.
Otac se zagleda u sina pokušavajući odgonetnuti šta se događa.
- Tata, hoćeš li mi prodati jedan sat svoga vremena?
Nazad na vrh Ići dole
mistique

avatar

Location : Bermudski Trougao
Datum upisa : 02.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pon Maj 04, 2009 10:44 pm

Bakšiš

Desetogodišnji dječak sjeo je u poslastičarnicu. Konobarica mu je prišla.

“Koliko košta porcija sladoleda?” upitao je dječak.

“50 centi” odgovorila mu je konobarica.

Dječak je izbrojao svoje novčiće.

“A koliko košta ovaj sladoled u čašici ?”

Tada su u poslastičarnicu počeli da dolaze drugi gosti i konobarica je
polako gubila strpljenje. “35 centi” grubo mu je odgovorila.

Djecak je još jednom prebrojao novčiće i odvratio: “Donesite mi onda sladoled u čašici."


Konobarica mu je donijela sladoled i račun. Dječak je pojeo svoj
sladoled, platio račun na blagajni i otišao. Kad se konobarica vratila
do stola da pokupi posude, počela je da plače. Na rubu tanjirića dječak
je ostavio 15 centi bakšiša.
Nazad na vrh Ići dole
mistique

avatar

Location : Bermudski Trougao
Datum upisa : 02.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Maj 07, 2009 1:31 am

Jedna porodica uzivala je na plazi. Deca su se kupala i pravila kule u
pesku, kada se pojavila neka starica u prljavoj i iscepanoj odeci,
njena seda i rascupana kosa vijorila je na vetru. Mumlajuci
nerazumljive reci, sakupljala je nesto iz peska i trpala to u kesu.
Roditelji su pozvali decu i rekli im da se klone ove starice. Kada je
prosla pored njih, osmehnula im se, ali oni nisu uzvratili na njen
pozdrav.

Tek pred povratak, posle nedelju dana, doznali su da ta starica uvek
sakuplja komadice stakla po plazi, da se deca ne bi posekla.
Nazad na vrh Ići dole
mistique

avatar

Location : Bermudski Trougao
Datum upisa : 02.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Maj 07, 2009 1:34 am

Jednog dana, jedan dobrostojeci otac odveo je svog sina da provede
jedan dan i noc s veoma siromašnom obitelji koja nije imala novca na
trošenje.

Drugog dana na povratku kuci, otac priupita sina o tome kako je on doživeo taj susret sa siromaštvom i šta misli o svemu tome.
Decak odgovori:
tata, ovo je jedno veliko iskustvo za mene,
Video sam da mi imamo jednog psa a oni imaju cetiri, mi imamo lep
bazen pred našom kucom, a oni imaju reku i ravnicu kojom ona tece, mi
imamo stakleni krov a oni imaju nebo i mesec i zvezde, mi imamo
krasan trem s velikim vrtom a oni iza kuce imaju citavu šumu.

I dok je sve to sin govorio, otac je od zaprepaštenja ostao bez reci.

Na kraju još sin doda: Hvala ti tata, što si mi pokazao koliko smo siromašni!
Nazad na vrh Ići dole
mistique

avatar

Location : Bermudski Trougao
Datum upisa : 02.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Maj 07, 2009 1:38 am

Jedan stari Čiroki Indijanac, ispričao je svom unuku:

" U ljudima se odvija neprekidna bitka. Tu se stalno bore dva vuka.
Jedan je Zlo. To je strah, gnev, zavist , žalost, kajanje , pohlepa, nadmenost, samosažaljenje, krivica, ogorčenje, inferiornost, laži, lažni
ponos, superiornost i ego.

Drugi je Dobro. To je radost, mir, ljubav, nada, vedrina, poniznost,
dobrota, dobronamernost, saosećanje, velikodušnost, istina, samilost
i vera."

"I koji vuk pobeđuje?" - upita unuk, sa očima koje su sijale od
radoznalosti.

Stari Čiroki odgovori:
"Onaj koga hraniš"
Nazad na vrh Ići dole
mistique

avatar

Location : Bermudski Trougao
Datum upisa : 02.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Maj 07, 2009 1:57 am

Muž i žena odu na odmor na jezero. Jednog jutra se muž vrati umoran od
pecanja i odluči da odrema. Njegova žena, iako ne poznaje jezero,
odluči da uzme čamac i da se provoza. Izvezla se nedaleko od obale,
usidrila se i počela da čita knjigu.

Dok je čitala, priđe joj lovočuvar u svom čamcu i obrati joj se: "Dobar dan, gospođo. Šta radite?"
"Čitam knjigu", ona mu odgovara i misli: "Zar nije očigledno?".
"Vi se nalazite u oblasti u kojoj je pecanje zabranjeno", kaže joj lovočuvar.
"Žao mi je, ali ja ne pecam. Ja čitam."
"Da, ali imate svu potrebnu opremu. Što se mene tiče, vi svakog trenutka možete da zabacite udicu. Moraću da vas privedem."
"Ako to učinite, tužiću vas za seksualno zlostavljanje.", kaže mu žena.
"Ali nisam vas ni dodirnuo.", odgovara joj lovočuvar.
"To je tačno, ali imate svu potrebnu opremu. Što se mene tiče, svakog trenutka biste mogli da počnete."
"Doviđenja, gospođo. Uživajte u danu.", reče lovočuvar i ode.

Naravoučenije - Nemoj se raspravljati sa ženom koja čita.
Veoma je verovatno da ume i da razmišlja...
Nazad na vrh Ići dole
mistique

avatar

Location : Bermudski Trougao
Datum upisa : 02.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Maj 07, 2009 1:59 am

Napuknuti krčag

Vodonoša u Indiji posjedovao je dva velika krčaga, koje je nosio
obješene na motku o vratu. Jedan krčag je bio napukao, a drugi je bio
savršen. Dok je savršeni krčag uvijek donosio punu mjeru vode nakon
dugog hoda od potoka do gospodareve kuće, napukli krčag donio bio samo
polovicu.

Pune dvije godine ovo se dnevno ponavljalo, i vodonoša je donosio mjeru
i pol vode do gospodareve kuće. Naravno, savršeni krčag bio je ponosan
na svoj doprinos, savršen za svrhu kojoj je bio namijenjen. Jadni
napukli krčag sramio se svojeg nedostatka, i osjećao se jadno
doprinoseći samo polovicu od onoga što je trebao.
Po isteku druge godine, shvativši da je gorki neuspjeh, jednog dana progovori vodonoši pri potoku.

"Sramim se sebe, i želio bih ti se ispričati".

"Zašto?" Upita vodonoša. "Zašto se sramiš?"

Krčag nastavi: "Kroz protekle dvije godine bio sam u stanju donositi
samo pola svog tereta, jer je druga polovica iscurila kroz napuklinu
putom do gospodareve kuće. Zbog moje mane, ti radiš više, a ne dobivaš
punu naknadu za svoj napor".

Vodonoša se sažalio nad starim napuklim krčagom i suosjećajući reče:
"Kad se budemo vraćali, želio bih da obratiš pažnju na prekrasno
cvijeće uz stazu".

Stvarno, kako su se penjali uzbrdo, stari napukli krčag opazio je s
jedne strane staze divno divlje cvijeće obasjano suncem i to ga je malo
oraspoložilo. Ali kad su stigli do kraja, opet ga obuze tuga i još
jednom se ispriča vodonoši za svoj neuspjeh. Vodonoša mu reče: "Da li
si opazio da je cvijeće samo sa tvoje strane staze, a na strani
savršenog krčaga ga nema? To je zato, što sam ja oduvijek znao za tvoj
nedostatak, pa sam ga iskoristio. Na tvojoj strani staze posadio sam
sjemenke cvijeća i svaki dan dok smo prolazili ti si ih zalijevao. Već
dvije godine berem ovo divno cvijeće i njime ukrašavam gospodarev stol.
Bez tebe, ova ljepota nikad ne bi krasila njegov dom."

SVATKO OD NAS IMA SVOJE VLASTITE NEDOSTATKE. SVI SMO MI NAPUKLI KRČAZI.
ALI UPRAVO TE PUKOTINE I NEDOSTATCI ČINE NAŠ SUŽIVOT TAKO ZANIMLJIVIM I
ZAHVALNIM. TREBAMO SAMO PRIHVATITI DRUGU OSOBU ONAKVOM KAKVA JE I NAĆI
DOBRO U NJOJ.
Nazad na vrh Ići dole
mistique

avatar

Location : Bermudski Trougao
Datum upisa : 02.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Maj 07, 2009 2:00 am

Tegla za džem i kafa

Jedan profesor je držao predavanje svojim studentima. Doneo je teglu za
džem i napunio je lopticama za golf do vrha. Kada je pitao svoje
studente da li je tegla puna, odgovorili su da jeste. Onda je sipao
sitne kamenčiće, koji su ušli u prazan prostor oko loptica za golf.
Ponovo je postavio pitanje da li je tegla puna i studenti su odgovorili
da jeste. Kada je sipao šaku pjeska preko svega toga, pjesak je popunio
sitne praznine, a studenti su ponovo odgovorili da je tegla puna. Onda
je profesor sipao kafu, koja je sve to natopila. Definitvno, tegla je
sada bila puna.
Onda je profesor rekao:
Ova tegla je vaš život. Loptice za golf su sve najvažnije stvari u
vašem životu, kao što su porodica, ljubav, prijatelji. Mali kamenčići
su posao, auto, kuća, a pjesak je sve ostalo, kao što je čišćenje kuće,
popravka veš mašine, popravka auta... Ako prvo stavite pjesak ili
kamenčiće, neće biti mjesta za loptice za golf. Onda nikada necete
imati mesta u svom životu za one stvari koje su vam najvažnije. Ako se
velike i važne stvari uklone iz vašeg života, onda vam ostaju one male,
ali ne suštinski važne.
Zato, budite veoma kritični u svom životu. Kuću uvijek možete
počistiti. Vodite računa o prioritetima, jer sve ostalo je kao pjesak.
A onda je jedan student zapitao šta je sa kafom. Profesor je odgovorio:
Ti si veoma pametan momak i poenta mog predavanja je upravo u kafi. Bez
obzira koliko ti se život činio prepun od svega onoga što ga čini,
uvijek postoji još malo prostora da se sjetiš svojih prijatelja i
popiješ šolju kafe sa njima.
Nazad na vrh Ići dole
mistique

avatar

Location : Bermudski Trougao
Datum upisa : 02.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Maj 07, 2009 2:01 am

hrabrost

Pre mnogo godina, dok sam radila kao volonter u bolnici Stenford,
upoznala sam devojcicu po imenu Lizu, koja je bolovala od jedne retke
bolesti. Pokazalo se da je jedina mogucnost da ozdravi bila da joj se
transfuzijom da krv njenog petogodisnjeg brata, koji je na neki
neobjasnjiv nacin uspeo da prezivi istu bolest, tako da su se u
njegovom organizmu stvorila antitela koja mogu da savladaju tu opaku
bolest.

Lekar je njenom malom bratu objasnio kakva je stuacija i pitao ga da li
zeli da da krv za svoju sestru. Decak je posle samo jednog trenutka, duboko uzdahnuo i rekao :
- Da, spreman sam ako ce to spasti Lizu .

Dok su vrsili transfuziju, lezao je u krevetu pored sestre i smesio se.
I ostali su se smesili gledajuci kako se devojcici vraca boja na
obrazima. Onda je njegovo lice ubledelo i sa njega je nestalo smeska.
Pogledao je u lekara i drhatvim glasom upitao:
- Hocu li odmah poceti da umirem?

Posto je bio mali, decak je pogresno shvatio doktora, mislio je da ce sestri dati svu svoju krv.
Ja sam tada naucila sta je hrabrost.
Nazad na vrh Ići dole
mistique

avatar

Location : Bermudski Trougao
Datum upisa : 02.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Maj 09, 2009 1:48 pm

Devojka je čekala avion u čekaonici jednog velikog aerodroma. Pošto je
trebala dugo čekati, odlučila je kupiti knjigu kako bi joj vrijeme brze
prošlo.
Uz knjigu kupila je i paketić keksa.
Sela je u VIP čekaonicu kako je niko ne bi uznemiravao.
Kraj nje je bila stolica na kojoj su bili keksi, a sa druge jedan gospodin koji je čitao novine.
Kad je ona počela uzimati kekse i gospodin je uzeo jedan. Ona se šokirala, ali nista nije rekla i nastavila je čitati knjigu.
U sebi je pomislila: ma gledaj ti ovo, da samo imam malo više hrabrosti, do sada bih ga već udarila...

Svaki put kad je ona uzimala jedan keks, čovek pored nje, ne obazirući se ni na šta, uzimao je isto tako jedan.
Nastavili su tako dok nije ostao samo jedan u paketu i devojka pomisli: baš me zanima sta će sad napraviti!!!
Čovek uze posljednji keks i podeli ga na dvoje!
Ovo je zaista previše, poče da uspuhuje šokirana, uze svoje stvari, knjigu, torbu i ode prema izlazu iz čekaonice.

Kada se osećala malo bolje, nakon što ju je prošla ljutnja, sela je na
mesto gde nije bilo nikoga da bi izbegla neke druge neprijatne događaje.
Zatvori knjigu i otvori torbu da je ubaci u nju. U tom trenutku ugleda
paketić keksa koji je jos uvek bio netaknut.
Postide se kao kradljivac i tek tada shvati da je keks, isti kao njen, bio
od gospodina koji je sedeo pored nje, ali koji je, bez šokiranja, nervoze
ili prepotencije, podelio i svoj poslednji komad sa njom, totalno
suprotno od nje, kojoj su bili povrijeđeni ponos i osećaji.
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Maj 09, 2009 3:15 pm

Zelela bih da sam ... debela Zivka, koja sedi za kasom u "Pekabeti", ima
muza Milomira i debelo potomstvo koje cine dva komada debele dece, (rod
neodredjeni.) Milomir je mesar i svako vece donese svojoj familiji veliki
komad masnog mesa, pa se oni lepo najedu i presele u dnevnu sobu, napunjenu
regalom, dva stola (veliki je za proslave i slave, jednom godisnje,) slovima
i brojem cetiri ( 4 ) knjige od kojih je jedna biografija druga Tita. Na
zidovima vise gobleni, uramljeni u debele zlatne ramove, kao i par slika iz
serije ...dete koje place. U uglu je gramofon sa longplejkama i singlovima,
naravno narodnjaci... U drugom je slovima i brojem dvanaest (12) saksija
cveca, koje prete da osvoje celu sobu. Cvece je, pored Milomira Zivkina
velika ljubav, jer je ono podseca na bastu, okucnicu, njivu rodnu grudu,
Krivi Vir... Naravno centralno mesto zauzima novi televizor... Onda oni
sednu na trosed, Milomir ubrzo zaspi, a Zivka ga gleda sa puno ljubavi i
divi se kako je on lep, debeo i rumen. Onda i ona zaspi, a debela deca
(neodredjenog pola) kradu sitninu iz njihovih dzepova i kupuju cigare, koje
posle puse sa svojim drugovima iza skole. Zivka sanja o koncertu Ere
Ojdanica i Serifa Konjovica za koji je krisom kupila karte, da iznenadi
Milomira za godisnjicu braka...

...da sam Zivka... (Vesna Mrdjanov, Stockholm)










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Maj 09, 2009 8:07 pm

Subota, podne

Kada se te subote brkati Radivoj nejasno probudio, zatekao je sebe zagledanog ravno u plafon koji se okretao. Pridigao je glavu, zbunjeno pogledao pod čaršav, sve do svojih mršavih i ponegde čupavih nogu, okrenuo se na bok i zadovoljno nastavio da spava. Želeo je da nastavi da sanja isti slatki san, mada se nije ni malo uznemirio kada je umesto toga počeo, ili nastavio, da sanja o roze lubenicama u školskom dvorištu, ili već tako nečem. Na kraju se, potpuno nebitno, pojavio i onaj Radivoj iz onog lepog sna, ubrao jednu roze lubenicu i do podneva, kada je subotnjem spavanju došao kraj, celu je pojeo.

Radivoj u svome slatkom snu nije izmislio petak, niti ono što se petkom radi, ali je zato izmislio sve drugo. Imao je prirodan dar, budući da su njegovi roditelji, očigledno, imali kompleks rada, zbog koga su čak i deci davali takva imena. Pokazalo se da je u Radivoju grana evolucije kojom su njegovi preci krenuli došla do konačnog kraja koji se, nenadano, pretvorio u nagli uspon, jer je, kako često biva, pad u jednom smislu bio uspon u drugom. Evolucija, nekom majka a nekom maćeha, ona ista koja je jednog dana napravila dinosauruse, a jednog drugog dana se predomislila oko njih, jer su ovi u međuvremenu ispali mnogo veliki i mnogo tupi, toliko da su se na kraju biljke pokazale boljima, a za ovima prvima jedino su još gušteri ostali, poigrala se i Radivojem. I od njegovih predaka, kao od nekih čudnih dinosaurusa, jedino je njegovo opsceno ime ostalo, a to ga je toliko kinjilo i tištilo, da je vremenom postao pravi mali majstor za hedoniju, a kasnije i pravi inovator, jednom rečju, hedonistički genije. Živeo je za petak, u petak, oko petka i svakog petka je trenirao olimpijsku disciplinu koju je lično izmislio, koja se zvala dizanje gajbe piva na metar-osamdeset iz trzaja, flašu po flašu. Nakon toga bi otišao na obližnji most i dugo i uporno se oslobađao viška telesne tečnosti, ravno na drvo koje je raslo iz dna tmine podno Kalemegdana, malo podalje od mesta gde su penzosi po ceo ostatak svojih života provodili igrajući šah. Bilo je nekog univerzalnog mira u tom njegovom činu, bilo je pravo uživanje gledati ga kako prazni bešiku preko zelenila, onako sa visine, ali je uvek bilo u tome i neke sete, budući da je sa naraslim godinama, sve više bio svestan da nikada neće potući svoj rekord iz studentskih dana u pišanju na hronometar, još jedna olimpijska disciplina koju je lično začeo, ili je bar tako verovao, a koji je glasio ravno četrdeset minuta bez prekida, i još devet minuta sa prekidima, impresivno u svakom pogledu. Bio je neženja još otkako je oterao ženu kada je nanela neoprostivu sramotu njemu i njegovim precima, i tada se naročito pozivao na svoga pradedu Crnogorca koji se sada, jadan, u grobu okreće, da su mogli na grob da mu stave vodenicu mesto spomenika, sada bi im struju pravio od sramote kakvu je Radivoju, njegovom praunuku, žena priredila. Taj njegov pradeda najviše je učinio da se u familiju unese običaj da se govori o radu na najlepši način, i da se toliko dugo i široko o radu govori, da se obično od tolikog govora ne stigne ni prstom mrdnuti, i još da se o tome imaju i deci imena davati, da svako ime govori o radu i da ga slavi. A sramotu Radivoj nije mogao da preboli, kada mu je žena rodila u porodilištu u Tiršovoj, mesto njihovog zajedničkog deteta, crnca. I badava se ona čudila šta ju je snašlo, Radivoj je tačno znao kako je ona to uradila, i sa kim – očigledno sa nekim crncem, kada on nije bio prisutan. A istina, koja je nekako tanano prošla mimo njegovog znanja, više je bila na strani njegovih raskalašnih navika o kojima ženi nikada nije govorio, a u kojima se, poput nekog brkatog frulaša sa Zlatibora, igrao hopa-cupa-u-osam-rupa, i tako jednog dana na svome organu, i ne znajući za to, iz jedne smešne Azijatkinje preneo nešto semena prethodnog gosta i posadio ga pravo u svoju ženu, odakle je ova rodila ono što joj se zalomilo. I tako je, oslobođen porodičnih briga, nastavio da živi za petak, u petak i oko petka, i svakog petka uveče dugo i staloženo olakšavao se na svoje drvo, na drvo koje je slobodno mogao da zove svojim, budući da ga je hranio i pružao mu koliko je mogao. Ispod tog istog drveta, o svakoj grmljavini, redovno bi se skupljali penzioneri sa Kalemegdana, i obično nije bilo preživelih da ostalima kažu da nije dobro zaklanjati se pod drvetom od groma. To drvo su zvali Pivsko drvo, zbog neobjašnjivog, kako su oni mislili, a zapravo vrlo objašnjivog, samo neobjašnjenog, karakterističnog mirisa ječmenog slada, koji se širio od njega. Radivoj je u svojim pivskim halucinacijama zamišljao kako penzosi pod drvo trče svaki put kada grmi, jer kada u drvo udari grom, ono sve pečeni golubovi popadaju sa grana dole. Još je zamišljao kako, kad se to desi, od treska svim penzosima poispadaju veštačke vilice, pa ovi još tri dana posle kiše probavaju koja je vilica čija. Tako je jedne večeri, po kiši i grmljavini, Radivoj obavljao svoj ritual na mostu, dok su se ispod drveta gurali penzosi koji su zbog kiše zakasnili da za dana odu kući, a sada su hvatali najbolje polazne pozicije čekajući grom, kada je tačno u vrh drveta ovaj najzad i udario i rascepio drvo na dva, a Radivoja, preko slanog rastvora, udario pravo u organ. Kada su ga odneli na reanimaciju koja mu nije bila potrebna, u Radivoju je bilo toliko elektriciteta da su namah svi pejs-mejkeri u kardiološkoj klinici malo poskočili, na opšte neodobravanje svojih vlasnika. Od tog događaja njegov je život, barem u snu, krenuo mnogo bolje nego inače, i tu se pokazala ogoljena istina, da su čudni putevi Evolucije, kada je Radivoj postao poznati beogradski žigolo, za koga su starije, ali i mlađe dame govorile da su se osećale kao da ih je neko utaknuo u struju. Sa smeškom je kasnije na pitanja ljudi koji su kod njega dolazili za savet, odgovarao rečima: kako me je onomad preko slanog rastvora grom mlatnuo u organ, evo već dvanaest godina, da kucnem u drvo, imam jednu istu erekciju. Tu je negde već onaj treći Radivoj, iz školskog dvorišta, priveo kraju svoju roze lubenicu, a onaj prvi, zapravo jedini Radivoj, mrmljanjem i češanjem prepona najavio da će uskoro biti budan, i nevoljno otpočeo svoj subotnji ritual detoksikacije.

Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pon Jun 01, 2009 3:53 pm

Bila sam nespremna za vezu,kada sam srela Rajka
i zaljubila se.Koliko god sam se trudila uciniti nesto,i biti dostojna
te veze,jer nisam mu mogla ponuditi nista,osim ljubavi.A
to mi se nije cinilo poneka dovoljno....

Vjerovala sam da je to sve vec odavno
iza mene.Rijetko da bih se sjetila,mogla sam pomisliti na njega
ali grc bi se u stomaku stvarao...Pitanja koja cesto prolaze
kroz misli,Jeli sve zaista tako moralo biti....
Miroslava sam voljela,bez imalo stida...
Cesto bi se vidjali,setali pored keja rijeke Save.
Ali kako su dani prolazili
skola se zavrsila,moralo se poci u snalazenje
za opstanak zivota...Meni se pruzila prilika da odem u Njemacku
sto sam naravno iskoristila...Ali sa sobom sam povela i njega...
Kako bi veza trajala ako dvoje nisu skupa....
Ali ljepota te veze je trajala samo par godina...
On se odlucijo vratiti a ja
odlucila ostati...
Znala sam da cu izgubiti osobu koju prvi put iskreno volim.
Ali zivot mi nije dao drugu mogucnost da biram...
Rajko sada pripada proslosti koju sam davno pokopala
i teskim kamenom poklopila...
Bili je tesko,boljelo je,dugo godina....
Mnogi su mi rekli da vrijeme ce izlijecti rane,proteklo je ono
i ostadose bolne uspomene...A i ovo moje ludo srce bas danas
sjetilo se toga,dana kada tragove peru kise....
Nazad na vrh Ići dole
montoya
NR .1 foruma
NR .1 foruma
avatar

Location : gde god da treba
Datum upisa : 09.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pon Jun 01, 2009 8:24 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]


Molio bih vas za savet o jednoj vrlo važnoj stvari! Naime, već duže
vreme sumnjam da me žena vara. Na to upućuje mnogo toga - kada smo
zajedno i nju neko zove, ako se ja javim, ona spusti slušalicu. Osim
toga, često izlazi sa “prijateljicama”, a kada je pitam sa kim ide,
kaže da su to neke sa posla koje ne poznajem. Pokušavao sam da ja vidim
u taksiju kada dolazi kući, ali uvek izađe stotinak metara ranije pa
ostatak prepešači. Tu sam ja shvatio da je moguće da se ona i ne vraća
taksijem, pa sam rešio da proverim celu stvar. Pre neko veče, u vreme
kada se obično vraća kući, izašao sam i sakrio se iza svog automobila -
odakle imam pregled na čitavu ulicu - u nameri da proverim ko to nju
vraća kući. Dok sam čučao iza auta, primetio sam da mi je čitav zadnji
desni blatobran zarđao sa unutrašnje strane. Molim te, gđo, Saveta, da
mi odgovoriš na sledeće pitanje: Treba li da promenim ceo blatobran,
ili da probam da sastružem rđu i premažem blatobran zaštitnim sredstvom?










Ludosti učinjene u mladosti ne može nadoknaditi sva mudrost u starosti.
..
[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Ned Jun 14, 2009 3:07 pm

Ostani
noćas, trebam te Ne zbog drugih već zbog mene Želim se pripiti uz tebe
Vjerujem da ne tražim previše Vjerujem da ostat ćeš Tvoje oči
razdanjuju jutro A noć će biti duga Molim te neka ti ne bude teško
Molim te ne idi nikuda Ti si mi jedina nada u saznanju Da ovu noć
preživjet ću Ostani da raspoznam utjehu Ne idi, trebam te Da oslobodim
se u tvome osmijehu Smijeh neka nadvlada suze Da zadnji put osjetim
pobjedu Molim te ostani Budi oslonac mome ramenu Zadnja iskra u ugaslom
plamenu Znaš da trebam te kao nekada Jer zbog mnogih razloga Ostala si
rana nezalječena Ukroti zadnji bijes u mojim očima Ispuni me nježnošću
Tvoja riječ nek mi bude posljednja Posljednja jeka u svemiru
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Jul 28, 2009 10:31 am

Živeo je u mansardi stare zgrade u bučnom delu centra grada, ulica Kalasova 7, stan 28. Po dogovoru, stigla je na vreme tog jesenjeg dana miholjskog leta. Zazvonila je, cula je korake, otključavanje vrata i na vratima on. Čudesni mladi čovek koji se pojavio sasvim iznenada i bez najave, na neobičan način. Smestila je njegov lik u tajne odaje njenog života gde se najviše voli i oseća.

Njegova pojava, njegove reči napisane i one izgovorene postali su deo njenog smisla. Kako je čudno, govorila je sama sebi, ljubav zaista nema svoj raspored u našem zivotu. Nema pravila koja odredjuju koju boju oka, kakav osmeh i pogled poželeti, pa da kazemo da - to je to. Niko nas ne pita ni kada, ni koga, ni zašto. Jednostavno i čudno, ali to se desi.

Atelje prostran, žuto svetlo rasuto po zidovima, toplina, mekoća prostrta posvuda. Bio je uredjen sa puno smisla. Muškom rukom odabrani retki predmeti, tkanine, boje, zidovi, podovi, raspored nameštaja. slike po zidu, podu, dovršene i nedovršene, štafelaj, boje, miris terpentina i umetnosti. Sve je odisalo dobrotom i ukusom. Čudesni magični zvuci Enigme i sve je ličilo na njega.

Omamljena atmosferom udisala je ukuse njegovog života.

Stajali su ćutke i opet taj neobjasnjivi osecaj pripadanja. Prisao joj je, obuhvatio svojim rukama njeno lice, ona ih prihvati. Privuce je k sebi, njena glava lagano se spusti na njegovo rame.

Vreme je tkalo ljubav, bez reči, bez pokreta, bez želje da se razdvoje. Enigma je svoje čudesne zvuke raskosno darivala ovom trenutku. Osečali su muziku, svoja sopstvena bila, osećali su sebe.

Trebalo je učiniti nešto, pomeriti se. U isto vreme, bez pitanja i znaka, odvojili su se. Otisao je po piće. Ona je sela zavalivši glavu u naslon, zatvorila oči da proveri da li sanja. Osetila je njegovu blizinu kada joj je pruzio casu cherya. Nazdravili su "za nas".

Prvo sasvim lagano, a potom sa sve vise žara, počeli su pricu o izložbi, muzici, svojim okupacijama, zajedničkim ukusima, razlikama u mišljenju, o onome sta su do sada uradili i sta nameravaju novo, o željama; slutili su, osećali, potom ćutali dugo, dugo.

Sati su odmicali, ali njima je sve bilo manje važno. I vreme i prostor i kisa koja je počela padati i životni standardi i šeme i godine koje su izmedju njih i sve sto bi poremetilo sklad njihovih osećanja.

Prisla je štafelaju, skrivenom u jednom uglu sobe. Započeti obrisi boje magnolije, ni oblik se ne razaznaje. Razmišljala je - šta li ga je inspirisalo da započne sa crvenom i kada je čula zvuke koji dopiru iz dubine platna - ugledala je završeni smisao - ugledala je sliku i prepoznala sebe.




By: Kornelija
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Ned Avg 09, 2009 10:18 pm


Zamisljam te...


Zamisljam te na usamljenoj plazi, predivnoj, daleko od svih...
Zamisljam te kako uzivas u tisini samoce, sumu vjetra i valova...
Zamisljam te kako tek s nekom krpicom na sebi ceznutljivo tvoj pogled nekog trazi...
Zamisljam te kako ti misli strasno odlutaju...
...a u tim mislima, i na toj plazi, pored tebe, zelim biti s tobom...
Tvoje slatke usne ljubim, tvoje lice milujem, tvoje ruke oko mog vrata sto me k sebi strasno slatko grle...
Osjecam cijelo tvoje tijelo, sladak dodir tvojih njeznih grudi, strast u tebi meni se budi....
Ljubim te, ljubim tvoje oci, tvoje celo, tvoje obraze,
Ljubim te, tvoj slatki nosic, tvoje slatke usne,
Ljubim te,
Jezikom polako spustam ti se niz vrat,
Slatko prelazeci ti sve nize, niz ramena, ... sve nize i nize...
Sum valova i laganog povjetarca zamjenjuju nasi uzdasi...
Postojimo samo ti i ja...


[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Ned Sep 06, 2009 10:59 pm

zivot je ...


"Imaj svoj put jer je to put života. Na njega se tuži samo onaj ko
ne razumije. Sve prihvati kako se dogodilo i ne zavaravaj samoga sebe.
Iz priznavanja svoje vlastite sudbine raste pouzdanje tako potrebno
čovjeku koji gleda unatrag." Jörg Zink



Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Poucne price   Ned Sep 13, 2009 8:31 pm

Zivot cine trenuci

U treptaju oka i otkucaju srca uvek je stajao
ceo zivot,a u uzdahu ljubav,a sve to samo u dusu stati moze i ceo
svemir ispuniti u trenu..

Kad nadu prelijes iskrenom zeljom i
sve to uvijes meko u ljubav, sve ce se zvezde nasmesiti i pogledati
tvoju... nemoj se tada zbuniti samo.

Esencijalna vrednost
ljudskoga uma i lepote je u simbolici i gestovima,samo ih treba
prepoznati,a to se naravno jedino srcem moze i zato cuvajte srce svoje.


Koliko god praznina bila duboka i teska,ako je ispunjavamo
lepim mislima i zeljama, mnogo cemo je olaksati i smanjiti njenu
dubinu,a praznine se uvek premoscavaju pogledom u buducnost.

Nikada
ne napustaj sopstvene snove,jer ce ih neko pokrasti,a ti ces onda
ispunjavati tudje i biti nesracan i tuzan celoga zivota..

Samo na stazi ljubavi,cvece mirise na srecu,a sunce ima zlatan sjaj i mozes ga slobodno gledati.

Ne otvaraj dush na vetrometini,jer ces prehladiti emocije,a one se od toga tesko i sporo lece.

Tvoj zivot je,samo tvoja kutija za nakit i ne ubacuj u nju nepozeljne stvari nikada dragi moj.
_________________
Ljudi misle da oni oblikuju price ....Zapravo je obrnuto....
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Ned Sep 13, 2009 8:32 pm

ZA SVE STO NEMAJU VREME ZBOG POSLA

Čovjek se vratio s posla kasno, umoran i nervozan i nađe svog 5-godišnjeg sina kako ga čeka na vratima.
SIN: 'Tata, smijem li te nešto pitati?'
OTAC 'Da, naravno, reci, što je?
SIN: 'Tata, koliko zarađuješ na sat?'
OTAC: 'To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš?' kaže gnjevno
SIN: 'Samo sam želio znati. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?'
OTAC: 'Ako već moraš znati, zarađujem 50 dolara na sat.'
SIN: 'Oh,' dječak odgovori, spuštene glave.
SIN: 'Tata, molim te, možeš li mi posuditi 25 dolara?'
Otac
je bio bijesan 'Ako je jedini razlog što me pitaš da ti posudim 25
dolara taj da možeš kupiti nekakvu igračku ili sličnu besmislicu, tada
se okreni i odi ravno u sobu i razmisli zašto si tako sebičan. Ja ne
radim svaki dan za takve dječje idiotarije!'
Dječak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata.
Čovjek je sjeo i postao još ljući zbog dječakovog pitanja...kako se usuđuje pitati takva pitanja samo da bi dobio novac?'
Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio:
Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 25 dolara...stvarno ne pita često novac...
Čovjek je otišao u njegovu sobu i otvorio vrata.
'Jesi zaspao, sine?', upitao je.
'Ne, tata, budan sam" odgovori dječak.
'Razmišljao
sam...možda sam bio prestrog prema tebi maloprije. Imao sam težak dan i
iskalio sam se na tebi. Evo ti 25 dolara koje si tražio.'
Dječak
se uspravio, smiješeći se. 'Oh, hvala ti, tata!', poviknuo je. Tada,
posegnuvši ispod jastuka, izvukao je snop zgužvanih novčanica.
Kad je vidio da dječak već ima novac, opet se počeo ljutiti.
Dječak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca.
'Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš?', planu otac
'Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam.', odgovori dječak.
'Tata, sada imam 50 dolara. Mogu li kupiti sat tvoga vremena? Molim te, dođi sutra doma ranije. Želim večerati s tobom."
Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio ga za oprost.
Ovo
je samo kratki podsjetnik za sve vas koji naporno radite. Ne smijemo
dozvoliti da vrijeme prolazi mimo nas bez da provedemo neko vrijeme s
ljudima koji nam puno znače, koji su bliski našem srcu. Sjeti se
podijeliti tih 50 dolara s nekime koga voliš.


Da
umremo sutra, kompanije za koje radimo će nas lako zamijeniti. Ali
obitelji i prijateljima koji ostanu za nama nedostajat ćemo do kraja
života
.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Ned Sep 13, 2009 8:33 pm

Secaš li se onog dana kad sam te molila
da mi pozajmiš svoj novi auto, koji sam zatim slupala?
Mislila sam da ceš me ubiti,
ali ti to nisi ucinio...
A secaš li se kad sam te nagovorila
da podemo na plažu iako si ti govorio da ce padati kiša,
i kiša je zatim i padala?
Mislila sam da ceš viknuti: »Jesam li ti rekao?!«
Ali ti si ostao miran...
Secaš li se kad sam ocijukala sa svima
da kod tebe izazovem ljubomoru,
i ti si bio ljubomoran.
Mislila sam da ceš me ostaviti,
ali ti to nisi ucinio...
Secaš li se kad sam prevrnula tortu od jagoda na tepih tvoga auta?
Mislila sam da ceš me istuci,
ali ti to nisi ucinio...
A seticeš se sigurno i one veceri
kad sam ti zaboravila reci da na slavlje treba doci u vecernjem odelu,
pa si došao u farmerkama?!
Mislila sam da ceš me ostaviti,
ali ti to nisi ucinio...
Istina, mnogo toga nisi ucinio.
Ali uvek si bio sa mnom strpljiv,
voleo si me i štitio.
Za mnoge stvari bih te molila za oproštenje da si se vratio iz rata
Ali, ti se nisi vratio...

Zlatno pravilo:
Samo jednom živimo na ovom svetu.
Sve ono dobro što ga jedni drugima možemo uciniti, ljubaznost koju možemo iskazati, ucinimo odmah.
Ne odgadjajmo to i ne zanemarujmo, jer ovim svetom necemo proci drugi put.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Ned Sep 13, 2009 8:34 pm

Poznavali su se sest mjeseci
koliko su i bili zajedno
s vremenom su se upoznali jos bolje
voljeli su se najvise na svijetu
kad je saznao da ona ima bolesno srce
plakao je sa njom
kad je ulazila u avion
kad je isla na operaciju
nije joj ni rekao vidimo se
imala je srece
dobila je novo srce
kad se vratila
nije ga mogla nigdje naci
niko joj nije znao reci
gdje je
kad je pitala mamu gdje je
rekla joj je sa suzama u ocima
zar ti niko nije reko ko ti je dao srce?  
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   

Nazad na vrh Ići dole
 
Kratke i poučne priče
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 12Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, ... 10, 11, 12  Sledeći
 Similar topics
-
» ISTINITE PRIČE
» Izlog mojih krpica u koje cu sigurno uci
» Nokti - nega i ukrašavanje
» DIJAMANTSKE PRIČE
» Gde ste se porodile, priče sa porođaja,gde cete se poroditi?

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: