DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Kratke i poučne priče

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 9, 10, 11, 12  Sledeći
AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Poučne priče - Melem za dušu   Čet Jan 31, 2008 6:14 pm

First topic message reminder :

Sanjam noćas, vedro i čisto nebo, sunce sija iz sve snage, sanjam kako igram fudbala ispod Gradine.
Sanjam kako moja ljubav stoji pored terena, navija za mene, i kad postignem gol ljubi me po kosi.
Sanjam idem u školu, čitam pismeni ispred razreda i Profesor Jokić sav zadovoljan češka bradu. I svi moji školski drugari, i živi i pokojni su tu i bodre me.
Sanjam stojim na livadi i kosim travu zajedno s pokojnim djedom,a baba nam nosi vode sa bunara. Sanjam da igramo košarke pored osnovne škole i svi smo zajedno, i Srbi i Hrvati, i radujemo se svakom postignutom košu.
Sanjam Borovaču i kako ja i buraz Vlade sjedimo pored jezera i on me ubjeđuje da se nije tu utopio, da me je neko slagao. I ja ga grlim čvrsto i pitam ga gdje je bio cijelo ovo vrijeme…
Sanjam moga starog kako stoji ispred Zvijezde, nakrivio zera kapu, i pita me hoću li sa njim u Drvar na neku proslavu, pa ćemo poslije u Knin da kupimo rakije i vina da ima za slavu.
Sanjam razvilo se kolo našim ulicama, igramo svi zajedno, i ja, i stari, i stara , i seje moje, i drugovi, i drugarice, i Srbi i Hrvati, i svi ljudi koje sam volio i koji su me voljeli…

Sanjam... da nije ni bilo rata...

Srbo Peuljanac (preuzeto sa sajta Carstvo Lokvanja)










[You must be registered and logged in to see this image.]


Poslednji izmenio Danubius dana Pet Okt 29, 2010 12:15 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/

AutorPoruka
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Jan 05, 2013 8:03 am

Pohlepni pas
Jednog dana pas nađe komad mesa. Obradovao se i uzeo ga. Išao je sve dok ne dođe do jednog jezerceta kako bi meso pojeo sam. Pogledao je u jezero i vidje svoju sliku u vodi. Pomislio je da je to drugi pas i učini mu se da on nosi još veći komad mesa. Poželio je taj veći komad i bacio svoj iz usta. Skočio je u vodu kako bi sčepao veći komad. Međutim, ništa nije našao. Vratio se na obalu tražeći komad mesa koji je već ispustio. Ali ga je već vrana odnijela. Pas se rastužio zbog gubitka. Začuo je drugog psa kako mu govori. „Pohlepni psu, izgubio si meso iz svojih ruku iz pohlepe da se dočepaš onog u tuđim rukama.“[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Jan 05, 2013 8:03 am

Živio jedan čovjek zajedno sa svoja tri brata. Jedan dan dođe mu iznenadna vijest da mora ići na jedan težak put. Čovjek se zabrinu, pa se obrati jednom bratu, da mu pomogne na tom putu, ali mu brat reče da mu ne može pomoći, da on ima svoj život i svoje obaveze.



Čovjek se obrati drugom bratu, pa mu ovaj reče da mu ni on ne može puno pomoći. Na kraju vidjevši da mu nema pomoći od ova dva brata, čovjek se obrati trećem bratu, sa istom molbom, pa mu treći brat reče: "Ja sam s tobom uvijek bio i nisam te napuštao, tako da ću i ovaj put krenuti sa tobom".



Tada reče čovjek: "Ja sam od sve braće najmanje mislio na tebe i najmanje sam ti pažnje poklanjao, a sad me ova dva brata ostaviše. Eh, da sam bogdo ranije znao da si mi tako dobar prijatelj, više bi se brinuo o tebi."



Ovome čovjeku je , u stvari, došla smrt i to je taj teški i iznenadni put na koji je morao ići.



Njegov prvi brat je njegova familija, drugi brat je njegov imetak a posljednji brat su njegova djela.



Rekao je Allahov Poslanik Muhammed s.a.w.s., : "Umrlog (na dženazi) prate tri stvari: njegova porodica, njegov imetak i njegova djela. Dvoje se vraća, a jedno ostaje sa njim, vraćaju se porodica i imetak, a s njim ostaju njegova djela"
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Jan 05, 2013 8:07 am

Odakle ideš...

Jedan šejh, po imenu Muzaffer, pripovijeda da je Behlul, (mudra) luda, naišao jednom prilikom na halifu Haruna Rešida koji ga upita: “Odakle ideš?” A on veli: “Iz Džehennema.” “A šta si tamo radio?” – veli halifa. “Trebala mi je vatra pa sam otišao tamo da mi dadnu, ali čuvar Džehennema mi reče: “Mi ovdje nemamo vatre.” “Kako nemate vatre, zar Džehennem nije mjesto vatre?” “ma kažem ti, ovdje nema vatre, jer vatru donosi ovdje svako sa sobom, u sebi.”

Behlulova poruka je da svako u sebi nosi vatru i da ce sam sebe kazniti.
Onaj ko u sebi savlada strasti, prohtjeve, on je zatvorio sve otvore za griješenje, a otvara put ka Džennetu.
Ibrahim, a.s., bio je bacen u vatru, ali mu nije naškodila, čak mu je bilo lijepo, pa ko hoće da mu Džehennem ne naškodi neka izgradi iman, kakav je imao Ibrahim, a.s.

Allah, dž.š., nas upozorava na dunjaluku lakšom kaznom prije ona teške, riječima:
“I sigurno ćemo im dati da okušaju kaznu prije najveće kazne da bi se povratili.
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Jan 12, 2013 1:19 am

Bio jednom jedan otok na kojem su živjeli svi osjećaji i ljudske
vrijednosti : Dobra Volja , Tuga , Znanje ...i medju ostalima i
Ljubav....
Jednog su dana shvatili da će njihov otok potonuti , te su
pripremili svoje brodove kako bi ga napustili .Jedino je Ljubav željela
ostati do posljednjeg trenutka .Kada je otok bio tren do potonuća ,
Ljubav je odlučila tražiti pomoć .Bogastvo je prolazilo u blizini i
Ljubav je upitala : "Bogastvo , možeš li me povesti sa sobom ? " - "Ne
mogu , mnogo je zlata i srebra na mom brodu , nemam mjesta . "
Ljubav
tada odluči pitati Ponos koji je prolazio na veličanstvenom brodu ."
Ponose , preklinjem te , možeš li me povesti sa sobom " , "- Ne mogu ti
pomoći Ljubavi " , odgovori Ponos , " Ovdje je sve savršeno , mogla bi
mi uništiti brod ! "
Tada je Ljubav zamolila Tugu , koja je prolazila
kraj otoka : " Tugo , molim te povedi me sa sobom " ," Oh , Ljubavi "
odgovori Tuga , "tako sam tužna da ne mogu . "
Kada je dobra volja prolazila kraj otoka , toliko je bila zadovoljna da nije niti čula Ljubav kako je doziva .
Tada
Ljubav začuje neki glas : "Dođi Ljubavi , ja ću te povesti sa sobom . "
Bio je to starac u malenom čamcu. Kada su stigli do kopna , Ljubav se
iskrca , a starac ode . Ljubav je bila toliko sretna da je zaboravila
pitati starca za ime .Ljubav shvati koliko mu duguje , te upita Znanje :
" Znanje , ti sigurno znaš tko me spasio ? " , " To je bilo Vrijeme " ,
odgovori Znanje . " Vrijeme " , upitala je Ljubav , " pa zašto bi me
vrijeme spasilo ? " Znanje odgovori : " Zato što je samo Vrijeme
sposobno procijeniti koliko je Ljubav važna u životu .
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Jan 12, 2013 1:20 am

Kada je DOSADA zijevnula treći put, LUDOST je ( inače uvijek tako luda)
predložila: hajdemo se igrati skrivača! INTRIGA je podigla desnu obrvu,a
RADOZNALOST je, ne mogavši se suzdržati zapitala: Skrivača? Kakva je to
igra? Slijedio je odgovor: To je jedna igra, započela je objašnjavati
LUDOST, u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milijun, dok se svi vi ne
sakrijete. Kada završim sa brojanjem,polazim u potragu, i koga ne
pronađem, taj je pobjednik. ENTUZIJAZAM je zaplesao, a slijedila ga je
EUFORIJA. SREĆA je toliko skakala od radosti, da je nagovorila SUMNJU I
APATIJU, koje nikada ništa nije interesiralo. Ali, nisu se svi željeli
igrati. ISTINA je bila protiv skrivanja, a zašto bi se skrivala? Ionako
je uvijek na kraju svi pronađu.PONOS je mislio da je to glupa ideja,
iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj koji se sjetio predložiti
igru. OPREZ nije htioriskirati...Jedan, dva, tri... počela je brojati
LUDOST. Prva se sakrila LIJENOST koja se kao i uvijek samo bacila iza
prvog kamena na putu. VJERA se popela na nebo, ZAVIST se sakrila u sjenu
USPJEHA, koji se mučeći popeo na vrh najvišeg drveta. VELIKODUŠNOST se
nikako nije mogla odlučiti gdje da se sakrije, jer joj se svako mjesto
činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. LJEPOTA je uskočila u
kristalno čisto jezero, a SRAMEŽLJIVOST je provirivala kroz pukotinu
drveta.KRASOTA je našla svoje mjesto u letu leptira, a SLOBODA u dahu
vjetra. SEBIČNOST je pronašla ljepotu i prozračno skrovište,ali samo za
sebe!LAŽ se sakrila na dno oceana, ( laže, sakrila se na kraju duge ),
aPOŽUDA i STRAST u krater vulkana. ZABORAV se zaboravio sakriti, ali to
nije ni važno. Kada je LUDOST izbrojavala 999 999, LJUBAV je još tražila
skrovište, jer je sve bilo zauzeto. Ugledavši ružičnjak, uskočila je,
prekrivši se prekrasnim pupoljcima.Milijuuuuuuun !!!!! ...vikala je
LUDOST i započela svoju potragu. Prvuje pronašla LIJENOST, odmah iza
najbližeg kamena. Ubrzo je začula VJERUkako raspravlja o teologiji s
Bogom, a STRAST I POŽUDA su iskočile iz kratera od straha. Slučajno se
tu u blizini zadesila ZAVIST, kao i USPJEH, a SEBIČNOST nije trebalo ni
tražiti. Sama je izletjela iz svog savršenog i prozračnog skrovišta,
koje se pokazalo pčelinjom košnicom. Od toliko traženja, LUDOST je
ožednila, i tako je u kristalnom jezeru pronašla LJEPOTU. Sa SUMNJOM joj
je bilo lakše, jer se ona nije mogla odlučiti za skrovište, pa je
ostala sjediti na najbližem kamenu. Tako je LUDOST malo po malo pronašla
gotovo sve. TALENT u zlatnom klasju žita, TJESKOBU u izgorenoj travi,
LAŽ na kraju duge ( laže, bila je na dnu oceana), a ZABORAV je zaboravio
da su se uopće nečega i igrali... Samo LJUBAV nije nigdje mogla
pronaći! LUDOST je pretražila svaki grm i svaki vrh planine, i kada je
već bila bijesna, ugledala je ružičnjak.Ušla je u ružičnjak, uhvatila
suhu granu te od ljutnje i iznemoglosti počela udarati po prekrasnim
pupoljcima. Odjednom se začuo bolan krik. Ružino trnje izgrebalo je
LJUBAVI oči. LUDOST nije znala što da učini, niti kako bi se ispričala i
popravila to što je učinila. Plakala je i molila za oprost. Naposljetku
je odlučila zauvijek ostati uz LJUBAV i pomagati joj. Od tada, kada se
na zemlji prvi puta igralo skrivača, LJUBAV JE SLIJEPA I LUDOST JE PRATI
!
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sre Jan 23, 2013 12:28 pm

Maslacak i sipurak


Rastao je Maslacak iz dana u dan i bivao sve lepsi.Njegov fesic
beo kao planinski sneg, isticao ga je medju mnogim drugim poljskim
cvetovima.
Jednog dana, ponosan na svoju lepotu, obrati se on susedu Sipurku:
-Sipurko sipuravi! Sipurko sipuravi, u trnje zagnjureni!
Ja se ponosim fesicem! Ja se ponosim fesicem!
I tako jednom, dvaput, triput.
Jednog, drugog, treceg dana.
Cutljivi Sipurak pocrveni kao krv od stida.
Jedne noci, dok su dva suseda spavala dubokim snom, dunuo je vetar:
Fijuuuu!
Fijuuuu prvi put, fijuuuu drugi, fijuuuu treci put.
Beli fesic Maslacka pretvori se u male snezne pahuljice,
koje odletese preko polja i izgubise se negde u sumarku. Uspavani Maslacak
ostade gologlav, kao zrno divljeg gloga.
Sutradan, kada se sipurak probudio , ugleda suseda bez kapice na glavi.
Dobro je protrljao oci da slucajno ne sanja:
- Ponosni Maslacku, - oglasi se Sipurak - gde ti je beli fesic?
Maslacak je sagnute glave gorko plakao.



( Iz Albanske knjizevnosti
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Feb 05, 2013 5:15 pm


S E M E



Jedan uspešan hrišćanski biznismen je ušao u duboku starost i shvatio da je došlo vreme da ga neko zameni. Umesto da sam izabere svog naslednika medju svojim pomoćnicima ili svojom familijom, on je odlučio da uradi nešto neuobičajeno. Pozvao je sve potencijalne kandidate, finansijske direktore, šefove pogona, blagajnike..., lične savetnike i održao im sledeći govor:

- "Dragi prijatelji, došlo je vreme da ja završim moje poslovanje i odem u zasluženu penziju. Takodje sada je najbolje odrediti novog generalnog direktora koji će voditi našu firmu u budućnosti.......

Odlučio sam da to bude jedan od vas."

Mladi, perspektivni šefovi su bili zbunjeni, ali je generalni direktor nastavio:

- "Ja dajem svakome od vas po jedno seme. To je vrlo specijalno seme.

Želim da ga posadite, da ga zalivate i da se ponovo zajedno okupimo sledeće godine da vidimo šta ste uradili od semena koga sam vam dao.

Tada ću odlučiti ko će biti moj naslednik."



Jedan čovek po imenu Džim je bio na tom sastanku i kao svi prisutni dobio je svoje seme. Kada je stigao kući, podelio je sa svojom ženom direktorova razmišljanja i tako su oni zajedno odlučili da neguju biljku koja će niknuti.

Pronašli su jednu lepu saksiju, stavili djubrivo, uzeli termometar, pročitali nekoliko knjiga o negovanju biljaka i živeli u ritmu novosti iz saksije.

Svakog dana su zalivali zemlju i nestrpljivo čekali da nešto nikne.

Posle oko tri sedmice, neki od

Džimovih kolega su već počeli u uredu da govore o biljci koja raste.

Džim je detaljno razgledao

svoju biljku, ali se ništa nije dešavalo.

Tri, četiri, pet nedelja su prošle, a još uvek ništa. Sada se naveliko diskutovalo o saksijama. Na zajedničkim ručkovima su se razmenjivale praktične ideje o brzom rastu, jedino je Džim shvatio da nema ničega i da je on jedini neuspešan.

Šest meseci kasnije, opet ista priča. Ništa nije bilo u Džimovoj saksiji. On je došao do ubedjenja da je nešto uradio pogrešno. Možda previše vode, ili loše djubrivo, ili pak nešto drugo što nije mogao da objasni. Znao je da je uradio najbolje što je mogao, a bilo mu je tako žao da shvati kako je ostao bez rezultata.



Godina je uskoro došla svome kraju i mladi šefovi su se ponovo okupili oko generalnog direktora sa svojim biljkama. Džim je ispričao svojoj

ženi da neće doneti praznu saksiju. Ali ona ga je zamolila da

pošteno kaže šta se desilo.

Džim je osećao podmukli bol u stomaku. Ovo će sigurno biti za njega najnezgodniji trenutak u životu. Ipak znao je da je njegova žena u pravu. Čvrsto je bio ubedjen da ništa pogrešno nije uradio. Uneo je zato svoju praznu saksiju u prostoriju za sastanke uprave. Tamo je ugledao različite biljke negovane od strane ostalih kolega. Sve su bile prelepe, upravo privlačne u njihovoj različitosti. Stavio je svoju saksiju na pod dok su se mnogi od njegovih prijatelja slatko nasmejali. Bio je u pravu. Pred njim su bili tužni trenuci.



Kada je generalni direktor stigao, prešao je pogledom preko svih biljaka i pozdravio mlade kandidate. Džim je pokušao da bude što dalje od njega, kako ne bi morao da susretne njegov pogled.

- "Kako ste samo lepe biljke iznegovali" počeo je generalni

direktor. "Vidim da mi neće biti jednostavno da pronadjem naslednika."

Neposredno za komentarom..., zapazio je Džimovu praznu saksiju.

Zatrazio je od vice predsednika da dovede Džima napred.

Džim je pretrnuo. "Sada će bruka biti velika", pomislio je Dzim.

"Možda će me direktor izbaciti iz firme."



Kada je došao napred, generalni direktor ga je zapitao šta se desilo sa njegovim semenom i Džim je iskreno i pošteno sve ispričao do kraja.



Generalni direktor je zatražio od svih da sednu, osim Džima. Pogledao je u sve prisutne, zatim u Džima i rekao:

- "Džim, veoma sam ponosan na tebe.... Poštovani prisutni, Džim je postao novi generalni direktor firme. "



Sve je izgledalo gotovo nestvarno za Džima. "Pa kako je to moguće?

Moja saksija je bila prazna."



Generalni direktor je prisutnima objasnio čitavu situaciju:

- "Pre godinu dana ja sam svakome od vas dao seme koje ne može ništa da rodi. Dao sam vam seme koje je bilo mrtvo, sterilno. Svaki od vas, kada je video da ništa ne raste iz tog semena, odlučio je da ga

zameni uspešnim semenom. Svaki od vas...., osim Džima. Svi ste mi

doneli biljke i cveće od vašeg semena a ne od mog. Jedino je Džim

ponosno prihvatio neuspeh i imao dovoljno hrabrosti i poštenja da mi

donese praznu saksiju. Vi ste svi tražili uspeh..... po svaku cenu.

Džim se trudio da uspeh dodje, ali je njegovo poštenje bilo važnije od

uspeha. Zbog toga je on danas generalni direktor."

Stari direktor je nastavio:

"Ako sejete poštenje, požnjećete poverenje.

Ako sejete dobrotu, požnjećete prijateljstvo.

Ako sejete poniznost, požnjećete pravu veličinu.

Ako sejete jednostavnost, požnjećete trajnu radost.

Ako sejete otvorenost, požnjećete respekt.

Ako sejete odanost....., požnjećete uspeh.

Ako sejete oproštaj, požnjećete pomirenje.

Ako sejete iskrenost i ljubav.., požnjećete večnu radost i srecu Zato..., pazite šta sejete..., to će vam odrediti šta ćete kasnije žnjeti."






Nazad na vrh Ići dole
tok tuk tok
Putnik zvezdane prašine
avatar

Datum upisa : 17.01.2013

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Feb 05, 2013 9:16 pm

Džim je imao mačka Džona i voleo je da ga šeta kad je lep sunčen dan.
Toga dana bio je lep sunčan dan.
Džim zaveže mačka Džona i izadje na ulicu.
Na obližnjem drvetu pevala je jedna ptica.
Odjednom naidje auto i zaleti se u Džima.
Naravoučenije- nikad ne šetaj Džona po lepom sunčanom danu.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Feb 09, 2013 7:57 am

ŠTA JE GIBET, OGOVARANJE?

Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, je definisao gibet, ogovaranje u hadisu: Znate li šta je gibet? Rekli su: Allah i Poslanik najbolje znaju. Rekao je: Govor o bratu što ne voli. Neko je rekao: Šta akoje istina što sam o njemu rekao? Rekao je: Ako je istina onda je gibet, ako nije onda je potvora.
Prenijeli su ga Muslim i Tirmizi, rahimehumullah. Tirmizi, rahimehullah, je rekao: Hadis je hasen sahih.

Rekao je Gazali, rahimehullah: Znaj, gibet je da kažeš o svome bratu ono što ne bi volio kada bi čuo da si rekao. Svejedno radilo se o tjelesnoj ili moralnoj mahani, mahani njegovog porijekla, postupku ili izjavi, u vezi s vjerom ili dunjalukom pa čak i odjećom, kućom ili jahalicom.

Primjer za ogovaranje u vezi s tjelesnim mahanama: spominjanje da boluje od noćnog sljepila, da je razrok, ćelav, nizak, visok, crn, žut i sve što se na bilo koji način može zamisliti da neko ne voli da se spominje po tome.

Primjeri za ogovaranje u vezi s porijeklom su: reći za oca neke osobe da je vodonoša, indijac, grešnik, podlac, smećar, obućar
ili bilo šta drugo što je na bilo koji način uvredljivo.

Primjeri za ogovoranje u vezi s moralnim osobinima su: opisati ga da se loše ponaša, da je škrt, da je ohol,da je licemjeran, da je veoma ljut, da je kukavica, da je slabić, da je nepostojana srca, da je nepromišljen i sl.

Što se tiče primjera ogovaranja u vezi sa vjerskim postupcima oni su: da kažeš da je kradljivac, lažljivac, pijanica, prevarant, nasilnik, nemaran prema namazu, nemaran prema zekatu, ne zna obaviti ruku, ne zna obaviti sedždu, ne čuva se nečistoće, ne sluša roditelje, ne daje zekat kome treba, ne zna podijeliti zekat ili dok posti priča svašta, ogovara i vrijeda druge ljude.

U ogovoranje u vezi sa dunjalukom ubrajaju se riječi: nekulturan, nemaran u odnosu sa ljudima, smatra da niko nema prava kod njega, smatra da ima prava kod ljudi, puno priča, puno jede, puno spava, spava kad ne treba ili sjeda gdje mu nije mjesto.

A u ogovaranje u vezi sa odjećom spadaju riječi: ima široke rukave, nosi duge repove na turbanu, prljava odjeća.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Feb 09, 2013 7:59 am

Su'ufan i mudri sejh


...ova prica jeste pravo duga al je meni nekako najbolja do sada...:) pa bujrum..



Su'ufan je bio veoma lijen covjek. Nije volio raditi. Njegova zena i djeca su zivjeli u bijedi i siromastvu. Kad god bi se njegova zena pozalila na glad i bijedu, on bi rekao:

- Nemoj zaliti! Uskoro ce doci vrijeme kada cemo postati bogati.

Zena i djeca su cekali i cekali, ali nista se ne promjeni. Postali su toliko siromasni sa u kuci nisu imali na cemu da spavaju, u kuhinji je nestalo hrane, a djeca su ostala bez odjece.

Jednog dana zena ljutito uzviknu: - Nema koristi od cekanja! Ako jos budemo cekali, umrijet cemo od gladi!

Konacno Su'ufan odluci da ode kod jednog mudrog sejha i sa ga upita kako da se rijesi siromastva i postane bogat. Pripremi sve sto mu je trebalo za put i krenu. Nakon tri dana putovanja srete ogromnog vuka na kojem su se vidjeli tragovi teske bolesti.

- Gdje ides, prijatelju? - upita ga vuk.

- Idem kod jednog sejha da ga pitam kako cu postati bogat.

- Kada ga vidis - rece vuk - upitaj ga da mi propise neki lijek koji ce me izlijeciti! Vec tri godine osjecam bolove u stomaku koji mi ne daju mira ni nocu, ni danju.

- Ne brini vuce, pitat cu sejha - rece Su'ufan i nastavi svoj put.

Nakon tri dana putovanja, Su'ufan naidje na jedno jabukovo stablo.

- Gdje ides, prijatelju? - upita ga drvo.

Su'ufan mu rece da se uputio mudrom sejhu.

- Molim te, reci mu da mi propise neki lijek za moju cudnu bolest. Kada nastupi proljece, trebao bih izbeharati, ali kada se behar pojavi, osusi se i padne prije nego sto postanu jabuke. Zatrazi od sejha da ti kaze razlog, i neka to kaze sta da uradim.

Su'ufan utjesi drvo i nastavi putovati. Nakon tri dana naidje na duboko i bistro jezero. Pogleda u njega i ugleda glavu jedne ribe koja mu rece:

- Gdje ides, prijatelju?

Su'ufan joj rece da je posao kod mudrog sejha.

- Osjecam jake bolove u svom grlu - rece riba - pa te molim da ga upitas za lijek koji ce me izlijeciti.

Su'ufan se nasmija i obeca joj da ce pitati sejha.

Nakon tri dana putovanja Su'ufan naidje na vrt pun ruza. Ugleda starog sejha kako sjedi ispod jednog drveta i nazva mu selam.

- Sta zelis, Su'ufane? - upita ga sejh.

- Kako znas moje ime? - rece zacudjeni Su'ufan.

- Ja sam mudri sejh kod kojeg si se uputio. Reci sta hoces!

- Dosao sam da ti se pozalim na moje stanje. Od svog rodjenja sam veoma siromasan. Zelim postati bogat. Zelim napustiti svoju malu kolibu i preseliti se u veliki dvorac. Zelim svojoj zeni i djeci kupiti najukusniju hranu i najljepsu odjecu.

- Da li me jos nesto zelis pitati?

- Da, sreo sam jednog bolesnog vuka koji se zalio da vec tri godine ima bolovr u stomaku. Naisao sam i na drvo jabuke ciji behar opadne i ne postanu od njega jabuke. A vidio sam i jednu ribu koju boli grlo. Njih troje od tebe traze da im propises lijek za njihovo ozdravljenje.

Sejh se malo pomjeri i rece:

- Uzrok ribinih bolova je dragulj koji se zalijepio i njenom grlu. Bit ce joj lakse kada ga izbaci. Drvo jabuke ne radja jer je ispod njega zakopan cup koji je pun zlata i koji smeta da voda dodje do njegovog korijena. A sto se vuka tice, on ce se izlijeciti onda kada pojede jednog lijenog covjeka koji je beskoristan svojoj porodici i ostalim ljudima.

Kada Su'ufan upita sejha za sebe, on mu rece da ce se njegove zelje ispuniti. Sav sretan krenu prema svojoj kuci. Kada dodje do jezera, vidje da ga riba ceka.

- Sta mi sejh savjetuje? - upita ga riba.

- Imas dragulj zaljepljen grlu. Kada ga izvadis, tvoja bol ce prestati.

Kada Su'ufan podje riba uzviknu: - Pomozi mi, Su'ufane! Izvadi dragulj iz moga grla i uzmi ga sebi!

- Zasto da se mucim?! - rece on - sejh je rekao da cu postati bogat. Nemam vremena, allahimanet!

On ostavi ribu i ode. Isao je dok nije stigao do jabukovog drveta koje ga upita: - Jesi li saznao za moj lijek?!

- Ispod tebe se nalazi cup pun zlata koji je prepreka da voda dodje do tvog korijena.

Kada Su'ufan krenu drvo uzviknu: - Molim te, Su'ufane! Iskopaj cup sa zlatom i uzmi ga sebi!

- Necu da se umaram, sejh je rekao da cu imati ono sto zelim!

On ostavi drvo jabuke i krenu dalje sve dok ne dodje do bolesnog vuka.

- Sta je sejh rekao? - upita vuk.

- Rekao je da trebas pojesti jednog lijenog covjeka, koji ne koristi ni sebi, ni drugima!


Vuk ga upita kako mu je bilo na putovanju. Su'ufan mu isprica sta se desilo sa ribom i jabukovim drvetom. - Odbio sam im pomoci - rece Su'ufan - jer ne zelim gubiti vrijeme zbog njih.

Vuk pazljivo poslusa Su'ufanove rijeci, malo razmisli i rece:

- Nikada ne bih nasao vise lijenog covjeka, koji nikome ne koristi. Ti si sam dosao, Su'ufane! Dodji ljenjivce da te pojedem!

Su'ufan se uplasi i poce bjezati. Trcao je brzo sve dok ne pobjeze od vuka. Kada se umori, sjede da se odmori na jednoj stijeni. Nakon razmisljanja rece sebi: - Vuk je u pravu, ja sam lijen i ne zasluzujem da zivim. Treba da se vratim i pomognem ribi i drvetu. Su'ufan se uputi prema jezeru. Kada dodje do njega pozva ribu koja izadje iz vode.

- Zasto si se vratio? - upita ga riba.

- Dosao sam ti pomoci da se rijesis bolova. Otvori usta!

Riba otvori usta i on izvadi zaljepljeni dragulj. Obradovana riba se zahvali Su'ufanu i rece mu: - Uzmi ovaj dragulj kao poklon!

- Ne, bez muke i truda ne zelim postati bogat - rece Su'ufan, okrenu se i baci dragulj u jezero.

Potom se uputi prema jabukovom stablu koje iznenadjeno rece: - Zasto si se vratio?!

- Dosao sam da iskopam cup koji je prepreka da voda dopre do tvog korijena.

Kada je Su'ufan iskopao cup, drvo osjeti kako voda dolazi do njegovog korijena.

- Hvala ti, Su'ufane - rece drvo - uzmi ovo zlato da postanes bogat!

- Ne, prijatelju moj, nisam se toliko umorio da ga zasluzujem. Podijelit cu ga siromasima i beskucnicima.

Dok se vracao kuci, Su'ufan je siromasima i beskucnicima dijelio zlato. Maposljetku, stigao je svojoj kuci gdje je zatekao zenu i djecu kako ga cekaju.

- Da li ti je mudri sejh rekao kako ces postati bogat? - upita ga zena.

- Naravno, zeno moja! Treba da pocnem vrijedno raditi, da izucim svoj zanat i da koristim ljudima, pa ce me Allah opskrbiti onim sto zelim.

Su'ufan prestade biti lijen i vrijedno poce obradjivati zemlju koja se nalazila ispred njegove kolibe. Prodavao je zetvu i time opskrbljivao svoju porodicu. Nakon nekoliko godina Su'ufanovi usjevi se povecase i postade bogat covjek. :)))
Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pon Maj 20, 2013 7:14 pm

На кућном прагу

У благо предвечерје уморни сељак сео је на свој кућни праг и уживао у свежем поветарцу. Поред куће је пролазио вијугави друм.

Неки пролазник је, видевши сељака, помислио: „Ово је неки лењивац. Цео
дан ништане ради, само седи на прагу и гледа ко пролази друмом, а кука
како је на пијаци све јефтино!”

Мало касније наишао је други човек. Видео је сељака на прагу и промрсио себи у браду:
„Види само ти њега. По цео дан седи на прагу, гледа и задиркује младе
девојке и снаше које овуда пролазе на чесму и у њиву. Срам га било!”

Потом је друмом наишао дрвосеча и помислио:
„Ево вредног сељака. Радио је и трудио се цео дан у њиви, па се сада на свом прагу одмара, чекајући вечеру.”

О сељаку који је седео на прагу ништа не знамо. Али можемо много да сазнамо о тројици пролазника.
Први је био ленштина и дангуба.
О другом никако не бисмо могли рећи да је добар човек.
Трећи човек је вредни радник, који часним трудом зарађује свој хлеб.

Све што говориш сведочи о теби самом, а нарочито када говориш о
другима. Нису добри људи они који, не само да другима приписују своје
особине, него их још за то, ни криве ни дужне, осуђују.










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Sep 28, 2013 12:19 pm

Лазар Прељић, старац од 89 година са планине Голије, на питање шта је заједничко свим људима на свету, одговора:

"Што им је детињство досадно, журе да одрасту, а потом би желели поново да буду деца. Што троше здравље да би стекли новац, па потом троше новац да би вратили здравље. Што живе као да никада неће умрети, а онда умиру као да никада нису живели."

Које би животне поуке дао деци?


Старац, осмехујући се, одговори:

"Да науче, да никога не могу присилити да их воли. Да није највредније оно што поседују, него ко су у свом животу. Да науче како није добро да се упоређују с другима. Како није богат онај човек који највише има, него онај коме најмање треба. Да науче како је довољно само неколико секунди да се дубоко повреди вољено биће, а потом су потребне године да се излечи. Да схвате како постоје особе које их нежно воле али то не знају да кажу, ни да покажу. Да науче да се новцем може купити много, осим среће. Да две особе могу да посматрају исту ствар, а виде је различито. Да науче да је прави пријатељ онај који зна све твоје мане а ипак те воли.
Јер, види синко, људи ће заборавити шта си рекао, људи ће заборавити и шта си учинио али никада неће заборавити какве си осећаје у њима побудио"











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pet Dec 20, 2013 8:05 pm

Poučna priča:

Mladi student na jednom univerzitetu je pošao u šetnju sa svojim profesorom. Dok su šetali i razgovarali ugledaše pored puta par starih cipela koje su, po svemu sudeći, pripadale siromašnom seljaku koji je u blizini radio u polju i koji je privodio kraju svoj posao. Student reče profesoru:

“Hajde da se našalimo sa seljakom: sakrićemo mu cipele, a zatim ćemo se skloniti iza grmlja i posmatrati njegove reakcije dok ih bude tražio.”

Profesor mu odgovori: “Mladiću, nikada se nemoj šaliti na račun tuđe nevolje i bijede. Budući da si bogat, možeš sebi priuštiti veće zadovoljstvo od ovog siromaha. Stavi zlatni novčić u svaku njegovu cipelu, a tada ćemo se sakriti i posmatrati njegovu reakciju.”

Student to i učini i obojica se skloniše iza nekog grma u blizini. Seljak je završio svoj posao i ubrzo došao preko polja do mjesta uz put gde je ostavio svoj kaput i cipele. Dok je oblačio kaput, gurnuo je nogu u jednu cipelu i otkrio da mu je nešto u cipeli. Prvo je pomislio da je kamenčić, ali ubrzo shvati da je to zlatni novčić.

Sav u čudu pogleda u novčić, osvrnu se oko sebe, te poče posmatrati novčić neko vrijeme. Ponovo se osvrnuo na sve strane, ali nije video nikoga. Stavio je novčić u svoj džep, te nastavio obuvati drugu cipelu. Ali njegovo iznenađenje je bilo još veće kada je i u njoj pronasao novčić. Odjednom su ga savladale emocije. Bacio se na koljena, podigao glavu prema nebu i glasno počeo izgovarati molitvu u znak zahvalnosti. U njoj je govorio o svojoj bolesnoj i bespomoćnoj ženi i svojoj djeci koja su bez hljeba, a zahvaljujući nevidljivoj ruci koja mu je poslala novac, oni će biti spašeni.

Student je ostao duboko ganut, sa suzama u očima. Profesor ga upita: “Da li bi bio srećniji da si se našalio sa ovim seljakom nego što si sada?” Mladić mu odgovori: “Naučili ste me lekciji koju nikada neću zaboraviti. Sada stvarno razumijem ove riječi koje prije nisam razumio: ‘Više je blagoslovljen onaj koji daruje, nego onaj koji prima!‘”
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Okano
Somborska Ruža
Somborska Ruža
avatar

Godina : 42
Datum upisa : 06.01.2012

PočaljiNaslov: Poklanjam ti pricu ...   Čet Mar 20, 2014 9:59 pm

Pokloni pricu, svoju ...tudju , ne bitno . Nesto sto je ostavio trag u tebi , pricu koja te ganula, rastuzila, rasplakala...

Moja prva prica je poklon za vas ...



NEGDE DALEKO PLIVALI SU DELFINI


Ne znam tačno kada se to dogodilo. Znam samo da je bilo u skorije vreme, u jednom gradu osrednje veličine čija se plaža usecala u sam početak beskrajnog plavog okeana.



Mladi novinar, veoma ugledan u svom poslu, pozvan je u dečiji dom koji je bio u poslednjoj fazi zatvaranja. Nakon nekoliko poziva koji nisu precizno objašnjavali šta je to tako važno zbog čega bi on morao lično da se pojavi, vidno nervozan i pomalo pripit, rešio je da izdvoji par koraka u vremenu i zaputi se ka zagonetnom domu, upravo tamo gde se plaža usecala u sam početak beskrajnog plavog okeana. Za svaki slučaj, spakovao je mali diktafon i sa sobom poveo svog psa koji je bio svedok mnogih njegovih intervjua.



***



Svakome se dogodi. Dogodilo se i njemu. Naporani dani, sva buka, i pod maskom srećni životi, ponekad, na trenutak se zaustave pred prizorom koji zateknemo.



Prolećni dan prijatnog mirisa. Polukružno dvorište malo izad plaže, napuštena dvospratna kuća na brzinu okrečena neveštom rukom i poneko dete koje je krišom virilo sa prozora. Ne tako visoki kameni zid, u luku je ograđivao samo dvorište doma i dve omanje klupe koje su nemo posmatrale okean. Između njih, nalazio se niski metalni dvogled prikačen za davno zarđalu šipku a okolo njega, dve-tri šake peska razbacane po suvoj ugaženoj travi. Od celog sveta i svih mogućnosti, to je bilo sve što su ta zemaljska, a opet ničija deca, imala za sebe.



Pre ulaska u dom, novinar je zastao da pogleda kroz dvogled. Morao je da čučne pošto visina nije mogla da se podesi. Negde u daljini, ugledao je malog delfina kako skače, na momenat bi se umirio, izronio i pogledao pravo prema njemu.



– Tamo je od ranog jutra – začuo se glas ženske osobe koja je polako prilazila – delfin, neprestano posmatra, kao da čeka nešto…

– Izvinite, ja…nisam se najavio da ću doći – rekao je novinar ustajući polako – dobio sam nekoliko poziva odavde…

– Znam, hvala vam što ste došli, iskreno, mislili smo da će te doći ranije ali…– tada je zastala i pogledala u dečaka koji je išao tik uz nju. Bledog i umornog lica, on se jedva nasmešio i produžio napred ka klupi.

– Ja…nemam puno vremena – nastavio je novinar prateći pogledom dečaka – zapravo ne znam ni zbog čega sam pozvan ovde…kakvo je ovo mesto?

– Nazovite ga kako želite ali, ovo mesto je sve što ova deca imaju. Nažalost, još samo par dana a nakon toga ne znamo gde ćemo. Mi smo volonterski ovde, kuća je bila napuštena pa smo je malo preuredili da može da posluži…ali sada, napuštena deca čak i napuštenu kuću moraju da napuste. Neko je kupio čitavo zemljište, izgleda da je u ovako skrojenom svetu i jedna kuća za decu pitanje vrednosti. Mislili smo da konačno imaju neko utočište i da to neće biti ulica, neka od njih su i teško bolesna, bolnice kažu da ne mogu da ih prime jer nisu registrovana, nemamo novca za lekove, jedva skupljamo i za hranu…



Dan se srušio poput najveće laži. Mislio je da ako vidi samo lepe stvari i udobnost koja ga okružuje, povremena nervoza je samo propratna cena a loše stvari ne postoje.



– Ne znam šta da kažem – izgovorio je jedva čujno – pokušaću da pomognem…

– Pomozite – uzvratila je tiho pokazujući na dečaka – popričajte sa njim, to je sve što želi, on je teško bolestan i iskreno…– nije stigla da završi, okrenula se kako bi sakrila suze i brzim hodom krenula ka vratima…



Talasi su odzvanjali. Dok se približavao klupi razmišljao je kako da se obrati dečaku. Teško je. I pesak nanosi određenu težinu zemlji. Zajedno sa našim stopalima deluje još teže. U svemu što postoji, određena težina predviđena je da se izdrži. Sve preko toga izaziva pucanje. I zaista, sve je povezano, samo što mi to ne osećamo. Dečak je to uvideo pa se obratio prvi.



– Vaše ime sam slučajno pročitao nekoliko puta u novinama pa sam poželeo da vas upoznam. Ne poznajem ni jedno drugo ime. Nemam nikoga sa kime bih mogao da pričam…

– Shvatam...ali... – novinar je zastao a potom umorno prošaptao sebi u bradu – ja imam jako malo vremena, možda nekih pola sata da budem sa tobom, posle toga moram da idem – uhvatio se za glavu i nastavio – ne mogu da ti opišem koliko sam tužan zbog tvoje bolesti, nadam se da će sve biti u redu, pokušaću da pomognem…

– Ne brinite – uzvratio je dečak kroz osmeh – ni ja nemam puno vremena. Možda još nekih pola sata večnosti da budem sa vama. I nemojte biti tužni. U bolesnim okolnostima svi smo bolesni. Svako na svoj način.



Talasi tišine odjeknuli su prostorom. Pas je trčkarao okolo, povremeno bi prišao dečaku, tužno ga pogledao a potom odjurio dole ka vodi.



– Imate divnog psa – rekao je dečak pokušavajući da ga dozove umornom rukom.

– Da...ne znam šta bih bez njega – pas je ipak najbolji čovekov prijatelj. Puno ga volim. Nego, kaži mi – nastavio je vadeći mali diktafon – želeo si da pričaš sa mnom, zvučalo je kao jako važno. Ako želiš možemo i da te snimimo, uradićemo pravi intervju.



Na dečakovom licu pojavio se osmeh. Uzeo je diktafon pažljivo, sa obe ruke i ponovo vratio pogled ka okeanu.



– Želeo sam da vam ispričam nešto, znate, ja nisam oduvek bio sam ovde. Imao sam nekoga. Jedna devojčica, zvala se…– zastao je na trenutak uzdahnuvši duboko – zapravo, bila je lepa. Barem meni. Da li je vama neko nekada bio lep iz nekog potpuno nepoznatog razloga?



Zagledan u svoje ruke kako se tresu, novinar se okrenuo na stranu i otvorio bočicu lažnih namera. Prokletstvo. Prvi gutalj je bio gorak baš kao i čitav dan kroz koji je prolazio.



– Jeste – odgovorio je mučno trudeći se da dečak to ne primeti – jeste ali…bilo je to davno, ne znam gde je ona sada…a ta devojčica koju pominješ? Da li je još uvek ovde?

– Nije – odgovorio je dečak vadeći malu sliku iz džepa – otišla je pre nekoliko meseci, ali… ja u svakom trenutku znam gde je ona.

– Stvarno? – upitao novinar zaista primetivši okean – to je lepo, a kako ti uvek znaš gde je ona?

– Malo pre nego što je otišla, smislila je način da se sretnemo kada god poželimo. Još uvek pamtim njeno lice u tom trenutku, rekla je : “Kada zaspiš sanjaj da si delfin. Ja ću učiniti isto. Otići ćemo negde daleko odavde…” - I ja sam je poslušao. Odlazili smo na spavanje uvek u isto vreme. Kada bi neko ušao u sobu da proveri, naša tela bi zaista bila tu. Međutim, mi smo bili daleko, obilazili bi mora i okeane, pratili smo jedno drugo kroz te blistave plave površine. Sunce bi nam pričalo o svetlu, oblaci o kiši, naši pogledi o postojanju. Problemi nisu postojali. Bili smo zdravi. Imali smo sve, i sve je imalo nas.



– To je zaista lepa priča – uzvratio je novinar blago zbunjenim tonom – ta devojčica, voleo bih i nju da upoznam, jednom, ako to bude moguće...

– Nažalost, to više nije moguće – kao što rekoh, otišla je, meni je značila, nikome drigome nije bilo stalo do nje. Deca postaju sve manje važna. Da li ste vi nekada pomislili da mi postojimo?

– Iskreno...– zastao je novinar vidno zbunjen pitanjem – znam da postojite ali…postoje i obaveze, postoji mnogo drugih stvari…

– Postoje – prekinuo ga je dečak gledajući napred ka plavom – postoje da prikriju jednu tužnu istinu. Ljudi su izgubili osećaj za ljude. Često zatvaraju vrata jedni drugima. A ne znaju. Kada nekome zatvarate vrata, vi zatvarate vrata jednom biću, biću kojem možda u tom trenutku sve što treba jeste upravo to malo posvećenog vremena, poneka lepa reč, možda osmeh, par razmenjenih rečenica, radost za danas – ideja za sutra. Nemojte se pravdati sebi. Ne uklapamo se svi svojim trenutnim u svakoga. Barem ne u ovom veštačkom svetu koga smo stvorili. Otuđenost nam je nametnuta. Mi smo je nametnuli. Nemamo svi želje i strpljenja u svakom trenutku. Ponekad, teže je od samog kosmosa. A ipak, jedan trenutak našeg vremena, to malo posvećenosti, nekome može biti dovoljno za sve ono što nedostaje. Makar i za jedan deo. Međutim, vremenom sam razumeo - strpljenje se teško razvija u teškom, u lošem, čak i udobnost potajno nanosi rane. Udahnite trenutak ponekad. Lepo miriše ovaj dan. Ne želim više da vas zamaram, vidim, nemate strpljenja.



Novinar je nemo gledao u daljinu.



– Kada malo bolje razmislim – izgovorio je jedva čujno – mislim da ću odložiti sve obaveze i ostati ovde sa tobom…

– To bi bilo lepo – uzvratio je dečak vraćajući malu sliku u džep – ali kao što rekoh, ni ja nemam puno vremena…i ne mogu da odložim…



Talasi tišine udarili su u obalu. Kažu da razgovor nije još dugo potrajao do trenutka kada je dečaku naglo postalo loše. Put od klupe do nečega što se samo moglo nazvati domom bio je jako dugačak. Nosio je to malo telo u rukama dok su ostala deca gledala, nije ni primetio da je diktafon i dalje čvrsto u njegovoj ruci. Zrnca peska pod nogama postajala su još teža. Zvuci sirena kasne za siromašne. Zvuci plača isti su za sve. Neko vreme je sedeo na klupi plašeći se da uđe unutra. Kada su izašli, pogledali su ka njemu i to je bilo dovoljno. I zemlja je znala. Dečak se više neće vratiti.



Otišli su i odneli ga. Kao da nikada i nije postojao. Novinar je i dalje sedeo na klupi, bio je potpuno izgubljen u trenutku kada je ženska osoba prišla i pružila mu mali diktafon. Kroz suze jedva je uspela da izgovori :



– On...rekao je da poslušate...snimio je poslednje reči za vas...



Tada se dogodilo. Sa trake se još uvek čuo samo šum kada mu se učinilo da je video nešto u daljini mora. Milion bubnjeva počelo je da udara u njemu. Milion bubnjeva stalo je u istom trenutku. Negde u daljini, iz čiste potpune daljine, dva delfina iskočila su visoko i na trenutak, sunce ih je objasjalo, u trptaj oka stala je čitava slika koja je ličila na san.



Sa trake se začuo glas dečaka :



"Možda je to što vidite ono što mislite da jeste. A možda, samo dva delfina, baš u tom trenutku putuju nekuda zajedno. Neka vas ne zavara um, kao što je to uradio sa vašim psom. Pas nije čovekov najbolji prijatelj. To što smo jedni drugima neprijatelji pa nam jedno iskreno biće pokaže šta je ljubav - to je nešto drugo. Vreme je. Moram da krenem. Realnost koju sebi priređujemo isuviše je plitka za sve naše mogućnosti. Srešćemo se ponovo. Negde u dubini.”



Traka na diktafonu je stala.



Kažu da je novinar dugo ostao gledajući ka horizontu. Te večeri, i sunce je dugo zalazilo.

Činilo se, jako dugo.







Nakon ovog događaja, novinar je napustio svoju profesiju. Posvetio je život životu. Retko su ga viđali. Međutim, od svih stvari koje su mu se dogodile, jednu nikada nije zaboravio.

Gde god da je pošao, sa sobom je nosio priču o dečaku i devojčici iz dubine okeana.

Priču je nazvao “Negde daleko plivali su delfini.”





Mom drugu Borisu,

koji je na kratko posetio ovu realnost,

za naše prve korake na Kalemegdanu.



Andrija Jonić
Nazad na vrh Ići dole
http://farytalenakit.mojsajt.rs/
Auror@
SOLDIER of LOVE
avatar

Godina : 58
Location : Neoplanta
Humor : aha
Datum upisa : 12.04.2014

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pet Maj 09, 2014 11:25 pm

Davno je živeo kralj, imao je 4 žene. (to nije bajka)
 

Četvrtu ženu je najviše voleo i obasipao dragocenostima, častio najboljim poslasticama. Davao joj samo sve najbolje.

Voleo je i treću ženu, vodio je okolo po susednim kraljevstvima i pokazivao joj ih. Uvek ga je bilo strah da će ga ostaviti i otići s drugim.

Takođe je voleo i drugu ženu. Uvek mu je bila osoba od posebnog poverenja, uvek pozorna, strpljiva i ugodna. Kad god je imao kakav problem, s njom se savetovao, a ona mu je uvek pomagala da prebrodi teške trenutke.

Prva žena je bila odana družbenica i najviše je  doprinela blagostanju njegovog kraljevstva. Uprkos tome, prvu ženu nije voleo, iako je ona njega duboko volela, na nju se nije ni obazirao.

Kad se razboleo i predosetio da se bliži kraj  (tako obično započne),
razmišljao je o svojem raskošnom životu i osupnut ustanovio:
"Imam 4 žene, ipak, kada  umrem, ostaću potpuno sam. Kako da u smrti ne ostanem sam?"


Četvrtu ženu upita: "Najviše sam te voleo, poklanjao ti najbolju odeću, pokazivao posebnu pažnju. Sada, kad umirem, hoćeš li poći sa mnom i praviti mi društvo?" 
"Ni govora!" odgovorila je četvrta žena i otišla bez reči. Njen odgovor zasekao je poput oštog noža njegovo srce.

Žalosni kralj upita treću ženu: "Celog života sam te voleo. "Sada kad umirem, hoćeš li mi i u smrti praviti društvo?"
"Ne", je odgovorila treća žena. "Život je prelep. Kad umreš, ponovno ću se udati i živeti punim plućima."

Gotovo očajan, upitao je drugu ženu: "Uvek sam se tebi obraćao za pomoć i savete, a ti si mi uvek pomagala. "Kada umrem, hoćeš li i ti u smrt sa mnom da mi praviš društvo?"
"Žao mi je, ovaj put ne mogu ti pomoći<, odgovori druga žena. >Jedino što mogu za tebe da učinimje da te pokopam."
I njen odgovor je kralja pogodio kao strela.

Zatim je čuo glas: "Ja ću poći s tobom i slediti te gde god pođeš."
Kralj se okrene i pogleda prema glasu. Pred njim je stajala prva žena. Bila je mršava, pothranjena i zapuštena.
"Kada sam imao priliku, trebao sam se više brinuti o tebi," reče kralj iskreno samokritično.

*Sada sledi objašnjenje.
U stvari, svi imamo u životu 4 žene.

Naša 4. žena je naše telo. Nevažno koliko napora uložimo u negu i brinemo o telu, ono će nas na kraju ostaviti i izdati u smrti.

Naša 3. žena je imetak i sve materijalne stvari, položaj i bogatstvo. Kada umremo, naslede ga drugi.

Naša 2. žena su porodica i prijatelji. Nevažno koliko su nas voleli, pomagali u životu , bili nama i mi njima oslonac, s nama ostaju do groba.

A naša 1. žena je naša duša. Višekratno zapostavljana u težnji stvaranja bogatstva, položaja, materijalnih vrednosti, moći i užitaka. Uprkos tome duša je jedina koja će nas pratiti gde god budemo morali poći.
Nazad na vrh Ići dole
Auror@
SOLDIER of LOVE
avatar

Godina : 58
Location : Neoplanta
Humor : aha
Datum upisa : 12.04.2014

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Maj 27, 2014 8:59 pm

u neka ranija vremena jednog dana šalje gazda svog slugu sa konjima i plugom na na kolima da ide da ore njivu a sluga mu kaže da je danas svetac- blag dan i da nije dobro orati na blag dan zbog prokletstva a gazda mu kaže, idi ti ori i pazi da gavran ne sleti na oranje a ako baš ne uspeš da ga oteraš izbroj i zapamti na koju brazdu je sleteo! Ode sluga završi oranje i dođe kući, pita ga gazda jel' uzorao i da li je gavran sleteo na oranje? Kaže sluga istinu -branio sam se ali nisam uspeo, gavran je sleteo na devetu brazdu ! Dobro je i nije me briga za prokletstvo na deveto koleno, kaže gazda..........?!?!?!?!
Eto to smo mi....mnoge od nas nije briga ni za mnogo bliža kolena...
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pon Jun 09, 2014 10:16 pm

POUČNA PRIČA: Čovek zakopao magarca koji je upao u bunar, ali se dogodilo nešto neverovatno...
Seljak je zaključio da je životinja stara, i da bi on ionako trebalo da zatrpa bunar, nije mislio da je magarac vredan spasavanja
Jednog dana seljaku je magarac upao u bunar. Životinja je satima žalosno zavijala i seljak je pokušavao da smisli šta da učini.

Na kraju je zaključio da je životinja stara, i da bi on ionako trebalo da zatrpa bunar; nije mislio da je magarac vredan spasavanja. Pozvao je sve svoje komšije u pomoć. Svaki od njih je uzeo lopatu i počeo da baca zemlju u bunar.

Magarac je shvatio što se događa i prestrašeno je zavijao. Međutim, ubrzo je utihnuo. Nakon nekog vremena seljak je pogledao u bunar i prizor ga je iznenadio.

Sa svakom lopatom zemlje koja je pala na njegova leđa magarac je činio nešto neverojatno: otresao je zemlju sa sebe i zakoračio na nju. Kako su komšije nastavile da bacaju zemlju na životinju, ona je svaki puta otresla sa sebe i na nju zakoračila.

Svi su se začudili kada je magarac zakoračio preko ivice bunara i otkasao dalje.

Slično tome, materijalni svet uvek će na vas bacati sve vrste smeća, jer je pun nevolja. Trik da se oslobodite nevolje jeste da je otresete sa sebe i napravite korak napred.

Svaki od naših problema je odskočna daska. Možemo da izađemo iz najdubljih bunara tako što nikada nećemo stati i odustati! Otresite nevolju sa sebe i napravite korak napred!

Oslobodite srce od mržnje. Oslobodite um od briga. Živite jednostavno. Očekujte manje.



[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Auror@
SOLDIER of LOVE
avatar

Godina : 58
Location : Neoplanta
Humor : aha
Datum upisa : 12.04.2014

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Jun 17, 2014 10:42 pm

DA LI POSTOJI ZLO?
Jednog dana profesor na fakultetu je odlučio
da sa studentima započne raspravu.
Pitao je: “Da li je Bog stvorio sve što postoji?”
Studenti su u glas rekli da jeste.
“Baš sve?”, pitao je profesor.
“Da, sve.”, bio je odgovor studenata.
“U tom slučaju, stvorio je i zlo, zar ne?
Jer, zlo postoji.”, rekao je profesor.
Studenti su zaćutali, nisu imali odgovor na to pitanje.
Profesor je bio oduševljen jer je pokazao
da je vera samo mit.
Odjednom, jedan student je podigao ruku i pitao:
“Mogu li ja nešto Vas da pitam, profesore?”
“Naravno”, odgovorio je profesor.

“Da li postoji hladnoća?”
“Naravno, kolega. Zar nikad niste osetili hladnoću?”
“Zapravo, profesore, hladnoća ne postoji! Prema onome što smo učili iz
fizike, hladnoća je odsustvo toplote. Može se samo posmatrati da li
objekat ima i da li predaje energiju i svoju toplotu na druge objekte.
Bez toplote, predmeti su inertni, ne reaguju. Znači hladnoća ne postoji.
Mi smo stvorili termin HLADNO da bismo objasnili odsustvo toplote.”
“A tama?”, nastavio je student.
“Ona isto postoji.”, rekao je profesor.
“Opet grešite, gospodine. Tama je potpuno odsustvo svetlosti.
Možemo proučavati svetlost i osvjetljenje, ali ne i tamu. Nikolsova
prizma pokazuje mnoštvo različitih boja na koje se svetlost razlaže u
zavisnosti od talasne dužine.TAMA je termin koji smo mi stvorili da
objasnimo potpuno odsustvo svetlosti.”
I konačno, student je pitao:”A zlo, profesore, da li postoji zlo?”
Profesor je ćutao.
Student je nastavio:”Bog nije stvorio zlo!
Zlo je odsustvo Boga u čovekovom srcu,
ono je odsustvo ljubavi, čovečnosti i vere.
Ljubav i vera su kao toplota i svetlost. Oni postoje.
Njihovo odsustvo dovodi do zla.”
Sada je profesor zaćutao.


Student se zvao Albert Ajnštajn.
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Jun 21, 2014 9:27 pm

PRIČA KOJA JE ZAPALILA INTERNET: Sa 40 godina orao bira put u smrt ili u novo, ali bolno rađanje!
JEDNA TUŽNA PRIČA..

Kada napuni četrdesetu njegove duge i elastične kandže ne mogu više da love plen koji mu služi za hranu. Njegov dug i oštar kljun postaje savijen
Mit o orlu koji kruži Internetom star je skoro isto onoliko koliko i postoji ova moćna ptica. Prenosio se uvek s kolena na koleno kako bi simbolično objasnilo sazrevanje čoveka. U to vreme čovek je živeo u mnogo većem saglasju sa prirodom a odrastanje, život i smrt mogao je tada da objasni samo mitovima i legendama.

Prema ovom mitu orao, ta moćna ptica živi gotovo koliko i čovek ali samo ako prođe put bolnog umiranja i ponovnog rađanja. Nije mnogo drugačije ni sa čovekom. Negde u četrdesetima, ako ne i pre, i orao i čovek odlučuju kojim će putem kenuti, ka preranoj smrti ili dugom životu kakav im je Bog namenio.

Orao ima najduži životni vek među pticama. Može da doživi i 70 godina. Međutim, kako bi doživio tu starost, orao mora da donese tešku odluku.
Kada napuni četrdesetu njegove duge i elastične kandže ne mogu više da love plen koji mu služi za hranu. Njegov dug i oštar kljun postaje savijen. Njegova stara i teška krila, zbog zbijenih pera, zapinju za grudi, što mu onemogućava let.

Tada orlu preostaju samo dvije opcije - ili da umre ili da prođe kroz bolan proces promena koji traje 150 dana. Taj proces od orla zahteva da odleti na vrh planine i sedne u gnezdo. Tu orao kljuca svojim kljunom o kamen sve dok kljun ne otpadne. Nakon što kljun otpadne, orao čeka da novi kljun naraste nakon čega novim kljunom iskljuca stare kandže. Kad narastu nove kandže, orao počinje da kljuca svoja otežala stara pera.

I tako nakon pet meseci, orao poleće u let ponovnog rađanja i živi još 30 godina.

Mit o orlu govori o promenama koje se dešavaju kod skoro svakog od nas u određenoj životnoj dobi.

Mnogo puta, kako bismo preživeli moramo da započnemo proces promena. Trebalo bi da se rešimo nekih sećanja, štetnih navika, loše okoline... Jedino oslobođeni od bremena prošlosti i osnaženi verom u bolje možemo iskoristiti sadašnjost.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Ladyintheblack
Maskota Foruma
avatar

Godina : 25
Location : Gdje ljubav putuje....
Humor : Uvek raspolozena :)
Datum upisa : 05.05.2014

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pet Avg 29, 2014 9:42 pm

Loše navike

Bio jednom jedan bogataš koji je zamolio nekog mudraca da pokuša sprečiti njegovog sina od upadanja u loše navike. Stari mudrac na prvom sastanku povede momka na šetnju kroz baštu, te iznenada zastade i zamoli mladića da iščupa jednu malu biljku pored puta.

Mladić uze biljčicu sa svoja dva prsta i izvuče je iz zemlje bez problema zajedno sa korenom. Nakon nje mudrac mu reče da iščupa nešto veću biljku koju mladić opet bez problema izvuče iz zemlje.

“Iščupaj sada onaj grm tamo” – reče starac. Mladić se već zajapurio od napora, ali nakon nekog vremena je uspeo da iščupa i taj grm. Na kraju mu mudrac reče da iščupa obližnje drvo. Mladić je pokušavao i pokušavao, ali na kraju sav u znoju reče: “To je nemoguće!”

“Tako je i sa lošim navikama,” reče starac. “Kada si mlad, lako ih je ukloniti, ali kada ostariš i kada loše navike puste korene, gotovo ništa ih ne može ukloniti u potpunosti.”

“Ne čekaj da loše navike puste korene u tvojoj duši, napusti ih dok još uvek imaš kontrolu nad njima ili će one preuzeti kontrolu nad tobom”
Nazad na vrh Ići dole
Auror@
SOLDIER of LOVE
avatar

Godina : 58
Location : Neoplanta
Humor : aha
Datum upisa : 12.04.2014

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pon Sep 29, 2014 12:35 pm

DA LI POSTOJI BOG?


Priča je iz onog vremena, dok su se muškarci okupljali, ne samo po kafanama, nego i kod "brice" - berberina i frizera, razmenjivali mišljenja i diskutovali o životu i politici i čitali novine čekajući da dodju na red. Jednoga dana, kod berberina, ulazi jedan ljutit čovek i sa vrata govori: " Nema Boga! Garantujem svojim životom, da Bog ne postoji, kad ovoliko nepravde i nesreće ima oko nas. Nema Boga, kad mi se toliko problema natovari! "
Berberin je zaćutao i posmatrao ljutitog čoveka, a onda mu je rekao: "Podji samnom do ulaza u radnju, samo da ti nešto pokažem."
Stali su na vrata berbernice i pogledali niz ulicu. Nedaleko odatle, na trotoaru, sedeo je prosjak, zapušten, prljav, u iscepanoj odeći, zarastao u zamršenu bradu i kosu, ulepljenu od prljavštine,. 
Berberin je pokazao na prosjaka i rekao čoveku:
" Ko pogleda ovog prosjaka, sigurno pomisli da u ovom gradu ne postoji berberin..." 
Nazad na vrh Ići dole
Ladyintheblack
Maskota Foruma
avatar

Godina : 25
Location : Gdje ljubav putuje....
Humor : Uvek raspolozena :)
Datum upisa : 05.05.2014

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Ned Nov 02, 2014 3:19 pm

JE LI SE ISPLATILO?

Prašnjavi i iscrpljeni vojnik stupio je pred narednika: “Gospodine, moj prijatelj se nije vratio s bojišnice. Molim dopuštenje da idem po njega.”

“Nema šanse. Dopuštenje se odbija!“ reče narednik odlučno, “ne želim i ne smijem izložiti tvoj život za čovjeka koji je najvjerovatnije mrtav. Područje je već puno neprijateljske vojske i nemoguće se tamo probiti. A da ti kojim slučajem i uspije, ubit će te. Također, iscrpljen si, jedva stojiš na nogama, gledaj, niz desnu ruku ti curi krv. Idi odmah na previjanje; i ni riječi više. To je zapovijed.”

Vojnik je bio uznemiren. No znao je da će dobiti takav odgovor. Svejedno, nije se dugo premišljao. Odmah je kriomice zašao iza postavljenih šatora i zaputio se, stablima zaklonjen od pogleda straže, u potragu za prijateljem.

Tri ure kasnije pojavio se na horizontu posrćući. Vraćao se frontalno prema borbenoj liniji, (pred kojom još nisu bile postavljene protupješačke mine), praćen uzvicima sa stražarskih mjesta. Teturao je, sav krvav, s tijelom svojeg mrtvog prijatelja na leđima. Bio je smrtno ranjen, odmah se vidjelo.

Narednik je odmah dotrčao. Gurao se odmičući liječnike koji su vojniku pokušavali zaustaviti krvarenje. No bilo je očito da je vojnik na izdisaju; pogled mu je bio staklen i gledao je negdje u daljinu, kao da ne vidi nikoga oko sebe, a na licu mu je titrao blagi smješak.

Narednik je bio uznemiren, u kutu očiju caklile su mu se suze. Sagnuo se k vojnikovu licu i tresao ga je za rame vičući glasom napuklim od potisnutog plača: “Rekao sam ti da je mrtav. Rekao sam ti… Zašto, zašto si tvrdoglav… Sada sam vas obojicu izgubio. Reci“, tresao ga je i dalje za rame, “je li se isplatilo ići tamo po truplo, obično truplo, razumiješ?! Donio si mrtvo tijelo i sada i ti umireš…? Zar je vrijedilo te žrtve…?”

Vojnik je umirao. No skrene pogled na narednika i zadnjim snagama tiho reče:

“Oh, da, gospodine… Vrijedilo je… vrijedilo… Kad sam došao… po njega, bio je živ… gledao me… i… rekao je:
‘Jack… Jack, znao sam … da ćeš doći…’”
Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Jan 06, 2015 12:05 am

Što se nalazi u tebi?

Priznati stručnjak iz područja ljudskih potencijala držao je predavanje.
Nakon uvodnog dijela, on uze naranču u ruke i upita: »Ako stisnem iz sve snage ovu naranču, što će izaći iz nje?»Jedna djevojka iz prvog reda dobaci: »Glupog li pitanja! Ako stisnete naranču iz naranče će izaći sok od naranče.»Predavač reče: »Točno. Iz naranče će izaći narančin sok jer je samo to unutra.”

Tako je i s ljudima: Kad nas stisnu problemi, brige, strahovi, kad nas se ogovara, kad nas netko uvrijedi, kad nam nanese bol... iz nas izađu bijes, mržnja, prezir, strah, ljutnja, zloba...Rekli bismo da je to izašlo iz nas zato što nam je netko rekao ovo ili učinio ono, ali istina je da iz nas može izaći samo ono što imamo u sebi.

Upamtite, ako vas nešta optereti, iz vas će uvijek izaći samo ono što je već u vama. Iz naranče nikada neće izaći sok od jabuke. Isto tako iz vas nikada neće izaći ono što već nije u vama.










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pet Feb 06, 2015 1:54 am

KRATKA PRIČA :

KAKO DO ISTINE
Ašiš je besno hodao tamo-amo po sobi . Kao i uvek kada upadne u nepriliku tražio je odgovore duboko u sebi ali bez svoga učitelja nije mogao da ode dalje od svojih pitanja .
Na brzinu je obuo papuče i otrčao do kuće svoga starog Jajakrišne .
Jajakrišna je sedeo u dvorištu u pozi lotosa sakupljajući i hraneći se sunčevim zracima .
Ašiš je stojao nedaleko , strpljivo čekajući ( tako ga je učitelj naučio ) da stari Jajakrišna završi sa svojom meditacijom .
Nekoliko sati kasnije , kada je sunce počelo polako da zalazi - a to je bio znak da počinju njegove serije ( jer učitelj nikad nije nosio sat pošto vreme za njega nije značilo ništa osim kada treba da počne Mala nevesta ) . Učitelj se podiže uz blago krckanje kostiju i iza sebe primeti mladog učenika .
- Dobro mi došao učeniče - reče - koje te muke muče ?
- O veliki učitelju ... samo jedna : Kako mogu da saznam šta moja žena misli o meni ?
- Pa to je barem prosto - idi pa je pitaj . - reče učitelj i mahnu mu rukom . - A sada idi , zakasniću ... serija samo što nije .
Ašiš posluša svoga učitelja i ode ...
Posle nekoliko dana mladi učenik se vrati :
- Učitelju ... došao sam .
- Jesi li je pitao ? - upita ga Jajakrišna izmedju zalogaja ( kada niko nije gledao , Jajakrišna je obilato jeo jer je znao da bi od sunčevih zraka , da se samo njima hranio , umro još pre mnogo godina ) .
- Jesam ... ništa mi nije rekla . Vaš savet da odem i da je samo pitam nije urodio plodom .
- Naravno da nije ! - malo podiže glas učitelj i nastavi - nije ni trebao da urodi plodom . A sada idi i posvadjaj se sa njom .
Prošlo je nekoliko dana i mladi učenik se pojavi na vratima ... širokog osmeha i ozarenog lica
- Jesi li sada saznao šta misli o tebi ?
- Jesam veliki učitelju ... sada znam sve !!!
Nasmeši se učitelju još jednom a onda se okrenu i srećan otrča kući .










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Auror@
SOLDIER of LOVE
avatar

Godina : 58
Location : Neoplanta
Humor : aha
Datum upisa : 12.04.2014

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Mar 05, 2015 10:42 pm

KAŠIKA SOLI

[You must be registered and logged in to see this image.]
Jedan čovek je bio užasno opterećen svojim problemima. Jadao se i kukao, ali mu to ništa nije pomagalo, a sve ga je nerviralo i narastalo u njemu do toga, da više nije mogao mirno ni spavati ni jesti. Sve mu je u životu postalo problem, svaka promena, svaki gubitak, svaka nevolja, bacale su ga u očaj.
Odlučio je da upita mudraca, šta da učini, kako da se smiri i savlada taj očaj koji ga nije napuštao. Pitao je mudraca, kako on uspeva uvek da bude miran i staložen, ma šta mu se u životu dešavalo.
Mudrac mu je rekao, da napuni čašu vodom, a zatim da u nju sipa punu kašiku soli. Kada je čovek doneo vodu i sipao so, mudrac mu je rekao da proba uzeti gutljaj te slane vode. Ne videći razlog tome, čovek se najpre opirao, ali je ipak uzeo gutljaj, da bi ga odmah ispljunuo sa gadjenjem... "Ovo je užasno, ne bih mogao to progutati!" - uzviknuo je čovek.
Mudrac je zatim poveo čoveka na obalu jezera i rekao mu da prospe kašiku soli u jezero. Čovek je poslušao, a zatim mu je mudrac rekao da zahvati vodu iz jezera i popije gutljaj. Kada je čovek to učinio, mudrac ga je pitao da li je i sada voda slana. "Ne, ne osećam ukus soli" odgovorio je čovek.
Mudrac je zatim rekao - " Vidiš, dragi čoveče, isto je i sa našom dušom, našim umom i brigama...

Ako su nam interesovanja uska, ako nam duša i um postanu kao čaša, da samo očajavamo, onda je teško podnositi svaki dan, koji je kao bljutavi ukus slane vode i sve što nam se dešava, lomiće nas i bacati u očaj, ali ako dozvolimo da nam duša bude kao jezero, da nam um uvek radoznalo traga za lepotama, ništa nam ne može učiniti ono gorčine ili soli, koje nam život donosi.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   

Nazad na vrh Ići dole
 
Kratke i poučne priče
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 10 od 12Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 9, 10, 11, 12  Sledeći
 Similar topics
-
» ISTINITE PRIČE
» Izlog mojih krpica u koje cu sigurno uci
» Nokti - nega i ukrašavanje
» DIJAMANTSKE PRIČE
» Gde ste se porodile, priče sa porođaja,gde cete se poroditi?

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: