DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Kratke i poučne priče

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 8, 9, 10, 11, 12  Sledeći
AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Poučne priče - Melem za dušu   Čet Jan 31, 2008 6:14 pm

First topic message reminder :

Sanjam noćas, vedro i čisto nebo, sunce sija iz sve snage, sanjam kako igram fudbala ispod Gradine.
Sanjam kako moja ljubav stoji pored terena, navija za mene, i kad postignem gol ljubi me po kosi.
Sanjam idem u školu, čitam pismeni ispred razreda i Profesor Jokić sav zadovoljan češka bradu. I svi moji školski drugari, i živi i pokojni su tu i bodre me.
Sanjam stojim na livadi i kosim travu zajedno s pokojnim djedom,a baba nam nosi vode sa bunara. Sanjam da igramo košarke pored osnovne škole i svi smo zajedno, i Srbi i Hrvati, i radujemo se svakom postignutom košu.
Sanjam Borovaču i kako ja i buraz Vlade sjedimo pored jezera i on me ubjeđuje da se nije tu utopio, da me je neko slagao. I ja ga grlim čvrsto i pitam ga gdje je bio cijelo ovo vrijeme…
Sanjam moga starog kako stoji ispred Zvijezde, nakrivio zera kapu, i pita me hoću li sa njim u Drvar na neku proslavu, pa ćemo poslije u Knin da kupimo rakije i vina da ima za slavu.
Sanjam razvilo se kolo našim ulicama, igramo svi zajedno, i ja, i stari, i stara , i seje moje, i drugovi, i drugarice, i Srbi i Hrvati, i svi ljudi koje sam volio i koji su me voljeli…

Sanjam... da nije ni bilo rata...

Srbo Peuljanac (preuzeto sa sajta Carstvo Lokvanja)










[You must be registered and logged in to see this image.]


Poslednji izmenio Danubius dana Pet Okt 29, 2010 12:15 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/

AutorPoruka
gasper

avatar

Godina : 44
Datum upisa : 01.07.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Jul 05, 2012 6:24 pm

ko ume da se voli samo kada je zajedno taj ne pravi pitanje sa kim je.......
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pon Jul 09, 2012 7:14 pm

BUDI SREĆAN! (Kratka Priča o Zlu u Ljudima)


Na uglu jedne ulice stajao je prosjak i prosio za hljeb.
Ulicom je naišao konjanik, dojahao do njega i udario ga bičem po licu.

Gledajući jahača dok se je udaljavao, prosjak se ispravi i povika:
“BUDI SREĆAN!”

Neki seljak stajao je tu u blizini i vidio sve što se dogodilo.
Ipak…prosjakove zadnje riječi su ga u potpunosti zbunile.
Nije izdržao, a da ne upita prosjaka:
“Zar si zaista toliko ponizan i skroman?!”

“Ne”, odgovori je prosjak. “Ali, da je jahač bio srećan čovjek, nikada ne bi došao da me udari bičem po licu!”
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Avg 02, 2012 10:03 pm

pricha mog druga Nibelungena preuzeta sa drugog sajta :zubi3:

Ovan Vlado,vinova loza i kamen spoticanja


Vlada je bio obicno janje samo svojoj majci neobican..odbacila ga je od sise na rodjenju pa sam ga morao na flasicu hraniti..
Kad je malo ojacao bio je naocit reklo bi se momak i po sam da nije ovan..
Voleo je da brsti vinovu lozu..nekad sam nekad mu ja pokidam kod komsinice Petre al da me ista vidi..
Tu se ona i ja malo svadjamo a njoj se ukrute bradavice od srdzbe..
a leto..mokra majica
Ta seoska idila trajala je do Svetoga Luke..

Jebeno je stoci nadevati imena jer kad jedes istu neka te tuga..moras si priznas da je ukusan ovaj Vlado..a vamo ti tuga neka..razmisljam dal sam vuk il sam covek..jedes i places

Komsinica Petra i dalje ima grudi kao rahatlokume
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Avg 02, 2012 10:05 pm

josh jedna od Nibela zateleban


zemljo otvori se i progutaj sve urbane sto sedu na ladnom betonu..

nadjubri se istim..da ne trosimo kravlja govna

pa ondak nam lepo rodi paradaiz organskim uzgojem
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Avg 02, 2012 10:06 pm

i josh jedna njegova...


Jutro,macak i cokanjic


Umih se na potoku i oprah pod pazuh..htedoh se i plaknuti dole al me spreci hladnoca koju recica nosi..smanjuje ego..rapidno

Neka mi ga danas nedirnutog..imam posla oko sena ne kanim se ici da pretim komsinici Marici sa sex..

Razmisljam se..na sta je sve covek primoran da bi dosao do ta tri minuta..ajd cetiri nekad

Macak ide kud i ja ocekuje da mu bacim nesto da izede..bacih mu neka bubala od pileta..vuce se to danima niko nece da jede..

Pojede on to..umi se onako maceci..protegnu..pa zadize nogu i poce lizat svoja jaja..

I ja svatih..on je neovistan bas zbog toga..zato macak ima februar..i to je samo nagon prirode..ovim danima ako mu se hoce hoce..ako nece..on samo ope zadigne nogu..nema ucene za njega..niti pranja niti udvaranja

Zeno daj cokanjcic krv ti ebem
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Avg 02, 2012 10:09 pm

i dalje on..

Juce kroz nase selo prodje Dama..i to ne bilo kakva..nego ona iz crno belih filmova..sa sve cudnim nekim kerom..kao onaj iz citanke..Fifi gledaj tamo..

Ogroman sesir..naocare boje cveca nekog..cudno lepa nekako..sitna..mala..dodje ti je zao a opet..uf..suknja ispod koje je virilo mnogo belih suknjica..joj lepoto moja sve ce ti se skuvati pod njom..da ga ebem ja nikad nista slicno video nisam..uzivo

Mi pred prodavnicom u cudu.. prisebno gurnuh svoga macora zvanog Zmaj i poterah ga kuci..znam da je budala zaskocice ono pseto..skoro je zaskocio Draganovog kera zvanog Pas..koji..tako se ispostavilo..nije bio pas musko..nego kuja..i to ona promiskuitetna

Prodje ona pored nas..nazva nam dobro jutro..i ucinim se da malo i klecnu....a ljudi moji kako je mirisala na nesto lepo

Namah smo prestali brstiti dnevno politicke dogadjaje..jebo Tomu jebo i Borisa..cutimo i zgledamo se..pojede nas radoznalost..tko je to..sto je to ?

Ludi Slavko zvani Pronicljivi prvi se doseti..joj..veli..to mora da je ona sto dosla iz one ladne zemlje ..Island Svedska il Norveska..dosla garant da obidje svojtu

Izadje iz prodavnice..men s cini opet klecnu..i upita nas.."Ima li koji kavaljer da mi pomogne odneti ove kese kucji ?"

Ajd sad budi pametan sta nam rece..nosi sama imas ruke valjda..a i u kesama zagledamo mi..sve nesto malo..nista tesko..i tegla necega sto se kod gazda Sicje vuklo mesecima u prodavnici..hteli smo jednom da uzemo zajebanicje radi..al nismo znali jel slatko il slano pa smo odustali..olive pise..

Kako u selu vazim odvaznog..moje medje niko ni zapisati ne sme..moradoh se javiti s dva prsta da cu ja to poneti..iskapih pivo pa poskocih..o ljudi moji kako je mirisala na nesto lepo...

Nema to ni 300 metara gde su njeni s kucjom..ocas mi dosli..stadoh na vrata..ne izuva mi se..znam kako opanak nekad zatukne..a ljudi moji kako ona lepo mirise..

"Udji"..rece.."nemoj se izuvati..hoces da pijemo caj? "
pogledah se u ogledalo na hodniku..rumen sam..fino zadrigao kao mladi bik..taman kako zene vole..kakav caj jebote caj..jel ti na bolesnog licim..to mislim a cujem sebe kako izgovaram.."moze caj ..hvala "

......
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sre Avg 08, 2012 11:11 am

Izlazak bez para


Uvek osmeh na lice i neka priča počne

Tri mačke sedele su u kafiću i pile koktel. Poslednji dinar dale su na ta pića, a noć je bila mlada i izlazilo im se.

Ono malo para koje su im roditelji poslali još na početku meseca potrošile su na nove letnje haljine, koje su im savršeno stajale, jer su se poslednjih meseci izgladnjivale. Uvek im je bilo draže novac potrošiti na kafe, koktele ili cipele nego na hranu. Pritom, linija je iz dana u dan bivala sve bolja.

Nisu imale auto, taksi je bio skup, u prevozu bi ih zagledali kada bi ušle tako sređene, i jedini način da se prevezu od kafića do splavova bio je taj da pozovu neke od svojih drugara i privale im se.

Sve su zgrabile telefone i narednih minuta kuckale poruke. Za pola sata, ispred kafića stajao je novi džip. Ćelavi je svirnuo dva puta i mačke su posedale na belu kožu.

Došle su na splav i, naravno, sa ćelavim prijateljem sele u centralni separe. U rukama su držale Moet i lagano ga ispijale, tako da im čaša za šampanjac što duže ostane u ruci.

Sa ćelavim prijateljem koga su upoznale na splavu pored, tri godine ranije, bili su matori i debeli drugari. Negde pred svitanje, ohrabreni flašama alkohola koje su popili, počeli su da napadaju mlade devojke. Bilo je vreme za polazak kući.

Kulturno se zahvalivši uz obećanje da će se videti opet, izmigoljile su se iz mokrih ruku napaljenih matoraca.

Napolju je počelo da sviće. Duvao je vetar i sušio im oznojena leđa. Na tren su uživale u prizoru, a onda su se setile – kako da dođu kući?

Dok su razmišljale kako će platiti taksi i koja koliko novca ima, prišao je nepoznati momak.

Alkoholisan, ali naizgled fin, udvarao se jednoj od njih. Govorio joj je kako je lepa, kako lepšu devojku odavno nije video, kako bi joj ostrvo kupio i sve na ovom svetu dao samo kada bi se ona upoznala sa njim.

Posle veselog ćaskanja na parkingu i razmene brojeva telefona, ponudio je da nju i drugarice vrati kući.

Jedva dočekavši da konačno sednu i malo odmore noge od visokih štikli, ušle su u kola sa novim prijateljem i njegovim drugom.

Dok se prijatelj smešio i delio komplimente, njegov drug je počeo da urla i udara po kolima, po svojoj glavi i po prozoru. Pokušavši da izađe iz kola u pokretu vrištao je ime neke devojke, nazivao je pogrdnim imenima i pitao gde je i što se ne javlja.

Novi prijatelj prvo je pokušavao da smiri druga, a onda je i on počeo da viče na njega. U sledećem trenutku, na sred mosta, zaustavio je kola i govorio podivljalom drugu kako će on sa devojkama taksijem kući, a njega ostavlja samog da se snalazi. Nakon što se drug malo smirio, kola su krenula dalje, u nepoznatom pravcu.

Srce je lupalo u grudima devojaka, a lica su im pobelela dok je auto jurcao po beogradskim ulicama, prolazeći na crveno svetlo na semaforu. Svađa dva druga nastavila se sve dok ovaj nesrećan u ljubavi nije izašao iz kola.

Igrom sreće, uz hiljadu izvinjenja, devojke su konačno stigle kući, žive i zdrave. Prijatelj je obećao da će ih zvati za nekoliko dana.

Ukoliko i vi volite da se kockate svojim životom na ovaj način, samo napred! Moguće je da ćete se prvi put izvući bez posledica i brinuti samo o tome šta da kažete nepoznatom liku kome ste dale broj kad vas sutra pozove. Ipak, razmislite da li ćete imati sreće i drugi, treći put. Bog čuva ludake i pijanice, istina, ali najpre se morate čuvati same.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sre Avg 08, 2012 11:12 am

Kako sam odlučio da postanem gej


I nova priča je tu

Zovem se Pero Rašić, imam šesnaest godina i idem u ekonomsku školu. Ne pijem, ne pušim i svako jutro radim trbušnjake. Volim da slušam hip-hop, ali na žurkama uvek svi slušaju narodnjake, pa sam i ja naučio sve novokomponovane hitove da se ne bih blamirao.

Večeras idem na rođendan kod drugarice iz odeljenja. Ona je najlepše biće koje postoji na ovom svetu – garantujem! Ima dugu crnu kosu, savršene, zelene oči i mala roze usta ispod prćastog nosa. A tek kako miriše!

Stojim u ćošku već sat vremena. Muziku pušta neki DJ, stariji lik, napucan, na koga su se sve ribe popalile. Za to se nisam pripremio, uz to tek ne znam kako da igram.

Drugari su me ispalili. Borko vežba matiš za kontrolni koji imamo tek u ponedeljak, a Dejan je dobio proliv od nervoze. Ja sam, ipak, odlučio da idem zbog Anđeline, a i već sam spremio i dao poslednje pare za poklon. Prelepo izgleda večeras. Još me nije primetila.

Došao je neki lik koji mi je dao da probam nekakav koktel. Inače ne pijem, ali ovo je prvi čovek koji mi se obratio te večeri. Realno, smorio sam se, a i Anđelina nije skidala pogled sa Luke koji nije skidao ruke s nje.

Sve je počelo da mi se muti. Odjednom, počeo sam da igram ako se igrom mogu nazvati moji neartikulisani pokreti. Svi su se smejali, a dok sam ja provalio da se smeju meni – već je bilo kasno.

“Pero!”, primetila me je. “Pa došao si, nisam te videla, izvini, velika je gužva, pa dok se pozdravim sa svima – znaš kako je.” Nisam znao kako je. Za svoj rođendan pozovem Borka i Dejana na tortu, a potom igramo igrice. Ipak, klimao sam glavom kao da razumem sve te muke oko organizacije rođendana.

Napumpala je usne! Nisu više bile male i roze i nisu mi se svidele. Njoj se nije svideo moj poklon. Nasmejala se kiselo i rekla mi je da je sladak, a onda mi je pokazala nekakav nakit od kristala – zaboravio sam od kojih. To joj je Luka kupio.

Vratila se i sela za Lukin separe. Ubrzo su počeli da se ljube. Onda su negde otišli. On se vratio nasmejan i hvalio se drugovima.

Ona se vratila sa razmazanom šminkom, brisala je usta rukom i legla je u separe. Zaspala je. Haljina joj se podigla i videle su joj se gaće. Luka je već igrao sa drugom devojkom.

Na putu do kuće počeo sam da plačem. Potom sam čuo da me neko doziva: “Dečko, dečko!”. Četiri zgodne devojke, teturale su se i išle su ka meni.

“Ćao, prijatelju, pomozi nam, reši nas muka. Ja sam Rada. Kaži ti meni da ili ne?“

Ništa nisam kapirao, ali sam, ipak, rekao da.

“Da, a? Čekaj, ova plava devojka, vidi je – kaži ti ko je za nju bolji Dragan ili Miodrag?“

Dragan, rekao sam.

“Jao Dragan, pa prelepo. Jao Smiljka, poljubi malog, kako je pametan, pa rekao ti je Dragan. A Miloš ili Žika?“

Rekao sam Žika.

“A ova devojka što sedi tamo kod kontejnera. Jel’ za nju bolji Bla Bla ili Blaaa?“

Bla bla.

Crnka me je grlila i govorila mi da sam šećer. Plavuša je snimala situaciju i smejala se. Jedna je sedela kod kontejnera, a ova što me je ispitivala smrdela je na alkohol.

Pitala me je da li se drogiram i rekla mi je kako bi trebalo da idem u teretanu i da jedem plazmu. Pitale su me za ime kako bi me našle na Facebooku i pričale su o tome kako ću ja za tri godine da postanem šmeker.

Zgrozio sam se. Devojke su bile starije od mene. Izdaleka lepo izgledaju. Hiljade misli i osećanja su me progonili. Pred očima mi je bila Anđelina, onako kontuzovana i polugola u separeu. Sve devojke su mi odjednom delovale tako jadno, odvratno i prljavo.

Pobegao sam od ove četiri ludače i otišao kući. Te večeri zgadile su mi se devojke.
L.Gatic
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sre Avg 08, 2012 11:13 am

Ljubav je prestala



U moru nepoznatih lica tražila je prijatne poglede i osmehivala se. Ovo je bio njen prvi bal i tremu koja joj je stezala stomak ućutkivala je vinom.

“Dobro veče, ovo je za vas”, rekao je lep i nasmejan mladić, uručivši joj buket cveća i pismo.

Drugarice su se nadvile nad zlatnom kovertom sa velikom satenskom mašnom i čitale nalivperom ispisane redove – “Princezo, lep provod na balu ti želim. Tačno u ponoć kočija će biti parkirana ispred dvorane, a ja ću te čekati u njoj. Vidimo se.”

Suze su potekle niz njeno rumeno lice i spirale mastilo sa belog papira. Znala je ko je poslao pismo iako se nije potpisao. Znala je da je i dalje voli, da misli na nju i da se raduje njihovom susretu. Ipak, bila je svesna toga da ona više ne oseća isto to prema njemu.[You must be registered and logged in to see this image.]Nekoliko čaša vina i nekoliko sati kasnije istrčala je iz dvorane. Bela haljina vukla joj se po zemlji dok je trčala prema kočijama.

“Uđite, sedite”, rekao je kočijaš svetlih očiju.

Ušla je i pogledom tražila princa, ali on nije bio tu. Na sedištu je stajala još jedna zlatna koverta sa satenskom mašnom. “Dođi tamo gde smo se prvi put sreli”, pisalo je.

Rekla je kočijašu da požuri i uputila se ka mestu gde je upoznala princa. Igra joj se nije dopala, ali je bila rešena da ga vidi i kaže mu da ona njega više ne voli.

Kočija je stala tačno ispred treće koverte. “Dođi tamo gde jutro najlepše sviće”, pročitala je i dala komandu kočijašu. Konj je besno rzao, kao da je osetio i njen bes. Ostavila je prijatelje na balu, tragala po hladnoj noći za princem već satima, a on se nikako nije pojavljivao.

Kočije su stale pored reke. Oduvek je volela vodu. Bilo je mirno i tiho i na površini vode ogledao se pun mesec. Očekivala je da se princ pojavi svakog trenutka. Gledajući unaokolo ugledala je satensku mašnu kako viri iza kamena. Vrisak je rasparao muklu tišinu i ona je pala na zemlju plačući.

Kočijaš je dotrčao do nje i zagrlio ju je. Bio je prljav i prost, ali je imao najsvetlije oči koje je ikada videla.

Te noći, pored te reke, najlepše svitanje dočekala je sa kočijašem. Na njegovom ramenu plakala je satima i pričala mu svoju životnu priču.

Govorila je o princu, o ljubavi koja je prestala, o greškama koje su pravili i o krivici koju oseća jer ga više ne voli. Govorila je kako su svi oduševljeni njime, kako njihove porodice planiraju venčanje, njene drugarice mogu satima govoriti kako bi volele da imaju muža kao što je on, ali da ona to ne želi.

Rekla mu je kako je to najdivniji čovek koga je upoznala, kako je svesna da je možda niko nikada neće voleti kao što je on voli, kako niko nikad neće raditi to što on za nju radi i kako joj i dok to govori, on već nedostaje. Ali svesna da je ona ljubav koju je nekada osećala prema njemu nestala, shvatila je da je najpoštenije da ga pusti da ode i usreći neku drugu devojku.

Kočijaš ju je ćutke gledao svojim svetlim očima. Brisao joj je suze i na kraju ju je poljubio. Osećala se čudno. Prvi put je uradila nešto tako zabranjeno, nešto tako neočekivano. Ali dopalo joj se.

Dok se stotinu osećanja mešalo u njoj, počelo je da sviće. Vetar je počeo da duva i prinčeva pisma su odletela u reku. Shvatila je da je vreme da odustane od igre. Princ i ona jedno drugom nisu suđeni.

Suznim očima pogledala je kočijaša. Prvi put joj se nasmejao. To je bilo najlepše jutro u njenom životu.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sre Sep 05, 2012 4:59 pm

У једном старом храму налазила се слика следеће садржине: насликан је био један свештеник, који се другима обраћао са: «Ја вас свему учим.»; поред њега се налазио један властодржац, крај кога стајаху записане речи: «Ја владам над свима вама.»; крај властодршца стајао је војсковођа, говорећи: «Ја вас све штитим.»; а поред војсковође је стајао сељак, који показиваше своје нажуљале руке, уз речи: «Ја вас све храним.». На крају, негде у ћошку слике, један ђаволак се смејуљио, говорећи: «Сви ћете мени припасти, уколико не будете ваљано извршавали своје обавезе.».
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sre Sep 05, 2012 5:00 pm

ISTINSKI PROŽIVLJENO VRIJEME

Ovo je priča o jednom čovjeku koga bih nazvao Tragačem.
Tragač je neko ko traga, ko traži, ali ko ne mora i da nađe ono za čim
traga. To je neko, ko ne mora ni da zna šta traži. To je prosto čovjek
čiji život predstavlja traganje.

Tako jednog dana jedan Tragač osjeti snažnu potrebu da krene za grad
Kamir. Naučivši se da ozbiljno obraća pažnju na takva osjećanja, koja
dopirahu iz nepoznatih mjesta do njega samog, ostavi sve i krenu na put.

Hodajući dva dana po prašnjavim putevima, najzad spazi u daljini obrise
grada Kamira. I malo prije nego da stigne do samih kapija grada, pažnju
mu privuče jedan brežuljak desno od puta, prekriven čudnim zelenilom i
mnoštvom raznoraznog proljećnog cvijeća. Sa svih strana brežuljak bješe
ograđen lakiranom ogradom. Bronzana vratašca na ulazu namamiše ga da
uđe.

Iznenada osjeti da je čak i zaboravio na grad i da treba da se malo
zadrži na tom mjestu. Tragač uđe kroz bronzana vratašca i lagano pođe da
se kreće između bijelog kamenja koja su ležala nasumično razbacana po
zemlji.

Pusti da mu pogled kao leptir prelijeće preko svakog detalja u tom
šarenom raju. Imao je oči tragača i možda je zato i otkrio natpis na
jednom bijelom kamenu:
Abdul Tareg, živio 8 godina, 6 mjeseci, 2 sedmice i 3 dana.

Malo se uznemirio kad je shvatio da taj kamen nije uopšte bio kamen, već
nadgrobna ploča. Rastuži se pri pomisli da je tu bilo sahranjeno tako
malo dijete. Osvrnuvši se oko sebe, spazi, da je na susjednom kamenu
takođe stajao neki natpis. Približi se kamenu i pročita:
Jamir Khalib, živio 5 godina, 8 mjeseci i 3 sedmice.

Tad se Tragač osjeti jako uznemireno. To predivno mjesto bilo je ustvari
groblje, a svaki kamen nadgrobna ploča. Jednu po jednu on poče da čita
ploče. Na svakoj je stajao određen natpis: ime i životni vijek. Obuze ga
užas kada je ustanovio da je najstarije dijete koje je tu bilo
sahranjeno jedva imalo nešto više od 11 godina. Pritisnut neizmjernom
tugom, sjede na travu i zaplaka.

Stari upravnik groblja koji je slučajno tuda prolazio, vidjevši
nepoznatog čovjeka krenu prema njemu. Neko vrijeme ga je posmatrao kako
plače, pa ga upita da li oplakuje nekog bliskog.

- Ne, ne plačem za nekim svojim – odgovori Tragač. Šta je sa ovim
gradom? Kakav užas se ovdje dešava? Zašto ima toliko mrtve djece
zakopane na ovom mjestu? Kakvo se to strašno prokletstvo nadvilo nad
ovim ljudima i natjeralo ga da napravi dječije groblje?!

Starac mu odgovori:
- Smirite se, nema nikakvog prokletstva. Radi se o tome, da kod nas
postoji jedan drevni običaj. Dozvolite da vam pojasnim: kada neko dijete
navrši petnaest godina, roditelji mu poklone jednu sasvim malu svesku,
kao ova koju ja nosim oko svog vrata. I kad god ga nešto mnogo obraduje,
on treba da otvori tu svesku i da zapiše: lijevo, to što ga je
obradovalo i desno, vrijeme trajanja te radosti.
Upoznao se sa djevojkom i zaljubio se u nju: koliko je trajala ta
neizmjerna strast i radost? Jednu sedmicu? Dvije? Tri i po?… Zapiši.

Uzbuđenje prvog poljupca? Koliko je trajalo? Minut i po, koliko i poljubac? Dva dana? Jednu sedmicu?…
Trudnoća i rađanje prvog djeteta?
Ženidbe prijateljá?
Putovanje iz snova?
Susret sa bratom koji dolazi iz daleke zemlje?
Koliko je trajala radost svih tih događaja? Satima? Danima?… Tako mi u
naše male sveske zapisujemo svaki trenutak naše radosti…Svaki trenutak.

Kada neko umre, običaj je da mu otvorimo svesku i da mu saberemo svo
vrijeme njegove životne radosti i da ga zapišemo na grobu. Zato što
vjerujemo da je to jedino istinski proživljeno vrijeme.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pet Okt 26, 2012 3:31 pm

Jednoga dana mladić je stajao u središtu grada razmišljajući kako on ima najlepše srce u celoj dolini.
Prošla je velika povorka i svi su oni priznali kako je njegovo srce savršeno.
Nije bilo crtice ni zareza u njemu.
Da,svi su se oni uistinu složili da je njegovo srce najlepše koje su ikad videli.
Mladić je bio jako ponosan i još se više i glasnije hvalio svojim prelepim srcem.
Iznenada,jedan stari čovek pojavio se ispred povorke i rekao: „Zašto tvoje srce nije približno lepo kao moje?”
Povorka i mladić pogledali su u to starčevo srce.
Udaralo je snažno,ali prepuno ožiljaka,bilo je mesta gde su komadići bili premešteni i onih koji su bili stavljeni,ali nisu potpuno odgovarali i bilo je nekoliko ostećenih strana(ivica).
Ustvari,bilo je puno mesta gde su celi komadi nedostajali.

Narod je započeo - kako može reći da mu je srce lepše nego što on misli? Mladić je pogledao u starčevo srce i vidio njegovo stanje, i nasmejao se.„Mora da se šališ, rekao je. Usporedi svoje srce s mojim, moje je savršeno a tvoje je prepuno ožiljaka i suza.

”Da,rekao je starac,tvoje izgleda savršeno ali nikad se ne bih takmicio s tobom.
Vidiš,svaki ožiljak predstavlja osobu kojoj sam dao svoje ljubavi - izvadim komadić srca i dam je toj osobi,i često mi ta osoba uzvrati deo od svog srca koje se uklapa u prazni deo mog srca,ali budući da delovi nisu jednaki,ja imam nekih grubih završetaka koje delim,jer me podsećaju na ljubav koju delimo.
Ponekad dam delove srca,ali mi osobe ne vrate svoj komadić srca.
To su ti prazni delovi-davanje ljubavi je reskiranje.
Ovi ožiljci su bolni,otvoreni su,podsećajući me na ljubav koju imam za ljude takođe,i nadam se da se oni mogu vratiti jednog dana i popuniti prazne prostore na koje čekam.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pet Okt 26, 2012 3:35 pm

Bio jednom jedan kralj i imao veliki vrt.
Svaku je biljku, i svako drvo, sadio s pažnjom i ljubavlju.
Vrt je bio njegov ponos, i mnogi su posetioci dolazili da bi se divili remek delu kralja-vrtlara.
Jednog dana kralj se uputi u šetnju vrtom, željan odmora od državničkih poslova.
Kako se iznenadio kad je zapazio da sva stabla, grmlje, i cvetne leje, venu i suše se.
"Šta to znači"? upita kralj. Zastao je pred jednim hrastom.
"Kaži mi, šta te muči, kakva te bolest obuzela"?
"Umirem od tuge zato što ne mogu dosegnuti visinu smreke", reče hrast tužno.
Kralj pogleda smreku. Ona je zaista nadvisivala hrast.
Sva ostala stabla činila su se, u poredjenju s njom, patuljasta.
Ali i smreka je klonula od neke tajne muke.
"Šta je tebi"? upita kralj."Izgledaš kao da si izgubila životnu snagu".
"Bolujem, jer ne mogu rađati grožđe", žali se smreka.
Kralj potom potraži vinovu lozu, i vide da se i ona suši.
"Šta je opet tebi" upita."Smreka ti zavidi na grozdovima, a ti veneš".
"Zašto ne mogu cvetati poput ruže"? žalosno će vinova loza.
Medjutim i grm ruže se pokunjio. Zavidio je vrbi na dugim kosama, vrba je plakala što ne miriše kao lipa, ili bor...
Naposletku, kralj naiđe na divlju ljubičicu, koja je cvetala i blistala kao da je najzadovoljnija na svetu.
"Kako to da si tako vedra"? upita je kralj.
"Pa evo, reći ću ti", uzvrati ljubičica.
"Kad si me sadio, ti si zaista želeo baš mene, a ne neku drugu biljku.
Da si želeo trešnju, ljiljane, ili tulipane, onda bi njih zasadio.
Ali zasadio si mene.
Zato sam zadovoljna što sam ljubičica, i trudiću se da budem što lepša i što bujnija, jer ja ne mogu biti nešto drugo nego ono, što jesam"....
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pet Okt 26, 2012 3:36 pm

Moderan čovek

Neki moderan čovek zalutao u pustinji.
Nemilosrdna sunčeva žega gotovo ga je ispila.Odjednom ugleda oazu.
- Fatamorgana, - mislio je - igra svetla i zraka koji me želi zavarati. Približavao se oazi ali ona nije išcezavala. Video je datule, travu i stene iz kojih je izvirala voda.
- To je, razume se, fantazija gladnoga - razmišljao je - pa, jasno, sad čak čujem žuborenje vode. Halucinacija sluha! Kako je priroda nemilosrdna!
Skapao je u tim mislima i umro.
Sat kasnije našla su ga dva beduina. Reče jedan:
- Možeš li ti takvo što razumeti? Datule mu rastu gotovo uz sama usta, a on pored samog izvora leži - skapao od gladi i žeđi!
- On je moderan čovek - odgovori drugi beduin - nije verovao.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Nov 08, 2012 3:30 pm

Beskućnik


"Posećujući okrepljujuće časove meditacije, čuo sam predivnu priču o jednom učeniku meditacije. Želeo je da sažaljenje postane deo njegovog svakodnevnog života. Živeo je sam u stanu u velikom gradu. Na dnu stepeništa, u hodniku zgrade, životario je jedan beskućnik.

Kao i većina prolaznika, učenik meditacije je svakodnevno prolazio pored beskućnika ne gledajući ga. Nekoliko puta mu je udelio nešto sitnine, uglavnom iz osećaja krivice, ne trudeći se da na njega obraća pažnju niti da o njemu razmišlja. Nije bio ni nemilosrdan ni zao, jednostavno je bio ravnodušan.

Učeći meditaciju ubrzo je video da mora da otvori svoje srce prema svojim bližnjima - ne samo na rečima, već u stvarnom, svakodnevnom životu. Shvatio je da bi najbolji početak za postizanje tog cilja bio upravo taj beskućnik.

Jednog dana je izašao iz svog stana, sišao niz stepenice i pogledao ga pravo u oči, kao da mu je blizak prijatelj. Beskućniku je bilo neprijatno i odmah je skrenuo pogled. Ipak, vrata sažaljenja su konačno otvorena.

Sedmice su prolazile i učenik meditacije je svakoga dana prolazio pored beskućnika, pažljivo se trudeći da ga pogleda u oči. Svakoga jutra, pre izlaska iz zgrade, učtivo bi rekao: "Dobro jutro. Kako ste danas ?" I svake večeri, vraćajući se kući s posla, rekao bi: "Kako ste proveli dan ?"

Ljubaznost se napokon isplatila. Malo - pomalo, beskućnik je izlazio iz svoje čaure i počeo da mu uzvraća poglede, u nekoliko navrata se i osmehnuo. Konačno, posle izvesnog vremena, počeo je da mu odgovara na postavljena pitanja. Odgovarao bi: "Jutros sam prilično dobro. A vi ?" Uveče bi rekao: "Večeras mi je bolje nego jutros. Hvala na interesovanju." Njegovo samopouzdanje je raslo.

Vremenom je to preraslo u ritual u kojem je učenik meditacije počeo istinski da uživa. Iskreno se radovao susretu sa svojim "prijateljem", otkrivši istovremeno da mu je sve lakše da se sprijatelji sa ostalim strancima.

A onda je jednog dana beskućnik nestao bez traga. Učenik meditacije se naprasno rastužio, pitajući se šta bi mogao da bude razlog. Dani su prolazili ali beskućnik mu je i dalje nedostajao. Na kraju se jednostavno pomirio s njegovim nestankom i sećanja su počela da blede. Nastavio je sa svojim uobičajenim životom.

Jednog dana, oko mesec dana kasnije, kada je u povratku s posla ušao u zgradu, na stepenicama je sedeo nepoznati čovek. Kada mu je prišao ovaj je odmah ustao da ga pozdravi. Nije poznavao ovog stranca koji mu je ipak, kao kroz maglu, odnekud bio poznat.

Čovek je ispružio ruku i rekao: "Izvinite što Vas ometam, g-dine, ali samo sam hteo da Vam se zahvalim."

"Da mi se zahvalite ?", uzvratio je učenik meditacije. "Na čemu?"

"Vidite", rekao je stranac,"nekada sam živeo upravo ovde, pod ovim stepenicama. Toliko sam se stideo sebe i imao tako malo samopoštovanja da me niko nije poznavao." Posle kratke pauze, nastavio je. "Godinama unazad niko nije bio ljubazan prema meni. Niko nije hteo ni da me pogleda, a kamoli da mi posveti vreme. Nisam imao prijatelja niti sam cenio sebe. Onda ste Vi počeli da me primećujete. Bili ste ljubazni prema meni. Na kraju sam shvatio da, ako Vi možete da budete ljubazni i ukažete mi poštovanje, onda bih možda i sam mogao da budem ljubazan i pokažem sebi malo poštovanja. Tako sam se pokupio i pronašao posao i stan. Kupio sam novu odeću. Moj se život preokrenuo. A znate zašto ? Zbog Vas. Vaša dobrota i želja da me poštujete i budete dobri prema meni promenili su moj život. Samo sam hteo da Vam se zahvalim."
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Dec 08, 2012 7:38 am

PRAVILO DŽIMA DŽARMUŠA[You must be registered and logged in to see this image.]

Ništa nije originalno. Kradi od svega što ti daje inspiraciju ili podstiče maštu. Gutaj stare filmove, nove filmove, muziku, knjige, slike, fotografije, pjesme, snove, nasumične razgovore, arhitekturu, mostove, ulične znakove, drveće, oblake, gomile vode, svjetlost i sjenke. Biraj da kradeš samo od onih stvari koje govore direktno tvojoj duši. Ako to uradiš, tvoj rad (i krađa) će biti autentični. Autentičnost je neprocjenjiva; originalnost ne postoji.

I ne brini oko prikrivanja svoje krađe – slavi je kako god ti odgovara. U svakom slučaju, stalno imaj na umu ono što je Žan Luk Godar rekao:
“Nije poenta u tome odakle stvari uzimaš – poenta je u tome kuda ih vodiš.”
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Dec 08, 2012 7:40 am

KRALJ KANUTE

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nekada davno, Engleskom je vladao kralj po imenu Kanute. Kao i mnogi vladari i moćne osobe, Kanute je uvijek bio okružen ljudima koji su mu se ulizivali. Svaki put kada bi ušao u prostoriju obasipali bi ga hvalospjevima.

„Ti si najveći čovjek koji je ikad postojao!“ – rekao bi jedan.

„O kralju, ne može postojati nijedan čovjek moćan kao ti!“ – rekao bi drugi.

„Vaša visosti, ne postoji ništa što ne možete uraditi!“ – neko bi rekao podsmješljivo.

„Veliki Kanute, ti si kralj nad kraljevima,“ opjevao bi neko četvrti. „Niko se u ovom svijetu ne usuđuje da ti se suprotstavi.“

Kralj je bio razuman čovjek i s vremenom mu je dosadilo da sluša takve glupe govore. Jednog dana, dok je šetao kraj obale mora sa svojim službenicima i dvorjanima koji su ga po običaju obasipali hvalospjevima, Kanute je odlučio da ih nauči lekciji.

„Znači, kažete da sam ja najveći od svih kraljeva?“ – upitao ih je.

„O kralju“ – zavapili su, „Nikad nije postojao moćniji čovjek niti će ikad postojati!“

„I vi kažete da me sve stvari slušaju?“ – Kanute ih je upitao.

„Apsolutno! Svijet se pred tobom saginje da ti oda počast!“

„Razumijem,“ – odgovorio bi kralj. „U tom slučaju donesite mi stolicu i spustićemo se dolje ka vodi.“

„Odmah, Vaša visosti!“ Uzvropoljili su se da mu donesu stolicu.

„Prinesite je bliže moru,“ Kanute je naredio. „Spustite je baš ovdje, na rubu vode.“ Sjeo je i razgledao okean ispred sebe. „Primjećujem da plima nadolazi. Mislite da li da će stati ako joj naredim?“

Njegovi službenici ostali su zbunjeni, ali se nisu usudili da kažu ne. „Dajte naredbu, o najveći kralju i plima će vam se pokoriti,“ – rekao je jedan od njih.

„Vrlo dobro. More,“ – uzviknuo je Kanute, „Naređujem ti da se više ne pomjeraš! Talasi, stanite s talasanjem! Ne usuđujte se da mi dotaknete stopala!“

Sačekao je minut, mirno, dok ga jedan mali talas nije zapljusnuo po stopalima.

„Kako se usuđuješ!“ – Kanute je povikao. „Okeane, odmah se vrati! Naredio sam ti da se povučeš ispred mene i sad me moraš poslušati! Nazad!“

Umjesto odgovora još jedan talas ga je zapljusnuo i zapetljao se oko kraljevih stopala. Plima se podigla, kao i inače. Voda se dizala sve više i više. Stigla je do kraljeve stolice i smočila mu odeždu. Njegovi dvorjani su stajali oko njega, prestrašeni i razmišljali da li je kralj poludio.

„E pa, moji prijatelji,“ – rekao je Kanute, „izgleda da nemam toliko moći koliko ste me uvjeravali. Možda ste nešto danas naučili. Možda ćete zapamtiti da postoji samo jedan kralj koji je svemoćan i koji upravlja morem i drži okean u šupljini svoje šake. Predlažem da svoje hvalospjeve zadržite za njega.“

Kraljevski službenici i dvorjani oborili su glave kad su shvatili veličinu svoje gluposti. Neki su kasnije pripovijedali da je Kanute skinuo svoju krunu i da je nikad više nije stavio na glavu.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Dec 08, 2012 7:40 am

ZBOG ČEGA SU PSI BOLJI OD LJUDI

Psi nemaju problem da pokažu privrženost u javnosti.
Psi osjećaju da im nedostaješ kada si odsutan.
Psi osjećaju krivicu kad urade nešto loše.
Psi priznaju kad su ljubomorni.
Psi jasno stavljaju do znanja kada žele izaći napolje.
Psi ne igraju igrice sa tobom – osim igre hvatanja (pri čemu se nikad ne smiju zbog načina na koji bacaš).
Pse možeš naučiti nečemu.
Najgora društvena bolest koju možeš dobiti od pasa su buve. (Dobro sad, stvarno najgora bolest koju možeš dobiti od njih je bjesnilo, ali za to postoji bjesnilo i usput ubiješ onoga ko je prenio bolest).
Psi razumiju značenje riječi “Ne”.
Psi to i misle kada te poljube.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Dec 08, 2012 7:42 am

ŠTO JEST, JEST!
[You must be registered and logged in to see this image.]
Čini mi se da su moji roditelji ostarjeli i da više nisu pametni.”

“A meni se čini da ih ti gledaš sada iz drugačijeg ugla.” – reče Bodvin

“Kakve to ima veze? ‘Ono što jest, jest’, kao što ti kažeš.”

“Ispričaću ti priču.”

******

Kralj je bio zaljubljen u Sabrinu, ženu siromašnog porijekla koja mu je postala posljednja žena. Jednog popodneva, dok je kralj bio u lovu, stigao je glasnik s obaviješću da je Sabrinina majka bolesna. Iako je bilo zabranjeno uzimati kraljevu ličnu kočiju, za taj se prekršaj plaćalo glavom, Sabrina se uspela u kočiju i odjurila majci.

Kad se vratio, kralj je bio obaviješten o događaju.

“Zar nije divna?” rekao je. “To je prava ljubav prema roditelju. Nije joj bilo važno što rizikuje život svoj kako bi bila uz majku. Divna je!”

Drugi dan, dok je Sabrina sjedila u vrtu dvorca i jela voće, došao je kralj. Princeza ga je pozdravila i zagrizla posljednju breskvu koja je ostala u košari.

“Izgledaju ukusno!” rekao je kralj.

“I jesu ukusne”, rekla je princeza. I, pružajući ruku, prepustila je svom voljenom posljednju breskvu.

“Koliko me voli!” komentarisao je poslije kralj. “Odrekla se svoga užitka kako bi mi dala posljednju breskvu iz košare. Zar nije fantastična?”

Prošlo je nekoliko godina i, ko zna zašto, ljubav i strast nestadoše iz kraljevog srca. Sjedeći pored najboljeg prijatelja, reče mu: “Nikada se nije držala kao kraljica. Pa zar nije prkosila mojoj zabrani i uzela moju kočiju? Povrh svega, sjećam se da mi je jednom dala da jedem voće koje je već zagrizla.”

***

“Stvarnost je uvijek ista. Što jest, jest. Ipak, kao i u priči, čovjek može interpretirati situaciju na ovaj ili onaj način.

Pazi kako percipiraš. – govorio je mudrac Bodvin.

Ako se ono što vidiš prilagođava ‘srazmjerno’ stvarnosti koja tebi najviše odgovara – NE VJERUJ SVOJIM OČIMA!“
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Dec 08, 2012 7:43 am

NIJE PAMETNO ZADUŽIVATI SE
[You must be registered and logged in to see this image.]
Jednom je neki maharadža, koji je bio na glasu kao mudrac, navršio sto godina. Događaj je dočekan s velikim veseljem budući da su svi voljeli svog vladara. U palati je te noći bila organizovana velika zabava, a bila su pozvana sva imućna gospoda iz kraljevstva i drugih zemalja.

Kad je došao taj dan, brdo darova nagomilalo se na ulazu u salon gdje je maharadža trebao pozdraviti svoje uzvanike. Tokom večere maharadža je zamolio sluge da podijele darove na dvije grupe: na one koji imaju ime pošiljaoca i one za koje se ne zna ko ih je poslao. Nakon dezerta kralj ih je poslao da donesu sve darove podijeljene na dvije grupe, jednu sa stotinak velikih i skupih darova i drugu, manju, sa svega desetak darova.

Maharadža je počeo otvarati darove iz prve grupe i pozivao je one koji su mu ih poslali. Svako od njih popeo bi se do prijestolja, a on bi mu rekao: “Hvala ti na daru, vraćam ti ga i sve je po starom.” I vratio bi dar ma kakav bio.

Kad je završio s prvom grupom, prišao je drugoj gomili darova i rekao: “Ovi darovi nemaju pošiljaoca. Ove ću prihvatiti jer me ne obvezuju ni na šta, a u mojim godinama nije pametno zaduživati se.”
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Dec 08, 2012 7:44 am

NIJE LOŠE ZNATI OVE STVARI
[You must be registered and logged in to see this image.]

Visina tvoje plate ne određuje koliko si dobra osoba.

Stvari koje je teško prevaliti preko jezika su obično najvažnije stvari.

Imaš slabu stranu ako si dovoljno dobar samo u jednoj stvari.

Niko ti neće ispuniti želje; bolje bi bilo da se sam pokreneš i da ih ispuniš.

To što razbijaš glavu oko nekog problema ne znači da ćeš ga lakše riješiti.

“Zdravo!” je najmoćnija riječ protiv usamljenosti.

Ne možeš se osloboditi svojih strahova, ali možeš naučiti živjeti sa njima.

Osjećaj krivice je beskoristan.

Svakog dana postavi pred sebe jedan dodatan izazov.
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Jan 05, 2013 12:29 am

U neka davna vremena živješe ljudi bistrog uma i plemenite duše.
Lutali godinama po različitim krajevima tražeći mjesto za svoj dom. Kad
dođoše do Velike Rijeke, riješiše da tu i ostanu. Podigoše svoje kuće,
napraviše svoje selo, i izradiše veliko, brojno i zdravo potomstvo.
Izabraše sebi i kralja po imenu Razum. Dobiše i vjeru, jezik i pismo. I
tako nastade narod. Biješe nadaleko poznat po svojoj čestitosti i
mudrosti.
Vrijeme je prolazilo. Život im biješe bogat. Ali sve što je dobro,
privuče i zavidne ljude. Iz vrlo udaljenih krajeva, gdje su vladale
nesloga i mržnja, a kraljica im bila Zavist, krenuše da napadaju ovaj
narod. Rušili su im kuće, otimali djecu, palili knjige…
No, narod biješe hrabar i neustrašiv. Zato Zavist riješi da ubije Razum.
Tako i bi. Narod osta bez kralja te odluči da vlast pripadne njegovoj
ženi. Ona se zvala Čast. Imala je kćerku Slobodu i sina Život. I
umjesto da bez razuma narod propadne, oni su sa Časti postali još jači.
Čast je vladala pošteno i dostojanstveno. Bila je skromna, iskrena i
pravedna. Kćerka joj je u svemu pomagala. Sloboda je bila najljepša
djevojka na svijetu i voljena u narodu.
Zavist, već bijesna, pokuša da ubije i Čast, ali bez uspjeha. Zatim
pokuša da otme Slobodu, ali je i ona bila neuhvatljiva. Narod ih je
dobro čuvao, baš kao što se čuva najveći zavjet predaka. No, Zavist nije
mirovala. Tražila je put do zla. Tako nagovori Život da se odrekne
majke i sestre dobijajući za uzvrat obećanje – vječnu slavu i vlast.
Život je povjerovao. Na prevaru zatvori Čast i Slobodu u kutiju
zaborava. Postade kralj. Narod se uplaši novog kralja jer Život bez
Časti i Slobode je Život sa strahom. Tada su istina i nada daleko, a
tuga i zlo prve komšije. Zavist je imala kćerku Laž koja se po nagovoru
majke uda za kralja. Uz nju Život postade još suroviji, a narod
nesrećniji. Život i Laž dobiše kćerku Prevaru i sina Zaborava. Dođoše
još crnji dani. Narod je propadao svakim danom sve više. Od razumnog,
časnog i slobodnog, ostade samo prevareni narod. I – zaboravljen.
Ne prođe mnogo, a Zavist odluči da ode odatle jer više nije imala na
čemu da im zavidi. Sa njom odoše i kćerka Laž i unuk Prevara jer im je,
ovakav kakav je, Život dosadio. Kad je kralj ostao sam, sa sinom
Zaboravom, osjeti neizmjernu tugu i pokajanje za ono što je učinio svom
narodu, te pade u postelju. Sin se sažali nad svojim ocem te odluči da
nađe kutiju zaborava. Nije je bilo teško naći.
Bila je na putu, zaboravljena. Obradovao se, ali ju je uzalud pokušavao
otvoriti. Sjedio je tužan danima pored očeve postelje nadajući se da će
nekim čudom ozdraviti.
Jednog dana vidje ga mali dječak zlatne kose i upita ga:
“Poznaješ li ti Čast i Slobodu?”

“Ne, ja sam se rodio poslije njih,” odgovori Zaborav, “ali ih poznaje moj otac Život.”

“Slušaj me dobro,” reče zlatokosi, “ako želiš da Život ozdravi, moraš
ispuniti tri zadatka-želje. Tako će se kutija zaborava otvoriti.”
Prva želja: Učini da Život zauvijek zaboravi na Zavist, Laž i Prevaru.
Druga želja: Vrati narodu Čast i Slobodu!
Treća želja: Ne dozvoli da jezik tvog naroda padne u zaborav!
Zaborav sve tako učini, pa se Život iznova probudi. Uz njega su i Čast i
Sloboda živjeli dugo i srećno. Žive i danas ali ih treba čuvati od
kutije zaborava.

Nikola Borovčanin
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Jan 05, 2013 7:52 am

CRNI BALON


Jedan crnački dječak na seoskom sajmu gledao je čovjeka koji je prodavao balone. Očito, čovjek je bio dobar trgovac, budući da je pustio crveni balon da se visoko digne u zrak i tako privukao dobru skupinu mogućih malih kupaca.
Potom je pustio plavi balon, pa žuti i bijeli. Svi su se dizali u zrak sve dok nisu nestali. Crni dječak je dugo gledao u crni balon, a potom upita: "Gospodine, ako pustite taj crni balon, hoće li se i on onako visoko dići kao i drugi?"
Prodavač balona srdačno se nasmiješi dječaku, potom pusti konac koji je držao balon, i dok se balon dizao u zrak, reče: "Sinko, nije pitanje boje. Ono što je u njemu diže ga u zrak."
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Jan 05, 2013 8:00 am

PRAVE VRIJEDNOSTI


Postoji priča o čovjeku koji se naljutio na svoju trogodišnju kćer jer je uništila ukrasni papir za umotavanje poklona.
Nisu imali novaca, i čovjek je postao ljut kada je djevojčica pokušala zamotati kutiju koju je mislila pokloniti.
Kako god, slijedećeg jutra mu je kćerkica donijela poklon i rekla "ovo je za tebe, oče."
Čovjek je bio posramnjen svojom jučerašnjom reakcijom, ali se ponovno naljutio kad je vidio da je kutija prazna.
Izgalamio se na nju govoreći: "Zar ne znaš da kada nekome daš poklon, unutra treba biti nešto?!" Malena djevojčica ga je pogledala sa suzama u očima i zaplakala: "Oče, kutija nije prazna. Otpuhnula sam poljupce unutra. Svi su za tebe."

Čovjek je bio slomljen. Stavio je ruke oko svoje kćerkice, i molio za oproštaj.

Ubrzo nakon toga, u automobilskoj je nesreći djevojčica poginula. Otac djevojčice je čuvao poklon mnogo godina, i svaki put kada bi bio obeshrabren, uzeo bi poljubac iz kutije i sjetio se ljubavi koju je djevojčica stavila u kutiju.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Jan 05, 2013 8:01 am

Priča o zanemarenom namazu

Sjećao se svoje nane i njenih upozorenja da obavi svoj namaz na vrijeme: «Moj sine, ne bi trebao ostavljati svoj namaz do ovog kasnog vremena !» Njegovoj je nani bilo sedamdeset godina, ali kad god bi čula ezan, hitro poput strijele odazivala bi se na mujezinov poziv. On, naprotiv, nikad nije mogao savladati svoj ego da ustane na molitvu. Šta je god radio namaz mu je bio na posljednjem mjestu i uvijek ga je žurno obavljao da...

bi stigao na vrijeme. Razmišljajući o tome, ustao je i shvatio da je ostalo još samo petnaest minuta do ezana za jaciju. Brzo je uzeo abdest i klanjao akšam. Dok je činio tesbih, ponovo se sjetio svoje nane i postidio se svoje molitve. Ona je klanjala s takvom skrušenošću i mirom. Počeo je sa svojom dovom, zatim se spustio na sedždu i ostao u tom položaju neko vrijeme. Bio je u školi cijeli dan i bio je tako umoran.

Naglo ga je probudio čudan zvuk, buka i vrištanje. Oblio ga je leden znoj. Razgledao je oko sebe, u svakom pravcu u kojem bi pogledao - bili su ljudi. Velika gužva. Neki su stajali sleđeni, gledajući oko sebe, neki su trčali lijevo i desno, potpuno izgubljeni, dok su neki klečali na koljenima sa skupljenim rukama, samo čekajući... Ispunio ga je čisti strah i panika kad je shvatio gdje se nalazi. Bio je to Sudnji dan!!!

Dok je bio živ slušao je o polaganju računa na Sudnjem danu, ali to mu se činilo tako dalekim! Da li ovo može biti plod njegove mašte, nešto što je njegov um izmislio?! Ne, iščekivanje i strah su bili tako veliki – nemoguće je da ovo nije stvarnost. Ispitivanje je i dalje trajalo. Počeo je očajnički trčati od čovjeka do čovjeka pitajući da li je njegovo ime prozvano. Niko mu nije mogao odgovoriti.

Iznenada, začuo je kako neko proziva njegovo ime, te se more ljudi rastavilo i napravljen je prolaz za njega. Dvojica su ga zgrabila za ruke i vodili naprijed. Ne gledajući, prolazio je kroz gužvu. Meleki su ga doveli do centra i tu ostavili. Dok mu je glava bila oborena, čitav njegov život mu je prolazio pred očima, kao kakav film.

Vidio je svog oca kako trči sa predavanja na predavanje, trošeći svoje zdravlje na putu islama. Vidio je svoju majku kako poziva goste u njihovu kuću, postavljajući jednu sofru, dok je drugu podizala. Branio se: »I ja sam uvijek bio na tom putu. Pomagao sam drugima. Širio sam Allahovu riječ. Obavljao namaz. Postio ramazan. Šta god nam je Allah naredio da činimo, činio sam. Što je Allah zabranio, nisam radio.» Počeo je plakati i razmišljati o tome koliko je volio Allaha. Znao je da sve što je uradio u životu nije bilo onoliko koliko Allah zaslužuje. Znao je da je Allah njegov jedini Zaštitnik...

Znojio se i tresao kao nikad u životu. Oči su mu bile uperene na vagu djela, čekajući odluku. Konačno, odluka je donesena. Dva meleka, držeći listove papira u rukama, okrenuli su se prema gomili ljudi. Noge su mu bile pred kolapsom. Sklopio je oči kada su počeli čitati imena onih koji idu u džehennem. Njegovo su pročitali prvo. Pao je na koljena i vikao iz sveg glasa kako to ne može biti. «Kako ja mogu ići u džehennem? Služio sam druge cijeli moj život, širio sam Allahovu riječ među drugim ljudima...»

Zamaglilo mu se pred očima, tresao se cijelim tijelom. Ona dva meleka su ga uzela za ruke. Dok su mu se noge vukle, vodili su ga kroz gomilu prema ivici vatrene džehennemske provalije. Vikao je i očajnički razmišljao ima li iko od ljudi da mu pomogne... Dozivao je sva dobra djela koja je uradio: pomaganje svom ocu, svoj post, svoje namaze, Kur´an koji je čitao, pitao je da li mu ijedno od tih djela može pomoći!? Ali, meleki su ga i dalje vukli prema džehennemu.

Približili su se Vatri. Njegov posljednji pogled unazad... Zar nije Resulullah, s.a.v.s., rekao koliko je čista osoba koja se kupa u rijeci pet puta svaki dan, toliko i namaz obavljen pet puta dnevno čisti od grijeha?! Počeo je vikati: «Moj namaz? Moj namaz? » Dva se meleka nisu zaustavljala i došli su do same ivice ambisa džehennemskog. Osjećao je vatrene plamenove po svome licu. Nada se potpuno ugasila, osuđen je na vječnost u vatri... Jedan od meleka gurnuo ga je i on je padao, gledajući dno koje je bilo sve bliže i bliže...

Odjednom, čvrsta ruka ga je zgrabila i povukla nazad. Obrisao je prašinu sa očiju i vidio starog čovjeka bijele, duge brade. Upitao ga je: «Ko si ti?» Stari čovjek je odgovorio: «Ja sam tvoj namaz.» «Pa, gdje si do sada? Spasio si me u zadnji momenat! Još malo i završio bih na dnu džehennema!» Stari se čovjek nasmijao i rekao: «Pa i ti si mene obavljao u zadnju minutu, zar si zaboravio?!»

U tom trenutku otvorio je oči i podigao glavu sa sedžde. Bio je sav mokar od znoja. Slušao je glasove koje dolaze spolja i čuo je ezan za jaciju. Brzo je ustao i otišao uzeti abdest.

«A teško klanjačima, koji namaz svoj kako treba ne obavljaju[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   

Nazad na vrh Ići dole
 
Kratke i poučne priče
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 9 od 12Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 8, 9, 10, 11, 12  Sledeći
 Similar topics
-
» ISTINITE PRIČE
» Izlog mojih krpica u koje cu sigurno uci
» Nokti - nega i ukrašavanje
» DIJAMANTSKE PRIČE
» Gde ste se porodile, priče sa porođaja,gde cete se poroditi?

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: