DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Kratke i poučne priče

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 7, 8, 9, 10, 11, 12  Sledeći
AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Poučne priče - Melem za dušu   Čet Jan 31, 2008 6:14 pm

First topic message reminder :

Sanjam noćas, vedro i čisto nebo, sunce sija iz sve snage, sanjam kako igram fudbala ispod Gradine.
Sanjam kako moja ljubav stoji pored terena, navija za mene, i kad postignem gol ljubi me po kosi.
Sanjam idem u školu, čitam pismeni ispred razreda i Profesor Jokić sav zadovoljan češka bradu. I svi moji školski drugari, i živi i pokojni su tu i bodre me.
Sanjam stojim na livadi i kosim travu zajedno s pokojnim djedom,a baba nam nosi vode sa bunara. Sanjam da igramo košarke pored osnovne škole i svi smo zajedno, i Srbi i Hrvati, i radujemo se svakom postignutom košu.
Sanjam Borovaču i kako ja i buraz Vlade sjedimo pored jezera i on me ubjeđuje da se nije tu utopio, da me je neko slagao. I ja ga grlim čvrsto i pitam ga gdje je bio cijelo ovo vrijeme…
Sanjam moga starog kako stoji ispred Zvijezde, nakrivio zera kapu, i pita me hoću li sa njim u Drvar na neku proslavu, pa ćemo poslije u Knin da kupimo rakije i vina da ima za slavu.
Sanjam razvilo se kolo našim ulicama, igramo svi zajedno, i ja, i stari, i stara , i seje moje, i drugovi, i drugarice, i Srbi i Hrvati, i svi ljudi koje sam volio i koji su me voljeli…

Sanjam... da nije ni bilo rata...

Srbo Peuljanac (preuzeto sa sajta Carstvo Lokvanja)










[You must be registered and logged in to see this image.]


Poslednji izmenio Danubius dana Pet Okt 29, 2010 12:15 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/

AutorPoruka
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pon Maj 14, 2012 11:07 pm

Tri žene sretnu se kod bunara gdje su došle po
vodu. Zapričaju se o svojim sinovima. „Trebali biste čuti moga sina!
Kako samo prekrasno pjeva, kao slavuj!“ Druga žena se hvali: „A da samo
vidite moga sina, kako je visok i snažan! Kada baci kamen uvis, on skoro
dotakne oblake!“ Treća žena samo šuti. Na to je druge dvije počnu
provocirati: „A tvoj sin?”. „Ne znam šta bih vam pričala. Moj sin je
mlad, običan dečko, kao i mnogi drugi“
Žene se upute kući noseći teški teret vode na glavi. Treća žena je i
dalje šutjela osjećajući se neugodno pored dvije žene. Sunce je sve
žešće pržilo, teret je bio sve teži. Odjednom žene ugledaju na ulazu u
selo svoja tri sina. „Počujte kako moj sin lijepo pjeva!“, usklikne prva
pokazujući na svog sina koji je sjedio na zidiću i zaneseno pjevao.
„Pogledajte moga sina“, ushićeno će druga „kako visoko baca kamen.
Divota!“.
Treći sin potrči prema svojoj majci i uzme joj teški teret s glave! .❤
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Jun 12, 2012 5:58 pm

Učitelja zena Hakuina, susjedi su hvalili kao čovjeka koji živi čednim životom.
Blizu njega zivjela je jedna lijepa djevojka čiji su roditelji držali prodavnicu hrane. Iznenada, bez ikakvog upozorenja, njeni roditelji otkriše da je u drugom stanju. Ovo razljuti roditelje. Djevojka ne htjede priznati tko je otac, ali poslije mnogo svađe imenova Hakuina.
U velikoj ljutnji roditelji odoše do učitelja.
"Tako, dakle!", bijaše sve što on reče.
Kada se dijete rodilo, donijeli su ga Hakuinu. On je već izgubio svoj ugled, što ga nije mnogo brinulo, ali je veoma dobro vodio računa o djetetu. Dobijao je mlijeko od svojih susjeda i sve drugo što je djetetu trebalo.
Poslije godinu dana djevojka - majka nije mogla vise izdržati. Reče roditeljima istinu - da je pravi otac djeteta jedan mladić koji je radio na ribljoj tržnici.
Majka i otac djevojke odmah odose do Hakuina da ga mole za oproštaj, i iskreno se izvine, a i da uzmu dijete nazad.
Hakuin je bio predusretljiv. Ustupajuci im dijete, sve što je rekao bilo je: "Tako, dakle!"
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Jun 12, 2012 5:58 pm

Čuangce i Hueitce šetali su mostom iznad reke Hao,kad Čuangce primijeti:"Vidiš kako se ribica praćakaju u rijeci!To je njihova sreća."

"Kako možeš znati u čemu je sreća riba kad i sam nisi riba?"upita Hueitce.

"A otkud ti znaš da ja to ne znam kad ti nisi ja",odgovori Čuangce.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Jun 12, 2012 5:59 pm

Bio jednom jedan kralj. Čuo je za priču o dvoje ludo zaljubljenih - Lejli i Medžnunu. Saznao je da je Medžnun napustio svoj dotadašnji život u gradu i počeo živiti u pustinji i na poljima.

Kralj pozva svoje vezire (ministre) i vojnike te im naredi da mu dovedu Medžnuna u palaču. Vojnici odoše na polja, pronađoše Medžnuna i dovedoše ga pred kralja.

“Zašto si napustio društveni život, ostavio svoj dom a nastanio pećine i pustinje? Kako to da nisi osjetio slatkoću druženja?”, upita kralj.

“Ostavio sam svoju rodbinu i prijatelje jer su me krivili zbog ljubavi prema Lejli. Ah, kako bih volio da dođe dan kada će oni vidjeti njenu ljepotu i svi se u nju zaljubiti, i požaliti zbog svih ukora koje mi zbog nje uputiše!”, odgovori Medžnun.

Nastavio je pričati i pričati o Lejlinoj ljepoti do te mjere da je i kralj poželio viditi Lejlu. Naredio je vojnicima da mu ju dovedu.

Vojnici odoše do Lejlinoga plemena, pronađoše je i dovedoše pred kralja. Na kraljevo iznenađenje, Lejla bijaše mršava, tamnoputa i nimalo lijepa.

“Pa ona nije ništa posebno, sasvim je obična. Moje sluškinje ljepše su od nje. Nema sjaja, niti ljepote”, pomisli kralj.

Medžnun, osjetivši kraljeve misli, reče:

“Kralju, trebaš vidjeti Lejlin sjaj i ljepotu mojim očima. Moraš imati Medžnunovo oko kako bi ti se tajna njene ljepote otkrila.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Jun 12, 2012 5:59 pm

Jednom je jedan pobožan čovjek sanjao san kako bježi od lava. Čovjek pobježe na drvo i sjede na jednu granu drveta. Pogledavši dolje ugleda lava koji ga čeka. Zatim čovjek pogleda na stranu i ugleda dva pacova kako kruže oko grane, na kojoj je sjedio i jedu je. Jedan pacov je bio crn a drugi bijel. Činilo se da će grana uskoro pasti na zemlju. Čovjek sa strahom opet pogleda dole i ugleda crnu zmiju kako otvara svoja velika usta tako da mu se činilo da će upasti u njih.

Čovjek pogleda iznad sebe da vidi imali nešto zašto bi se mogao uhvatiti. Ugledao je drugu granu sa saćem meda na njoj. Kapi meda su kapale iz saća. Čovjek htjede da okuša jednu kap. Pružio je jezik i okušao kap meda koja je pala. Med je bio veoma sladak. On htjede da okuša još jednu kap. Kada to uradi izgubi se u slasti meda. Tako da zaboravi pacove koji su jeli njegovu granu, lava na zemlji i zmiju koja je sjedila ispod njega. Nako izvjesnog vremena probudi se iz svog sna.

Tražeči značenje sna otišao je do pobožnog učenjaka. Ovaj mu reče: „Lav kojeg si vidio je smrt. Uvijek te progoni i ide za tobom kuda god da ideš. Dva pacova bijeli i crn pretstavljaju dan i noć. Bijeli predstavlja dan a crni noć. Oni kruže jedan za drugim, jedući tvoje vrijeme i približavajući ti smrt. Velika crna zmija sa velikim ustima je tvoj grob čekajući da padneš u njega. Saće meda je ovaj svijet a slatki med je uživanje ovog svijeta. Mi volimo da okušamo slatko uživanje ovog svijeta želeći sve više i više. U međuvremenu se izgubimo u tom uživanju tako da zaboravimo naše vrijeme, našu smrt i naš kraj.“
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Jun 16, 2012 12:47 pm

MAJCINO PISMO SVETU.......
Dragi Svete, .....
Moj sin danas polazi u školu. Jedno vreme će za njega sve biti neobično
i novo. Želela bih da se ti prema njemu odnosiš nežno .... Vidiš do
sada je on bio glavni u kući. Bio je gazda u svom dvorištu. Ja sam uvek
bila tu da vidam njegove rane i da ga utešim ..... Ali sada - stvari će
se promeniti ...... Ovoga jutra, on će sići niz stepenice i mahnuti mi
rukom. Krenuće u veliku avanturu u kojoj će verovatno biti i ratova i
tragedije i tuge ........... Da bi živeo u svetu u kome mora da živi,
biće potrebna vera, ljubav i hrabrost. Zato, Svete, želela bih da ga
nekako uzmeš za tu njegovu mladu ruku i da ga naučiš stvarima koje će
morati da zna. Uči ga - ali nežno ako možeš. Nauči ga da na svakog
nitkova dolazi po jedan heroj; da na svakog političara dolazi po jedan
vođa, koji se istinski posvetio svom poslu; da na svakog neprijatelja
dolazi po jedan prijatelj. Nauči ga čudesnim stvarima koje pružaju
knjige .......... Daj mu da na miru razmišlja o večitoj tajni ptica na
nebu, pčela na suncu i cveća na zelenom brežuljku ........ Nauči ga da
je mnogo časnije da doživi neuspeh nego da vara ............. Nauči ga
da veruje u sopstvene ideje čak i kad mu svi drugi kažu da nisu valjane.
Nauči ga da svoje mišiće i svoj mozak proda što je moguće skuplje, ali
da nikada ne stavlja cenu na svoje srce i dušu ....... Nauči ga da
zatvori uši pred gomilom koja urla ... ali da stoji uspravno i da se
bori ako misli da je u pravu ...... Uči ga nežno, Svete, ali nemoj ga
razmaziti, zato što se dobar čelik kuje samo u vatri.
Ovo je veliki zahtev, Svete, ali vidi šta možeš da učiniš. On je tako drag mali čovek.
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Jun 19, 2012 10:30 am

ŠARGAREPA JE MOJA

Jedna stara žena dospela je posle svoje smrti pred Božji sud. Kopajući po registru, Sudija nije mogao da pronađe ni jedno delo milosrđa osim jedne šargarepe koju je udelila nekom prosjaku. Ipak, moć jednog jedinog čina ljubavi bila je dovoljna da je pošalje u raj. Šargarepa je doneta na sud i uručena je ženi. Kako ju je uzela, počela je da se diže uvis, kao da je vuče nevidljivi konac. U tom trenutku, neki sirotan okačio se za skut njene haljine, za njegovu nogu okačio se neko treći, i ubrzo se formirao čitav niz ljudi koji su se peli ka raju, okačeni o šargarepu. Žena nije osećala nikakav teret, a pošto nije gledala naniže, nije ni primetila šta se dešava.
Peli su se sve više i više, dok nisu stigli do samih vrata raja. U tom trenutku, žena se okrenula da baci poslednji pogled ka Zemlji i ugledala ispod sebe čitav niz ljudi, okačenih o nju.
Kako je pobesnela! Pripretila im je rukom i viknula: "Marš! Dalje od mene! Šargarepa je moja!" Dok je tako mahala rukom, šargarepa joj je ispala i ona se sunovratila sa čitavom svojom pratnjom.

Samo jedan je uzrok sveg zla na Zemlji: "Ovo je moje!"
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Jun 21, 2012 5:39 pm

Слушај ме очима

Млада је мама у кухињи припремала вечеру усредоточена на припрему пржених кромпира. Хтела је учинити све да њезина деца буду задовољна, јер је то било једно од њима најдражих јела.

Најмлађа цурица навршила је тек четири године и приповедала је о напорном дану у малој школи, о ономе шта је све видела и шта су радили. Мама је одговарала мрмљајући и мењајући тон да покаже како прати причу и саосећа са ћерком. Одједном осети како је неко вуче за хаљину и виче: "Мама!"

Мама кимну главом, промрмља нешто успут, но повлачење за хаљину није престајало, а ни гласни позиви.

Одговарала је на уобичајени начин пазећи да кромпири не изгоре. Након неколико минута њена је ћеркица свом снагом повуче за хаљину, тако да је била присиљена сагнути се да је види.

Онa јој својим ручицама обухвати лице, привуче га својему и рече:

"Мама, слушај ме очима!"

Слушати некога очима значи рећи му:

"Важан си ми."
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Jun 21, 2012 5:40 pm

Dubok san
Priča se da je požar izbio u kući u kojoj je neki čovjek spavao. Pokušali su ga iznijeti kroz prozor. Nisu uspjeli. Pokušali su ga iznijeti kroz vrata. Nije išlo. Bio je prevelik i pretežak.
Bili su prilično očajni dok netko nije predložio:
"Probudite ga, onda će sam izići."
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Jun 21, 2012 5:41 pm

Pazi na svoje misli, jer one postaju reči.
Pazi na svoje reči,jer reči bivaju dela.
Pazi na svoja dela,iz tvojih dela nastaju tvoje navike.
Pazi na svoje navike,jer iz tvojih navika nastaje tvoj karakter.
Pazi na svoj karakter,iz tvog karaktera nastaje tvoja sudbina!

"Watch your thoughts; they become words.
Watch your words; they become actions.
Watch your actions; they become habits.
Watch your habits; they become character.
Watch your character; it becomes your destiny.
"
— Frank Outlaw
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Jun 23, 2012 10:44 pm

Poucna Prica

Jeste li ikada razmišljali o ovom?

Kako vidimo sebe?
Kako sebe predstavljamo u virtuelnom svetu?
Verujem da bi se mogla uraditi ozbiljna psihološka analiza, na temu virtuelnog sveta, i svega što se u njemu dešava.
Virtuelni svet...pre neku godinu sam došla u njega. Možda neki beg od
svakodnevice, znatiželja...ne znam ni sama. Otvorila ovaj blog. Počela
pisati. Pa brisala. Odlazila. Vraćala se....
Mnoge zanimljive ljude
ovde upoznala.Upoznala? Pa, upoznala ono što su oni predstavili o sebi, a
ako sam ja poverovala, onda plus za njih ako je to ipak bila iluzija.
Zanimljive priče čula.Bila svedok zanimljivih slatkorečivih priča,
razočarenja, bure i oluje.
Shvatila sam da je ovo svet sam za sebe. Veoma moćan, i stvara čudnu energiju u nama.
Prvo što želim da istaknem je da se pre korišćenja ovog virtuelnog sveta treba staviti obaveštenje:
MOŽE OZBILJNO UGROZITI VAŠE ZRAVLJE!U svakom pogledu.Nije za labilnije i slabe osobe.
Ovo je ipak nepostojeća slika, u kojoj mnogi navlačimo svoje maske,
ponekad ogolimo Dušu, ponekad budemo surovi. Sve emocije ovde su više
izražene, preuveličane. Naposletku, svako od nas ugasi svoj računar i
vrati se svom životu. Realnom zivotu, u kome nismo tako ispravni, divni i
krasni iako se većinom trudimo ovde da sudimo, kritikujemo, kamenujemo
pa čak i izražavamo emocije silne ljubavi, i svega šta uz to ide.
Ako je ljudska glupost bezgranična, u virtuelnom svetu dobija svoje neograničene mogućnosti.
Patetika ovde dobija strašne razmere.
Svaka ljubav izgleda kao ljubav decenije iz ljubavnih romana.
Ne znam kakav sam ja utisak odala. Verovatno sve pomalo. Ne želim da navedem ljude na pogrešne zaključke.
Da ne bi bilo zabune.
Ovo je moj omiljeni kafić u kome popijem kafu, pišem, čitam, i komentarišem sve što mi prija.
Moji virtuelni prijatelji, će zauvek ostati moji virtuelni prijatelji,
jer je moje pravilo da ova dva sveta ne spajam, jer ne trebaju da se
spajaju.
Par pojedinaca poznajem, a lično komuniciram samo sa njih nekoliko.
Nisam usamljena, ne tražim princa, ne tražim konja,ne treba mi virtuelni udvarač. Nikada...
Imam svoj sopstveni život...
Obična sam žena. Nisam lepa. Nisam zgodna. Nisam uspešna, niti preterano pametna. Prosečna...
Nisam najsrećnije, niti najtužnije biće na svetu. Nisam preterano zanimljiva. Imam svoje rituale. Navike. Male životne stvari.
Znam veoma dobro šta je život, videla sam njegovu i najtamniju i
najlepšu stranu. Poznajem i bedu i sjaj. Kao i većina ovog mog naroda.
Običnih i prosečnih ljudi. Pomalo obična, uglavnom drugačija.
Mimosveta....
Zaista bi bilo dobro da izmisle ogledala u kojima bi
se videlo kakav je neko čovek. Jako malo ljudskosti u ovom svetu,
sklonila se u stranu pod pritiskom primitivizma, zlobe, niskih strasti,
iskrivljenih ogledala...



Dobro Jutro/ Dobar Dan / Dobro Vece ovo iznad vas je...Virtuelni svet....
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Jun 28, 2012 7:44 pm

Odgurnem dva-tri penzionera, srušim jednu babu, munem laktom trudnicu što mi se namestila ispred nosa i bez ikakvih problema udem u tramvaj. Ništa lakše. Jedan stepenik, drugi stepenik i vec si unutra. Ali dalje ni makac. Namestila se gospoda na vrata, tata im ih je kupio, šta li, pa ne daju da se prode. I još nešto gundaju. Ne valja vlada, ne valja ono, ne valja ono. Izdali, prodali, upropastili. Ma nije nego! A kad spomenuše predsednika, meni prekipe. Ja sam tolerantan covek, pravi demokrata, ali šta je mnogo - mnogo je. Izvadim revolver pa, za pocetak, upucam penzionera što se žalio da ce umreti od gladi. Kao, penzija mu kasni. Leži na podu, malo prokrklja te se umiri. Pitam ga lepo je li gladan. Cuti. Znaci da nije. A malopre mi je kukao na skupocu. Lažovcina jedna.Ne može se nekažnjeno lagati. Nismo mi tamo neka zemlja gde svako laprda šta mu padne na pamet. Mi pazimo i štitimo svoje gradane. Izadoh iz tramvaja baš zadovoljan. A na stanici ljudi opet nešto gundaju. Vidim ja da se mora delovati šire. Njima neko sa strane puni glavu, to je više nego ocigledno, ali zakon se mora poštovati. Izvadim revolver, nabijem metak u cev, ali neka sumnja mi zaustavi ruku. Da li je to pravo rešenje? I nije. Naravno da nije. Nismo mi tamo neka zemlja u kojoj se kršenje zakona suzbija na primitivan nacin. Pa odem kuci po mitraljez.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Jun 28, 2012 8:03 pm

Komsije



Ona je debela, zadrigla i masna. Tako sveobuhvatno i kompletno debela da izgleda kao da joj je u zivotu to bio primarni zadatak. Lice joj ne odaje godine. Nabubrelo i nasmejano izravnjalo je sve tragove koji bi mu mogli dati malo plemenitosti i mudrosti kojom zene u njenoj dobi mogu odisati. Opet, pogoditi njenu dob, zaista nije lak zadatak. Dorijan Grej se njome pozabavio i nasalio… Misterija je kako je njena kosa uvek jednako neuredna. Isto nemarno ocesljana i uvek jednake duzine, za ovih osam godina kako ulazimo u istu zgradu mogla sam makar jednom da je sretnem sveze osisanu, a nisam. Njena garderoba ili prevelika ili premala. Ispod predimenzioniranog kaputa boje vina, sa velikim dugmadima i kaisem na mestu gde bi trebalo da bude struk, viri drecavo ljubicasti dzemper koji je jedva zakopcala. Za pantalone nikada ne bih rekla da su zenske, a opet, sigurno nisu muske. Nekada je sretnem kako bosa tabana hodnikom zgrade, ne bi li pokupila svoj sveze oprani i osuseni ves. Za nokte na nogama ne bi vazio epitet uredni-vise da je proslo previse vremena od kako su sreli makaze. Uvek vuce kese necega sto izgleda dragoceno za nju. Lice joj se lako razvlaci u osmeh otkrivajuci red sivih zuba i dobijajuci pri tom izraz savrsene ravnodusnosti, skoro stupidnosti…
Tu je i ON. Njen on… redje ga srecem samog, najcesce su u paketu. On je duplo tanji od nje, sa licem koje krase beli brkovi prosarani sivim koji izgledaju kao da u njima odmaraju ostaci poslednjeg obroka. Bela proredjena kosa se ne zavrsava na potiljku, vec se nastavlja na vratu i delu ledja koju leti otkriva otvorena majica. Ivice njegove majice su potpuno iskrzane, dok je boja njegove garderobe zacudjujuce sveza. Zasluga sintetike, nikada ne bledi, ma koliko prao, cak i sa praskom koji sadrzi izbeljivac. Sta ti je nauka… bela majica, karirana kosulja i tirkizni dzemper. Mirise na pivo i ”Drinu” ili ”Dravu” bez filtera. Gde bi je u Stockholmu nasao ne znam ali mi tako izgleda.

Ulicom se lagano vuku, razmenjujuci reci s` vremena na vreme. Poslednji deo puta do nase kuce vodi kroz veliki park. Cesto sede, da odmore na klupi okruzenoj cvecem. Nesto pricaju i prostodusno se smeju, vidim ih iz daljine dok im lagano prilazim.
U kasno prolece i u ranu jesen sede na balkonu, on najcesce u beloj zategnutoj potkosulji, malko podignutoj i u kariranim bokser gacama. Ona u cvetnoj haljini kojoj nedostaje forma. U jednoj ruci drze konzervu piva, a u drugoj cigaretu. Smejulje se zadovoljno i uzivaju u suncu, gospodari svog balkona.

Oni su srecni…

Na mom balkonu mogu se videti cipkasti, beli sto i par stolica napravljenih od kovanog gvozdja, visoki svecnjaci i saksije cveca. Tu u suncna jutra i popodneva pijem kafu, nesto citam ili prisivam sedefne dugmice il` satenske tracice. Ja sam uvek doterana i ljubazno sa svima razmenim par reci. Nikada ne mirisem po alkoholu, osim ako se miris ne oseca iz novih cipela koje prepecenica moje mame sprecava da mi naprave zulj. Odajem izgled obrazovane i kulturne, a verovatno i pouzdane, jer mi se komsinice, svaka u poverenju zale jedna na drugu... Iz mojih kesa pored hrane vire knjige i strucni casopisi, a u liftu iza mene ostaje miris parfema i zvakace gume…

Ja sam sama.

Kome je bolje..?
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Jun 28, 2012 8:04 pm

Uskrs u Stockholmu... a nema mnogo veze sa Uskrsom...



Vreli caj od vanile i breskve, nesto malo obojene, mirisljave tecnosti koja se pusi, zvucno pada u tananu soljicu mog rasparenog, starog, engleskog Grindley servisa...
Ima nesto senzualno u mesavini mirisa i zvuka porcelana u toj jednostavnoj, svakodnevnoj ceremoniji, sto nikako ne prestaje da me iznenadjuje...

Kada bi svaki moj dorucak bio ovakav... a istina je da se ja umesto dorucka svakog jutra sminkam...

Kisa lagano sipi napolju, radio svira Sopenov preludijum, svet se cini potpun, a ja se osecam kao neko ko je na lotou osvojio komadic spokoja. Kako spokoj nije bas normalno stanje kod mene, ja ( valjda ne namerno ) cinim sve da ga pretvorim makar u nedoumicu i pitam se...
Da li je sreca stvar izbora..?
Samo je treba imati hrabrosti izabrati, biti odgovoran i ne sakrivati se iza stvari koje cine izbor teskim... u stvari najvaznija je vera. Verovati... ako verujes da je zivot pun mogucnosti reagujes pozitivno, radoznalo i inspirativno. Ako verujes dovoljno jako i predano, ako svojoj veri dopustis da te prozme i ispuni svaki delic tebe, ako sa njom zaspis, sanjas i budis se ona se neminovno pretvara u stvarnost...

Ako zelis nesto dovoljno snazno i istrajno... ispunice ti se...

Ja zelim...


Ti..?
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pet Jun 29, 2012 7:27 am

RODITELJSKO PISMO

Drago dete,
- Sada još nisam ostarila, a kada me budeš video takvu, budi strpljiv sa mnom
i pokušaj me razumeti.....
- Ako se zaprljam u vreme ručka, i ako se ne mogu sama odenuti, budi strpljiv....
- Seti se sati, koje sam potrošila, dok sam te tome naučila....
- I ako u razgovoru ponavljam iste stvari uvek ponovo, nemoj me prekidati, saslušaj me....
- Kada si bio malen, morala sam ti istu priču čitati uvek ponovo, pre nogo što si utonuo u san.....
- Ako se ne budem želela kupati, ne ismejavaj me i ne vređaj. Seti se
kako sam te morala loviti i izmišljati hiljadu razloga, da bi ti ušao u
kadu.....
- Kad opaziš moje nepoznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i nemoj me
gledati s' podsmehom na licu......
- Ja sam tebe naučila mnogo stvari: pravilno jesti, pravilno se obući, suočiti se sa životom.....
- Ako nekad u razgovoru zaboravim ili izgubim nit razgovora, daj mi
malo vremena, da se prisetim i ako mi to ne pođe za rukom, nemoj se
uznemiravati.....
- Nije mi najvažnija stvar na svetu naš razgovor, već to, da sam s' tobom i da me znaš slušati.....
- Ako ne budem želela jesti, nemoj me prisiljavati da jedem.... Sama znam najbolje, kada mi je hrana potrebna, a kada ne......
- Kada mi umorne noge više neće dozvoljavati da hodam, pruži mi ruku
jednako kao što sam je ja pružala tebi, kada si pravio prve korake......
- I ako ti jednom kažem, da više ne želim živeti, da želim umreti, ne
ljuti se na mene, jednoga dana ćeš me razumeti..... Jednom ćeš spoznati,
da sam ti usprkos svim učinjenim greškama, želela samo najbolje i
pokušala sam te pripremiti na putovanje života......
- Ne žalosti se, ne ljuti se i ne osećaj se bespomoćan, kada me budeš gledao pored sebe takvu.....
- Budi mi oslonac, pomozi mi završiti putovanje s' ljubavlju i strpljivošću.
Vratiću ti osmehom i neizmernom ljubavlju, koju sam oduvek čuvala samo za tebe.
Volim te,
........tvoj roditelj .....
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pet Jun 29, 2012 12:00 pm

Nesreća

"Nesreće mogu doneti rast i prosvetljenje", reče učitelj.
To je obrazložio ovako:
Svaki bi dan ptica nalazila sklonište u suvim granama drveta koje je stajalo usred velike puste ravnice. Jednog je dana orkanski vetar iščupao drvo i prisilio sirotu pticu da leti stotine kilometara u potrazi za skloništem - dok napokon nije doletela do šume bogate plodnim drvećem.
I zaključio bi: "Da je osušeno drvo ostalo, ništa ne bi navelo pticu da ostavi svoju sigurnost i da leti dalje."
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pet Jun 29, 2012 12:01 pm

Problem zla u svetu

Neki dečak je hodao uz obalu reke i ugledao je krokodila zapletenog u mrežu. Krokodil mu reče: Smiluj mi se i oslobodi me. Možda izgledam strašno, ali znaš, to nije moja krivica. Takav sam stvoren. Ali, kakav god bio moj izgled, ipak imam majčinsko srce. Došao sam jutros ovamo u potrazi za hranom za svoje mlade i ulovio sam se u ovoj zamci. Dečak reče: Ah, kad bi ti došao pomoći ti bi me zgrabio i ubio. Krokodil odvrati: Zar misliš da bi to učinio svojem dobročinitelju i osloboditelju? I tako je krokodil uverio dečaka da ga oslobodi iz mreže, i dok ga je dečak oslobađao krokodil ga zgrabi. Ulovljen u krokodilove ralje dečak reče: Tako mi dakle vraćaš za moje dobročinstvo? Krokodil reče: Nije to ništa lično, sinko. Takav je svet, takav je zakon života.
Dečak se nije složio pa mu krokodil reče: Želiš li možda nekoga pitati da proveriš? Dečak ugleda pticu koja je sedela na obližnjem drvetu pa je upita: Ptico, govori li krokodil istinu? Ptica reče: Krokodil je u pravu. Pogledaj mene. Jednog sam se dana vraćala kući s hranom za svoje mlade ptiće. Zamisli moj užas kad sam ugledala zmiju kako puzi uz stablo ravno prema mojem gnezdu. Bila sam potpuno bespomoćna. Zmija je proždirala moje mlade jednog po jednog. Vrištala sam i vikala ali ništa nije koristilo. Krokodil je u pravu, to je zakon života, takav je svet. Vidiš? , reče krokodil. Ali dečak reče: Daj da pitam još nekog. Krokodil reče: U redu. Hajde, pitaj. Jedan stari magarac prolazio je uz obalu reke. Magarče! , reče dečak, Evo šta krokodil kaže. Je li u pravu? Magarac reče: Krokodil je potpuno u pravu. Pogledaj mene. Radio sam i robovao svojem gospodaru celi svoj život, a jedva da mi je davao dovoljno da preživim. Sada kada sam star i beskoristan, pustio me je s uzde, i sada lutam po džungli čekajući da me zaskoči kakva divlja zver i privede mi život kraju. Krokodil je u pravu, to je zakon života, takav je svet.
Vidiš? , reče krokodil, Idemo! Dečak reče: Daj mi još jednu priliku, zadnju priliku. Dopusti mi da pitam još nekog stvora. Seti se kako sam dobar bio prema tebi. I krokodil reče: Dobro. Tvoja zadnja prilika. Dečak ugleda kunića koji je onuda prolazio pa ga upita: Kuniću, jel' krokodil u pravu? Kunić sedne i reče krokodilu: Zar si to zaista rekao? Krokodil reče: Jesam. Čekaj malo., reče kunić, Morat ćemo to raspraviti. Dobro., reče krokodil. Ali kunić reče: Kako ćemo raspravljati kad imaš dečaka u ustima? Pusti ga. I on bi takođe trebao sudelovati u raspravi. Krokodil reče: Stvarno si pametan. Pobeći će mi čim ga pustim. Kunić odvrati: Mislio sam da si razumniji. Ako pokuša pobeći, možeš ga ubiti jednim udarcem svojega repa. U redu., reče krokodil i pusti dečaka. Čim ga je krokodil pustio, kunić poviče: Beži! I dečak pobeže i spasi se. Kunić tada reče dečaku: Sigurno voliš krokodilovo meso, a i ljudi iz tvog sela sigurno bi voleli dobar obrok. Nisi oslobodio krokodila do kraja. Veći deo njegovog tela još je uvek zamotan u mreži. Idi u svoje selo i dovedi sav narod, pa pripremite gozbu. I dečak učini tačno tako. Ode u svoje selo i pozove sav narod. Došli su sa sekirama, kolocima i kopljima, i ubiše krokodila. Došao je i dečakov pas, i kad je vidio kunića, stao ga je juriti, i zadavi ga. Dečak je stigao prekasno, i kad je video kako kunić umire, reče: Krokodil je bio u pravu. Takav je svet, takav je zakon života.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pet Jun 29, 2012 12:03 pm

Sedi vrana na drvetu i po ceo dan ne radi ama bas nista.
kada je mali zeka ugledao vranu, upita je: mogu li i ja da sedim kao ti i da po ceo dan ne radim nista?
vrana odgovori: naravno, zasto da ne.
i tako zeka sedne na zemlju ispod vrane da se odmara i ne radi nista.
nakon nekog vremena, iznenada se pojavi lisica, skoci na zeca i pojede ga!
Poenta price: da bi sedeo i ne radio nista, moras da sedis jako, jako visoko!
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pet Jun 29, 2012 12:04 pm

Razgovaraju curka i bik: volela bih da mogu da dohvatim vrh drveta, rece curka, ali nemam dovoljno snage.
pa zasto ti ne bi grickala malo moje balege? odgovori bik. ona je prepuna hranljivih sastojaka.
curka pojede jednu gromuljicu balege i shvati da joj je to stvarno dalo dovoljno snage da se popne na prvu granu drveta. sledeci dan, nakon sto je pojela jos balege, popela se na drugu granu. konacno, nakon dve nedelje, ona je ponosno sedela na vrhu.
ali, ubrzo ju je ugledao farmer, vesto je upucao puskom i tako je smaknuo sa drveta.
Poenta price: sranje te mozda moze dovesti do vrha, ali te ne moze odrzati gore
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pet Jun 29, 2012 12:04 pm

Mala ptica je letela na jug nosena vetrom. postalo je jako hladno, pticica se smrzla i pala na zemlju, na veliko polje. dok je lezala na zemlji, prisla joj je krava i spustila nesto balege na nju. dok je smrznuta pticica lezala u gomili kravlje balege, shvatila je kako joj je postalo toplo. balega je u stvari otkravila! lezala je tako topla i srecna, pa je od radosti pocela da peva. prolazeci tuda, macka je cula pticiju pesmu i prisla da to istrazi. prateci zvuk, macka je otkrila pticu ispod gomile kravlje balege, a zatim ju je spretno izvukla napolje i pojela!
Poenta price:
1. nije svako ko te uvaljuje u govna tvoj neprijatelj
2. nije svako ko te iz govana vadi tvoj prijatelj
3. a kada si u velikim govnima, drzi jezik za zubima!
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pet Jun 29, 2012 2:39 pm

Ljubav

Covek umire i odlazi na nebo.
Andjeli mu kazu:"Odvescemo te u raj, ali prvo da ti pokazemo pakao."
Odvode ga na mesto sa velikom sredisnjom posudom punom kasaste hrane. Oko posude su jadne i gladne osobe. Svaka od njih ima kasiku dugacku po tri metra. Hranu mogu dobaviti, ali je, zbog duzine, ne mogu prineti ustima. I tako, ove pateticne osobe gladuju pored izobilja hrane.
Zatim ga andjeli odvode u raj.
Na njegovo iznenadjenje, ugleda istu scenu. Ponovo gigantska posuda sa hranom, ponovo ljudi sa kasikama od tri metra. Samo ovi su zadovoljni, srecni, nasmejani i zdravi.
"Zasto? U cemu je razlika da su ovi ljudi srecni i siti?", upitao je andjele.
"Pa zar ne vidis?", upitali su ga.
Kada je pazljivo pogledao primetio je da svaka osoba hrani kasikom susednu.
"Ovdje ljudi hrane jedni druge. Oni su naucili put ljubavi."
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Ned Jul 01, 2012 10:09 pm

Usnuo sam san da razgovaram s Bogom.

"Dakle, ti bi hteo razgovarati sa mnom?" rece Bog.
"Ako imas vremena" rekoh.
Bog se nasmesi.
"Moje je vreme vecnost.
Sta si me zeleo pitati?"
"Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?"
Bog odgovori:
"Sto im je detinjstvo dosadno.
Zure da odrastu,
a potom bi zeleli ponovo biti deca.
Sto trose zdravlje da bi stekli novac,
pa potom trose novac da bi vratili zdravlje.
Sto razmisljaju teskobno o buducnosti,
zaboravljajuci sadasnjost.
Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti.
Sto zive kao da nikada nece umreti,
a onda umiru kao da nikada nisu ziveli."
Bog me primi za ruku.
Ostadosmo na trenutak u tisini.
Tada upitah:
"Kao roditelj,
koje bi zivotne pouke zeleo da tvoja deca nauce?"
Osmehujuci se, Bog odgovori:
"Da nauce da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.
Mogu samo voleti.
Da nauce da nije najvrednije ono sto poseduju,
nego ko su u svom zivotu.
Da nauce kako se nije dobro uporedjivati s drugima...
Da nauce kako nije bogat onaj covek koji najvise ima,
nego onaj kojem najmanje treba.
Da nauce kako je dovoljno samo nekoliko sekundi
da se duboko povredi voljeno bice,
a potom su potrebne godine da se izleci.
Da nauce oprastati tako da sami oprastaju.
Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nezno vole,
ali to ne znaju izreci niti pokazati.
Da nauce da se novcem moze kupiti sve. Osim srece.
Da nauce da dve osobe mogu posmatrati istu stvar,
a videti je razlicito.
Da nauce da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima...
a ipak ih voli.
Da nauce kako nije uvijek dovoljno da im drugi oproste.
Moraju i sami sebi oprastati."

Ljudi ce zaboraviti sto si rekao.
Ljudi ce zaboraviti sto si ucinio.
Ali nikada nece zaboraviti kakve si osecaje u njima pobudio.
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Jul 05, 2012 7:05 am

ZAGUBLJENI DAN



Bila u jednom gradu jedna ulica u kojoj su se nalazili samo ducani. Vlasnici ducana su ziveli I radili u korektnim I fer uslovima. Svakog dana su u isto vreme svi zajedno otvarali I zatvarali svoje ducane a zatim odlazili svojim kucama.
Jedan od vlasnika je svake veceri, dok je zatvarao ducan, govorio:
- Zagubih jos jedan dan.

Kako se ponavljalo iz veceri u vece, njegove kolege su zakljucile da mu trgovina slabo ide, I sa namerom da pomognu svom kolegi, dogovore se da sutradan svi salju musterije u njegov ducan, ne bi li I njemu malo krenulo.
Tako je I bilo. Sutradan, kako bi ko naisao da kupi nesto, svi vlasnici su ga slali u taj ducan.
Kad je doslo vreme da se ducani zatvaraju, taj isti vlasnik je ponovo zatvarajuci vrata svog ducana izgovorio:

- Zagubih jos jedan dan.

- Pa, sad si preterao, povikase u isti glas ostali vlasnici, - celog dana smo sve musterije slali da pazare samo kod tebe, a tebi opet malo iako si zaradio koliko svi mi zaradimo drugim danom!

- E, prijatelji moji odgovori im stari prodavac, Imam ja novaca da kupim I vas I vase ducane, nije stvar u parama. Para je bilo I bice ih, ali ovaj, ovakav danasnji dan koji se zavrsio, NIKAD VISE NECE DA SE PONOVI NITI VRATI.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Jul 05, 2012 7:06 am

Za svu decu koja su rodjena
i prezivela

1950-te, 60-te , 70-te & 80-te !!

Prvo, preziveli smo i rodjeni smo normalni iako su nase majke kad ih je
bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pusile i radile do
zadnjeg dana trudnoce i nikad nisu bile testirane na dijabetes

U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Cuvati daleko od domasaja
dece" na bocicama sa lekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i pisali se u krevet.

Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdusnih jastuka i nismo
morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rosulama.

Pili smo vodu iz creva za zalivanje baste a ne iz flasica kupljenih u
supermarketu. Delili smo flasicu Kole sa nasim prijateljima i
NIKO
nije umro zbog toga

Jeli smo mlecne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada
bile pune secera ali nismo bili debeli
zato sto smo se
STALNO IGRALI NAPOLJU

Izlazili smo iz kuce ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla
na ulici,
zmurke, planova, klisa, klikera, Partizana i Nemaca, kauboja i Indijanaca,
zaloga i svega ostalog sto je samo decija masta bila u stanju da smisli,

Neretko, niko nije mogao da nas nadje po celi dan.

I nikad nije bilo problema...

Provodili smo cele dane praveci trokolice od otpada iz podruma, spustali se
niz ulice zaboravljajuci da nismo napravili kocnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica
naucili smo kako da resimo problem

Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u skoli.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali skolskog
psihologa i usmerivaca pa smo ipak zavrsavali nekakve skole.

Nama nisu prodavali drogu ispred skole...

Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,
nikakve video igrice,
nismo imali 99 kanala na televiziji
(vec samo dva),
nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, kompjutere,
Internet, chat rooms.......

MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO ISLI NAPOLJE
DA SE DRUZIMO S NJIMA !

Padali smo sa drveca, znali se poseci na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku
, ali
nasi roditelji nikada nisu isli na sud zbog toga

Igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za
Novu Godinu i sve smo to preziveli bez posledica!

Isli smo biciklom ili peske do prijateljeve kuce, zvonili na vrata ili
jednostavno ulazili u njihovu kucu da se druzimo i budemo zajedno!

Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu placali kauciju da nas
izvuku.
U stvari, bili su cesto stroziji nego sam zakon!

Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali
jednu kucu i jednu porodicu.
Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji covecanstva

Nase generacije su proizvele najbolje izumitelje
i naucnike do danas.

Imali smo slobodu, pravo na greske, uspeh i odgovornost.
I naucili smo da zivimo s tim !

I ti pripadas toj generaciji?

CESTITAM!

MOZDA CES ZELETI DA PODELIS OVO SA OSTALIMA KOJI SU IMALI SRECE DA ODRASTU
KAO PRAVA DECA, PRE NEGO STO SU DRZAVE I VLADE POCELI DA ODREDJUJU KAKO
TREBA DA SE ZIVI !

Mozda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vasoj deci da vide kako su njihovi
roditelji odrastali

Pozdrav generaciji.
ZIVELI !!!
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Jul 05, 2012 7:07 am

ŠIDHAR

Večni putnik-beskućnik Šidhar podiže svoj zamišljen pogled i namršti čelo, opaljeno suncem.
On spazi iznenađen: starodrevno more, pored čijih je hučnih obala toliko puta u mnogo vekova prolazio kao beskućni skitač, sada je pretvoreno u pustinju, vrelo užarenu i trnjem obraslu.
I primeti da se na mestu nekadašnjih zelenih morskih talasa, na kojima su se ljuljale bezbrojne lađe kao mrlje, sada prostiru peščane ravni, žute, slične grivama lavova, careva pustinje.
A umesto lađa odmereno prolaze karavani s potmulom zvonjavom.
Teškim tvrdim korakom priđe on vođi karavana i upita ga glasno:
„Koliko je vremena prošlo otkad ovde nastade pustinja?“
„Nesrećna starino, pa ti si, čini se, šenuo pameću“, zasmeja se vođa.
„Istinu govorim, neznani prijatelju; pre mnogo godina, kad sam prolazio ovim mestima, ovde je bilo beskrajno, nepregledno more, a sada nalazim bezvodnu pustinju...“
I njegov strašan glas, čini se, javi se iz dubine vekova.
„Po očima tvojim ne može se reći da si ludak“, reče vođa karavana, „ali kakve ja to ludosti čujem od tebe! Preci predaka naših predaka prolazili su ovim mestima, a pre njih prolazili su još mnogi – pustinja beše od pamtiveka i ostaje. Ti buncaš, starče, trabunjaš!“
Grub osmeh ostade pritajen na Šidharevim crnpurastim usnama. I on zakorači opet.
Ponovo protekoše vekovi za vekovima.
Stope skitača Šintara, stotinama godina gazeći zemlju, još ga jednom dovedoše u pustinju.
Približivši se granicama poznatog kraja, spazi on da na mestu pređašnih prostora sada huči vrlo prometan grad.
„E de, vi to brzo podigoste ovaj grad?“
„Kako to...podigli? Ovaj grad stoji već vekovima: preci predaka naših predaka – ni oni ne znadoše ko ga je osnovao i kada. Naš je grad starodrevan, kao i ceo svet.“
Tmurnim pogledom veliki skitač posmatraše grad. Na ulicama i trgovima vrveli su muškarci, žene i deca. Jedni su zamišljeno prolazili, drugi se bezbrižno odmarali, deca se nestašno igrala i galamila. Žene, nagizdane ružama i biserom, očaravale su muškarce i njihovi sanjalački pogledi obećavahu besmrtnu ljubav. Slatkorečivi govornici galamili su na trgovima o večnoj istini, o lepoti, o višim ciljevima čoveka...
A na Šidharevim mračno zbijenim usnama opet se zavijuga grubi, pobedniči osmeh.
„Prolazni tren koji ljudi nazivaju životom čini se večnost ovim
nesrećnicima... Spasonosna samoobmana!.. Pokušavaju da proniknu u tajne okeana života i da propisuju zakone neizmerne beskrajnosti... Ali život njihov je prolazniji od one senke koju stvara mali oblak kad promiče nad pustinjom... Ipak, da vidimo šta će biti sutra...“
I skitač ponovo krenu na put, sledeći neumornu trku vekova.
Prođoše vekovi i vekovi: nastupi sutra. Seti se Šidhar zaboravljenog grada, zažele da ga poseti.
Kad Šidhar dođe do gradske granice, na mestu grada spazi nepregledne vrtove s raskošno rascvetanim jesenjim cvećem. Na rečnoj obali igrale su mlade devojke. A čobanin je napasao stado ovaca uz glas svojih dvojnica.
„Kud se dede grad?“, upita Šidhar čobanina.
„Kakav grad?“, začudi se čobanin.
„Pre mnogo godina bio sam na ovim istim mestima; ovde se nalazio vrlo prometan grad. O njemu ja govorim...“
Čobanin, zaprepašćen od iznenađenja, gledaše Šidhara.
„Kad se pojaviše ovi vrtovi?“, upita Šidhar.
„Nerazumljive su tvoje reči...Preci predaka naših predaka i mnoga pokolenja još davno su pre njih napasali ovde stada. Ovi vrtovi postoje od pamtiveka...“
I opet se na mračnim usnama starog skitača zavijuga osmeh; prekornim pogledom ošinu čobanina.
„Jadni ljudi! Jučerašnje ne postoji za njih, oni priznaju samo sadašnje...Pevaju i nestašno se igraju, a ne predosećaju što će jučerašnji grob pod njihovim nogama da im bude sutra sopstvena raka...“
I opet zakorači Šidhar. Snežnobela kosa je pala na njegovo namršteno čelo. Išao je i, obuzet gorčinom, razmišljao kako je čovek prostodušno bezazlen, razmišljao je o prolaznosti njegovog života i naglom toku svega što postoji...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   

Nazad na vrh Ići dole
 
Kratke i poučne priče
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 8 od 12Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 7, 8, 9, 10, 11, 12  Sledeći
 Similar topics
-
» ISTINITE PRIČE
» Izlog mojih krpica u koje cu sigurno uci
» Nokti - nega i ukrašavanje
» DIJAMANTSKE PRIČE
» Gde ste se porodile, priče sa porođaja,gde cete se poroditi?

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: