DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Kratke i poučne priče

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 5, 6, 7 ... 10, 11, 12  Sledeći
AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Poučne priče - Melem za dušu   Čet Jan 31, 2008 6:14 pm

First topic message reminder :

Sanjam noćas, vedro i čisto nebo, sunce sija iz sve snage, sanjam kako igram fudbala ispod Gradine.
Sanjam kako moja ljubav stoji pored terena, navija za mene, i kad postignem gol ljubi me po kosi.
Sanjam idem u školu, čitam pismeni ispred razreda i Profesor Jokić sav zadovoljan češka bradu. I svi moji školski drugari, i živi i pokojni su tu i bodre me.
Sanjam stojim na livadi i kosim travu zajedno s pokojnim djedom,a baba nam nosi vode sa bunara. Sanjam da igramo košarke pored osnovne škole i svi smo zajedno, i Srbi i Hrvati, i radujemo se svakom postignutom košu.
Sanjam Borovaču i kako ja i buraz Vlade sjedimo pored jezera i on me ubjeđuje da se nije tu utopio, da me je neko slagao. I ja ga grlim čvrsto i pitam ga gdje je bio cijelo ovo vrijeme…
Sanjam moga starog kako stoji ispred Zvijezde, nakrivio zera kapu, i pita me hoću li sa njim u Drvar na neku proslavu, pa ćemo poslije u Knin da kupimo rakije i vina da ima za slavu.
Sanjam razvilo se kolo našim ulicama, igramo svi zajedno, i ja, i stari, i stara , i seje moje, i drugovi, i drugarice, i Srbi i Hrvati, i svi ljudi koje sam volio i koji su me voljeli…

Sanjam... da nije ni bilo rata...

Srbo Peuljanac (preuzeto sa sajta Carstvo Lokvanja)










[You must be registered and logged in to see this image.]


Poslednji izmenio Danubius dana Pet Okt 29, 2010 12:15 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/

AutorPoruka
Amisela
Komšinica preko plota
avatar

Datum upisa : 04.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pon Okt 04, 2010 10:38 pm

blo i cvet

U zoru je podno stabla iznikao malen Cvet. I tek što je otvorio oči, ugledao je Stablo. - Ti si, sigurno, veliki Cvet - reče mu. - Ne, ja nisam Cvet. Ja sam Stablo - odgovori Stablo. - Kakva je razlika izmedju Stabla i Cveta? - upita Cvet.- Cvet živi nekoliko dana, a Stablo mnogo godina - reče Stablo. - I to je sve ? - Ne - odgovori Stablo. - Mi Stabla izdržimo i najjače vetrove, a vi, Cvetovi, prehladite se i od najblažeg lahora. - To je sve? - ponovno upita Cvet. - Vas mogu ubrati i darovati. Vas se može staviti u vazu i negovati. Vas ljudi vole, a i vi volite ljude. A s nama Stablima je drukčije. Nas ne mogu ubrati i pokloniti. I ne mogu nas staviti u vazu i negovati. Mi uvek ostajemo po strani. - Zar smo mi Cvetovi na putu? - Ne, uglavnom niste. Ali ljudi vas primete i kada ste daleko od puta. Često vas i pogaze. Uostalom, lako je pogaziti one koji vole, jer oni nisu zaštićeni. - Šta se dogodi kada neko pogazi Cvet? - To se uvek sazna. I zbog toga se može mnogo plakati. Neki i nakon mnogo vremena spominju pregažen cvet. Nas Stabla niko ne može pregaziti, ali nas i ne vole kao što vole Cvetove. - Onda si ti - reče mu Cvet - izuzetak među Stablima, jer tebe voli jedan mali Cvet. Kada je oko podneva pripeklo sunce, Stablo je svojom senom zaštitilo Cvetić.
Nazad na vrh Ići dole
jutarnja izmaglica

avatar

Godina : 61
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pet Okt 15, 2010 3:58 pm

Posao ce sacekati dok vi detetu pokazete dugu.......

......ali duga nece sacekati dok vi zavrsite posao.
I normalno,posle ovakve konstatacije,nemogu da se otmem utisku da mozda nismo spremni.... da prioritet damo divnim zivotnim lepotama a nisu bile skupe.Kostale su samo trenutka osmeha i ljubavi,trenutka davanja,neznih dodira,zajedickih sankanja,gledanja Popaja,......procitanih prica o Indijancima..........o prvim simpatijama iz skole........prvim boginjama........,zaptam se da li zivot moze da ceka,gde smo to svi mi......ponela nas reka.....u kandze zivota.......u strah opstanka,u bezlicno trazenje izlaza raskolacenih ociju,bez smirenosti ljubavi koja nam toliko treba.....kada ce mo shvatiti da zivot prolazi pored nas....da protagonisti zivotnih lepota su samo na cas svi oni srecnici koji mogu da kazu da su svojoj deci pokazali dugu.
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

avatar

Godina : 61
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pet Okt 15, 2010 4:00 pm

NE KOSTA NISTA

povremeno biti ljubazan-HA!--ne kosta nista
rekla sam svom muzu da ga volim-ne kosta nista
kada sam sinu pakovala uzinu,napisala sam mu ceduljicu na kojoj pise koliko je poseban-ne kosta nista
pustila sam trudnicu u samoposluzi da ide preko reda-ne kosta nista,
pozvala sam sestru da joj kazem da sam je pozelela--i ona se mene pozelela
skuvala sam pilecu corbicu bolesnoj baki preko puta mene-ne kosta nista
igrala sam sa mojom cerkom jamba-bilo je zabavno
dala sam prilog siromahu koji je molio za neki dinar
-kostalo je samo malo
zahvalila sam se postaru koji mije na vrata done o pismo,ponudila ga jabukom-lice mu se ozarilo
povremeno biti ljubazan--hmmmmmmmm------NE KOSTA NISTA
da LI STE NEKADA RAZMISLJALI NA OVAJ NACIN ILI OVO VREME TO NE DOZVOLJAVA?
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

avatar

Godina : 61
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pet Okt 15, 2010 4:03 pm

TADA SAM SE POSTIDELA

Bilo je to pre par godina u kuci moje mame i bake.Zivele su samei normalno mimo odlazaka uobicajenih desavale su se i proslave s povodom . te smo sestra i ja sa svojim porodicama rado odlazili kod njih.Zivele su skromno i nikada se ni na sta nisu zalile.
Nekako su uvek znale da raspolazu sa tim koliko su imale.Nasa deca su im bila uvek prioritet ljubavi tako da je uvek za njih mogla da se nadje po koja cokolada,snalica za kosu i sta vec jos.Pre nego smo stigli na proslavu rodjendana moje bake ,mama mi je javila da je stigao novi tepih za dnevnu sobu u kojoj se inace okupljamo.Stari je bio bez boja.bas stari.......I tada smo stigli mi i sa vrata odusevljenje i zbog novog tepiha......i zbog bakine reakcije na poklone koje su joj praunucad donela........graja........opste veselje,torta rodjendanska se jede i tras.....moj sin je ispustio svoj tanjiric sa tortom na tepih.Pogledala sam ga prekorno i povisenim tonom mu rekla da je seprtlja i da se udalji od stola.Zaplakao je i otrcao kod moje bake.Torta je bila mala i nije je bilo vise a meni je bilo krivo sto je nov tepih bio samo dva tri sata nov i cist.Moja baka ga je pomazila i rekla mu"nemoj sreco plakati ,pa napravice baka sutra jos jednu tortu." Kada sam cula te reci,sagla sam glavu i postidela sam se sama sebe.Tada sam naucila mnogo.Materijalno nema i nikada nece imati cenu duhovnog.
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pet Okt 15, 2010 6:09 pm

Istinita priča


Jedna je učiteljica jednog dana zamolila svoje učenike da na je papiru napišu imena svih drugih učenika u razredu i da ostave malo mjesta kraj svakog imena. Tada je rekla učenicima da razmisle što je najljepše što mogu reći o svojim razrednim drugovima, te da to napišu kraj svakog imena. Cijeli sat je potrajalo dok su svi završili, a prije izlaska iz razreda, papire su predali učiteljici. Za vrijeme vikenda učiteljica je napisala svako ime učenika na jedan list papira i navela sve lijepe primjedbe koje su učenici napisali o svakom pojedinačno. U ponedjeljak je svakom učeniku dala papir s njegovim imenom. Ubrzo su se svi smiješili. "Zaista?", čuli su se šapati... "Nisam imao pojma da nekom nešto značim!" te "Nisam znala, da se tako sviđam drugima," bili su komentari. Liste se kasnije nisu više spominjale. Učiteljica nije znala jesu li učenici diskutirali o tome međusobno ili sa svojim roditeljima, ali to i nije bilo važno. Vježba je ispunila svoj cilj. Učenici su bili sretni sobom i drugima. Godinama kasnije je jedan od učenika poginuo u Vijetnamu i učiteljica je otišla na njegov pogreb. Crkva je bila prepuna njegovih prijatelja. Jedni za drugim, oni koji su poznavali mladića, prilazili su kovčegu da bi mu odali posljednju počast.. Učiteljica je prišla posljednja. Dok je tamo stajala, jedan od vojnika koji je nosio kovčeg pitao ju je: "Jeste li vi Markova učiteljica iz matematike?" Kimnula je potvrdno glavom. Tada je rekao: "Mark je vrlo često pričao o vama." Nakon pogreba, skupila se većina Markovih prijatelja iz razreda. Markovi roditelji su također tamo bili i nestrpljivo su čekali da razgovaraju s učiteljicom. "Htjeli bismo vam nešto pokazati", rekao je otac i izvukao novčanik. "Ovo su pronašli kad je Mark poginuo. Vjerujemo da ćete to prepoznati." Iz novčanika je izvukao vrlo istrošeni komad papira, koji je očito bio slijepljen, mnogo puta savinut i rastvaran. Učiteljica je bez gledanja znala da je to papir s lijepim riječima Markovih razrednih drugova. "Htjeli bismo vam se zaista zahvaliti što ste to napravili", rekla je majka. "Kao što možete vidjeti, Mark je ovo vrlo cijenio." Svi bivši učenici su se skupili oko učiteljice. Charlie se nasmiješio i rekao: "Ja svoju listu također još imam. U najgornjoj je ladici moga radnog stola". Chuckova žena je rekla: "Chuck me zamolio da listu zalijepim u naš vjenčani album". "I ja svoj još uvijek imam", rekla je Marilyn. "U mom dnevniku je." Vicki je izvukla svoj rokovnik i pokazala svima svoju istrošenu listu. "Uvijek ju nosim sa sobom", rekla je Vicki i primijetila: "Vjerujem da smo svi sačuvali liste". Učiteljica je bila toliko dirnuta, da je morala sjesti i zaplakala. Zaplakala je za Markom i zbog svih njegovih prijatelja koji ga više neće vidjeti.

U zajedničkom životu s ljudima često zaboravljamo da će svaki život jednog dana završiti i da nikada ne znamo kada će taj dan biti. Zbog toga bismo osobama koje volimo i o njima brinemo trebali reći da su nam nešto posebno i važno. Reci im to prije no što bude kasno.
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pet Okt 15, 2010 6:13 pm

Ova priča je o vojniku koji se konačno vraćao kući nakon rata u Vijetnamu.

Nakon povratka u SAD nazvao je svoje roditelje telefonom iz San Francisca. "mama, tata, dolazim kući, ali moram vas nešto zamoliti. Imam sa sobom prijatelja kojeg bih također želio dovesti." - "Naravno", odgovorili su. "Bit će nam drago da ga upoznamo." - "Ima nešto što biste trebali znati", nastavio je sin "On je u ratu bio teško ranjen, stao je na minu i izgubio je ruku inogu. Nema kuda da ode, pa ja želim da dođe i da živi s nama." - "Žao nam je zbog toga što mu se dogodilo sine", Odgovorili su roditelji, "ali sigurno ćemo mu naći neku kućicu u kojoj će moći živjeti." - "ne, mama i tata, ja želim da on živi s nama." - "Sine", rekao je otac, "nemaš pojma koliko mnogo tražiš. Netko tako hendikepiran će nam svima biti tako ogroman teret. Mi imamo svoje živote koje želimo živjeti i nema potrebe da se itko upliće. Mislim da bio trebao doći kući i zaboraviti na toga dečka. On će se već nekako snaći."

Sin je tada poklopio slušalicu i nisu se više čuli. Nekoliko dana poslije primili su poziv od policije iz San Francisca. Njihov je sin poginuo zbog pada sa zgrade. Policija je imala razloga da vjeruje da je to bilo samoubojstvo. Njegovi roditelji su morali doći u mrtvačnicu da identificiraju tijelo svoga sina. prepoznali su ga, ali su se užasnuli kada su primijetili da njihov sin ima samo jednu ruku i nogu.

Roditelji u ovoj priči su jako slični mnogim ljudima, a možda i nama samima. Lako nam je voljeti one koji lijepo izgledaju, koji su zabavni i s kojim lako razgovaramo, ali ne volimo baš ljude uz koje se ne osjećamo ugodno.

Ipak postoji netko tko nas voli bezuvjetnom ljubavlju i tko nas prima u svoje naručje bez obzira na sve

Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pet Okt 15, 2010 6:15 pm

PROSJAK

- 6 kuna! - reče prodavačica na kiosku.

Platio sam i uzeo jutarnje izdanje novina. Stavio sam ih pod ruku i krenuo prema svom omiljenom kafiću. Iako je bilo rano nedjeljno prijepodne, dan je bio topao.

Rana jesen ili kasno ljeto. Na terasi je sjedilo nekoliko gostiju. Zavalio sam se u stolicu, naručio kavu i otvorio novine. Za susjednim stolom sjedio je mladi par, zauzet sam sobom. Ovlaš sam prošao stranicama posvećenim politici i zaustavio se na sportskoj stranici. Zvuk glazbe sa zvučnika miješao se sa zvukom zvona sa obližnje crkve koje je pozivalo na misu. Taman sam bio zadubljen u posljednje rezultate utakmica, kad sam više osjetio nego primijetio prisustvo nekog ispred sebe.

Podigao sam pogled. Ispred mene je stajao čovjek poderane odjeće, prljavog lica, nepočešljane kose i ispružene ruke. Očito prosjak.

- Nemam! - rekao sam kratko i vratio se rezultatima.
Nije reagirao.
- Nemam ništa za tebe! Ajde odzuji dalje! - povisio sam glas, želeći ostaviti dojam.
Prosjak je i dalje stajao mirno ispružene ruke.
- Zar me nisi čuo, nemoj da te sada…- zastao sam u pola riječi jer mi je pažnju privukao maleni predmet u njegovoj ruci.
Bilo je to raspelo.
- Pa on ne prosi, on daje! - sinula mi je misao koja me šokirala.

Začuđeno sam gledao u raspelo. Tek tada postao sam svjestan njegovog pogleda. Pogleda punog takve mirnoće, blagosti i nježnosti da me to jednostavno – pokosilo.

Neobjašnjivo jak osjećaj sramote i stida zapekao me u prsima. Pogled mi se zamaglio i gotovo nekontrolirano počele su mi teći suze niz lice. Okrenuo sam glavu u stranu i pokrio oči rukama, kao da se time želim zaštititi. Na brzinu obrisao sam suze i poželio reći »sorry, stari« ili neku sličnu g..post. No, više ga nije bilo ispred mene.

Ustao sam od stola i počeo se okretati na sve strane ne bi li ga vidio negdje. Par za susjednim stolom gledao me sa zanimanjem.

- Jeste li vidjeli….

Na stolu do novina ležalo je raspelo. Polako sam ga uzeo drhtavom rukom. Bilo je toplo. Sjeo sam na stolicu i u nevjerici dugo još gledao u njega. Od tog dana trudim se da ne prođem uz prosjaka a da mu ne podam nešto. Ako ništa drugo barem malo samilosti.
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
popovac

avatar

Godina : 49
Location : Trebinje
Humor : znam i ozbiljan se nasmijati
Datum upisa : 26.04.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Okt 16, 2010 12:06 pm



Nije priča ali je fizička istina koju svako nosi u sebi . Probajte i vidjet će te koliko smo jednostavno ne savršeni . Ne očajavajte....
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
determinanta
Matematički kompleksna
avatar

Godina : 58
Datum upisa : 06.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Okt 16, 2010 7:29 pm

Kijara-brm ::
Istinita priča

U zajedničkom životu s ljudima često zaboravljamo da će svaki život jednog dana završiti i da nikada ne znamo kada će taj dan biti. Zbog toga bismo osobama koje volimo i o njima brinemo trebali reći da su nam nešto posebno i važno. Reci im to prije no što bude kasno.
Svi ovde znate da je moj tata pre dva meseca imao infarkt i manji moždani udar. Tih dana, svi smo bili jako zabrinuti i trudili se da svaki trenutak provedemo s njim, i sada, čitajući ovo, setih se jednog momenta...Unuk Andrej je sedeo pored svog dede i rekao mu "Deda, znaš li ti koliko te ja volim?". Na licu mog oca zaigrale su zvezdice. Bio je srećan. Eto, koliko je malo potrebno da se život ulepša.
I nismo zaboravili...trudimo se svaki dan ispuniti lepim mislima i rečima.
Nazad na vrh Ići dole
http://www.tagged.com/determinanta
slatkicass
Frumos si de foc
avatar

Godina : 56
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Okt 16, 2010 11:00 pm

Jednom je postojao nadaleko poznat učenjak, koji je živeo u
planinama Himalaja. Umoran od života s ljudima odabrao je jednostavan život i provodio većinu svog vremena meditirajući. Međutim njegova slava je bila toliko velika da su ljudi bili spremni da hodaju uskim stazama, penju se na strma brda, preplivaju reke da bi ...videli svetog čoveka za koga se verovalo da može da reši štagod da muči ljudsko srce.
Mudrac nije rekao ništa osim što ih je zamolio da sednu i čekaju.
Prošlo je tri dana, i stiglo je još ljudi. Kada više nije bilo mesta, obratio se svim ljudima koji su ga čekali ispred vrata. “Danas ću dati odgovor koji svi očekujete. Ali morate obećati da nećete reći novim hodočasnicima da sam se ovde preselio, tako ću moći da nastavim živim u samoći koju toliko želim. Recite mi vaše probleme”.
Neko je počeo da govori, ali uskoro su ga drugi prekinuli, pošto su svi znali da je ovo poslednje javno saslušanje koje će sveti čovek održati. Mudrac je sačekao da se situacija još malo zakuva, a onda je uzviknuo, “Tišina! Zapišite svoje probleme i stavite papire ispred mene” rekao je.
Kada su svi završili, mudrac je pomešao sve papire u korpu, onda je rekao “Pronesite ovu korpu kroz vas. Neka svako od vas uzme po jedan papir, i pročita ga. Onda možete odlučiti da li ćete zadržati svoje probleme ili uzeti one koji su vam dani.”
“Svako je uzeo po jedan list papira, pročitao ga, i užasnuo se.
Zaključili su da je ono što su zapisali, koliko god loše, ipak manje ozbiljno nego ono što je mučilo njihove komšije. Dva sata kasnije, zamenili su papire međusobno, i svako je morao da stavi svoje probleme nazad u svoj džep, olakšani saznanjem da je njihova nevolja manje teška nego što su pre mislili.
Zahvalni za lekciju, sišli su s planine sa sigurnošću da su srećniji od svih ostalih, i – ispunjavanjući obećanje koje su dali – nikad nisu dopusltili nikom da remeti mir svetog čoveka.





Ratnici svetlosti:)


Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Okt 30, 2010 3:09 pm

Jednog su dana razbojnici oteli petogodišnjeg dečaka i spalili selo u kome je živeo. Kad se otac vratio, video je zgarište i učinilo mu se da je ugljenisano dečije telo njegov sin. Plačući i čupajući kosu spalio je dečije telo, sakupio pepeo u jednu vrećicu i stalno je nosio sa sobom.

Jednog je dana, međutim, njegov pravi sin pobegao od razbojnika i vratio se kući. Pokucao je na očeva vrata. Otac koji je još uvek plakao i nosio vrećicu s pepelom sa sobom, upitao je: "Ko je tamo?"

"Tata, ja sam, tvoj sin. Otvori vrata."

Otac je pomislio da se neki obestan dečak s njime šali. Viknuo mu je neka odlazi i nastavio je plakati. Dečak je uporno kucao, ali otac nije otvarao vrata. Nakon nekog vremena dečak je otišao. Otac i sin više se nikada nisu videli.

Na kraju je mudrac dodao: "Smatraš li nešto istinom, ako se toga previše držiš, kada sama istina dođe na tvoja vrata, nećeš joj otvoriti".











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Okt 30, 2010 3:10 pm


Prava ljubav

Za Mozisa Mendelsona, dedu cuvenog nemackog kompozitora nikako ne bi moglo da se kaze da je bio lep covek. Imao je pilicno nisku figuru i bio je groteskno povijen u ledjima. Jednoga dana otisao je u Hamburg u posetu trgovcu koji je imao prelepu kcer Frumtje. Mozis se beznadezno zaljubio u nju. Medjutim, Frumtje je, zbog njegovog nakaznog izgleda, osecala odbojnost prema njemu.

Kada je doslo vreme za odlazak, Mozis je sakupio hrabrost i popeo se stepenicama do devojcine sobe da bi poslednji put s njom porazgovarao. Ona je bila vizija nebeske lepote i zbog toga sto je odbijala da ga pogleda, osecao je duboku tugu. Posle nekoliko pokusaja da zapocne razgovor, Mozis je stidljivo upitao:
- Da li verujete da se ljudi vencavaju na nebesima?
- Da - odgovorila je ne podizuci pogled. A vi?
- Ja verujem - glasio je njegov odgovor. Znate, kada se na nebesima rodi decak, Gospod objavi kojom ce se devojkom ozeniti. Kada sam se ja rodio, meni su pokazali moju buducu mladu . Zatim je Gospod dodao: "Tvoja zena bice grbava." Od tada sam glasno izgovarao:"O, Boze, grbava zena bice prava tragedija. Molim ti se, Gospode, daj meni grbu a nju ostavi da bude lepa."

Na to ga je Frumtje pogledala pravo u oci i protresla ju je jeza od nekog dubokokg osecanja. Ustala je i pruzila Mendelsonu svoju ruku. Kasnije mu je postala veoma privrzena supruga.











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Okt 30, 2010 3:11 pm

DOBRO U ZLU I ZLO U DOBROM

Kineski seljak i njegov sin od sve imovine imali su samo jednu kobilu. Nekom prilikom kobila im je pobegla i njihov komsija je dosao i rekao im:
- Kakva uzasna stvar, da vam kobila pobegne.
Seljak je na to odgovorio:
- Ne znam da li je losa ili dobra, takav je zivot.

Sledeceg dana kobila se vratila i sa sobom dovela citav copor divljih konja. Komsije su se okupili i rekli:
- Kakva velika sreca. Tvoja kobila ti je dovela toliko drugih konja. Sada si bogat covek.
A seljak je na to odgovorio:
- Tesko je reci da li je to dobro ili zlo. To je zivot.

Seljakov sin je hteo da ukroti konje i zajahao je jednog. Ali konj ga je zbacio , on je slomio nogu i ostao hrom. Komsije su rekli seljaku:
- Uzasno je to sto ti se desilo. Tvoj sin da ostane bogalj.
Seljak je odgovorio:
- Ja ne znam da li je to zlo ili dobro. To je zivot.

Uskoro su vojnici dosli u selo i mobilisali za rat sve sposobne mlade ljude i uzeli su komsijinog sina, ali seljakovog nisu, jer je bo hrom. Tada je komsija rekao:
- Mozda vise nikada necu videti svog sina. Ali ti si srecan, tvoj sin je postedjen.
Seljak je opet odgovorio:
- Ja ne znam da li je to dobro ili zlo. TO JE ZIVOT.











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Okt 30, 2010 3:12 pm


Lepota i rugoba

Jednog dana na plaži se susretoše Lepota i Rugoba. "Hajdemo se kupati u moru", rekoše. Skinu se i zaplivaju. Nakon nekog vremena Rugoba izađe iz mora, obuče odeću koja je pripadala Lepoti te pođe svojim putem.

Kad je iz mora izašla Lepota, ne nađe svoju odeću. Budući da se stidela hodati naga, obuče Rugobinu odeću i pođe svojim putem.

Ljudi i danas često zamene jednu za drugu.
Ipak ima i onih koji prepoznaju Lepotu bez obzira na to kako je odevena, kao i onih koji prepoznaju Rugobu ne dajući se zavesti njenom odećom.











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Okt 30, 2010 5:19 pm

Poverenje

Bilo je to pre mnogo godina.
U jednoj zemlji ziveo je kralj koji je mudro upravljao svojim kraljevstvom. Oko sebe je ve imao poverljive ljude, ali mu je trebala jos jedna izuzetno poverljiva osoba. Kralj je zeleo da na dvoru ima jednog pametnog, ali iznad svega vernog i odanog mladica, koji je znao da cuva tajne. I zato je po celom kraljevstvu objavio da se trazi jedna takva licnost.
Nakon nekog vremena javio se veliki broj obrazovanih mladih ljudi i kralj se nasao u dilemi koga da izabere. Zato je odlucio da im postavi jedan zadatak, pa koji ga bude resio i jos obrazlozio svoje resenje, bice izabran.
Zadatak je bio jedna zagonetka: svaki mladic je dobio tri lutke. One su bile identicne, jednake velicine, jednako obucene sa istim frizurama.
Medjutim, one su se ipak u necemu razlikovale. A to nesto je trebalo zapaziti tj. pronaci. Zadatak je naoko bio lak, ali nakon podosta vremena mladici su vracali lutke sa obrazlozenjem da ne mogu primetiti razliku. Ali, kralj je ostao uporan.
„Valjda ce se naci bar jedan koji ce uociti vrednost jedne lutke i mane ostale dve. A ta vredna crta karaktera te lutke tako je vazna. Uoci li neko tu njenu osobinu, znaci da je i sam ima. A meni bas takav treba.”
Najzad se pojavio jedan mladic koji je skromno stao pred kralja, odvojio jednu lutku na jednu stranu a ostale dve na drugu. Pre nego sto je bilo sta rekao, uradio je sledece:
Prvoj lutki je uvukao jednu slamcicu u uho i ona je izasla kroz drugo uho.
Kod druge je uradio to isto, ali ovoga puta slamcica je izasla na usta.
I na kraju, kod trece lutke slamcica nije uopste izasla, vec je ostala unutar same lutke.
"Postovani kralju, ova poslednja lutka je najvrednija" - odgovorio je mirno mladic.
"Da, tako je" - zadovoljno se nasmejao kralj, jer je zagonetka bila resena.











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Okt 30, 2010 5:20 pm

Ljubav

Majka i decak hodaju plazom.
U jednom trenutku decak upita:
- Mama kako se cuva ljubav?
Mama ga pogleda i odgovori:
- Zgrabi malo peska i stisni u saku
Decak stisne saku i sto je vise stiskao, toje vise peska curilo iz nje.
- Ali mama pesak mi bezi!
- Znam ali sad potpuno otvori saku.
Decak je poslusa, ali u tom casu dunu vetar i odnese sav pesak sa dlana.
- Ni ovako neuspevam zadrzati pesak.
Na to majka sa smeskom na licu rece:
- Sada uzmi opet malo peska u ruku i drzi dlan kao da je u obliku kasike, dovoljno zatvoren da ga zastitis a dovoljno otvoren da bude slobodan.
Decak ucini kako mu je receno i pesak mu ostade na dlanu, dovoljno zasticen od vetra, i slobodan a da ne klizi kroz prste.
- Eto kako se cuva ljubav.











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pet Nov 19, 2010 11:43 pm

БЕСЕДА НА УСЕКОВАЊЕ

- о злим и добрим женама -

Опет бесни Иродијада, опет лудује, опет игра, опет тражи од Ирода главу Јована Крститеља! Опет Језавеља хоће да отме Навутејев виноград и протера светога Илију у горе.
Сећање на ове догађаје не узбуђује само мене већ и све вас који сте чули глас Јеванђеља, и заједно са мном дивите се и јунаштву Јовановом и мекуштву Иродовом и зверској јарости нечастивих жена.
Шта нам је испричало Јеванђеље?
Испричало нам је како је Ирод, ухвативши Јована, ставио га под стражу.
Каквим поводом?
Ради Иродијаде, жене Филипа, брата свога. Ко неће окривити Ирода који је у мекуштву попустио безумним женама?
Али како опет изразити, како описати необуздану злобу ових жена?
Изгледа, нема на свету звера немилосрднијег од зле жене. У сваком случају, о таквој управо жени пало ми је да говорим овога тренутка, а не о доброј и честитој, мада знам не мало и
поштених и добрих жена, и сматрам за дужност своје савести да у своје време проговорим о њиховој преданости добру и богоугодном животу.
Нема на свету звера с којим бих могао сравнити злу жену.
Међу четвороношцима ко је страшнији од лава?
Нико, разуме се.
Међу гмизавцима ко је ужаснији од аждаје?
Опет нико. Ипак, и лав и аждаја нису тако зли као жена.
Позивам се на речи Премудрога: "Боље је живети са лавом и змијом неголи живети са женом лукавом и злојезичном."
Можда ти у овим речима видиш просту иронију?
Али њих потпуно потврђују дела. Лавови су се постидели Данила, баченог у јаму, а Језавеља уби праведнога Навутеја; кит је сачувао Јону у својој утроби, а Далила, одсекавши косу и свезавши Самсона, предала га је непријатељима. Аждаје, шкорпије и змије бојале су се Јована у пустињи, а Иродијада му је одсекла главу за време пира.
Илију су гаврани хранили у горама, а Језавеља је, и онда када је на његову молитву пао благотворни дажд, желела смрт њему.
Ево шта је она говорила: "Ако си ти Илија а ја Језавеља, тако да ми учине богови и тако да ми помогну, ако сутра у ово доба не принесем на жртву душу твоју као душу ма кога од побијених."

Илија се уплаши и отиде спасавајући душу своју, и удаљи се у пустињу дан хода; и дошав, седе под смреку и зажеле да умре говорећи: "Доста је већ, Господе, узми душу моју од мене, јер
нисам бољи од отаца својих."


Авај! Пророк Илија се уплаши жене! Он, који је речју закључао дажд за васељену, који је свео огањ с неба, који је молитвом васкрсао мртве, уплашио се жене? Да, уплашио се. Та ничија се злоба не може поредити са злобом зле жене.

Моје речи потврђују сведочанство премудрости: нема лукавости веће од змијине, и нема јарости веће од јарости женске.
О, зло и преоштро оруђе ђавола!

Николајевски листић












Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Feb 19, 2011 5:59 pm

Biću srecan kad . . .

Ubedjujemo sami sebe da ce zivot biti bolji kad se vencamo, dobijemo bebu,
a zatim drugu bebu. Onda smo isfrustrirani zato sto deca nisu dovoljno
velika i bicemo zadovoljniji kada porastu. Nakon toga, isfrustrirani smo
zato sto imamo posla sa pubertetlijama. Sigurno cemo biti srecniji kada iza
dju iz tog razdoblja. Govorimo sebi da ce nam zivot biti potpun kada se nas
supruznik dozove pameti, kada kupimo lepsa kola, kada budemo u mogucnosti
da odemo na lepo putovanje, ili kada odemo u penziju. Prava je istina da ne
postoji bolji trenutak za srecu od ovog trenutka. Ako ne sada, kada? Tvoj z
ivot ce uvek biti ispunjen teskocama.

*
Najbolje je da to priznaš sebi i da odlucis da svejedno budes srecan. Sreca
je pravi put. Zato, cuvaj svaki trenutak koji imas, i cuvaj ga jos vise
zato sto si ga podelio sa nekim posebnim, dovoljno posebnim da bi provodio
vreme sa njim... i zapamti da vreme nikoga ne ceka.

*
Zato, prestani da cekas...
Da otplatis kola.
Da kupis novu kucu ili automobil.
Da ti deca odu od kuce.
Da se vratis na studije.
Da zavrsis studije.
Da izgubis 10 kg.
Da dobijes 10 kg.
Da se ozenis (udas).
Da se razvedes.
Da dobijes decu.
Da odes u penziju.
Da dodje leto.
Da dodje prolece.
Da dodje zima.
Da dodje jesen.
Da umres.


Nema boljeg trenutka za srecu od ovog. Sreća je put, a ne cilj.

Zato
radi kao da ti ne treba novac,
voli kao da nikada nisi bio povredjen,
i igraj kao da te niko ne gleda.
*
Ako zelis da ulepsas neciji dan, prosledi ovo nekom posebnom.
Nazad na vrh Ići dole
Helena Trojanska
Slatkiš iz Neoplante


Godina : 47
Location : Novi Sad
Humor : da,uvek!!!
Datum upisa : 05.02.2011

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Feb 19, 2011 7:46 pm

Nije tačno rečeno da je svaki čovek kovač svoje sreće,tačno je, naprotiv,da je čovek uvek sam kovač svoje nesreće. Jovan Dučić
Nazad na vrh Ići dole
Amisela
Komšinica preko plota
avatar

Datum upisa : 04.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Feb 19, 2011 9:40 pm

Anđeo jednog djeteta

Bilo jednom jedno dijete koje se pripremalo doći na svijet.
Jednog dana ono upita Boga:
- "Gospodine, rekli su mi da ćeš me sutra poslati na Svijet, ali ja sam tako sitan i nemoćan, kako ću živjeti tamo?"
Bog odgovori:
- "Od svih anđela izabrao sam jednog za tebe. On će te čekati i štititi. Svaki dan će ti pjevati i smiješiti se. Tako ćeš ti osjetiti njegovu ljubav i biti ćeš sretan."
- "Dobro, kako ću ih razumjeti kad mi nešto kažu,kada ne znam njihov jezik?" - zapita dijete.
- "Anđeo će ti govoriti najljepše i najslađe riječi koje ćeš moći čuti na svijetu i pažljivo i sa ljubavlju naučit ćete pričati."
- "Čuo sam da na Zemlji ima dosta loših ljudi, tko će me štiti?" - zabrinuto nastavi dijete.
Bog se nasmiješi i kaže:
- "Tvoj će te anđeo uvijek štiti, pa bilo to i po cijenu njegovog vlastitog života."
Dijete pogleda Boga i molećivim glasom kaže:
- "Ali ja sam veoma tužan što Te više neću moći vidjeti."
- "Tvoj će ti anđeo uvijek pričati o meni i naučit će te putevima koji vode do mene."
Tada u raju nastade tišina i glasovi sa Zemlje dopriješe do njega. Dijete shvati da treba ići pa postavi posljednje pitanje:
- "Gospodine, ako sad moram ići, molim Te, reci mi kako se zove moj anđeo"

Bog odgovori s velikim osmjehom:
- "Nije važno kako se zove, ti ćeš ga zvati MAMA”
Nazad na vrh Ići dole
Amisela
Komšinica preko plota
avatar

Datum upisa : 04.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sre Maj 25, 2011 7:02 am

Priča o leptiru

Jednog dana, pojavio se maleni otvor na čahuri. Čovek je sedeo i gledao kako se leptir nekoliko sati muči da bi izvukao svoje slabašno telo kroz taj maleni otvor.
Onda je leptir stao.
Zato je čovek odlučio da pomogne leptiru: uzeo je makaze i razrezao čahuru.
Leptir je s lakoćom izašao.
Čovek je nastavio da posmatra leptira, očekujući da će se svakog trenutka krila otvoriti, povećati i raširiti, kako bi podržala leptirovo telo i osnažila ga.
Međutim ništa se nije dogodilo.
Leptir je ceo svoj život proveo puzeći okolo sa slabašnim telom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poleteo.
Čovek uprkos svojoj ljubaznosti i dobrim namerama, nije razumeo da su poteškoće kroz koje je leptir morao proći, izlazeći iz čahure, potrebne, kako bi krv iz tela leptira potekla u krila i kada se oslobodi čahure da bude spreman da poleti.
Ponekad su poteškoće upravo ono što nam treba u životu. Nikada ne bi postali onoliko snažni koliko možemo biti. Nikada ne bi mogli leteti.

Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Jun 21, 2011 10:13 am

[You must be registered and logged in to see this image.]


DOBRO DRVO

Bilo jednom jedno drvo...

Dobro
drvo, puno ljubavi za jednog malog dečaka. Dečak je dolazio svakoga
dana i vredno sakupljao opalo lišće. I isplevši, lisnatu krunu zamišljao
je da je šumski kralj. Peo bi se uz stablo Dobrog drveta i njihao se na
njegovim granama. Jeo je njegove slatke plodove, jabuke. Dobro drvo i
dečačić bi se ponekad igrali žmurke i kada bi se umorio, dečačić bi
zaspao u senci drveta. Mali dečak je veoma voleo drvo. Zaista voleo ga
je srcem i dušom. I Dobro drvo je bilo sretno.

Ali, vreme je neumitno prolazilo...

I
dečak je odrastao. Dobro drvo je sada često ostajalo samo. A onda,
jednog dana, dečak ponovo dođe i Dobro drvo mu reče: "Hajde, dečače
popni se na mene i poljuljaj se na mojim granama, najedi se mojih jabuka
i odmori se u mojoj senci. I budi sretan."
"Ali, suviše sam veliki
da bih se peo tebe i igrao se sa tobom," odgovori dečak Dobrom drvetu.
"Želim da kupim toliko stvari i da se zabavljam... Ali, znaš potreban mi
je novac. Možeš li mi dati malo para?" "Žao mi je," odgovori Dobro drvo
"ali para nemam. Sve što imam jesu lišće i jabuke... Ipak dečače, mogao
bi da ubereš moje jabuke i da ih prodaš u gradu...Tako ćeš doći do para
i biti sretan." I dečak se uzvera na drvo i pobra njegove jabuke, potom
ih odnese sa sobom. Dobro drvo se opet oseti sretnim.

Dugo je vremena opet prošlo, a dečak nije navraćao... I dobro drvo je bilo veoma tužno.

A
onda, jednog dana, dečak ponovo stiže i drvo radosno zašumori. "Hajde
dečače", reče drvo. "Uspni se uz moje stablo i poljuljaj se na mojim
granama...I uživaj!" "Nemam vremena za to, imam previše posla," odgovori
dečak. "Želim kuću, u kojoj će mi biti toplo", objasni dečak. "Želim da
imam ženu i decu i zato mi je potrebna kuća... Možeš li ti da mi
nabaviš jednu kuću?" "Ni ja nemam kuću", odgovori drvo. "U stvari,
čitava šuma je moja kuća... Ali, evo... možeš poseći moje grane i od
njih sebi napraviti kuću. I tako ćeš biti srećan." I tako dečak poseče
grane Dobrog drveta, odnese ih i od njih sebi sagradi kuću. I Dobro drvo
se ponovo osećalo srećnim.

Još podosta vremena prođe, ali dečak nije navraćao.

I
kada se ponovo pojavio, Dobro drvo je bilo toliko srećno da je jedva
bilo u stanju da izusti reč. "Hajde dečače," pozva ga drvo šapatom.
"Dođi i poigraj se." "Odveć sam star i tužan da bih se igrao," odgovori
dečak. "Ali bih želeo čamac, koji bi me odvezao daleko, daleko
odavde...Možeš li mi naći neki čamac?" "Pa poseci moje stablo i načini
sebi čamac," odgovori drvo. "Tako ćeš moći da odjedriš daleko odavde i
da budeš srećan." I tako dečak poseče stablo Dobrog drveta i načini sebi
čamac... i odjedri daleko, daleko. I drvo je bilo srećno, ali ne i
presrećno.

Podosta vremena je minulo i dečak se najzad ponovo pojavi.

"Žao
mi je,dečače," dočeka ga drvo. "Ali zaista nemam ništa više što bih ti
mogao dati...Znaš ne rađam više jabuke..." "Zubi su mi se istrošili ne
jedem više jabuke, odvrati dečak. "Nemam više ni grana," nastavi Dobro
drvo, "na kojima bi se mogao ljuljati." "Odveć sam star za takve
stvari... mislim za ljuljanje na granama," primeti dečak. "Nemam više ni
deblo," reče Dobro drvo, "na koje bi se mogao uzverati." "Odveć sam
umoran da bih se penjao po drveću," zaklima glavom dečak. "Žao mi je,"
uzdahnu Dobro drvo. "Želeo bih da mogu bilo šta da ti dam... ali mi
ništa nije ostalo. Sada sam samo jedan stari panj. Žao mi je zaista..."
"Pa više mi mnogo i ne treba," uzdahnu dečak. "Tek neko mirno mestašce
gde mogu sesti i predahnuti. Znaš,veoma sam umoran." "U redu onda,"
odvrati Dobro drvo istežući se koliko može. "Stari panj baš jeste pravo
mesto da se na njemu sedi, sedi i odmori se." Dečak postupi kako mu je
rečeno. I Dobro drvo se oseti beskrajno srećnim.


Shel Silverstein
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Jun 21, 2011 10:14 am

[You must be registered and logged in to see this image.]


BAJKA O ZRNU PESKA

Na
pustinjski pesak, koji je lezao nepomicno, padali su uzareni zraci
sunca. Svuda unaokolo, do u nedogled, vladala je mukla tisina. Tako je
to trajalo danima i mesecima, godinama i vekovima.
Jedno maleno
zrnce, koje se nalazilo na povrsini pescanih naslaga, otpoce jednog
jutra, nekim cudom, da misli. U njegovoj sicusnoj glavi rojile su se
velike slike o nekom drukcijem i neobicnijem zivotu. Pescano zrnce je
zazelelo da se pokrene iz svoje zazarene jednolicnosti, da napusti ovo
dosadno mesto sa kog se nije cuo ni sum, ni glas, niti se moglo bilo
sta, sem peska, videti. Utom dunu pustinjski vetar. Jedan sloj peska sa
povrsine pokrenu se iz svoje nepomicnosti i polete kroz vazduh. U sivom
pescanom oblaku, koji je plovio nad pustinjom, nalazilo se i zrnce koje
misli. U njegovoj sicusnoj glavi prvi put je likovala misao:
“Pocelo je, najzad!”
Posle
nekoliko casova vazdusne voznje, zrnce pade kraj jedne zelene oaze.
Naculjilo je svoj sicusni sluh i osluskivalo veselo kloktanje izvora.
Dani i noci su postajali sve zanimljiviji. U oazu su navracali beduini
sa kamilama. Dovikivali su se medju sobom, a ponekad i pevali. O, koliko
je samo tada bilo sumova!
Meseci i godine su prolazili.
U
sicusnoj glavi su ponovo otpocinjale da se roje velike slike o drukcijem
zivotu. I od tada, kako bi dunuo vetar, tako bi i zrnce koje misli
ulazilo u sivi, pescani oblak, koji bi ga preseljavao na sve novija i
zanimljivija mesta. Sicusna glava nije mirovala. Stalno su se u njoj
rojile velike slike. Maleno zrnce je sve cesce zudelo za novim vetrom
koji mu je uvek donosio promenu. Jednog dana dunu neki strasni vetar
koji je satima vitlao pescani oblak nad pustinjom, sve dok ga ne nadnese
nad morsku pucinu. Tako se maleno zrnce nadje i na morskom dnu.
Posmatralo je sada velike i male ribe i osluskivalo iznad sebe huku
talasa.
Vodene struje koje su ga valjale, premestise ga najzad i do
mesta odakle su bageri vadili pesak za gradnju. Kad se jednog jutra
zrnce probudilo na lopati, otpoce njegova duga voznja. Samo, ovoga puta,
bez vetra. Vozilo se sada kamionima, vozovima i kolicima. U njegovoj
sicusnoj glavi carovala je samo jedna misao:
“To je, dakle, onaj veliki zivot!”
U
nekom velikom gradu, u nekoj velikoj ulici, radnici ga pomesase sa
zitkim katranom i ugradise u asfalt. Danima su preko njega, uz buku,
prelazile automobilske gume. Maleno zrnce je sa osmehom osluskivalo
zamor velegrada, sve dok mu se ponovo ne ukaza slika o drukcijem zivotu.
Zrnce koje misli je napregnuto ocekivalo vetar. Ali, kada se vetar
pojavio, zrnce nije uspelo, onako zarobljeno u asfaltu, ni za dlaku da
se pokrene sa svog mesta. Vetar je ulicom preko njega i veselo vitlao
samo izguzvane hartijice.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Jun 21, 2011 10:15 am

TRI LEPTIRA



Tri leptira doletese do jedne upaljene svece i zapocese da raspravljaju o prirodi plamena.

Prvi leptir, nakon sto se priblizi jako blizu do plamena, vrati se nazad i rece:
- On isuvise jako svetli.

Drugi leptir usudi se da doleti jos blize do plamena i kada se vrati rece:
- On pece.

Treci leptir, doletevsi sasvim blizu, uleti ravno u plamen i vise se nije vracao nazad.
On je naucio ono sto je hteo da sazna, ali to vise nije mogao da saopsti.

Onaj koji stekne znanje, ne nalazi u sebi potrebu da govori o tome.
I zbog toga vazi, da onaj koji zna – cuti, a onaj koji govori – ne zna.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Jun 21, 2011 10:18 am

Ne staj, kreni dalje


[You must be registered and logged in to see this image.]


Mozda
ces nekad zaista pomisliti da nisi sposoban za uspeh, tapkaces u jednom
mestu, trazeci nacin da se otrgnes svega, dodjes do spasenja koje u tom
trenutku nije poraz, vec samo prosecnost zauvek udaljena od pobede.
Bice ti tesko da se odbranis od naleta onih koji cine sve da te privole
da udises prasinu sa dna zajedno sa njima i budes bezbrizan u toj
prosecnosti. Ne staj, nemoj se povlaciti, razmisli, i kreni dalje, makar
te ti koraci iz prasine vodili ka gorem, u blato, gde ti se na prvi
pogled ne pise dobro. Bice jos gore, vuci ces se, potonuces do kolena.
Pomislices da je kraj onog trenutka kada se kisne kapi obruse na tebe,
ali hrabrost koju si ispoljio nece ostati nenagradjena. Voda ce sa tebe
isprati blato i postaces cist kao izvorska voda, za razliku od njih koji
ce zauvek udisati prasinu prosecnosti.

Postoje trenuci kada
neprijatelje najednom postujemo vise nego prijatelje. Neprijatelj je
iskren, od njega ocekujes napad, ali kada ti prijatelj probode noz u
ledja, ne mozes, a da ne shvatis, da iskrenost neprijatelja zavredjuje
postovanje, za razliku od prijatelja koji, nakon svega, predstavlja samo
gorku kapljicu razocarenja za tebe, jer si ga smatrao onim sto on
nikada nije, niti ce ikada biti.

Nekad verujem da u zivotu svako
obecanje treba prihvatiti sa dozom sumnje, neverice, cak i kao laz, jer
viteske karakteristike u svetu bez vitezova ne mogu postojati. Sve vise
mi se cini da danas ljudi olako daju obecanja, a jos lakse ih
neispunjavaju.
Verujem da je osnovni zadatak svakog od nas da ovaj
svet nacinimo boljim, da svi postanemo vitezovi, ne po macevima koje
nosimo, vec po recima iza kojih stojimo.

Ako moram da padnem, potrudicu se da padnem na odskocnu dasku.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   

Nazad na vrh Ići dole
 
Kratke i poučne priče
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 6 od 12Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 5, 6, 7 ... 10, 11, 12  Sledeći
 Similar topics
-
» ISTINITE PRIČE
» Izlog mojih krpica u koje cu sigurno uci
» Nokti - nega i ukrašavanje
» DIJAMANTSKE PRIČE
» Gde ste se porodile, priče sa porođaja,gde cete se poroditi?

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: