DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Kratke i poučne priče

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6 ... 10, 11, 12  Sledeći
AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Poučne priče - Melem za dušu   Čet Jan 31, 2008 6:14 pm

First topic message reminder :

Sanjam noćas, vedro i čisto nebo, sunce sija iz sve snage, sanjam kako igram fudbala ispod Gradine.
Sanjam kako moja ljubav stoji pored terena, navija za mene, i kad postignem gol ljubi me po kosi.
Sanjam idem u školu, čitam pismeni ispred razreda i Profesor Jokić sav zadovoljan češka bradu. I svi moji školski drugari, i živi i pokojni su tu i bodre me.
Sanjam stojim na livadi i kosim travu zajedno s pokojnim djedom,a baba nam nosi vode sa bunara. Sanjam da igramo košarke pored osnovne škole i svi smo zajedno, i Srbi i Hrvati, i radujemo se svakom postignutom košu.
Sanjam Borovaču i kako ja i buraz Vlade sjedimo pored jezera i on me ubjeđuje da se nije tu utopio, da me je neko slagao. I ja ga grlim čvrsto i pitam ga gdje je bio cijelo ovo vrijeme…
Sanjam moga starog kako stoji ispred Zvijezde, nakrivio zera kapu, i pita me hoću li sa njim u Drvar na neku proslavu, pa ćemo poslije u Knin da kupimo rakije i vina da ima za slavu.
Sanjam razvilo se kolo našim ulicama, igramo svi zajedno, i ja, i stari, i stara , i seje moje, i drugovi, i drugarice, i Srbi i Hrvati, i svi ljudi koje sam volio i koji su me voljeli…

Sanjam... da nije ni bilo rata...

Srbo Peuljanac (preuzeto sa sajta Carstvo Lokvanja)










[You must be registered and logged in to see this image.]


Poslednji izmenio Danubius dana Pet Okt 29, 2010 12:15 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/

AutorPoruka
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Dec 01, 2009 5:47 pm

Svađa

Bila jednom dva monaha, koji su punih cetrdeset godina ziveli u istom
manastiru a da se nijednom nisu posvadjali. Jednog dana prvi monah
rekao je drugome:
- Ne mislis li da bi trebali bar jednom da se posvadjamo?
Ovaj drugi je uzvratio:
- Zasto da ne . Oko cega cemo se svadjati?
- Mogli bismo oko ovog hleba - predlozi prvi.
- U redu, svadjajmo se oko hleba. Kako se to radi?
- Ovako - rekao je prvi monah - Ovaj hleb je sada moj, sta ces sad?
- Zadrzi ga - rekao je drugi monah.
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Dec 01, 2009 5:47 pm

Dvojica staraca, obojica ozbiljno bolesni, boravili su u bolnici u
istoj sobi. Jedan od njih je mogao sjediti na svome krevetu da olakša
drenažu tekućine iz njegovih pluća, a krevet mu je bio pored jedinog
prozora u sobi. Drugi je morao provoditi svo vrijeme ležeći na leđima,
gotovo nepokretan.

Starci su razgovarali satima. Govorili su o svojim suprugama, o djeci,
o unucima, o svojim domovima, poslovima, o tome gdje su sve bili. I
svako popodne kada bi starac na krevetu kraj prozora sjedio, opisivao
bi sve stvari koje je mogao vidjeti kroz prozor. Starac na dugome
krevetu počeo je da živi za te periode gdje bi se sav njegov svijet
proširio i oživio sa svom aktivnošću i bojom vanjskog svijeta kojeg je
opisivao starac kraj prozora:

"Prozor gleda na park s predivnim jezerom. Patke i labudovi plivaju na
vodi, dok djeca puštaju svoje brodice. Zaljubljeni šetaju sa rukom u
ruci između cvijeća i duginih boja. Veliko zeleno drveće ukrašava
krajolik, a u daljini se naziru siluete gradskih nebodera..."

Dok bi starac kraj prozora opisivao sve ove detalje, starac na drugoj
strani sobe zatvorio bi oči, zamišljao i uživao živopisne scene.

Jednog toplog popodneva starac kraj prozora je opisivao paradu koja je
prolazila. Iako ovaj drugi nije mogao čuti sastav koji je svirao, mogao
je vidjeti u svojim mislima onako kako mu je starac do prozora
opisivao. Neočekivano bijes zaposjedne njegove misli - Zašto on sve to
ne vidi?

Zašto bi on imao sve to zadovoljstvo gledanja svega dok ja ništa ne
vidim? To nije fer - mislio je. Kako mu je u glavi kipjelo, u prvi mah
se postidio. Ali, kako su dani prolazili, zavist ga je izjedala i
uskoro je postao ogorčen. Počeo je mozgati i vise nije mogao spavati.
Htio je biti kraj tog prozora - ta je misao sada kontrolirala njegov
život.

Dok je kasno u noći ležao buljeći u plafon, starac do prozora počeo je
kašljati. Gušio se tekućinom iz svojih pluća. Pipkao je po zidu mutno
osvjetljene sobe, tražeći dugme za poziv u pomoć. Za manje od pet
minuta kašljanja i disanje je prestalo. Sobom je vladala tišina, smrtna
tišina.

Medicinska sestra pronašla je beživotno tijelo starca kraj prozora.
Iznenađena pozvala je bolničare da ga odnesu, bez meteža, bez panike.
Drugi je starac, kada mu se to učinilo prikladnim, zamolio da ga
premjeste u krevet kraj prozora.

Konačno, osjetit će nešto od života, doživjet će radost življenja
gledajući kroz vlastite oči. Lagano, bolno, pridigao se oslonivši se na
lakat da pogleda kroz prozor...

Ugledao je visoki bijeli zid.
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Dec 01, 2009 5:48 pm

Jedan čovek našao je orlovsko jaje i stavio ga pod kokoš. Orlić se izlegao kad i pilići i odrastao je sa njima.
Celoga života orao je radio isto što i kokoši u dvorištu, misleći daje
jedna od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama,
kokodakaoje i lepršao krilima, uzdižući se koji pedalj iznad tla.
Prošle su godine i orao je ostario.
Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, čudesnu
pticu moćnih raširenih krila.
Stari orao zapanjeno je gledao uvis. »Šta je to?« pitao je.
»To je orao, kralj ptica«, rekla mu je jedna kokoš. »On pripada
nebu, dok mi, kokoši, pripadamo zemlji.«
l tako je orao umro među kokošima, ne znajući ko je.
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Dec 03, 2009 9:01 pm

Nоć uveliko tikataka. Spavamo. Tišinu remeti naše disanje. Nemo me zoveš, okrećem se i vidim ti lice.

Deli nas prostor dovoljan da se dodirnu dlanovi kao zov. Prostor se smanjuje, i mi nastavljamo san sanjajući nedosanjano. Jutro nam daruje vreme za novu nadu.

Sat nas podseća da vreme odmiče samo za nas. Budim se i odlazim da bi me ponovo čekao.

Nazad na vrh Ići dole
dejan

avatar

Godina : 38
Location : Beograd
Humor : :)))))
Datum upisa : 16.11.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Dec 29, 2009 9:15 pm

Nista vise abstrakno nego udaljena secanja, neceg ili nekog i svakodnevne stvari koje te iznenada salju nazadim tim trenucima. Osmeh joj krasi lice i u istom mahu popusti. Prah. Oko mene kroz godine ljudski pogledi od divljenja do nesporazume. Stvarno joj je znacila inspiracija na koju je nailazila, a najvise ju je volela da iskoristi razmisljajuci. Tako da bi odleprsala u mastu, pokusavajuci samu sebe da uveri stvarnoscu praha. Tesko. Dale su joj tup osecaj sleposti, i zbog toga se osecala po malo ponizenom, obeshrabrenom da rizikuje svoje emocije i uvid, ponovo da pazljivo izabere i sazna za tako lepo nesto.
Nije dugo zadrzala svoje misli, zbog sadasnjih desavanja koja su razduvali prasak na sve strane. I tako svaki put kad bi se ’s jednog trenutka u drugi nalazila u proslost, od svakog drugog trenutka, sledilo je brisanje zahvaljujuci vetru i njegovim godinama. Imala je osecaj da je njena licnost zapravo istim talasima vec pocela da bledi, sto ju je raztuzilo.

Kakvo znacenje ima trajnost secanja, jednog tebi lepog? Deli pojedine slicnosti sa obicnom ljudskom smrti, koju sam dozivis i neizbezno miris se s’ njom. I danas se divim saznanju da secanje u prahu je trajno po ljudskim mislima. Sta je sve prouzrokovalo i prouzrokuje, cini ocima zapravo ogledalo duse. Kojima je jednom dovoljno osetiti (ugledati) neopisivo. To vecno saznanje, kako joj delovalo, izbledelo je odkucanjem sata kroz vreme kao njena licnost. Ili njen duh, kako bi to ona radije opisala. Ranjivo kao prah secanja, ali koji zbog nje ne gubi svoju snagu.
Bio je oduvek pun svog prema svemu pozitivizma. Znao ju je u iznenadnim trenucima da zacudi tim svojim mislima. Retki, u kojima je priznavao sebi, a i njoj, da je prepoznao taj prah, stvarnost njenog pogleda kojem ga je ona gledala. Uzvracala mu je osmehom, a on na nacin na kojem joj je se divio. Izgubljen.
Nazad na vrh Ići dole
daca

avatar

Godina : 46
Datum upisa : 12.06.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Jan 02, 2010 12:56 am

...Prošao si pored mene,samo si me hladno pogledao kao skitnicu na
cesti što prosi,okrenuo so se i pošao dalje.Dani su prolazili kiše su
padale a ja sam i dalje tu sjedila tvoje oči tražila.Prišao si i pitao
"djevojko trebaš li pomoć"sa sazeljenjem me gledao a znala sam odmah
neprepoznaješ me.Na tvoja pitanja odgovarala nisam u oči te gledala,na
tvoje riječi suza se u oku rodila.Dani su išli još sjedila sam tu na
stepenicama u tvojoj ulici prisao si i pitao me dali dobro sam nisam ti
odgovorila to se još i danas sjećam suza je krenula,tvoj dlan naslonio
si mi na obraz suzu obrisao.Uoči sam te pogledala sjaj tvojih očiju
izdao te,nešto te mučilo,tužan si bio dali si se možda prisjetio.Pitala
sam te tada,hrabrost sam skupila dali si sretan sada?Ruku na koljeno
naslonio si u oči me pogledao i otišao.Ostala sam sama kasnije vidjela
sam s djevojkom si prošao okrenuo se par puta i pogledao a tada si se
nasmijao njoj.Mjeseci su prolazili više nije me bilo,ti si me tražio
nakon godinu dana sjela sam na klupicu pred stablom sjedila,hodao si
prema meni pitao me "hej curo imaš li cigaretu?"Ne nepušim odgovorila,
vidiš li djete imam sada,isto pitanje dali si sretan sa njom?
postavila,odgovor nisam dobila.Dani su prolazili,sa sinom, tvojom
ulicom prolazila a onda jednog dana stao je ugledao tebe i rekao
pogledaj mama onom čovjeku ličim ima iste okice kao ja, dali mi on može
biti tata?!A tada blistala sam sva,kosu skratila kao nekada oči
našminkala,stala pred tobom i rekla upoznaj imenjaka svoga.Bez riječi
ostao si,tada si shvatio da sam to bila ja,devet mjeseci na stepenicama
pred tvojim vratima sjedila a onda u mrak nestala.kleknuo si suza ti se
u oku rodila,stisnuo si ruku moju,zagrlio sina i rekao oprosti mi za
sve.Na koljenima pustila te,uplakanog kao djete sjedio si,sa
sažaljenjem te gledala i pitala dali sada osjećaš bol,tako je mene
boljelo kada si me ostavio.
Nazad na vrh Ići dole
zirafa
Vitez od reči
avatar

Godina : 61
Datum upisa : 29.03.2010

PočaljiNaslov: kratke   Ned Maj 23, 2010 6:56 am

PRDKA



Ajde.....Pre jedno,pošto sam se oženio tek u dvadeset sedmoj godini,znači pre jedno tridesetak i pet godina....
Prvi
put mi se čini da je tolko napadao sneg,odprilike malo iznad
kolena...Ja natakario prve moje slinčuge(klizaljke)na noge i ajd reko
da odem malo do potoka...(to vam je sadašnje preuređeno izletište
t.z.v...Aračlijski potok ili kako ga mi zovemo Đurđevo
brdo)...Damontiram klizaljke na cokule koje mi je otac doneo iz
fabrike(to su bile radničke cipele sa metalnom kapom na vrhu)i krenem
ti polako prema potoku.Usput sam pokupio Stoleta "debelog" i dok je on
išao pešaka ja sam pravio osmice oko njega...
-A....a de...a desu Dragan i ..i Miki So..So..Sokolović-upita me
-verovatno nas već čekaju odgovoreio sam mu
-De de,čekaju...
-Pa na ulazu u potok...
-A..a
poglej one tri...Udrvile kra...kra...kraci i...-Eto...Re...reko sam ima
da opa...opandrči nqa ze..ze..zemlju....De...de...devojko d...daj da ti
po...pomognem....I o...i ove ima da po...popadaju pored tebe....Ako ti
daju ru..ruku...E,tako...J...ja sam S...s...Stole a ovo je
s...s...Slava kra...krava...Ze...zezam se..Samo Slava...
Tako smo se
upoznali sa Danicom,Draganom i Radmilom...Tek sam tada pokušavao da
dokažem moje umeće na slinčugama....Samo što još nisam počeo da pravim
i piruete...Nekako smo stili do potoka,a one dve budale,na nečijim
kolesarama(velike sanke sa šinom-l profil)moglo je na njoma komotno
pertorica da se voze...
-Koje su ovo budale...Umalo da me zakače..-Danica će...
-Ma nisu to bu..bu...budale ,nego maj..maj...
-Majmuni....-ubacih
-E,to...Majmuni....
Staza
je bila dosta dobro utabana,sva se sijala ali su problem predstavljale
žile okolnog bagrenja koje su se vukle baš preko staze.Uživao
sam,spuštajući se naniže,dok mi je vetar svirao oko ušiju...Preskočio
sam jednu žilu,drugu...Sve je bilo u redu i jedna,sasvim obična
grančica,mala uspela je da me izbaci iz ravnoteže...Promeniop sam
pravac a tamo neki klinci,ja opet da promenim pravac a tamo gomila koja
se klizala na nogama naniže...Više nisam mogao da izbegavam,pokupio sam
prvo njih dve,a one ostale....I više se nije znalo ko je koga
oborio...Prštao je sneg na sve strane....
Kada se malo sneg slegao,i kada sam sklonio glavu sa nečijigh grudi....
-Ne...ne...ne mogu da verujem...Mi..Miki,pa jel ti reko da se ne držiš za me..me...mene.
-Nisam ja majke mi...Neko me je potkačlio odpozadi i ja sam naleteo na tebe....
To
sam ih čuo samo uzgred,više sam obratio pažnju na one grudi i potpuno
ravnodušan pogled njihove vlasnice i njenih prelepih plavih očiju....
-Stoko...-samo mi je rekla ustajući
Hteo
sam ja da joj pomognem,da otrese snega sa sebe ali me je presekao njen
pogled... I odjednom sam već leteo kroz vazduh...Neki klinac me je
pokupio sankama zajedno sa stoletom...kad smo se zaustavili,samo nas je
prestrašeno posmatrao....
-Ma...ma...mali...Na...na...nabijem ti ga ma...ma...ujne....
-Pusti klinca...
-Pu...pusti
ga t..t...ti....A ja..ja ću mu...Ičupam u...u...uvo...-reče i iskezi se
na klinca....Mali je prvo izgubio boju a onda je zaždio niz
padinu...-...Pa..pa...
I još jednom sam leteo kroz vazduh....
No,da
skratim....Nekako smo ponovo dosli do onih kolesara i ajd idemo da se
spustimo od fazanerije naniže a to je bilo još pola staze više,jednom
oštrom krivinom i dsuplo brže bi smo išli...
-Mi..mi...miki neka
bude prvi...zna da upra...upra...upravlja,pa ću ja ,pa ...ko...ko oće
od vas dvojice...I nekako smo se dogovorili da prvi bude Stole,(zbog
aerodinamike)pa Miki,onda Dragan i ja....Njih trojica su posedali a ja
sam idao dužnost da ih poguram i da uskočim.Pogurao ih jersam ali je
uskakanje bilo problematično zbog mojih slinčuga.Pa ipak smo nekako
krenuli...Polegali smo jedan preko drugog i prosto je moglo da se oseti
to ubrzanje...Stole se držao za rogove sanki,Miki je vrištao od
zadovoljstva,dok je Dragan samo trepkao očima...Nekako smo protutnjali
prateći krivinu,a onda je išao spust naniže....
-Sa...sad će malo da
odripimo..-upozori nas Stole...Naleteli smo na žilu u punoj
brzini...Nešto nije bilo u redu ,i ja sam odmah iskočio iz sanki,a
sanke su nastavile svoj put....Kotrljao sam sa naniže i samo sam začuo
tup udarac....Ono je bilo kao na filmu...Jedan za drugog a zatim,za
drvo;i gotovo da se nisu micali bili su zalepljeni....Sanke su se
odbile od debelog bagrema i vratile su se ispod njih nazad....
-Pe...pe...pederu
jedan...Po..pomeri se malo.Š...šta si me
za..za..zajašao..Jao,nos...Če..če...čelo.Ja ko da sam i...i...imo sudar
s vo..vo..voz...


Modrice su izbledele,sneg se otopio ostala su sećanja i jedna nova ljubav sa lepim plavim očima

&
Priča druga...Stole drugi put...

Postoji
još jedna priča vezana za Stoleta....Ne znam kako je uspeo da zbari tu
njegovu devojku Miru...Em lepa,em dugokosa,em su joj roditelji bili u
inostranstu...Igrom slučaja smo se i mi zadesili kod njega kada su mu u
goste došli budući tast(čistokrvni nemac,nisam video žutijeg i
pegavijeg čoveka u životu od njega)tašta,Mirina majka:sitna trtasta
ženica sa ogromnim grudima...I kada smo već tu,ajde da postave ručak i
za nas...
-Šivela...šivela...Tobar rakija...Tobar...
-A jel i kod vas u Nemačku ovakvo vreme prijatelju-upita ga tetka Ljubinka Stoletova maćeha
-Nika...ofako toplo...Ujutro szmrzne u potne topla...Šifela...
-Jel osećaš nešto?-upita me Dragan
-Ja osećam...Ko da se neko usro...Da nije ova debela budala...Di baš sad pred tasta...
Pogledam ja prisutne,svi se prave da se ništa nije desilo,a ovo štipa za oči kolko smrdi...
-Opet..-prošaputa Miki..Kako bre ništa ner osećaju...Ovaj ,ko da je jeo usrane daske iz klozet...
-Ćuti...-gleda te onaj nemac,reče mu Dragan
I
taman mi da nastavimo jelo kad neko jako okinu za stolom...Svi se
zabezeknusmo dok su nemac i njegova,to jest naša frau,nastavili mirno
da jedu...
-Enšuldigen zi....-reče on na nemačkom i nastavi da jede...
-Ovaj nas bre pobi...-opet će Miki...
-Izvinite...To je kod nas u nemačkoj normalno...Mislim,obična prdka..-pokušala jer da opravda muža naša frau...
-Jeste...I kod nas isto,mislim...Kada mi dođu tata i mama...
-Od
ovog prdka opadaju obrve...Će ne poguši majke mu ga švapske-opet
promumla Miki,dok je Stole nešto šaputao Miri,a onda je ona to prenela
njenoj mami a ona dalje....I taman smo bili kod pečenja kad smo čuli
neko cijukanje...
-Evo ga...Sad ga je malo stiso,al isto smrdi...-promrsi Miki
Nisam stigao ni viljuškom da ubodem parče mesa,kad je to grunulo...
-Vas is das...-promrsi nemac i pogleda nas iznenađeno....
-E,t...t...to je prdka,a ne ono....-reče Stole glasno


Izvini što sam dao sebi tu slobodu da na tvom mestu napišem ono što se meni dogodilo pre jedno tridesetak godina...
Nazad na vrh Ići dole
ona

avatar

Datum upisa : 09.06.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Jun 10, 2010 2:23 am



RUŽA TEŠKA 1250 GRAMA ...........


Do sada je imala šest izgubljenih trudnoća, svaka veća, zadnja od 5 meseci .
Koliko joj je bilo teško da se toliko puta raduje i razočarava, suvišno je reći. Malo ko ostaje normalan. Ona je ostala borac. Rešila je, biće majka, pa neka se i planeta zaustavi ako baš mora!
Nosila je svog mališana sa mnogo ljubavi i još više strepnje. Porođaj je krenuo pre vremena, sa 6,5 meseci, bebac malecki, pa još muško!!!
Kad je devojčica u pitanju, lakše je, veća je šansa da pregura. On se pojavio uz sasvim solidnu dreku, čime je najavio svoju premijeru na ovom svetu. Tu smo bile samo babica i ja, ona iskusna, ja početnik, i samo nas dve smo čule gromoglasan plač malog princa.
Kasnije je sve išlo po statistikama: dečak, 1250 g, prerano rođen, male šanse...rečeno i mami tako, da ne gaji nade. Mama plače kao kišna godina, suza suzu sustiže, a meni teško da je gledam. Znam šta joj je rečeno, ono što važi za 99 % muških beba u prevremenom porođaju.

Ali ja sam ga ČULA! I videla njegovu živahnost. Jest' da bejah početnik, nemadoh iskustva, ne mogah procenjivati kao kolege koje videše tolike porođaje, ali ipak ... uzmem ženicu za ruku i kao da slušam sebe , rekoh joj: "On će živeti. Ja ću mu doći na prvi rođendan, a on čik neka se usudi da me ne dočeka!" Suze presahnuše :"Mislite?".
"Mislim, tvrdila sam. Pozovite me na prvi rođendan!"...rekoh i sama bejah sigurna u to svoje rečeno ...!

Bebac je prošao Golgotu !... Inkubator ,Stacionar za nedonoščad, sepsu, Icterus-neonactorum , 20 dijagnoza od kojih svaka nosi glavicu...i preživeo, bez značajnijih posledica.

Posle godinu dana ,duž mog odeljenja ide dečačić sa velikom belom ružom. Vrte se svi, pitaju se šta će mališan tu ?! Videh mamu iza njega i shvatih! Došao je da me pozove na rođendan!
"Doktorka, ko je to?" pitaju me moje sestre... ?!
"Ruža teška 1250 grama!"....odgovorih i suza mi pođe.....!

Nedavno mi došla nezakazana dama?!?! Ima sina advokata, pred ženidbu. Insistira da je baš ja primim?!,,...a gužva neviđena. “Vi niste moj pacijent”, rekoh joj uljudno !
“Nisam, ali sam mama Vaše ruže”.

Tog popodneva ostadoh mnogo , mnogo duže !.... da je primim...

******
Nazad na vrh Ići dole
ona

avatar

Datum upisa : 09.06.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Jun 10, 2010 2:26 am

[You must be registered and logged in to see this image.]


B I S E R ...................


...u očima koje prvo izgube suze a onda .... san .....!Moje su još i
prazne jer dugo , predugo se borim ...sa tobom i sobom.Strepim !?

Da li ćeš me razumeti (?) ili mi to nikada više nećeš oprostiti (!)ali..moram.
Dugujem ti tu ikrenost ... jer te nikada nisam lagala !Ne želim ni sada.
Priznajem , sve je užasno teško a kroz to – moramo da prođemo oboje.
Ako je lakše ….prvi si koji to saznaješ !
>>> Z a l j u b i l a sam se <<<
Kao grom iz vedra neba !!,,- mada , to i nije bila ljubav na prvi pogled.
Drčna – kakva sam - dugo smo se odmeraval ali nije hteo da mi priđe?!.
Znaš me . Neznam zašto ali ...jedino si ti to mogao i znao da pripitomiš.
Tek' posle nekog petog – šestog puta , skupio je hrabrost iako me je i
tad' samo tamnim očima jako bojažljivo gledao - a ja uočila njegovu
nedvosmislenu nameru …. da mi se približi.Nisam se na to obazirala.
Tada je krenuo prema meni - stigavši do polovine pređenog puta , kada
ga ošinuh pogledom , uzmuv'a se i stade !,, - kao ….tražeći nešto ?!
Nasmejah se tiho ...u sebi ... ali čekah.Želela sam da produži put !
Zato sam ga ohrabrivala , gledajući sasvim neobavezno - otvorenim
pogledom direktno u oči ...plašeći se svoje strogoće ali iz koga se ,
jasno videla poruka mog srca :
„ Dođi slobodno , i ja želim da mi priđeš !“
I prišao je.A onda me pogleda… kao da me miluje.Zaustavih dah i suzu ...
Izbezumljen zbog mnoštva tišine oko nas , učini mi se oslikan strah u
njegovim predivnim očima i ja više ne izdržah. Pružih mu ruku - ohrabrenje
i svu moju ogromnu ljubav. Dok sam sedela na podu , Bončuk (biser !) ... tek'
nešto veći od moje šake , liznu mi ruku i samo tren kasnije …. beše u mom krilu
... onako šćućuren u toplom krznu moje jakne …...........!!


Tako je počela naša velika ljubav ….. !!

***
Nazad na vrh Ići dole
ona

avatar

Datum upisa : 09.06.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Jun 10, 2010 2:29 am




N I K O L A ...............


U bade mantilu, dva broja većim, šetam od frižidera do stola. U frižideru hladan sok, na stolu je moje radno mesto (doneh sa posla kući ,, domaći zadatak ,,) ) i radim. Usput slušam vesti (svi ćemo, kad tad pomreti od svinjskog fucking gripa) i svi ćemo morati da primimo po vakcinu (od koje će nam izrasti rep) koja sada ništa ne vredi i koju baciše u kanalizaciju, i razmišljam (o smislu života dakako ) i dumam oko, meni, vrlo bitnih stvari.
Dok slivam 'leden sok u grlo, protivno svim pravilima zdravog života (volim 'ladno piće , koje mi se redovno osveti), prisećam se Nikole i kako smo se u prvom osnovne, dok smo čekali u red za užinu (a užina je bila suv 'lebac i u ono vreme - konjska saalama), držali za ruke. U stvari, prsti su nam se tek – na- časak dodirivali, i to je značilo da smo mi "par". On je, doduše, srušio sve moje iluzije o jakim muškarcima, koji su vazda sređeni i mirišu na onaj zeleni, prastari after shave, što vonja po nekom zimzelenom drvetu (pino silvestre) Naime, opako sam bila zaljubljena. Nema sveske u koju nisam, vrlo nesigurnim rukopisom, ispisivala njegovo i moje ime. Zauvek zajedno !
Imao je prelep osmeh, kom je falio zub (jedinica) jer smo oboje bili u fazi menjanja zuba. Imao je klempave uši, koje je vazda uvijao dok je odgovarao, a to je meni bilo tako simpa (da ne kažem sexy ), da sam se živa topila dok ga gledam. Često je u školu dolazio u jednom bordo džemperu na crne, vertikalne pruge (sindikatska prodaja), samo je ispod menjao rolke: bela, crna, zelena (mama, bre , imade li ti oči ?) i ponekad, ali retko, crvena.
Volela sam, kako njegove somotske pantalone, one sa širokim prugama, šušte hodnikom i tako sam znala da dolazi. Jest' - majke mi, ja sam samo po tome znala da on dolazi u školu, i tada je srce počelo da mi udara kao ludo. Najluđe.
I tako smo se nas dvoje, dugo pipkali prstićima u redu za užinu. Dinamika pipanja je zavisila od toga šta je bilo za užinu. Nikada neću zaboraviti, koliko je brzo radio prstima dok smo čekali na krofne! Uf ! Već sam mislila da me više ne volli, no, međutim, čim se dograbio krofne, sve mi je, već onda, bilo jasno. Kao dan. I kao noć.
Naša se ljubav neslavno završila. S njegove strane. Jedno je jutro kasnio u školu. Vrlo. Uspavao se mučenik. Ušao je kao pokunjen miš, neočešljan, krmeljiv i u gornjem delu pidžame. Kakav šok?! Tito dragi! Učiteljica ga je ljupko pomilovala po glavici, ne bi li, makar za kratko, spustila te zaliske koje je nasledio od oca, i poslala ga na mesto. Tako je moj Nikola presedeo dan u školskoj pidžami, a ja sam, kako sam već rekla, vidno razočarana, tog dana odlucila da se odljubim.
I odljubila sam se. Načisto. Nikad se više nismo pipkali za prste u redu za užinu, a dugo nakon toga nismo ni razgovarali... Do nedavno, kad me je slučajno sreo i ispričao , da je oženjen, da ima ćerku i da je inženjer po struci, trla – vrla …. ljubi ga majka.
Pitala sam ga, da li se seća čekanja u redu za užinu, rekao je da, kako da ne, a najviše mu u sećanju dominira užina: hleb, beli sir i salama. A naša ljubav? Toga se, kaže, ne seća jer je bilo davno. Gilipter jedan!A ja se sećam, jer je bila nesrećna ljubav !!Ja se svih nesrecnih ljubavi sećam, a bome, bilo ih je….. dve !. E sad, je l' do mene ili je to bilo do njih, ne bih znala da kažem, al' da mi je danas mnogo toga smešno, jeste. I da se često smeškam, baš tih sećanja radi, smeškam se.
Brzo se nekako odraste i još brže čovek promeni, ali neke stvari zauvek ostanu iste. Oduvek sam bila zaljubive prirode. U ona davna, dečija vremena, na meni se to videlo iz aviona. Danas, više cveta neka racionalna rezignacija i naravno , odavno to više nije tako .Takve stvari znam samo ja.
I niko više.
I nikad više !!


***
Nazad na vrh Ići dole
popovac

avatar

Godina : 49
Location : Trebinje
Humor : znam i ozbiljan se nasmijati
Datum upisa : 26.04.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Jun 10, 2010 6:20 am


Eto, na primjer, neki smo dan zena i ja otisli u grad i usli u jednu
trgovinu. Razgledali smo robu i kupili neke sitnice.
Kad smo izasli, nakon pet minuta, pred trgovinom smo nasli
policajca, koji je pisao prijavu za krivo parkiranje.
Priblizili smo mu se i ja sam rekao:
"Zar ne biste mogli imati malo vise postovanja prema starijima? To
nam je prvi put, mi smo u mirovini i zasto nas bas hocete kazniti?"
Tip nas nije udostojio niti jednog pogleda i nastavio je mirno
pisati prijavu.
Tada sam mu rekao da je "Nacisticko govno".
Na to je policajac podigao pogled, ostro me gledao trenutak, te
odmah nakon toga poceo pisati drugu prijavu za izlizane gume.
Na to mu je moja zena rekla da je "Usrano kopile".
Tip je mirno drugu prijavu pridruzio prvoj ispod brisaca stakla i
nastavio pisati trecu prijavu.
Potrajalo je to dvadesetak minuta - sto je on vise pisao, to smo ga
mi vise vrijedjali i obratno... sto zapravo, gledajuci sa osobnog
stanovista, nema nikakve veze i nije nas uopce pogadjalo. Naime, mi
smo u grad dosli autobusom...
Eto vidite, od kada smo u penziji, pokusavamo se malo razonoditi i
zabaviti, to nam je vrlo vazno u ovim godinama!




Nazad na vrh Ići dole
ona

avatar

Datum upisa : 09.06.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Jun 12, 2010 8:49 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]


NA KRAJU HODNIKA ................


Kao da klizi u neko beskrajno ždrelo, promicala je belim , mračnim hodnikom, mimoilazeći se sa prugastim prilikama, zgrčenim na klupama, ili naslonjenim uza zid. Nije smela da ih pogleda u oči. Možda ih prugaste prilike nisu ni imale.
"Hoće li joj biti drago?!, pitala se, pazeći da joj topla pita s jabukama zamotana u foliju, ne isklizne iz ruku. Za razliku od većine ljudi koji bi tvrdili da mrze bolnice, znala je da ih se ne boji. U ovu, doveo je noćašnji san. I vapaj u njemu njene davnašnje prijateljice.
"Dođi...", molila je, idući nekako unazad, smanjujući se. Znoj i suze koji su se otrgli od tog sna zbuniše je. Jadranku nije videla godinama. Čak na nju nije ni pomislila isto toliko, iskreno i s malo krivice je priznala sebi. Otkud onda toliki bol, pitala se. Nije znala, ali je znala da vapaju iz sna mora da se odazove.
Nekako nezainteresovan, otupeo... Jadrankin muž joj je telefonom objasnio da mu je supruga već dugo u bolnici. Dok je slagala pitu, ređajući isceđene, narendane jabuke po njoj, zapahnuta mirisom cimeta koji, za razliku od Jadranke, ona nikako nije volela, prebrojavala je godine njihovog neviđanja. To što život curi svojim tempom i nosi kuda i ne želimo, nije htela da joj bude izgovor.
"Promenićemo to!"... bila je odlučna. Kao nekad, ponovo će njih dve da uobičaje duge šetnje u tišini Kalemegdanom u nedeljna predvečerja. Ni sa kim se nije tako razumela ćuteći, kao sa njom!
"Zašto smo ih prekinule?"... pitala se, dok su pored nje i dalje promicale zgrčene prugaste prilke, a odjek njihovih papuča po uglancanom podu joj u glavi odzvanjao kao sat ....
"Opet, opet ćemo tako"... ponavljala je u sebi, iznenađena što je dugački , beli hodnik koji ju je nosio iscurio i što više nije osećala toplinu pite na svom dlanu.
Tri para zgaslih očiju, raspoređena na tri kreveta dočekala su je kad je kročila u sobu. I jedan ogoljeni metalni krevet, sa dušekom umrljanim krvlju i ostalim eksudatima ...i onim praznim , metalnim držačem za listu u pročelju.

- Jutros - rekoše jedne oči zgasle, ravnodušne. - Nije se mučila.

Njene zasuziše. Toliko da je promašila klimavi bolnički stočić spuštajući na njega smotuljak, pa se pita prosula po patosu.
Miris cimeta i tuga zapahnuše je svu.Izađe, pognuta, žurno, u ždrelo mračnog hodnika koje će da je ispljune nazad. U nešto.

***
Nazad na vrh Ići dole
popovac

avatar

Godina : 49
Location : Trebinje
Humor : znam i ozbiljan se nasmijati
Datum upisa : 26.04.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Jun 12, 2010 9:56 pm

Ne tako davno ,vrijme nije prsudan činilac ,posle tri godine virtualnog poznanstava odlučili smo se sresti . Radovao sam se tom susretu ,jer sam želeo upoznat osobu sa kojom sam već godinama razmjenjivao mišljenja . Što je naj interesantnije ,uvjek ,ama baš uvjek smo se slagali o skoro svim stavovima ,bez obzira na raznolikost tema . Davno sam predlagao susret ,ali je to ona na vrlo pristojan način odbijala .I kada sam mislio da je nikada neću upoznati ,na moje iznenađenje ona predložila susret .Radovao sam se kao malo djete ,i isčekivao da dogovorimo detalje .
Putujem u Ljubljanu ,sa jedom svojom frendicom imamo nekavoga posla ,a pošto prolazimo pored grada u kome živiš riješila sam da te vidim .
Moraš mi predložit ,gde bi za mene bilo najmanje komplikovano da dođem ,a da me ti sačekaš . Tvoj broj mobitela imam već dve godine ,ali te nikad nisam zvala ,ako je on u funkciji lako će mo se dogovorit . Potvrdno sam odgovorio i zamolio je da provjeri .Sve smo do sad dogovarali na P:P i prilično je dobro išlo ! Tek sutra dan zovnula me je i prestavila se . Na displeju bio je broj njenog mobilnog i to me je dodatno uvjerilo da je stvarno ozbiljan izgled za susret .Rekla mi je : Sutra krećem iz Splita u jutro oko pola šest ,i u Popovači predviđam da ću biti oko 14 časova .Jel ti to vrijeme odgovara ,pitala je nekim brižnim glasom . Nema problema uzvratio sam čekam te na odmorištu "Stari Hrastovi "kod Popovače u predviđeno vrijeme .
Još nešto da te zamolim nemoj da insistiraš da se zadržavamo dugo ,jer je Ljubljana daleko,a ja ti obećajem da ćemo ostat što je duže moguće .
Složio sam se sa predlogom i objasnio da ću parkirat u neposrednoj blizini restorana ,a da vozim BMW plave metalik boje registracije SI : 7****.Dovoljno je da priđu mom autu i ja ću več biti tu ! Rekla je da ona vozi Plavog Pežoa 607 ST: 4***** . Ako dođe do kakvih promjena ,mobitelima će mo ih saopštit .Sutrašnj dan je protekao u pripremama za susret ,jer sam se podsetio o čemu smo sve razgovarali .
U 14 časova i deset minuta plavi pežo 607 zaustavio se u blizini mog auta . Sjedio sam u bašti restorana ,i već ustao i pošao prema pežou .Iz Pežoa je izašla sa vozačevog mjesta dama u bijeloj bluzi i riflama ,vidno ,šepajući na jednu nogu . Zastao sam kao ukopan jedostavno se nisam mogao snaći .Suvožačica je takođe izašla ,u crvenkastoj bluzi ,riflama i upadljivo visokom štiklom .
Prilazio sam im sa osmjehom i na par koraka do susreta ,ovo je sigurno Vasko nekako sam ga tako i zamišljala ,reče vozačica . Jesam izgovorih pružajući ruku .
Ja sam Svetlana ,a ovo je moja frendica Kristina.Pružih ruku i Kristini i povedoh ih u baštu restorana .Svetlana je vidno šepala ,imala je desnu nogu kraću za skoro deset santimetara .Sjeli smo za stol ,a Ljubica konobarica već se tu našla da nas posluži .Bio je to moj dogovor
sa njom ,jer sam hteo da na gošće ostavim utisak . Izabrale su sokove ,i odbile su da ručaju jer su usput jele sengviće .
Svetlana je prva počela razgovor ,objašnjavajući šta se sve događalo u ovom periodu koji smo nas dvoje provodili u dopisivanju na forumu .Ono što me je pored njenog fizičkog nedostaka skoro dotuklo je njeno priznanje da je sretno udata .Nisam mogao vjerovati ,iako mi je moram priznat to na neki način olakšavalo, poziciju .Ja njoj nisam ništa zatajio
a još manje rekao neistinu ,pa me to ohrabrilo i ona je primjetila ,valjda po mojim reakcijama . Ali nije to sve .....Ja sam to sve radila u dogovoru sa Kristinom,i ti si se zapravo sa njom na forumu družio ,ali preko mene .E tek mi sad nije ništa bilo jasno . Tada sam pogledao Kristinu malo bolje i video da se radi o lijepo građenoj curi nekih dvadeset pet godina ,neupadljivo našminkanoj sa dosta ukusa ,ako zanemarim one visoke štikle .Sad se i ona nasmješila klimajući glavom da je to zapravo istina .Ja sam sad ponovo bio na ledu neznajući kako nastavit razgovor .Svetlana je ponovo uskočila svojim ....predlogom.... Eto Vasko sad ti je poznato i odmah da ti kažem ja više neću ni jednu rečenicu napisat mjesto nje . Od sada je Kristina tvoja veza na portalu bez posrednika .Baš lijepo ,nekako sam prevalio preko usta ,i sa nekim olakšanjem počimao iz početka analizirajući protekle tri godine .
Svetlana je još jedanput povela dijalog ,objašnjavajući meni da idu u Ljubljanu ,
da bi ona otišla na specijalistički pregled jer ima problema oko plodnosti ,pa ide da utvrdi ima li šanse da ima dijete . Meni i mom suprugu samo to fali pa da budemo naj sretniji par na svijetu . Kristina mi pravi društvo jer suprug zbog posla nije mogao dobit slobodne dane .U Ljubljani će mo ostat par dana a u povratku vas dvoje imat će te više vremena ,za razgovor i dogovor .Kristina daj svoj broj mobilnog Vasku pa se vi dogovarajte i bez mene .
Oko 16 časova produžile su za Ljubljanu ,a ja sam ostao skoro još jedan sat pomalo zbunjen.
Sa Kristinom sam se čuo nekoliko puta ,a kad je Svetlana primljena u stacionar ,Kristina je bila sama u Hotelu . Nećkala se na pristanak da dođem ,ali je na kraju popustila .Proveo sam 24 sata u Ljubljani sa Kristinom .Dogovorili smo se da o tome Svetlani ne govorimo ništa .Taj zakon šutnje na snazi je i danas .
Nazad na vrh Ići dole
zirafa
Vitez od reči
avatar

Godina : 61
Datum upisa : 29.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Ned Jun 13, 2010 12:29 am

Da
ja nastavim...Onomad mi je palo napamet,dok sam prebirao po sećanju
,zahvaljujući hladnom mleku.Moj savet vam je.Ne idite daleko od kuće
ako ga pijete hladno....
Dakle....Događaj je sličan,samo što ja ovde
nisam akter,već jedna druga osoba koja mi je sve to i ispričala...A ta
osoba je moj prijatelj i bavi se najslađim zanatom na svetu.Pravi i
prodaje:šarene lulice,bombonice,petliće...I to sve od šećera a onda to
nosa po vašarima gde to prodaje.Normalno,ima i svoju tezgu.Kako se to
dogodilo ni sam ne zna.Auto mu se pokvario pa je neko drugi morao da ga
odveze sa tezgom i slatkišima u grad na slovo Paraćin,a on je odmah iza
grada,na slovo Ćuprija.I znate kako je po tim vašarima:bio sam jednom
sa njim i nikada više.Vrućina,gužva,prašina i ko zna šta još.A nema
hladovine...I tako ti on ode...Ceo celcijati dan je jeo bostan i neke
džidža midže od džema i margarina....
...Pridveče se razduva
vetar,majke mi ga nabijem...Tezgu će mi oduva...Skidam ti ja one
cerade...Skidaju i drugi,i razmišljam di ću sad s robu ako šibne kiša.I
taman sam počeo da je pakujem pod tezgu i umotavam u neki najloni,kad
ete ti ga moj brat Radiša...Ki da ga bog poslao...Kaže,kako je vido u
Jagodinu da se nešto mrči,pa je požurio dok oni oblaci ne stignu do
Paraćin.Nekako sve ugurasmo u jugića al nema mesta za mene...Ma nek ide
on,pomislim se i pravac na autobusku a u stomak je već počelo nešto da
mi čangrlja.Ma ću stignem ja do Jagodinu,mislim se u sebi,nije ništa
opasno.I uđem ti ja u autobus i sednem.Al oćeš...Dal od ono
truckanje,nešto mi se poremeti u stomak i poče da me nadima,ću da
puknem.Ma okreta se ja na ono sedište čas na levu,čas na desnu
stranu,ama jok.U stomak sve gore i gore...Vidim ja da sam se zajebo što
nisam otišo u ve ce još u Paraćin.Jebeš jedan autobus.Će dođe drugi,ali
ja jok.Oću s ovaj.
I kuku...Naduo sam se ki žaba pred
parenje...Stiso sam dupe i polako pred vrata.Ćuprija,Čuprija...Mora da
siđem inače ceo autobus ima da mi se smeje.Dođem do vrata i pitam
jednog gospodina jel se i on spremao da iziđe:jelte...Ovaj,teo sam
nešto da ve pitam.Kad sad izađem iz autobus na stanicu,gde je najbliži
ve ce...
Onaj me odmeri i po moji oči je odma pozno u kako se stanje nalazim.
-Kad
izađeš...-poče on da mi objašnjava-trči pravo...Prvo će da vidiš jednu
veliku zgradu...Ne moj u ulaz,nego trči iza nju...E, iza tu zgradu,se
pravi jedna kuća...Tu imaš poljski ve-ce...
Ma čini mi se da autobus
nije ljucki ni stao,kad sam se ja stuštio,jebem li ti lebarnik..Da je
neko slučajno izišo pred mene izgibosmo obojica...Ma trčim ja,a ona
zgrada nebi se reklo da je tolko dugačka...Kad odjednom,u to
trčanje,osetim ja da neću daleko da stignem ako trčim...Zastanem i
stisnem se,pa polako...Ovolki grašci od znoj mi izbili po čelo a
poljski ve ce nisam još ni vido...Kuku,muke moje niki ne zna ,mislim se
ja i sebe kad opet odnekud udari onaj vetar..Bar me malo razladi,ako
ništa drugo...I u to ti ja stignem pred onaj ve ce...A tamo da ne
pričam...Morao sam u onaj mrak i da pazim di stajem...E, nije da mi je
laknulo...I taman ja razmišljam o tome,kad od napolje ,čujem ja neko
trči...Prvo što sam video u onaj mrak je nečije golo dupe pred
mene...Nisam stigao ni a da kažem...Usra me čovek celog...Kad sam ja
onakav drekno na njega,on se suplete na pantalone,pa pade onako go i
sve se izmaza u ona,ispred...I tako se gledamo i ništa ne pričamo...I
on me pita el ima nekog da mi pozove...Lakše je njemu,nego
mene...Ima,kažem mu ja...I dam mu broj...On mi reče samo:,,Izvini
prijatelju,nisam teo"-i ode..A ja ostado da čučim,dok ne dođu po mene
ovako govnjivog,i za svaki slučaj sam zatvotio vrata....
Nazad na vrh Ići dole
popovac

avatar

Godina : 49
Location : Trebinje
Humor : znam i ozbiljan se nasmijati
Datum upisa : 26.04.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Jun 15, 2010 7:05 pm

Ово пишем да вас упозорим,што ми се десило и зато што сам постао невина жртва испред супермаркета "БИЛА".
Две згодне тамнопуте 18 гоишњакиње прилазе до вашег аута баш у тренутку када спремате ствари које сте купили. Сједате за волан и спремате се за полазак према кући тада једна од њих почиње да брише вјетробранско стакло,а друга се умиљато приближава ауту , нагиње се кроз прозор,груди само што не испадну из деколтеа,здраво проговори секси нагласком.
Немогуће је не погледати је . Кад сам им уљудно захвалио на обрисаном стаклу ,извадио сам новчаник да платим за обављену услугу,одбиле су молећи ме да их одвезем до мотела јер немају превоз. Пристао сам и оне су пристојно ушле и сјеле на задње сједиште.
У току вожње чим изађете напут оне почињу да се мазе,хватају ,љубе и једна другу задовољава.
У том заносу једна од њих пребаци се на предње сједиште сувозача ,почиње да дакће откопчавајући ти панталоне. Док се ти ниси ни снашао доживјео си орално задовољење.Умиљатим гласом милује све што јој је доступно,дубоко уздишући. Док се ти ,у осјећају налазиш на трећем небу,она друга успјева из раскопчаних панталона украсти новчаник. Тако сам најебо у уторак , среду и четвртак,а у петак и суботу нисам их могао наћи . Мој савјет драге колеге будите опрезни
Nazad na vrh Ići dole
ona

avatar

Datum upisa : 09.06.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pet Jun 25, 2010 2:05 am

UZALUDNI   PLAN ..................

Nаiđe to sа kišаmа, u jesen, pа se samo rаzlije po duši kаo gusti repovi novembаrske mаgle po pustoj ulici u hlаdnu noć. Ne znаm ni otkud' ni kаko stigne, to mutno nešto čemu ne znаm ime, tek nаjednom, kroz trepаvice još trome od snа, osetim: opet je tu! Dok plutаm čаs-dvа nа rubu jаve, krаtko se ponаdаm dа bi moglo proći; moždа bаr jednom, što ne ovog putа? U mаhu budаn, već izvesno znаm dа mu nаnovo ne vidim krаj. Dođe to, kаžem, uz kišu i jesen...
Dаnаs je nedeljа i sipljivo dobuje po olucimа kаo dа nikаdа neće stаti. Nаlik fosilnom ostаtku dаvno izumrlog svetа, nа prozor sаpаvаće sobe, sleteo opаli list. Klizi niz vlаžno okno u sivu pomrčinu bezvoljnog jutrа, dа me još bolje, vаljdа, podseti nа onаj dаn.
Otkаd je otišlа, živim sаm.
To stаnje suštinski ne menjаju povremene noći provedene sа nekom Mаrijom, Verom ili Sаnjom. Ne hulim, bile su pristojne, i te noći i te žene, hvаlа im; pristojne – ni mаnje ni više od togа, pokoji trun vredаn pаmćаnjа, obostrаno, slutim.
Ne zаmerаm joj što je otišlа. I jа bih otišаo od mene dа sаm bio nа njenom mestu. Oterаli bi me sаti zаptiveni dugim, alkoholnim ćutаnjimа. Otišаo bih dа nаs ne gledаm onаkve. Onа je bilа mаlo bržа ili nešto hrаbrijа, nevаžno, to ionаko nije presudilo. Ne zаvаrаvаm se, nije onа nаjboljа ženа nа svetu, niti sаm jа muškаrаc kаkvog nikаdа nije bilo. Mi smo obični ljudi, mаne nаm nisu strаne, poneki bezаzleni porok tаkođe. Ali, bili smo jednom pаr, godinаmа čаk dobаr pаr. To i nije tаko mаlo u ovom svetu sviklom nа porаz.Svi su nam zavideli.Prijatelji su nas idealizovali do neba. Slovili smo za oličenje porodične simbioze i neraskidive ljubavi iz bajke.Ona je više volela.
Nаpustilа me je u nedelju, u jesenju nedelju nаlik ovoj. Kišilo je svu noć, bаš kаo u onoj pesmi. Otišlа je bez suzа i teških reči; mаlo ih je među nаmа preteklo. Kаsаpeći ispošćene dаne mučnim prebаcivаnjimа krivice, sve smo ih već bili isukаli, pedаntnije nego dа izvršаvаmo đаvolov nаlog. Ostаlа je sаmo tišinа.I danas je tako.Ubiće me do kraja.
Kаo posle oplаkаnog pokojnikа, te kišne nedelje, mirno je pаkovаlа svoju polovinu krhotine brаkа, ne grešeći ni u sitnici koji bih ostаtаk nаšeg životа jа rаdije zаdržаo zа sebe. Jednаko mirno, posmаtrаo sаm je sа uzglаvljа postelje u kojoj smo poodavno proveli  poslednju noć, iz zаborаvа dozvаnom strаšću vodeći ljubаv.... zа sadašnje zbogom.
Nа odlаsku nije rekla „zbogom“ .....nisаm ni jа njoj, podrаzumevаlo se odаvno.
Sаd znаm, podrаzumevаnje je nаjdubljа zаmkа zа dvoje. Mi je nismo izbegli. Neosetno, počeli smo dа podrаzumevаmo ono što se nebrigom nаjbrže tаnji. I dаnаs odgonetаm kаko nаm je to promаklo. Ne postoji tаčаn čаs ni tren u kojem to krene. Trulа klicа se uzgred zаčne, moždа ondа kаdа se proredi detinjа igrа između dvoje, ili kаdа iz rаzgovorа stаnu dа čile nemušte lozinke koje niko drugi ne ume dа pročitа. Očigledno, mi smo prevideli prve znаke, ne uspevši dа rаzаznаmo kаko se gаse ti mаli stubovi nаše bliskosti. Dozvolili smo rutini a ja alkoholu, dа se ušunjа u nаšu nežnost.
Greškа se lаko lepi nа grešku. I nа to nismo bili imuni. Ne rаzаbirući dа nаm tаštinа kucа nа vrаtа, propuste smo trаžili u onom drugom. U sukobu kаo dа je lаkše optužiti nego priznаti; izvini postаje nаjtežа reč. Nаši dаni su se trošno krunili u bespuću sve većeg jаzа. Izmoreni prepirkаmа koje ne donose izlаz, nаposletku smo se zаglibili u sopstvenu nemoć dа odbrаnimo ono što nаs veže. Pored nаs živih, život nаm je hlаpio u ćutanju. Onа je uveče ulаzilа u stаn u kojem je nisаm čekаo, ili je mene u kаsne sаte zаticаlа kućа u mrаku, sve mаnje dom. Ni deca nisu mogla dа nаs svojim trpljenjem opomenu kudа srljаmo. Sаd' razmišljam, nа moju nasreću, broj gubitnikа se tada nije zаustаvio samo na nаs dvoje.
Mudrost nаknаdne pаmeti ne umаnjuje ishod porаzа. To što gа bolje objаsni, gubitnicimа nije nаročitа utehа. Nаd nekim greškаmа nаuk postаje izlišni lаment. Učinjeno zаnаvek pаdne između ljudi, neučinjeno još jаče grize... Sve to jа sаdа znаm; u sаmoći čovek bistrije vidi. No, zbog mog osvešćenjа vreme neće promeniti smer. A jа sve više živim u sećаnjimа. Nije mi teško, ovаj stаn je izložbа minule prošlosti. Nа polici i dаlje stoji kutijica od ružinog drvetа i beli belutаk u njoj; moždа i onа negde isto čuvа mаlu kristаlnu čаšu sа srebrnim obodom.
Ljubаv je nаjkrupniji zаvet, а održаvаju gа sаme sitnice.
Posle rаzvodа, preselilа se u drugi grаd. Ipаk, viđаo sаm je ponekаd, iz daleka što ona ni nezna . Njeni i dаlje stаnuju u zgrаdi nа sredini ulice – nepаrnа strаnа, četvrti sprаt desno, trosobni stаn sа pogledom nа dvorište. Kаd bih je noću , od silnih  nespavanja u mislima sreo, nаjčešće nedeljom, popričаli bismo kаo stаri poznаnici. Sve bih je pitаo, i onа mene. Ali štа god dа smo rekli jedno drugom, uvek je ostаjаlo mnogo što sаm imаo dа joj kаžem, što sаm priželjkivаo dа bi mi onа moglа reći. Nаkon desetаk minutа obično, rаzmenili bismo ovlаžаn poljubаc u obrаz i nаstаvili sаvko svojim putem, izlomljeni prošlošću i žаljenjem, znаm.A ja sam polako, iznuren padao u san.
Zbog togа, kаd zаređаju jesenje kiše i nemir prvi stаne u pogled, nedeljom ne pijem kаfu kod kuće, nаročito ne onu jutаrnju ...kojom smo se nekаdа lenjo budili u postelji toploj od nаšeg „mi“. Izjutrа izlаzim u dugu šetnju i, kud god dа krenem, put me odvede nа isto mesto, u tаj običаn kаfić nаdomаk zgrade na sredini ulice..
Prostor je nevelik i često pun. Kаd mogu dа birаm, rаdije se smestim zа jedаn od dvа stolа uz stаkleno pročelje nego zа neki od onа tri u sredini ili nа visoke stolice uz šаnk. Uskoro stiže produženi espreso i kiselа vodа, pа kroz neko vreme još jednom isto. Mаdа, nа sаt ne gledаm, nikudа ne žurim u nedelju kаd kišа pаdа ….
.
Dаnаs sаm, priznаjem pomаlo drsko, ugrаbio prаvo mesto. Momаk što služi goste mi je pomogаo, znа dа često dolаzim. Krаtko sаm prelistаvаo novine, gubeći strpljenje već nа polovini svаkog člаnkа. Bile su jednаko dosаdno prepune nаše stvаrnosti. Uz drugi espreso pogled mi je uveliko lutаo po ulici, onаko, bez nekog ciljа.
Kišа je uporno cedilа olovnu mrklinu nаd grаdom. Posmаtrаo sаm njen odrаz u lokvi nаsred kolovozа. Nа suprotnom trotoаru, pod klobukom ogromnog kišobrаnа, jednа ženа spremаlа se dа pređe nа ovu strаnu. Uz glаsno trubljenje, od grаdа, prilično brzo, približаvаo se džip. Dа izbegne tаlаs kojim bi je sigurno zаsuo, ženа je požurilа preko ulice. Kišobrаn se njihаo tаmo-аmo, zаklаnjаjući joj gotovo čitаvo telo. Izvirivаli su sаmo njeni vitki listovi i sаlonske cipele u trku.Nije bilo tako davno, mislio sam da su to najlepše noge jedne žene.Uopšte, bila je nešto posebno.
Sа tаkvom obućom po ovoj kiši! – stigаo sаm dа se zаčudim pre nego što je stupilа nа pločnik. Dokopаvši se sigurnosti, doviknulа je svojom poznatom rezolutnošću nešto bаhаtom vozаču i usprаvilа kišobrаn iznаd glаve. Rаzdvojeni stаklom, bili smo udаljeni nepun metаr... jаsno sаm joj video lice. U sledećem trenu stаjаo sаm ispred nje.
– Zdrаvo!
– To si stvаrno ti! – izgovorilа je, otresаjući kišu sа još uvek kao zift crne kose, uz rаdostаn osmeh koji odаgnаvа svаku sumnju. – Štа rаdiš u mom krаju?
– Svrаtio sаm usput. Nemа gаlаme i služe dobаr espreso. I dаlje piješ krаtki sа mlekom, zаr ne?
Pogledаlа je nа ručni sаt, ondа premа obližnjem skveru, pа opet u mene, i konаčno reklа: – Može jedаn, brzinski.
– Dа nije previše vlаžno zа elegаnciju? – zаdirkivаo sаm je zbog salonskih cipelica i kiše, dok smo sedаli zа sto nа kojem su čekаle i moje novine i cigаrete.
– Prаviću se dа je to kompliment.
– Znаš dа ne umem dа ih dаjem.
– Jа umem. Eto, ti si se podmlаdio.
– Ne preteruj, imаm ogledаlo.
– Ozbiljno mislim, mnogo bolje izgledаš nego prošli put kаd smo se sreli. Koliko imа od tаdа?
– Veorovаtno više od godine ...
– A jа bih se zаklelа dа je bilo proleće. Sećаm se, nosio si lаgаnu jаknu... – zаmišljeno se dvoumilа prinoseći šoljicu ustimа.
Odlično sаm znаo i gde i kаdа je to bilo, а još bolje štа je onа imаlа nа sebi. Međutim, rekаo sаm sаmo: – Kаfа bez cigаrete!? Zаr si prestаlа dа pušiš?
– Da na sreću jesаm.Ali hvala. I dalje pušiš iste,vidim
– Teško menjаm nаvike, sećаš se...
– Pusti prošlost... Kаko si sаd?  
– Preživeću...iako u to ni sam nisam verovao! Štа imа novo kod tebe?
– E, jа se vrаćаm u Beogrаd!
– Zаistа?! Otkud to?
– Ja sam naučila da menjam navike
– Punа si iznenаđenjа. Nekаd ti je smetаlo kаd nedeljom pomenem putovanje.
– Nemoj, pusti...
– Sаdа bih znаo bolje...kunem se
– Molim te, nemoj... – oči su joj zаcаklile.
– Izvini, ne znаm štа mi bi. Izgledа dа kišа čudno utiče nа mene... Nego, jesi li glаdnа? Tu niže imа jedаn dobаr restorаn.
– Hvаlа, već imаm dogovoreno zа ručаk... – ostаlo je podrаzumevаlа.
Ćuteći nаd njenim podrаzumevаnjem, primetio sаm tаmni аutomobil koji se zаustаvio nа početku skverа. Vozаč je uključio četiri migavca, ugаsio motor i izаšаo nа trotoаr. U isti mаh zаzvonio je mobilni telefon iz njene tаšne. Ne odgovаrаjući nа poziv, reklа je tiho: – Čuvаj se... – steglа me zа šаku i otišlа.
Ovlаžni poljubаc iz mojih misli koji sam sa sigurnošću očekivao ...izostаo je.Samo ovog putа?! Čovekа koji je nju čekаo, tаmo nа skveru, nije poljubilа ovlаž. Stаjаli su nepodnošljivo dugo ispod kišobrаnа.
A umelа je dа se ljubi, još kаko pаmtim i to …....

***
Nazad na vrh Ići dole
popovac

avatar

Godina : 49
Location : Trebinje
Humor : znam i ozbiljan se nasmijati
Datum upisa : 26.04.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Ned Jul 04, 2010 6:49 pm

Jedan mail...
Naslov: Ponovo pišem
Drago mi je što si pisala ,ali mi je žao što te to zbog tvojih principa obavezuje .Možda moji postupci prema tebi (mislim na sadržaj poruka )djeluju neogovorno ,ali vjeruj mi imam prirodno neki osjećaj da ne grešim . Poverenje slanja broja telefona nepoznatoj osobi ,nije bio nepromišljen potez ,bez obzira na moguće posledice ,jer si me nekim svojim reakcijama na događaje na forumu uvjerila da bi te bilo poželjno upoznati . Molim te ovo svati na način ,da to govori čovjek ,koji ima iskustva na forumima više od 10 godina . Da odmah, iako to izbjegavam ovakvom vrstom komunikacije,kažem da je moja želja zasnovasna na tvom stavu ,a ne činjenici što si žena . I kao što obično u životu biva ,ti si prihvatila virtualni kontakt ,uskraćujući mi mogućnost da te upoznam i izvan tog "svijeta ". Nemoćan sam da se borim protiv takvog principa ,ali imam pravo da žalim zbog toga . Primjer koji si navela u pismu ,nije usamljeni slučaj ,to je postalo čak i pravilo na Netu . Ja to ne prihvatam ,i svojim primjerom ,hteo sam da umanjim pravo i mogućnost da se to zadrži kao etalon kvaliteta odnosa .Ali ,znam reći ćeš ,ne možeš mjenjati "svijet" ali možeš sebe . Svjestan sam ja i te zakonitosti ,ali ne mogu protiv svoga stava . U virtualnom svijetu @vasko ,@popovac ili @trijak su ličnosti koje prate
zanimljivosti na forumima ,i učestvuju u raspravama ,ponekad iznoseći i stavove sa kojima se ne slažu ,ali zabave radi ,ili opprtunizma uporno ih brane . Svi oni su Vaso u realnom svijetu ,koga rijetko ko može poistovjetiti sa njima . Vidiš ,hteo sam da upoznaš ovog Vasu i njegove stranputice ,životne dileme ,i gledišta . S'pravom se pitaš a što će meni to ? Neznam odgovor ,možda ti i ne treba ,jer u osnovi je tvoja želja da ostaneš u virtualnom svijetu ,da realni život teče bez virtualnih poznanika . Rekla si proučavaš ljude,pa evo jednog pitanja za analizu .
Na proplanku jedna livada ,ispunjena raznoraznim cvjetovima svih boja ,prijatnih ,ali i onih drugih mirisa .Probrano društvo razgleda ,šarenilo boja ,saginje se bere cvetove ,i tek kad naiđe na onaj sa mirisom koji mu odgovara,njega zadrži ,ostale baca da uvenu .Čovjek na ivici livade odmah do šumarka sa upaljenim roštiljom gleda to ,pazeći da meso na roštilju ne zagori .Dolaze neki po sok ,ili pivu ,jer je to pored njega ,bacaju one već ubrane cvjetove i ponovo se vraćaju da na livadi uberu nove . Niko od njih , ama baš niko ,nije se sagnuo da pomiriše pa tek onda da ubere onaj čiji mu miris odgovara .To je "realni " život ,i naša ponašanja u njemu .
Zamisli mogućnost da je prije jela sa roštilja ,onaj čovjek koji je sve to gledao ,rekao im na glas poraznu istinu . Pravo ,ako si to zamislila ,na odgovor zadrži kao svojinu .
Vaso je negde tu ,ali bi @vasko,@popovac ,@trijak šetali livadom i i ponašali se kao deo skupine ,ili ako ti to ne zvuči uvredljivo ,čopora .
Hvala ti što si mi omogućila pisanjem da ti odgovorim i da
upoznaš delić Vase ...
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Lucidna prica...   Pet Jul 16, 2010 12:33 am




Bese to jedan od onih dana kada je neprestano lila kisa i sipala kao
''luda'' ,a,ja bas tada resila da se prenem iz dremljivosti i onako
cila,orna i potpuno budna , udjem u svoj mentalni
svet...,tiho,lagano,koracajuci nogu pred nogu, da ne bih remetila red i
tisinu koja je vladala u predvorju prelepog beskonacnog zdanja koje
kao da je satkano od nekakve paucinaste materije lelujave i prozirne...

...Celi dogadjaj me podsetio na jednu cudesnu epizodu moga detinjstva
kada sam nasavsi se u jednoj raskosnoj ,ali prilicno trosnoj crkvi (ne
mogu se setiti kojoj...)zaputila ka vratancima u koja se nikako ne
sme...

Ali pre toga,...u uglu ove cudesne gradjevine primise me ruke i moci
vrhovnog vladara -univerzal.uma -gradivnog elementa svih sila i
oblika,stvarnost koja se nalazi u osnovi citavog postojanja...sve
prisutna i u osnovi potpuno ista u bilo kom svom obliku...

Osecala sam se magicno..ali uplaseno..svuda oko mene beskrajna i vecna
energija iz koje sve proistice...

U drugom uglu cuh neke glasove,nejasne i prilicno neartikulisane,koje
pokazivase na mracne odaje nekakve ogromne provalije koja predstavlja
mocnu i nevidljivu silu koja upravlja kosmosom i kontrolise ga - to bese
moc uz pomoc koje i kroz koju su sve stvari i stvorene...

Ne usudih se da personalizujem ovu silu..

Ali,odlucih da se vratim..ona vratanca na koja sam se namerila ce
sacekati neku sledecu priliku.....nesto sam naucila..da bi se dogadjaji
odvijali u pravcu koji zelim,potebno je obaviti mentalno spremanje
,samo ne znam od cega poceti..mozda bas od onih malih ,skrivenih vrata u
najunutarnjije i najtajnovitije zakutke psihe...otvor u onu kosmicku noc

..da zaspim....da... ipak da pokusam..
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Rusalka...   Pet Jul 16, 2010 12:44 am


Ne mislite li da je ovo prelepo zensko ime- skladu sa kosom,kao nekakvom
zivom, neobuzdanom krivudavom, valovitom rekom koja neprekidno tece...

i koja je ovu, neobicnu i neverovatno tajanstvenu devojku krasila...
Bila je nesto starija od nas,nekih par godina,Mi ,ucenice Iv beogradske
gimnazije ,a,ona na
filozofskom,na studijama istorije umetnosti...

Na ulici ispred visoke zgrade (preko puta'' Titovog muzeja'')
,Vesna,Ivanka,(Rusalkina mladja sestra ...) i ja, stajale smo i kikotale
se kao i obicno kada mlade devojke umisle da se celi svet vrti oko
njih...i da one poseduju bas sve ono sto je neophodno da bi se bio
srecan u tom dobu...
.Sve je to bilo dotle,dok se ne bi pojavila Valerija, prelepa devojka
,barsunaste tamnije puti,divnih zelenih ociju ,i prelepih belih
zuba..Licila je na Spanjolku i po stasu i drzanju glave,erotskom
pogledu i,magicnim crtama lica, a,najvise po samouverenosti da je
uvek i svuda najlepsa...ali i pomalo setna a jer su je drugarice vesto
izbegavale...

I tada, nije zaista imala konkurenciju...Naravno,nadjena joj je mana
..da nije bas mnogo ''inteligentna''...
Valerija je volela sa nama da cavrlja,ali zbog svog zanosnog spoljnjeg
izgleda nije bila bas omiljena,ni u nasem drustvu ,pa smo i mi gledali
da je sto pre oteramo...

Ali nije ovo prica o njoj..Ovde se govori o carobnoj duhom bogatoj
devojci ,Rusalki,koja kao da je ne samo po liku..vec po svojoj prirodnoj
izglednosti pruzala dokaz da mitska bica jos uvek zive u ljudima
,bilo kroz snove ,ili mastu,bilo kroz nekakvo umetnicko dela sa kojim
se ona, moguce i stopila ......jer ova neobicna,tajanstvena dusom
obdarena devojka, raskosne lepote i prebogatog duha, odisala je i
odsutnoscu,...udaljenoscu iz svih svetova spolja vidljivih ...

Zivela je i razvijala se u svom un.svetu ,opstila sama sa sobom,a,posto
je bila prilicno mentalno daleka od nas,pretpostavljala sam da je
njena dusa bila u poodmaklom ranjivom stanju...

Hiper senzibilnima je ovaj svet prilicno mracan,turoban i prepun
bola,patnje,surovosti,destruktivnosti... Prava ''dolina suza''...

Strahovi su ceste,uporne, dugotrajne i veoma vazne emocije...Oni su
covekovi psiholoski motori koja ga nose u svet utvara, vestica,u
katastrofu i kataklizmu..Uplasen covek ima ''velike oci'' i moze videti i
ono cega nema...To mogu biti, aveti,vukodlaci i vampiri,ali i bozansko i
andjeoska svetlost,sto naglo smanjuje strahove i utire put ka lepoti...

Da..Rusalka je tih dana bila uplasena..pored svoje uobicajene
odvojenosti od ovoga sveta..
.Iz njenih ociju..se ocitovala velika patnja,dubok bol,koji koji vas je
prosto mamio da ako bi bilo moguce,prodrete u taj mracni svet u
uhvatite se u kostac sa furijama koje su u ovom vec ranjenom i
senzibilnom bicu vitlale na sve strane, u svom pohodu ka konacnom
zaposedanju...

Nesto se veoma snazno ''valjalo iza brda'' i ja mislim da sam se vec
tada odlucila cime cu se u zivotu baviti,posebno ,videvsi u svojoj
blizini sudar energija dobra i zla ,u kome je zlo ocito svakim danom
raslo i sve vise mucilo ovu nesrecnu devojku...

Da pricam o ''njenoj ljubavi'' prema atraktivnom dugokosom mladicu
bizarnih shvatanja o vrednostima zivota ...i njegovoj pripadnosti
nekakvoj tajnoj grupi ljudi...i zadacima koji su njeni clanovi morali da
ispunjavaju kao dokaz pripadanja '' ''demonskim bicima''(on ih je
nazivao Bozanskim..),bilo bi mi u najmanju ruku degutantno...i jako bih
se tuzno
osecala...

U jedno sumorno,maglovito jutro...pre otprilike 15-tak godina devojka
ruse kose , imena
Rusalka...skinula se potpuno naga ,ispisala crvenim flomasterom krstove
po celom
telu,popela se na prozor svoje sobe, i skocila sa 13.sprata zgrade u
sobi do roditeljske
koji su bili u stanu...
Nasao ju je otac nase zajednicke drugarice Vesne ,koji je toga jutra
kretao na posao...

Ustanovljeno je da se njihala na prozoru pre nego sto je
skocila...razmisljala se...i na
kraju ipak odlucila,da to ucini...

Stalno se, spravom,istice da su sigurnost i ljubav coveku potrebni,da
bi sacuvao svoje zdravo psiholosko jezgro...ali ima tu i ono da,
odlucujucu ulogu u deobi dobra i zla koja strah donosi, ima
sublimacija,koja se kao sposobnost pocinje razvijati pod okriljem prvog
voljenog bica -majke...

Aj ruse kose curo imas...!

Smrt ovog predivnog bica..devojke za primer, vrhunskih dusevnih i
duhovnih kvaliteta,studenta generacije na svojoj godini...zatekla me je
u razmisljanju ,da,na ovom svetu, zaista postoji neke magicne mocne
sile ,koje kao nevidljive ruke vuku u ponor...ako im se za to pruzi
makar mala sansa...

Coveku koji je izvrsio svoju prirodnu duznost, smrt je prirodna i
dobrodosla kao san...S obzirom da se devojka ..njihala na prozoru,(bila
,oci u oci sa smrcu...),znaci da se jos uvek plasila,jer ''smrti se
bojimo samo dotle dok jos nesto ocekujemo od zivota''...sto bi rekao
Stendal...a,verovatno je isto, mislila i ona...

Tuzno je bilo tih dana..a i danas kada se setim svega....
Nazad na vrh Ići dole
popovac

avatar

Godina : 49
Location : Trebinje
Humor : znam i ozbiljan se nasmijati
Datum upisa : 26.04.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pet Jul 16, 2010 4:45 pm

Ponovo sam bio iznenađen nije se dugo javljala ....Razlog zašto se to događa nepoznat mi je ,ali ga naslućujem .Za mene i za nju život nema isto značenje .Saznala je za za tešku bolest koja je ubrzano nagrizala njen organizam .Onog trenutka kad je saznala ,nazvala me je i zamolila da doputujem .Bio sam u gužvi na poslu ,ali sam našao zamjenu ,i otputovao u njen grad . Ljubav je bila u pitanju .Nazvao sam je mobitelom ,i rekao da sam stigao ,da sam u kafiću ,mjestu gde smo se sastajali . Zamolila me da je nazovem za petnest minuta dok se ona spremi pa ćemo se sastat na nekom drugom mjestu .Prihvatio sam ,iako mi je to bilo čudno .Izašao sam iz kafića i pošao prema obali ,jer je duvao jugo ,a valovi su se o lučnu obalu razbijali praveći vrlo ugodan zvuk .Razmišljao sam šta sve ovo znači?.Bilo je oko 16 časova kad sam je ponovo nazvao .Dođi u Splitsku na broj 5 to ti je odmah iza crkve .Dobro sam znao da ona tu stanuje.... ,rekao sam dobro ,ali zar to nije kuća tvojih roditelja . Jeste pa šta ... red je da te i oni upoznaju . Da budem iskren to mi se nije svidelo ,jer nisam ni bio spraman za takav susret ...- Zar nismo ljubavnici ....- ili to želiš da promjeniš ,pitala je zajedljivo ?
Šta ti je uzvratio sam ...bila si protiv toga pre mjesec dana ,a sad spremna na svađu ,ako ne usvojim . Objasnit ću ti kad dođeš .Auto parkiraj kod crkve jer ne može ostat pred kućom .Jesili ti pri svijesti da te tražim u kući ? Možda i nisam magla mi je pred očima ,a ti ili dođi ili odustani ali za uvjek .Prekinula je vezu i mene dovela u dilemu .Šta napraviti .Prešao sam 400 kilometara i sad kod nje ili natrag u moj grad . Riješio sam je posjetit u kući ,ali joj više neću dozvolit takava iznenađenja .Vrata mi je otvorila starija žena ,pretpostavljam njena majka i rekla izvolte očekuje vas. U dnevnoj sobi je sjedela na trosjedu ,bleda i kiselo se osmjehnula na moj pozdrav ! Nećeš me poljubiti ? Upitala je nekako čudno kao i da joj se glas promjenio ?
Sgnuo sam se i poljubio je ,iako joj je majka bila u sobi . Vidiš.... to je bio moj životni san da te poljubim pred majkom ,još da je tu i tata mojoj radosti nebi bilo kraja .Rekla je to još prekjuče da će te zovnuti , i da ćeš sigurno doći a da će onda nama reči pravu istinu .. izgovori njena majka u jednom dahu .Ja priznajm da o ovome nisam ništa znao ,rekao sam nekako
nesigurno pa je više zvučalo kao opravdanje ,zbog moje zbunjenosti .Sjedni ovde pored mene reče mi kao da je to uobičajeno i , iako me do sad nije nikada pozvala na taj način.
Mama molim te skuvaj kafu ,Vasko voli jaču sa malo šećera ,a i tata će se pridružit . E ovo mi je bilo već previše ...pogledao sam je i upitao stvarno šta je sa tobom ? A jel bi nešto trebalo biti , upitala je sa sa skrivenim osmjehom koji nije meni promakao .. Takvu te nisam poznavao pa mi deluješ nestvarno ! Rekao sam glasom koji nije trpio prigovor .Dobro , ne ljuti se odgovorila mi je razumjećeš ti mene ....kad ti kažem .! Pa reci mi ! Hoću ćim dođe tata ,a mama posluži kafu .Zašutio sam ..gledajući je ravno u oči pogledom koji je izražavao čuđenje .
U tom trenutku išao je visok čovjek ,sportski obučen a i građa mu je podsećala da mu je sport bio blizak .Tata ovo je Vasko .Ustao sam i prihvatio pruženu ruku njenog oca ,a ovo je moj tata .Pozdravio me vrlo srdačno i rekao samo sjedite .... Pa kako ste putovali ....pitao je jer je tišina bila malo duža nego je uobičajeno . Dobro odgovorio sam ..-. iako mi zbog obaveza na pooslu nije odgovarao ovaj termin. Da .. ali je Maja bila sigurna bila da ćeš doći ..-. čak je tvrdila da ćeš stići pre 17 časova i bila je u pravu , Poznaje te dobro ! Poznavala bi ga ja i bolje da si mi ti omogućio ... rekla mu je sa nekim prekorom u glasu .Nije baš tako kako ti kažeš ...ja sam ti samo hteo dobro ,kćer si mi ! A zar ti nisam bila kćer kad je Vinko bio u pitanju ? Njega si pozivao u kuću ,a mene obavezivao da mu pravim društvo ...
Majo nemoj da pretjeruješ ...šta će ovaj čovjek misliti ..Vasko se on zove to ti je i malopre rekao ,ali ti nikako da njegovo ime prevališ preko jezika .Stalno si govorio neću da čujem za onog tvog kako ga zoveš .... ,a ja sam ti stalno ponavljala Vasko .Za Vinka si hteo i ako ti ja nisam govorila . Za njega si imao vremena čak i onda kada je i mami i meni smetao .Gajio si iluziju ,a i nadu da će ti on biti zet . Pa gde je sada pozovi ga ,možeš reći da ga i ja trebam !
Ćutiš nema više one tvoje oholosti i nepogrešivosti u procjeni .... jer ti poznaješ ljude i karakatere . Ovo sam ti htela da kažem pred Vaskom da svati pod kakvim sam ja bila pritiskom ...i da je on bio jedini koji me razumijo .
Vinko je istog dana kad je čuo da sam bolesna ,rekla mu je medicinska sestra njegova susjeda ,počeo drugu priču .. Tebe je odbio da dođe na mamin rođendan ,iako je prije bio među prvima koji je dolazio sa cvijećem ..Izbjegao je da sa mnom ode do prodavnice cipela ,pa je mama morala da ide . I da ne nabrajam više ....tačno je ono što sam rekla o njemu ,a ti mi nisi dao za pravo .To je dečko od interesa ...i samo interes može biti njegov motiv . Mislim da i ti to sad uviđaš ....ako hoćeš pošteno priznati .Vasko je nešto drugo .Ja sam mu prekjuče rekla istinu i zamolila ga da dođe i evo ga tu ! Sigurna sam da će mi pomoć da što bezbolnije i prijatnije proživim ono dana što mi je ostalo !
Majo ne govori tako ...i lekari mogu pogrešiti ... rekla je njena majka koja je cijelo vrijeme
šutjela čudeći se kako joj kćer drži lekciju suprugu . Nije Vasko dijete dobro on zna šta je leukemija .On to zna već dva dana ,pa je ipak tu . Sigurna sam da će mi posvetit maksimalno sve svoje vreme i ako je udaljen 400 kilometara . Reci im molim te da znaju da je ovo istina što govorim .
Istina je.... rekao sam odlučno ,učinilo mi se malo glasnije nego sam trebao . Eto rekla je i zagrlila me stežu ći me uza sebe . Poljubio sam je u obraz do mene i potapšao po ramenu . Majka joj nije mogla sakriti suze ,a otac je gledao u čudu ,osjećaju ći se neugodno .Uzeo je cigareta sa stola ,ponudio i mene ," ne pušim"odgovorio sam dok je on svoju već zapaljivao .
Šta želiš da učinim .... rekao sam da bi prekinuo šutnju iako nisam video nikakav smisao mog pitanja . Kad se moraš javit na posao upitala me je Maja ,radoznalo očekujući odgovor ... To sad nije važno ,odgovorio sam i ako sam bio svestan da to nije istina .
Možeš li ostat i sutra .. pa bi ja sa tobom do Zagreba ....? Mogu odgovorio sam . Eto vidite vas dvoje sada ... kad sam vam pričala o njemu odgovarali ste me od veze sa njim .
Hvala Vasko idemo u moju sobu ,ustala je uhvatila me pod ruku i povela .Osjećao sam se neprijatno do zla boga ,a i njeni roditelji pogledali su se u čudu , U vela me je u svoju sobu i odmah zamolila da je poljubim ko što sam nekad ljubio Sonju. Učinio sam to u nekom strahu ,nekoj nelagodi što je ona primjetila ,i opomenula me da to nije naš poljubac .Sad je ona mene zagrlila i poljubila tako strasno da sam mislio da će me ugušit . De dobro rekao sam ...šta sve ovo znači .Kome tjeraš inat _ Nikome Vasko ali hoću ovo malo vremena što mi ostavlja Bog da proživim na svoj način bez roditeljskog tutorstva .Srtetna sam što si ispunio moja očekivanja a da ti budem iskrena nisam ni sumljala ,Sad ti moram još nešto reći : Večeras slavimo deset godina mature i hoću da budeš sa mnom u hotelu na većeri i plesu . Trebala si mi to reći pre nego što sam pošao drukčije bi se obukao . Znam ja da ti u autu uvjek imaš odjelo pa se ne sekiram ,dovoljno te dobro znam .
Znam da je tako .ali nije ti bilo teško da mi to javiš ?
Zar bi se ti sad svađao ? Nebi odgovorio sam ,ali neki red mora postojati . Dobro ,dobro ne drami ...nije to problem kako ga ti vidiš .
Kako ti kažeš uzvratio sam jer sam video zabrinutost na njenom licu .Jeli odjelo obavezno . Jeste ,a što je tebi naj gore i kravata ! Ja sam šila posebnu haljinu za večeras ,i kupila nove cipele . Večeras hoću da blistam od sreće ....
E onda ja moram ići kupiti kravatu jer znaš da to nikad ne nosim . Ići ću i ja stobom da ti pomognem izabrat . Dozvolit ćeš da u izboru ja imam prednost . Nek ti bude odgovorio sam gadeći se na pomisao da ću cjelo veče to imat oko vrata .
Mama ja idem sa Vaskom da nešto kupi , vratit će mo se do pola osam jer svečanost počima u pola devet .Majka joj je samo klimnula glavom u znak odobravanja ,a otac je nešto kroz osmjeh promrljao .
Brzo smo stigli u prodavnicu u kojoj je ona odredila da ću kupit kravatu . sa trgovkinjom koju je dobro poznavala pretraživala je snopove kravata . Evo ovu glasno je uzviknula i pokazala mi je . Da budem iskren bilo mi je svejedno ,jer ću je samo noćas nosit ,a onda će završit kao i sve prethodne .
Bila je svjetlo plava sa nekim bjelim prugama .Izvadio sam novčanik da platim,na što mi je trgovkinja ljubazno odgovorila da je Maja platila . Pogledao sam je ,a ona nekako sva radosna kaže kad mogu birat mogu i platit .Bilo mi je glupo da ulazim u prepirku iako me je to prilično smetalo .Vračali smo se pored auta ,jer sam ja trebao uzet odjelo . Otklučao sam auto ,a Maja je sjela na mjesto suvozača .Šta ,idemo autom, upitao sam iznenađeno . Da parkirat ćeš pred kućom iz inata .Majo u saobraćajnim propisima ne postoji pravo iz inata ,vidio sam da je ulica jednosmjerna i da je zabranjeno zadržavanje . Samo ti uradi kako ti ja kažem ,za našu kuću ne vrede ta pravila . Ne razumijem te ,zašto me svjesno uvlačiš u neugodnosti ? Nema tu neugodnosti moj tata radi u MUPU .Parkirao sam pred kućom tako da suvozač nije mogao ni ući ni izaći iz parkiranog auta .Kad smo ušli u kuću njeni roditelji su sa osmjehom nas dočekali
kao da im se desilo nešto lepo od našeg odlaska do povratka . Ljubaznost je poprimila takvu preteranost da mi je bilo naugodno .Tek što smo sjeli njena majka je zonula Maju da pripreme haljinu za oblačenje ,a vas dvojica popričajte dok nas dve završimo .Izašle su iz sobe ostavljajući nas dvojicu zatečene nastalom situacijom . Maja malo preteruje kad ste vi u pitanju . Ja sam govorio da ste daleko jedno od drugog i da ta veza lako puca .Ona je u vas imala neograničeno poverenje ,što je meni izgledalo sumljivije .
Profesionalna deformacija uzvratio sam kroz usiljeni osmjeh .Može biti kratko je odgovorio .Ponovo je nastala šutnja koja je izgledala kao večnost . Iskren da budem nisam znao kako nastavit razgovor ,a i njega je mučilo isto .Maja će u Zagrebu ostat dva tri dana kod nekih frendica ,pa vas molim budite joj pri ruci ,rekao je prekidajući šutnju . Bez brige odgovorio sam samouvereno ,iako zapravo nisam znao šta od mene traži ili očekuje .Hoćete šta popit upitao je i dalje mi persirajući . Ne hvala ,odgovorio sam ,ali bi vas zamolio da mi više ne persirate . Važi ,odgovorio je kao da je to očekivao kao moju želju . Nadam se da će te se sa Majom i vratiti posle zabave ,i bit će mi drago da budeš gost moje kuće . Pomalo iznenađen ovim što sam čuo ,rekao sam da mi je drago i da zahvaljujem na pozivu .
Maja i majka joj ušle su u sobu . Maja je prekrasno izgledala u plavoj haljini ,vrlo ženstvenog kroja .Odmah sam svatio da je boja moje kravate birana prema boji haljine .Krasno izgledaš progovorio sam jer je tako i izgledala .Vasko hajde se i ti obuci pa da krenemo .Otišao sam u auto po odjelo i vratio se .Uđi u moju sobu i tamo se obuci ,ako trebaš kupatilo odmah vrata do mojih .Obukao sam se vojnički brzo ,samo nisam stavio kravatu jer je još bila u dnevnoj sobi . A kravata upitala me Maja . Pa ti si je nosila . Joj izvini ...evo ti .Ja to neznam vezati odgovorio sam bez stida . Njen otac je kavaljerski prihvatio da to on uradi .Iz kuće smo izašli oko osam sati ,uz povike lijepo se provedite . Maja se naglo okrenula i upitala oca .? Jesi li ti Vasku rekao što smo se dogovorili . Jesam .. Jesam bez brige odgovorio je zadovoljno .
Sjeli smo u auto i Maja mi je govorila pravac kretanja .prošli smo pored hotela gde će biti večera i zabava praveći još jedan krug . U osam i dvadeset pet parkirao sam auto i sa Majom ušeo u prostranu salu hotela gde su stolovi postavljeni i ukrašeni .Ljubazni konobar na ulazu u salu pitao je za prezime ,Maja je rekla i jedna konobarica nas je povela do stola koji je bio rezerviran za Maju i njene goste .
Sala je bila skoro popunjena a na podiju je muzika svirala neku poznatu stvar ,ali se nisam mogao ,sjetit imena .Znatiželjni pogledi svud okolo ,atmosfera puna iščekivanja .Muzika svira tuš .... Mikrofonu prilazi ostarija žena sa dnevnikom u ruci :
Dozvolite da vas sve srdačno pozdravim...i poželim dobro .Ja sam Razrednica četvrtog C i dozvolite da prozovem svoje učenike . Aplauz je odjekivao salom ...
Kad se smirio aplauz počela je prozivka ... Maja je prozvana deveta ,a od ukupnog broja prozivci se nije odazvalo četvero . Jedan od bivših učenika sada novinar po zanimanju zahvalio je nastavničkom osoblju ,a naročito razrednici koji su uveličali proslavu . Tako je počelo . Muzika je sada već glasno svirala ,a dvoje pjevača pjevali su naizmenično . Večera je servirana u devet i dvadeset jer se sve odvijalo po protokolu . Još za vreme večere neki su parovi plesali .,neki su jednostavno šetali od stola do stola pozdravljajući se . I Majinom stolu prišlo ih je desetak ,pa je mene prestavljala kao prijatelja uz obaveznim osmjeh . Prvi ples sam sa Majom otplesao oko pola jedanest i trajalo je skoro deset minuta . Sva zadihana sjela je za stol i rekla da joj je napono ,i da ćemo drugi put kraće zadržat plešući .Složio sam se čak govoreći da se meni i ne pleše da to ja radim samo zbog nje . Plesali smo još dva puta ,i onda je rekla da je dosta . Nedugo za tim na poziv dame biraju zamolila me je za još jedan ples . Prihvatio sam ,insistiraju'ći da mi kaže što je razlog tako nagle promjene . Vinko je ušao u salu i htela je da mu prkosi . Opisala mi ga je i ja sam ga po njenom opisu video odmah do ulaza . Nije plesao stajao je sa nekim muškarcem i nešto pričao . Maja me je zamolila da je plesom povedem njemu bliže . Poslušao sam ,a ona se uvila oko mene mislim čak i malo napadno
Ta seansa trejala je par minuta i mi smo se vratili za stol .Bilo je petnest do dva kada mi je predložila da pođemo kući . Složio sam se i vrlo brzo smo se našli u autu .. Hvala ti počela je.... večeras si me učinio sretnom .Pa i meni je bilo lijepo nije samo tvoje zadovoljstvo . Znam ja tebe ti bi izdržao i teže stvari da bi dokazao svoje principe . Na tome ti iskreno zavidim .Stao sam na parkilralištu iza crkve i pješke smo pošli prema njenoj nkući . Majo dali mogu da znam šta si se ti to dogovorila sa ocem ,a što se odnosi na mene upitao sam na poćetku pješačenja ? Rekla sam tati da te on zamoli da budeš naš gost i da ostaneš spavati . Ja ću ti ustupit moju sobu a ja ću spavat u dnevnoj i to je deo dogovora . Hvala izgovorio sam sa vidnim olakšanjem jer sam se plašio večih neugodnosti .Kluč je izvadila iz neke saksije za cvijeće ,otklučala vrata i ušli smo u kuću . Svjetlo je gorelo samo u hodniku .Tebi kao gostu pripada prvenstvo korišćenja kupatila ,a ja ću ti u među vremenu spremit ležaj .Prihvatio sam ponudu i ušao u kupatilo .Bilo je prostrano ,sa velikom kadom i tuš kabinom .Brzo sam bio gotov obukao svoju pidžamu i izašao u njenu sobu . Sjedjela je u fotelji i smijala se mom dolasku .
Nije mi sad žao da umrem odmah dočekala sam momenat da te vidim u piđami u mojoj sobi .
Tu si želju mogla davno ostvarit da si htjela ,odgovorio sam zajedljivo . Idem i ja u kupatilo pa ću doći da malo popričamo . Ja moram slušat u tvojoj sam kući odgovorio sam uz smijeh .Brzo ću ja znam da si umoran odgovorila mi je sa osmjehom .Vratila se sjela na ivicu kreveta i rekla mi hajde odmaraj sutra ponovo voziš Poljubila ma i otišla sa laku noć veliki peijatelju .
Probudio sam se u jutro u osam sati u kući se ništa nije čulo .Osluškivao sam tako dsetak minuta a onda pošao u toalet . U kući na mom vidiku nije bilo nikog . Vrata od dnevne sobe su bila otvorena .oprezno sam pogledao i vidio Maju kako spava na razvučenom trosjedu .Vratio sam se u sobu gde sam spavao i skoro čitav sat razgledao po sobi . Bila je ukusno mamještena sa složenim sitnicama koje su iako raštrkane gradile skladnu sredinu . U devet i petnest čuo sam glas Majine mame . Majo pije li Vasko u jutro kafu .Pije odgovorila je bunovno .Bio je to i za mene znak da se oblačim i taman kad sam završio ušla je Maja i pozvala me na kafu .Otišli smo zajedno u dnevnu sobu gde je njena majka već sertvirala kafu . Kako ste spavali uptala je uz puke učtivosti , Odlično odgovorio sam ,iako se teško prilagodim kad mjenjam ležaj ,ali ovaj put nije bilo tako . Popite kafu ja sam već napravila i doručak ,pa dođite u kuhinju .Kad idemo upitao sam Maju ? Posle doručka ,doći će i tata da se pozdravite ,ja se spremim i krećemo .Znači u jedanest polazak rekao sam kao zaključak . Važi odgovorila je .U kuhinji je stvarno bio serviran doručak li sadržaj koji bi najrađe preskočio . Nisam stavio do znanja da imam tako mišljenje ,iako istine radi to mi nije bilo prihvatlljivo . Nedugo za tim došao joj je i otac i posle uobičajenog ćaskanja poželio nam je sretan put ,a mene zamolio da Maju i vratim .To se podrazumjevalo rekao sam bez razmišljanja i tako će i biti . Zahvalio se i ponudio da nas odveze do mog auta ,Maja je imala veliku putnu torbu i jednu manju ,a i ja sam imao kofer od odjela . Prihvatili smo i sjeli u policiski auto kojim je upravljao njen otac . Pozdravili smom se kod mog auta ,a on je Maji napomenuo Javljaj se da ne brinemo . Rekla je da hoće i krenuli smo . Na samom izlazu iz grada zaustavila me saobračajna policija jer je radar pokazivao da sam vozio 85 km /na sat ,a ograničenje je bilo 50 .Čovjek mi lepo pokaza na radaru i ja prihvatih bez riječi . Dvesta kuna odreza kaznu . Uredu izvadim novčanik da platim ,a Maja izlazi iz auta i nosi mobitel u ruci . Kaže policajcu molim vas javite se na ovaj telefon .Policajac ne baš rado uze mobilni i javi se . Da ,ali vozio je prebrzo ... razumijem gospodine načelniče ... da da sigurno .Vračajući meni saobraćajnu i vozačku promrmlja što ne kaza da si načelnikov zet mogao sam te kazniti . Hajde sad vozi ,ali pazi ima još patrola na cesti . Zahvalih se uzeh dokumente i po gasu . Nisi se bunio kad te oslovio načelnikovim zetom ..kroz cinični smijeh pitala je Maja ? Možda je čovjek vidovit odgovorio sam na isti način ,pa zna više nego nas dvoje .Možda bio je njen komentar .Iz vrata je uzela torbicu sa dvdejima i birala šta će stavit . Šta bi ti stavio da sam voziš pitala je ? Harisa Đinovića poznat ću te po koraku ,odgovorio sam . Pa da stavim tu ... Stavi ! Dobrih sat vremena pjevao je Haris svoje hitove ,a Maja se pravila da uživa iako ga ni u snu nebi sama slušala .Ostatak puta proveli smo u priči ,njenim zapažanjima krajolika ,i primjedbom da stalno vozim preticajnim trakom .Uvjerio sam da je to auto put i da je to sasvim sigurna vožnja .. Nedugo zatim prešao me je neki pasat virovitičkih registarskih oznaka koji je vozio 240 km sat . Tek je tada povjerovala da sam u pravu .Usput smo satali u dva motela jednom na ručak ,a drugi put na sok i kafu . U Sisak sam stigao oko 18 časova .U mom stanu bili smo oko 18 ,časova i petnest minuta .. Maja je rekla da to veče ne ide za Zagreb ,da će ostat kod mene ako mi ne smeta ?Samo se ti komodaj odgovorio sam ,jer mi je to bila često uzrečica kojom sam definirao takva stanja .
Znam da u frižideru nemam Bog zna šta pametno za klopu pa sam je pitao da naručim da donesu čevape u lepinji ili picu ? Opredela se za ćevape i ja sam naručio dve porcije .A ha imamo goste čulo se sa druge strane telefona komentirala je Nađa vlasnica čevapđžinice . Jel treba posebna dostava dodala je . Obavezno rekao sam završavajući razgovor .Lično je obavila dostavu jer je interesovalo ko je gost .Dobar veče ulazila je čim je pritisnula zvonce . O kakva čast pa vlasnica dostavlja naružbu ,zajedljivo sam primjetio . Razina gostiju određuje dostavljača ,e za takve sam ja zadužena . Zahvaljujem izgovorio sam prižajući novčanicu od sto kuna . Večeras kuća časti, okrenula se rekla dobar tek, i otišla .Večera je duže trajala jer se Maja uporno nećkala kao ne mogu više .Strpljivim nagovaranjem " natjerao sam je da je pet ćevapa pojela i popila dva deci Jogurta . Jedno vrijeme smo razgovarali usput gledajući neki film na televizoru . Hoćemo li ić spavat jednog trenutka je upitala i pogledala me vidno umorma . Važi kupatilo je tvoje ,a gde spavaš ne trebam ti objašnjavati .Ako hoćeš ja ću izvadit posteljinu i namjestit ti krevet ,a ti samo dođi na gotovo . Volela bi da i to vidim .... .
Otišla je u kupatila i tamo se zadržala više od pola sata . Vratila se u plavoj spavaćici od nekog naboranog materijala dugačkoj do ispod koljena ,i na licu sam video da je skinula šminku ,i metnula neku kremu od koje se koža lica na svetlu presijavala .Evo me spremne za pravi odmor .... samo izvoli evo ti sok od nasranđže znam da to stalno imaš uz krevet dok spavaš .Hvala uzela je sok pošla u spavaću sobu ,usput dobacivši : " nadam se da ćeš doći poželet laku noć ".To se podrazumjeva odgovorio sam... posle kupatila .U kupatilu sam osjetio neki poseban miris koji nije iz mog arsenala mirisa .Istuširao sam se ,obukao piđžamu i otišao u sobu da pozdravim Maju pred spavanje .Kad sam ušao pomerila se na krevetu praveći mi mjesto da sednem Sjeo sam iu hvatio njenu desnu ruku koja je virila iznad čaršava .Privukao sam je i stavio među moje ruke . Stari običaj prokomentirala je ... ja sam otćutao . Poljubi me za laku noć pa idem spavati . Nagnuo sam se prema njoj i poljubio je .Rukama me stegla oko vrata i nije puštala ....
Ugušit ćeš me šalio sam se . Neću naviknut si ti i na strastvenije poljupce ... Nisi u pravu možda jesu bili strasveniji ali ne tako dragi kao ovaj tvoj .E kad priznaješ odmah te puštam ... Laku noć i dobro spavaj govorila je zavlačeći ruke ispod čaršava . Laku noć i samo odmaraj . Ja u jutro idem na posao ,ali ću se brzo vratit . Ključ će ti biti kod telefona ako budeš htela izać ,nebih da se osjećaš kao u zatvoru .Nazovi me ako budeš šta trebala ! Važi jednostavno je odgovorila . Izašao sam iz sobe ne zatvarajući vrata ,jer je tako htjela . Ja sam u dnevnoj sobi spustio trosjed namjestio se i legao .Nije mi se spavalo . Brinula me situacija u koju sam se uvalio bez ikave potrebe . Ja i Maja znamo se više od dve godine . Ja sam se zabavljao sa njenom frendicom ,a maja je bila samo prijateljica . Često smo izlazili u troje ,ali je Maja znala naći načina da me sa kolegicom ostavi na samo . Znala je dobro moje odnose sa svojom kolegicom i nikada to nije htela komentirat .Ja sam tog ljeta išao na krstarenje sedam dana Jadranom sa njenom prijateljicom ,a Maja je odbila uz obrazloženje ,ako vam smetam ovde ne moram na moru . Tako je i bilo . Sonja i ja proveli smo nezaboravnih sedam dana ,ako zaboravim zadnji kada smo se bukvalno i posvađali .Razlog je bio što je ona insistirala da se doseli kod mene ,a ja to nisam hteo .Pale su i teške riječi i znao sam da je to kraj . Iz Dubrovnika nije htela sa mnom do Zagreba već je pošla autobusom .
Ja sam svratio kod kuće u Trebinje i tek sutra dan išao za Zagreb . Sonja je već svima u društvu ispričala našu svađu ,tako kad sam se ja vratio svi su znali .. Ja to nisam hteo komentirati upućujući one koje je interesovalo da se obrate Sonji ! Jedina Maja je bez komentara pitala me dali bi joj kao prijatelj hteo reći istinu . Obećao sam i rekao .Od tog tenutka nas dvoje veže iskreno prijateljstvo . Sonja se udala nakom dva mjeseca ,a Maja je odbila da joj ide u svatove . Tek tad su krenule priče o tajnoj vezi mene i Maje . Samo smo nas dvoje znali da to nije istina .Možda češćim druženjem smo potpirivali ogovaranja ,a nama je to bilo zabavno .Zaspao sam negde oko dva sata .U jutro sam se na vreme probudio i otišao na posao .Morao sam razgovarat sa šefom o nastaloj situaciji kako bi obezbjedio slobodne dane .Dogovorili smo se i ja sam bezbrižno pošao u stan . Maja je ustala i gledala televiziju . Nisi doručkovala upitaoa sam . Čekala sam tebe ,rekao si da ćeš doći . Evo došao sam idemo na doručak van ! Bez riječi je ustala prišla mi i povela me ispod ruke prema izlaznim vratima .Doručkovali smo u restoranu u blizini i vratili se u stan Bilo je 11časova . Ja bi trebala za Zagreb rekla je .... samo reci kad odvest ću te odgovorio sam .Mogli bi odmah uzvratila je . Ja spreman rekao sam . Spremila je torbu i spremni smo bili za polazak .Nemoj dovodit koju u kupatilu je ostao opran moj veš na sušionioku pa da bude vatre . A ostavila si "nagaznu minu "
rekao sam kroz smijeh . ..Ne to sam ostavila da imam razloga zašto da svratim u povratku .Ako misliš da je samo to dovoljan razlog varaš se ...prihvatio sam šalu .U Zadrebu smo bili oko pola jedan . Mobitelom se dogovorila sa frendicom gde će je naći pa je meni rekla da je odvezem u Savsku na broj 125 .Stiglismo pred veliku četverospratnicu sa četiri ulaza . Njena kolegica je bila već vani i čim sam stao prišla je autu . Maja mi je javila da će doći plavim autom Sisačke registracije pa nije bilo teško vas sačekat .Sa Majom se poljubila a meni je uz osmjeh pružila ruku izgovarajući ime Gordana . Izvadio sam Majinu torbu i izvinuo se što ne mogu svratiti jer imam puno obaveza . Pusti ga pomogla mi je Maja potvrdivši istinitost moje priče .ti Majo zovi ,javi , ako nešto trebaš .Ja ću na mobitelu biti stalno dostupan .Po podne i na kućnom .
Sjeo sam zatrubio i vračao se za Sisak . Maja je u zagrebu ostala tri dana . Treći dan je rekla dođi po mene ne mogu više naporno mi je .Otišao sam po nju i vratio je kod sebe u stan .Bila je vidno iscrpljena i neki umor bio je više nego očit . Otišla je odmah u kupatilo i prilično se zadržala . Iz kupatila me je pitala hoće li me smetat ako obuče spavaćicu malo bi odmarala . Što se mene tiče možeši bez spavaćice .. neću se bunit .Da ne bi odgovorila je i ubrzo izašla . Dohvatio sam naranđin sok iz frižidera i sipao joj u čašu .Hvala baš si pažljiv !
"Bečka Škola "odgovorio sam .Ostavio sam je u sobi a ja sam otišao u dnevnu ,Znao sam da sutra moram ponovo za Split .Bilo bi vreme da odvezem auto da majstor promjeni ulje ,da gume iskontrolišem i da ga pošteno očistim .Rešio sam to učiniti odmah .Pošao sam da se javim Maji ali je ona već spavala .Uzeo sam list papira i napisao gde sam otišao i otavio na stoliću pored nje . Sve sam to obavio i vratio ,se u stan posle dva sata . Maja je još spavala . Probudila se oko 22sata . Već sam se bio zabrinuo ,ali me je ona utješila da je to od umora .Pitao sam je šta će za večeru jer je ručak prespavala .Nemoj da idem nigde ovde ću bilo šta . Reci ti šta hoćeš pa ću naručit za ovde .Pomfrit i kuvane hrenovke sa majonezom ,odgovorila je kao da je već davno donijela tu odluku .Jelo je vrlo brzo stiglo .Pojela je više nego sam se nadao ,ali je rekla neću jogurt hoću čašu crnog vina sa tobom popit .Rekao sam da nema problema doneo flašu crnog vina ,dve čaše sipao i čekao da nezdravi .E baš si srce , hade živio ti ,a ja sam svoje odživjelka . Tek tad sam svatio zašto je insistirala na vinu .Nemoj molim te tako pričat meni ti si borac znam te .Pobjedit ćeš ti i u ovoj borbi ,iako sam iskreno naslućivao njen skori kraj. E h kako bi to ja želela ,ali nema šanse .Za sve je sada kasno . I vrhunska medicina pred ovom bolešću je nemoćna .Hajde nemoj o tome molim te ,rekao sam glasom koji je već od sažaljenja podrhtavao . Neću ,znam da si osjećajan ,ali hoćeš li samnom malo popričati . To vrlo rado samo reci o čemu .Nešto ću te pitat ali mi iskreno odgovori ali iskreno . Obećavam ,a ti dobro znaš šta to za mene znači .Znam ,znam.nemoj dalje .Pitaj rekao sam da bi prekinuo šutnju koja je nastala nakom njenog naglaska o iskrenosti .Zamisli da sam ti ja djevojka . ..šta bi trebala imat ,kako izgledat ,da bi se tebi dopala i da bi me uzeo za suprugu . Zanemari moju bolest kao da sam zdrava .Sve sam očekivao osim ovog
pitanja i to me je tako zateklo da se na trenutak nisam ni snašao .Majo ti znaš da smo ja i ti iskreni prijatelji i da ja nikad o toj kombinaciji nisam razmišljao ,a vjerujem ni ti . Šta ti je došlo da baš to pitaš .Bit ću iskrena ,ja sam o tome i ranije razmišljala ,ali se nisam usudila pitati .Nekada sam se nadala da će se među nama dogodit hemja i da će to biti suvišno pitat ali . ti si bio neumoljiv .Zato te to sada pitam jer kasnije neću imat šanse .Ti si dovoljno lijepa i draga osoba da nebi trebala ništa mjenjati ,ali smo mi samo prijatelji i svaka druga konbinacija bila bi suvišna . Osjećao sam da nije bila zadovoljna odgovorom i očekivao kako će nastaviti . Idem u kupatilo pa će mo posle nastaviti priču jer sutra se vraćam za Split a onda ko zna hoćemo li se više ikad vidjeti . Majo ne pričaj gluposti .... šta ti je ? Ništa Vasko ja samo gledam otvoreno istini u oči ! Brzo ću ja rekla je odlazeći u kupatilo ..Ja sam za trenutak ostao kao skamenjen a onda sam se pribrao . Šta učiniti bilo je pitanje na koji nisam imao odgovor . Bio sam siguran da će nastavit priču a možda i nešto više ... Postao sam nesiguran jer nisam znao rešenje Vratila se sa osmjehom i rekla hajde sada ti pa da nastavimo razgovor .Poslušao sam bez reči i izlazeći iz sobe na šalio se.... nemoj pobjeći ..
Neću ,a i onako nemogu nigde bez tebe .U kupatilu sam grozničavo razmišljao kako dalje . Nisam bio spreman da je povredim ,ali istini za volju ni da pogazim svoj stav .Ta dilema činila me je nervoznim i bez odluke izašao sam iz kupatila .Kad sam se pojavio na vratima sobe ona je već ležala ali tako da je ostavila mjesto da i ja mogu leći pored nje . Prišao sam krevetu i legao pored nje .Jel to činiš iz sažaljenja ? Bilo je prvo pitanje koje me je dovelo do očaja .Majo šta ti zapravo hoćeš jeli ti cilj da me nerviraš ,da me iskušavaš ili da mi se svetiš za nešto što ja ne znam ? . Ma ne Vasko ,hoću samo da nekoliko trenutaka budem tvoja djevojka ,da se osjećam tako i da me ti posjeduješ kao takvu .Sve ti je dozvoljeno potpuno ti se predajem i nemoj mi sada o prijateljstvu ..nemoj o bilo čemu nego o ljubavi .Zgrlila me je sa obadve ruke i poljubila u usta .Nisam se previše opirao ,iako sam se osjećao jadno .Zgrlio sam i ja nju i počeli su pljuštat polupci . Dohvatila je moju ruku i spustila je na svoje grudi pritiskajući je . Postao sam svjestan da je kasno za bilo kakav uzmak . To me je oslobodilo unutrašnjeg grča nalagode i bio sam nešto novo u odnosu preme njoj . Ljubio sam je ludački po cjelom tjelu ,milovao i pitao da li si ovo htjela . Da htjela sam da ti makar jednu veče pripadam kao žena ,jer to nikada do sada nisi video u meni .Jesam jesam .ali ti si se držala po dalje od ovakve situacije .... Nismo više ništa govorili strastveni zagrljaji i isprepletena tjela ,bilo je sve što smo osjećali . Bili smo jedno u tim trenutcima .....posle pola sata kada smo znojavi i umorni ležeći na leđima pogledali jedno drugo vidio sam osmjeh na njenim usnama .Bila je sva crvena u licu vjerovatno od moje brade . Vidiš šta smo propuštali ...glumeći moraliste ...
Neka se ovo desilo priželjkivala sam već dugo ,i sad se ne kajem a ti ? Upitala je Zašto bi se ja kajao kad je ovo bila zajednička želja . Jel stvarno tako misliš . Nebi ti rekao da ne mislim odgovorio sam iako sam još uvjek zbunjen .Odoh u kupatilo ,a posle idi i ti pa će mo noćas spavati zajedno . Ako ti tako želiš neću se protiviti rekao sam oslobođen svih predrasuda .Posle kupatila obadvoje smo legli na krevet na kojem spavam samo ja ,a koji sam ustupio samo njoj kao svojoj gošći .Okrenula se prema meni zagrlila me i rekla ja bi ovako najudobnije spavala ako tebi odgovara . Nemam ništa protiv ,ja sam za to da ispunjavam želje .rekao sam ne razmišljajući . Trznula se i ljutito rekla : " šta zar ovo što se desilo nije bila i tvoja želja Jeste .Ti stvarno ne znaš za šalu rekao sam sa nekim prekorom . Ti si prvi počeo odgovorila je . Dobro ja kriv počeo sam pomirljivo ,a hoćemo li spavati evo sad će pola noći .Hoćemo ,zagrlila me je i poljubila ali tako strastveno da sam pomislio počinjemo iz početka . Laku noć rekla je okrećući se na drugu stranu tvrdeći da je to položaj u kome spava . Ja sam ugasio svetlo i Tv rekao laku noć ostajući na leđima i gledajući gore u taman plafon. Ne znam koliko sam tako ostao ...ali nisam ni osjetio kad sam zaspao .Ujutro sam se probudio u pola šest kao da ću na posao . Maja je spavala na istoj strani ali rsčupane kose kao da se cijelu noć vrtjela . Polako sam ustao i otišao u kupatilo i vratio se u dnevnu sobu . Skuvao sam sebi kafu i pijući razmišljao o protekloj noći .Bilo je momenata u kojima sam sebe prezirao ali se opet pravdao da sam to učinio kao poslednju želju svojoj prijateljici. Maja se probudila oko pola devet . Kad se sredila rekao sam da idemo na doručak ,a ona nje predložila da krenemo za Split a da usput negde doručkujemo .Prihvatio sam njen predlog i krenuli smo oko pola deset . Doručkovali smo u motelu na izlasku iz Siska i nastavili put .Kod karlovca mi je rekla da bi rado išla preko Plitvica da još jednom vidi taj kraj . nisam baš bio oduševljen tom idejom ali sam se složio .Na Plitvicama smo se zdržali petnestak minuta ,jer joj je bilo rano za ručak . Vožnja je proticala uz povremene razgovore ,ali slušanje muzike po njenom izboru bilo je dominatno .
U moterlu " KOD MACOLE " svratili smo na jagnjetinu umjesto ručka .Bila je zadovoljna iako nije sa oduševljenjem prihvatila moj predlog . U split smo stigli negde oko 18 časdova .Roditeljima je oduševljeno, pričala kako joj je vreme provedeno u Zagrebu bio najlepši deo života i da meni duguje tu zahvalnost .Rekao sam da se odmah vraćam za Sisak jer moram sutra na posao .Zadržao sam se iz učtivosti pola sata popio kafu porazgovarao ,sa njenim roditeljima i posle pozdrava krenuo za Sisak . Maja me je ispratila do auta ,poljubila i rekla javi se nemoj da brinem .Dobro odgovorio msam i krenuo .DeVe de Harisa Đžnovića stavio sam i pojačao radio .Isprekidano sam razmišljao o svemu ,ali sam uživo u muzici .U sput me Maja nazvala nekoliko puta i pitala gde sam . Odgovarao sam i obećao da ću se javit kad stignem u stan .Stigao sam u petnest do jedan javio se i umoran odmah legao . Sa Majom sam se čuo skoro svaki dan sledećih deset dana .Jedanesti dan nazvala me je njena majka i rekla da je Maja u bolnici da joj je bila u posjeti i da nije najbolje . Rekla mi je da ti kažem da je ne zoveš jer nema kod sebe mobitel .,zabranjeno je . Svatio sam da je na odjelu intezivne njege jer je samo tamo zabranjena upotreba mobitela . Rešio sam da je sledeće nedelje kad budem slobodan posjetim .Tako sam i uradio .Otišao sam izravno u bolnicu . Na prijermnom odjelu rekli su mi da posjete počinju od 14 časova ,a tad je bio 12 i 15 minuta . Nije pomoglo što sam dokazivao da sam doputovao iz Siska bili su neumoljivi . Nisam želeo ići kod njenih svratio sam u prvi kafić kupio novine i popio kafu .U 14 časova otišao sam u posjetu , kad sam rekao kome idem u posjetu sestra mi reče da su kod nje već otac i majka pa tek kad jedno od njih dvoje izađe mogu ući ja .Iznenadilo me je to pravilo ali sam se morao pomirit sa tim .Nedugo posle toga izašao je Majin otac ,a ja sam posle pozdrava sa njim ušao .Maju nisam mogao prepoznati . Imao sam utisak da je izgubila dest kila za deset dana ,užasno je izgledala .Pružio sam joj ruku ,a cveće dao njenoj majci ,da metne na natkasnić na kome su stajale dve boce narandžinog soka .Kako si upitao sam ? Samo je ćutala , vidio sam suze u očima ,a pokret ramenima kao da je htela da kaže pa vidiš . Na monitoru iznad njenog kreveta videla se plava sinusoida rada njenog srca . Njena majka je nekom papirnatom maramicom brisala čelo ,ali mislim da je ipak bio cilj obrisati suze .Nije govorila ,samo je nijemo gledala u mom pravcu ,kao da hoće nešto očima da kaže .Osjećao sam se potpuno zbunjen ,jednostavno ne znajući kako reagirat .Njen otac dolazio je sa doktorom i prišli su krevetu bliže . Doktor je pogledao u monitor i ljubazno nas zamolio da izađemo jer je Maji trebalo odmora .Ponovo sam je uzeo za ruku i nekako izgovorio drži se ! Samo je klimnula glavom stavljajući mi do znanja da je čula .Izašao sam van zajedno sa njenom majkom i ispred zgrade sačekali Majinog oca .Došao je posle deset minuta u pratnji doktora . Vidite i sami da je situacija veoma ozbiljna činimo ,sve što je u našoj moći ,ali i mi nismo svemogući .Pozdravio se sa Majinim ocem i majkom i mi smo napustili bolnicu . Nisam prihvatio poziv da odem do njih kući jer sam našao izgovor da moram natrag u Sisak . Pozdravili smo se i na polasku sam ih zamolio da me obaveštavaju o Majinom zdravlju . Vratio sam se u Sisak ,uvjeren da će to i učiniti .Treći dan nisu se javljali pa sam ja nazvao .Niko se nije javio na telefon .Mislio sam možda su u bolnici ,pa kad se vrate kući nazvat će .Do dvadeset časova nisu se javljali pa sam ponovo ja nazvao .Na telefon se javio meni nepoznat glas ,a kad sam rekao Vasko ovde ,sledilo je pitanje koji Vasko ? Molim vas dajte mi Majinog oca ? Čovjek je malo zastao pa onda sasvim tiho rekao samo čas .Posle nekoliko minuta javio se . Vasko ti si,upitao me je ? Odgovorio sam potvrdno ,ali plačni jecaj kojim je izgovoreno pitanje bio je za mene znak da se desilo ono najgore .Prošlo je nekoliko trenutaka pre nego je nastavio ,....Izvini Vasko mi smo ispunili poslednju Majinu želju .Tražila je od nas da ti ne kažemo za njenu smrt dok je ne sahranimo .Danas u 15 i 30 Maja je sahranjena ....Plakao je jecajući a i meni su pošle suze ... Skupio sam nekako snage i rekao moje saučešće .. Hvala ti Vasko eto da znaš to je bila poslednja Majina želja.Rekao sam da svatam i ako u istinu nisam ništa svaćao .Kad budeš dolazio u Split svrati molim te ,ti si uvjek dobro došao . Hvala rekao sam i tu je bio kraj razgovora ....Dosta dugo poslje toga razmišljao sam o toj njenoj poslednjoj želji .... Nisam našao prihvatljiv odgovor pa ga i danas ,nakom tri godine, još ne znam .
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Jul 17, 2010 7:55 pm

"Ali i ako sam siromašan, imam svoje snove. Proširio sam svoje snove pod tvoja stopala. Gazi nežno, jer gaziš po mojim snovima."

Iz filma "Equilibrium"










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
popovac

avatar

Godina : 49
Location : Trebinje
Humor : znam i ozbiljan se nasmijati
Datum upisa : 26.04.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pon Avg 02, 2010 12:59 pm

Priča za tebe !


Da,priznajem,to je bilo fenomenalno.
Ta draga muska ruka,ti nezni vrhovi prstiju,koji umeju da miluju,da traze,da nadju....
Istovremeno je bezumno,grcevito,svojim usnama trazio moje,nalazio ih i gubio,dok je trazio nesto drugo,vrat ili uvo,ili je zudeo da mi daruje poljupce male i kratke,ali beskrajno nezne po celom licu.
Osecala sam da mu se predajem.
Bilo je to jedno mocno osecanje,kao nekakav dzinovski talas,koji sam gledala na obali mora,jednom,jedne jeseni.
To nisu bili strast i zelja.
To je nekakvo cudesno osecanje i potreba,da nestanem u njegovom zagrljaju,da se istopim.
Tada sam znala da je on na vratnici nekakvog mog novog zivota...
Ne,to nije bio bol,mada sam sigurna i da je bolelo.
Osecala sam da sada upravo treba da se dogodi ono
o cemu sam do sada samo mastala,sto sam poslednjih meseci sa interesovanjem pokusavala da dokucim.
Gledala sam njegove prelepe oci,one su mi sve rekle,sve ono sto nije bilo izgovoreno.....
Osecala sam njegov dah na svom licu,osecala njegove otkucaje srca na svom,i cinilo mi se,da sam se totalno ukocila,da sam nekakav drveni lutak,koji je njega cekao citavog zivota da ga ozivi.
Ta suluda noc nije imala ni svoj pocetak,ni kraj.
Sve sto je bilo posle,licilo je na snove u javi,na javu u snovima......

.........Sjećaš li se hotela u Ljubinju ? Ako se sjetiš bit će mi drago... ... Jasna.
Nazad na vrh Ići dole
popovac

avatar

Godina : 49
Location : Trebinje
Humor : znam i ozbiljan se nasmijati
Datum upisa : 26.04.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pon Avg 02, 2010 5:51 pm

Da !Bio je to pre nekoliko godina .Trajalo je cijelu godinu .Neko će reći puno ,drugi će tvrdit malo .Ljubav u pravom smislu te riječi .Ja posao u drugom gradu ,ona karijeru u metropoli .Svaki slobodni trenutak posvećivao sam njoj prevaljujući 400 kilometara autom .Pričala mi je o ponudama ,angažmanima ,pistama modrelima ,i bila zahvalna što je podržavam . Imala je poziv iz Rima da nosi neki novi model ,marka ,atraktivan i tražila da idem sa njom . Pokušao sam dobit deset dana slobodnih ,ali sam bio svestan da je to nemoguće .Nisam ih dobio ,i to sam joj saopštio telefonom . Nije prihvatila ,uz napomenu ako već nećeš mogu ja i bez tebe . Otišla je bez pozdrava ,i još uvjek je na putu .
Šest mjeseci posle odlaska njena slika bila je na duplerici jednog časopisa za muškarce .Sledeći broj "Plejboya " bio je pun njenih slika ,izaazovnih ,nagih .Nisam mogao vjerovati da je to ona .
U ušima mi je bubnjao njen glas :" karijera lafe,a ne crnački rad sam na terminalu ,i noću i danju . Godinu dana kasnije Snimila je porno film ,koji se mogao posuditi u "video klubovima " Tri godine od rastanka imala je "karijeru "porno glumice sa četiri filma .Prošlog ljeta brat iz Dubrovnika ,mi javlja da je preko nekog advokata tražila moju adresu ,da me treba .Pitao me je da li da da ili ne . Rekao sam da advokatu da samo broj jednog od mojih mobitela ,pa neka se obrati meni .Nazvao je istu veče ,i rekao mi da je zbog droge i prostitucije u zatvoru u Veneciji ,i da bi joj trebala pomoć .Tražio sam adresu zatvora ,i okončao razgovor . Još uvjek imam adresu na kojoj će biti još četiri godine ,i nikako da odlučim šta učiniti .Ja još uvjek radim na terminalu ,i danju i noću ,a kad se sjetim " njene karijere ",stavim u komp d.v.d sa njenim filmom odgledam i žao mi što u zatvoru ima pauzu ,pa će kad izađe morat počinjat iz početka . Eto što ti je želja za karijerom ,u odnosu na vreme ,želje i stamputice .Za četiri godine kada bude izlazila možda se i predomislim,i čestitam joj na "uspješnoj"karijeri .Rekao sam .....možda !
Nazad na vrh Ići dole
popovac

avatar

Godina : 49
Location : Trebinje
Humor : znam i ozbiljan se nasmijati
Datum upisa : 26.04.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Avg 03, 2010 1:33 pm

Сервис за оправак телевизора ,рачунара и остале информатичке опреме .Колега власник сервиса ,једна службеница (прима и издаје готове апарате и наплаћује )и ја који у слободно време радим на оправци .Четвртак негде око 10часова ,долази у сервис госпођа
тридаетих година ,и тражи власника радње .Параван дјели радиону од дјела за примање апарата,и ја чујем тај разговор . Службеница Ана покушава јој објаснити да власника ту нема ,али да може и њој се обратити са захтјевом .Добро кад нема Анђелка јели ту онај што ради повремено .Ана каже да јесам ,отвара параван и уводи је у део где се сервисирају апарати .Поздрављамо се и она одмах прелази на ствар . Мене је упутио инжинјер Цар ,да само ви можете оправит овај апарат и да сте врло дискретни .Из торбице је извадила неку мању торбицу и пружила ми .Оставила је визит карту да је обавјестим кад поправим .Ана јој је покушала дати број под којим је апарат примљен ,она је једноставно одбила и напустила сервис . Отворио сам дату торбицу и угледао последњу ријеч технике у подручју вибратора .Ана ме пита шта да запишем Васко ,а ја још увјек изненађен кажем напиши "миксер " Било ми је незгодно одмах разгледавти ,јер је Ана ,знала ућ иза паравана да понуди сок или кафу .
Ставио сам га иза једног рачунара на коме сам радио .Ана је у 12 часова питала јел ми шта треба ,јер се спремала кући (двократно је радила ) Рекао сам јој само да закључа да не морам обраћат пажњу јел неко улази.
Тад сам погледао "чудо од технике ".Техничке карактеристике биле су запањујуће .Читам из књижице која је је била у торбици : "могућност загријавња од 0: 40степени ,повећанје обима (печника од 30 до 60милиметара Дужина подесива од 120милиметара до 220миолиметара .Ротирање по уздужној осиод 0 до 75 степени . Брзина помицања напред назад од 0,5 скунди (један помак у једном правцу )до десет помака у једној минути .
Када се прекидач стави на турбо ,перфомансе се екстерно мјењају .
После прегледа електронских компоненети ,утврдио сам шта не ваља ,замјенио те дјелове пар транзистора ,један тријак ... Остало је пола сата до доласка Ане на посао ,а ја нисам могао практично испробат како то ради и јесу ли испуњени сви увјети .
Кад је Ана дошла рекао сам да је незове ,каже да је "миксер" готов и да може доћи по њега .
Тражила је мене на телефон . Дали би сте ми ви то донјели кад завршите посао платит ћу и трошкове оправке и доласка . Кад дођете пред згаду паркирајте на број осам ,то је моје паркирно мјесто .Паркирао сам се и пошао на трећи спрат ....
Позвонио сам ,она је отворила и као изненађена рекла ми изволте .Ушао сам у кратки уски ходник где су на средини стајале мушке папуче.Очит знак да се трбам изути ако мислим даље . Отворила је врата на крају ходника и опет врло љубазно понудила :"Изволте.,само уђите ,изабедрите мјесто где ће те сјести , Ја обично сједим овде ,згодно ми због телевизије .Сјео сам у фотељу насупрот ње ,и спустио торбицу на стол .Па већ сте оправили,мора да сте добар мајстор Владо вас је нахвалио а сад вјерујем да је у праву .Ја јесам оправио ,али дали задовољавајуће ради ,то незнам . Ја ћу то утврдити . Устала је из из "бара " дохватила две чаше и боцу текиле ,сипајући и мени и себи уз образлпожење да пробам њено пиће .Знам да возиш ,али молим те пробај ,ово је нешто екстра . , Прихвато сам чашу и уз онај обавезни додир чашама пробао .Бит ћу искрен ништа нарочито рекао сам гледајући у њен упитни поглед .Torbicu je tek sad uzela, izvadila manju torbicu iz nje i uz osmjeh rekla sad će mo to oprobati .Pozvala me rukom da ustanem i povela u kroz vrata u drugu sobu . Bila je to njena spavaća soba jer mi je rekla ,ovo je moj brlog . Soba je stvarno ukusno namještena ,složene boje i zida i djeova namještaja . U sredini dominirao je bračni "vodeni krevet ".
.Izvoli raskomoti se ,rekla je ulazeći u drugu prostoriju pretpostavljam kupatilo . Ubrzo sam čuo šum tuša . Ostao sam zbunjen.ne nalazeći rešenje . Sjeo sam na ivicu kreveta i čekao ...Pojavila se u skoro providnoj spavaćici ,jedino je grudnjak kroz providnu spavaćicu skrivao gole grudi .Spremila sam ti kupku ,izvoli na tebe je red . Ustao sam i poslušno krenuo u kupatilo ,računajući da ću uspjet stvorit plan kako dalje ,Iz sobe sam čuo glas uzmi taj plavi peškir to je za tebe .Teškom mukom zbunjen počeo sam se skidati ,i ušao u kadu nekog čudnog oblika.
Kupka je bila zelekasta sa izraženim mirisom ali nisam mogao sa sigurnosću reći na što me asocira .I najmanji pokret pravio je ogromnu količinu pjene .Počeo sam stuširanjem ,al od plana nisam imao baš ništa ..Ponovo sam začuo njen glas ,taj plavi ogrtač je za tebe ,uzmi kad budeš dolazio da ne budeš gol .Vratio sam se u sobu...ona je ležala na boku,ljuljajući sebe i krevet ,a pored nje bio je već izvađen vibrator iz torbice . Дођи позвала ме пружајући руку ,пружио сам руку закорачио на кревет и признајем више пао него што сам хтео поред ње .Окренула се према мени и прошаптала ,сад ће мо видјет јесили мајстор ,како апарат ради . Мене је то помало збунило ,што је вјероватно она примјетила ,па ми је рекла : Хтео си да испитам апарат ?Ја сам само климнуо главом у знак одобравања .Е кад је већ тако (почела је скидат груднјак ) морам те нешто замолити .Ја ћу тебе задовољит на какав год будеш пожелео начин ,а кад ја намјестим апарат ти ћеш ми нјежно љубит и миловат груди .Почела је стављат ,"направу " са тако грациозним покретима ,да сам остао затечен .Прво је за бутину једну и другу закопчала каишиће ,најестила се у лежећи положај ,и руком до мене почела ми скидат огртач .Помогао сам јој ,је сам ријешио да она води игру . Адаптер је укључила у струју ,подесила параметре,и почела сеансу .Ја сам већ био с уснама на њеним грудима .Истезасла се померала ноге и у вис и у ширину испуштајући неке чудне гласове ,које је ипак успјела контролират .Трајало је та сеанса петнест минута ,стресла се одахнула и исклучила апарат.Јеси ли ово очекивао од мене упитала је . Јесам одговорио сам и сам не вјерујући у то .Не постоји мушкарац који може пружит овако уживање у мјесто апарата .Мушкарац ми треба само партнер са стриктно датим задатком .Сада си ти на реду ,ја ћу ти пружит оно што још ниси доживео ....
.... Била је у праву .... Устао сам отишао у купатило обукао се и вратипо у собу . Она је преко оне спаваћице навукла зелени огртач ,и позвала ме поново у дневну собу . Дали си за још једно пиће али сад бирај шта хоћеш . Захвалио сам се ,под изговором да возим . Дохватила је свој новчаник ташницу ,отварајући питала шта сам дужна .За тренутак сам застао ,а она је наставила апарат ради добро само реци цјену рачунајући и то што си ми га донио .Док сам ја оклевао она је узела два пута по педесет еура пресавила их и рекла ја сам одредила цијену кад ти шутиш .Испратила ме до излаза из стана и уз стисак руке рекла до виђењења .Довиђенја узвратио сам из учтивости . И сад је понекад сретнем у граду ,поздравимо се и на томе се све завршава . Остаје само сјећање о коме први пут сада говорим .
Nazad na vrh Ići dole
REVELIN

avatar

Location : nedostižna
Humor : osmehom razbijam.... valove
Datum upisa : 27.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pon Okt 04, 2010 10:18 pm

Kudo je bio carev učitelj. I pored toga, običavao je da putuje sam kao lutajući prosjak. Jednom kada je bio na putu za Edo, stiže pred malo selo zvano Takenaka. Bilo je veče i padala je kiša. Kudo je bio sasvim mokar. Slamnate sandale su mu se raspale. U prozoru jedne seljačke kuće blizu sela primjeti četiri-pet pari sandala i odluči da jedne kupi.
Žena koja mu je ponudila sandale, vidjevši koliko je mokar, pozva ga da preko noći ostane u njenom domu. Kudo prihvati, zahvalivši joj. Uđe i izgovori sutru pred porodičnim oltarom. Onda bi predstavljen ženinoj majci i njenoj djeci. Vidjevši da je cijela porodica utučena, Kudo upita šta je posrijedi.
“Moj muž je kockar i pijanica”, reče mu domaćica. “Kada se dogodi da pobijedi, pije i postaje grub. Kada izgubi, pozajmljuje novac od drugih. Ponekad, kada se sasvim opije, ne dođe uopšte kući. Ne znam šta da uradim?”
“Ja ću mu pomoći”, reče Kudo. “Evo ti nešto novca. Daj mi krčag dobrog vina i nešto dobro za jelo. Onda možeš ići. Ja ću meditirati kraj oltara.”
Kada se domaćin oko ponoći vratio, sasvim pijan, dreknu: “Hej ženo, kod kuće sam. Šta ima za jelo?”
“Imam ja nešto za tebe” reče Kudo. “Uhvatila me je kiša i tvoja žena me je ljubazno zamolila da ostanem ovdje preko noći. Zauzvrat, kupio sam nešto vina i ribe, pa možeš i ti da se poslužiš.”
Čovjek se obradova. Odmah ispi vino i leže na pod. Kudo sjede kraj njega, meditirajući.
Ujutru, kada se probudio, muž je zaboravio na prethodno veče.
“Ko si ti? Odakle si došao?”, zapita Kuda koji je još uvijek meditirao.
“Ja sam Kudo iz Kjota i idem za Edo”, odgovori učitelj zena.
Čovjek se posrami. Iskreno se izvini učitelju svoga cara.
Kudo se nasmješi. “Sve u ovom životu je nestalno”, objasni. “Život je veoma kratak. Ako nastaviš sa kockom i pijenjem, neće ti ostati vremena za bilo šta drugo, a prouzrokovaćeš svojoj porodici patnje.”
Svijest mu se probudi iz sna. “U pravu si”, izjavi. “Kako ti se ikada mogu odužiti za ovo divno učenje! Dozvoli mi da te malo ispratim i ponesem ti stvari.”
“Ako želiš”, složi se Kudo.
Krenuše oboje. Kada su prešli pet kilometara, Kudo mu reče da se vrati. “Samo još deset kilometara”, molio je Kuda. Nastaviše.
“Možeš sada da se vratiš”, predloži Kudo.
“Poslije sljedećih petnaest kilometara”, čovjek odgovori.
“Vrati se sada”, reče Kudo kada su prešli petnaest kilometara.
“Pratiću te do kraja svog života”, izjavi čovjek.

***

Savremeni učitelji Zena u Japanu potiču iz reda jednog čuvenog učitelja koji je bio sljedbenik Kuda. Njegovo ime je bilo Mu-nan ili “Čovjek koji se nikada nije vratio”.

Nazad na vrh Ići dole
http://sestreposrcu.serbianforum.info/portal.htm
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   

Nazad na vrh Ići dole
 
Kratke i poučne priče
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 5 od 12Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6 ... 10, 11, 12  Sledeći
 Similar topics
-
» ISTINITE PRIČE
» Izlog mojih krpica u koje cu sigurno uci
» Nokti - nega i ukrašavanje
» DIJAMANTSKE PRIČE
» Gde ste se porodile, priče sa porođaja,gde cete se poroditi?

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: