DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Kratke i poučne priče

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3 ... 10, 11, 12  Sledeći
AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Poučne priče - Melem za dušu   Čet Jan 31, 2008 6:14 pm

Sanjam noćas, vedro i čisto nebo, sunce sija iz sve snage, sanjam kako igram fudbala ispod Gradine.
Sanjam kako moja ljubav stoji pored terena, navija za mene, i kad postignem gol ljubi me po kosi.
Sanjam idem u školu, čitam pismeni ispred razreda i Profesor Jokić sav zadovoljan češka bradu. I svi moji školski drugari, i živi i pokojni su tu i bodre me.
Sanjam stojim na livadi i kosim travu zajedno s pokojnim djedom,a baba nam nosi vode sa bunara. Sanjam da igramo košarke pored osnovne škole i svi smo zajedno, i Srbi i Hrvati, i radujemo se svakom postignutom košu.
Sanjam Borovaču i kako ja i buraz Vlade sjedimo pored jezera i on me ubjeđuje da se nije tu utopio, da me je neko slagao. I ja ga grlim čvrsto i pitam ga gdje je bio cijelo ovo vrijeme…
Sanjam moga starog kako stoji ispred Zvijezde, nakrivio zera kapu, i pita me hoću li sa njim u Drvar na neku proslavu, pa ćemo poslije u Knin da kupimo rakije i vina da ima za slavu.
Sanjam razvilo se kolo našim ulicama, igramo svi zajedno, i ja, i stari, i stara , i seje moje, i drugovi, i drugarice, i Srbi i Hrvati, i svi ljudi koje sam volio i koji su me voljeli…

Sanjam... da nije ni bilo rata...

Srbo Peuljanac (preuzeto sa sajta Carstvo Lokvanja)










[You must be registered and logged in to see this image.]


Poslednji izmenio Danubius dana Pet Okt 29, 2010 12:15 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Admin

avatar

Datum upisa : 25.09.2007

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Mar 22, 2008 11:43 am

Euro Band - Sanjam

Sanjam, sanjam kako te ljubim
molim Boga da se ne probudim
jer ti nikad nisi tu
kada oci otvorim

Kada te svi ostave
kada te svi zaborave
moje ce usne biti tu
da ti daju utjehu

Sanjam, sanjam kako te ljubim
molim Boga da se ne probudim
jer ti nikad nisi tu
kada oci otvorim

Sanjam, sanjam kako me volis
pored mene kao nekad goris
ali kad se probudim
dodje mi da poludim
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Ned Apr 20, 2008 12:48 am

Nemoj budit odsanjane snove,
nek miruje ono čega ne bi.
Odveć rano zamoren životom
samo čemer osjećam u sebi.



Jesenjin
_________________
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Apr 26, 2008 11:33 pm

"Ja bih ostavio krcme javne.
Ni stihove ne bih pisao zanesen.
Samo bih ti ruke i kose tavne
milovao cvetom, nezno u jesen."










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Sanjalica
Maman Papillons Charmants Petits
avatar

Godina : 42
Location : Tamo gde vecno sunce sja...
Datum upisa : 16.08.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Sep 23, 2008 2:54 pm

Snaga pozitivnog mišljenja...ili?

"Jedna drevna legenda priča o tri muškarca, koji su nosili svaki po dvije vreće.
Ali teret nisu osećali jednako. Vreće su im, jedna spreda a druga straga, visele obješene na drvenoj motki na ramenu.
Upitali prvog čoveka što ima u vrećama. Odgovorio je: "Svi moji uspesi, sva dobra dela mojih prijatelja, sve životne radosti - u vreći su straga. Skriveni od pogleda, završeni, prekriveni lišćem, ne smetaju mi mnogo. U vreći spreda imam sve loše i ružne stvari koje su mi se dogodile. Hodam, zastanem često, vadim ih, promatram, proučavam, mozgam šta ću. Stalno sam s njima, i mislima i osjećajima. Stalno radim na njima."
Taj se čovjek često zaustavljao, gledao unatrag, mučio nad sobom i napredovao malo i vrlo sporo.

I drugog su čovjeka upitali isto. Rekao je: "U vreći spreda nosim moja dobra djela, spoznaje o vrlinama. Često ih gledam, vadim i pokazujem drugima. Vreća na leđima sadrži greške i moje slabosti. Ponesem ih sa sobom kamo god krenem, jer one su moje i ne mogu ih tek tako odložiti na stranu. Usporavaju me, ponekad su veoma teške."

Treći je čovjek odgovorio: "Na prednoj vreći napisao sam riječ "dobrota". Prepuna je pozitivnih misli, dobrih ljudskih dela, svih dobrih stvari koje sam imao i učinio u životu, misli o mojoj snazi. Ta mi vreća nije teška. Naprotiv, poput brodskih jedara, pomaže mi u kretanju napred. Vreća na leđima ima natpis "loša sećanja" i prazna je, jer samo joj odrezao dno.
O svemu što mi se loše dogodilo, o lošim mislima koje kadikad o sebi imam, o zlu koje od drugih čujem, malo razmislim i bacim ih u tu vreću. Kroz rupu to ode zauvek. Ja sam slobodan. Ja nemam tereta koji bi me usporavao u hodu."
Nazad na vrh Ići dole
Mirjana

avatar

Godina : 43
Datum upisa : 08.09.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Sep 23, 2008 4:44 pm

Kada vam se učini da gubite kontrolu nad svojim životom, kada 24 časa na dan nije dovoljno, setite se tegle kiselih krastavaca... i kafe...


Profesor je stajao pred grupom studenata na času filozofije i držao neke predmete iza sebe. Kada je čas počeo, bez reči je podigao veliku, praznu teglu od kiselih krastavaca, stavio je na katedru i napunio lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Složili su se da jeste.

Zatim je profesor podigao kutiju punu kamenčića i sipao ih u teglu.

Blago ju je protresao. Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor izmedu loptica.
Tada je ponovo upitao studente da li je tegla puna.
Opet su odgovorili da jeste.

Sledeća kutija koju je profesor uzeo, bila je puna peska. Kada ga je sipao, pesak je, naravno, ispunio sve preostale šupljine u tegli. Pitao je još jedared da li je tegla puna. Studenti su skrušeno odgovorili da jeste.

Onda je profesor ispod stola izvadio dve šoljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se smejali.
'’Sada!'’, rekao je profesor, dok je smeh zamirao, '’hoću da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život. Teniske loptice su važne stvari u vašem životu: vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaša vera i stvari kojima se strašno predajete. To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen, i kada bi sve drugo nestalo. Kamenčići su ostale stvari koje su važne: vaš posao, vaša kuća i vaš auto. Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari.

Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamenčiće i teniske loptice.
Isto važi u životu. Ako potrošite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikada nećete imati mesta za one važne stvari.

Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću. Igrajte se sa decom.

Nađite vremena za odlazak lekaru. Izvedite partnera na večeru. Ponašajte se
ponovo kao da vam je 18. Uvek će biti vremena da se očisti kuća i urade popravke. Prvo se pobrinite za teniske loptice - stvari koje su vam zaista važne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak.'’

Jedna od studentkinja je podigla ruku i upitala šta je predstavljala kafa.
Profesor se nasmejao. '’Drago mi je da ste pitali. Nju sipam, da bi vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je život pun, uvek ima prostora za šoljicu kafe sa prijateljem.'’
Nazad na vrh Ići dole
Mirjana

avatar

Godina : 43
Datum upisa : 08.09.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Sep 23, 2008 8:35 pm

...Jednog dana, jedan slepi covek sedeo je na stepenicima
jedne zgrade,
sa sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome
je pisalo:
"Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc."

Jedan slucajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za
reklamu, koji je
tuda prolazio, zaustavio se zapazajuci da je u sesiru
bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica.

Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za
dozvolu,uzeo je karton, okrenuo ga ispisavsi novi natpis.
U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog
coveka zapazajuci da je njegov sesir ovom prilikom bio pun novcica
i novcanica.

Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je
pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartonu i
sta je to mogao napisati.
Nasta ce prolaznik odgovoriti:

"Nisam napisao neistinu – samo napisah tvoju poruku na
drugaciji nacin", nasmesi se i izgubi u guzvi.

I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno
glasio:

"Danas je prolece … a ja ga ne mogu videti".

Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako krece
i videces da ce se pre ili kasnije okrenuti na bolje....
Nazad na vrh Ići dole
Mirjana

avatar

Godina : 43
Datum upisa : 08.09.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sre Sep 24, 2008 6:22 pm

Zovem se Ljubav

Postojala sam pre nego sto je bilo šta postojalo u Univerzumu, postojala sam pre nego sto je postojala priroda, postojala sam prije nego sto je postojao covek. Bila sam usamljena, htela sam da podelim sve ovo sto nosim sa sobom kroz nebrojene vekove i stvorila sam svet koji sam htela da se mojim imenom zove.
Uvukla sam se u more i jezera, u reke i potoke, u planine i beskrajna polja, u sume i proplanke. Ja sam ona u kojoj se umivate, ja sam ona u kojoj lice svoje ogledate, ja sam ona koju udisete.
Volim da dodjem iznenada, kada se nenadate, volim da vam oduzmem dah, volim da vam oduzmem moc govora.
Volim da vam srce brzo zakuca, da vam kolena klecaju, da cesto izgovarate nesuvisle recenice.
Volim da zbog mene radite nepromišljene stvari, da se smete kao deca, volim da setate livadama i berete retko cvece.
Volim da ste radosni zbog mene, volim da zbog mene pevate, volim da zbog mene pesme pišete, da zbog mene price izmišljate kojima nijedna bajka ravna nije.
Ali sam tuzna kada me se bojite.
Tukli ste me, mucili, zatvarali u tamne kleti, izbacivali iz hramova, ostavljali me gladnu i zednu, zaklanjali ste sunce od mene, slali vecne kise i tmurne oblake, krali ste duge od mene. Vezivali ste me lancima, niste mi dali da se sirim i razvijam, govorili ste cak i da ne postojim. Niste verovali u mene, izmišljali ste strasne stvari samo da prikrijete moje ime, palili ste, pljackali ste, ubijali ste.
Ali sve sam zbog vas izdrzala.
Nisam se bunila, plakala sam u tajnosti da me ne vidite nesrecnu, da vas ne rastuzim. Sve lance sam pokidala, sve sam oblake rasterala, nepriemetno, tiho i tajno, da mi se ne prepadnete naprasno. Sunjala sam se kao mio lopov oko vasih srca, omeksivala ograde koje ste postavljali i mislili ste da vam se nece moci nikada vise ukloniti. Brisala sam vam suze sa lica kada ste mislili da vam ih nema ko obrisati, terala na smeh kada ste mislili da cete vecno plakati, terala vas na govor i tada kada biste se zarekli na vecno cutanje.
Ne bojte se.
Primite me u svoje dvorove, otvorite mi vase hramove. Primpremite sudove duse svoje da vam ih napunim radoscu i veseljem. Ja cu biti vasa molitva, ja cu biti vas vid kada ne vidite, ja cu biti vas sluh kada ne cujete, ja cu vas nahraniti kada ogladnite, ja cu vas napojiti kada ozednite. Ja cu biti vasa svetlost u mraku, ja cu biti put po kojim cete hoditi kada budete mislili da prolazite nepoznatim predelima.
Ne bojte se. Otvorite srce i primite me u sebe. Jer sam tu. Jer postojim.
Zovem se Ljubav, samo me pozovite i bicu tu.
Nazad na vrh Ići dole
Mirjana

avatar

Godina : 43
Datum upisa : 08.09.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Sep 25, 2008 9:08 pm

U SRCU ...

Jednoga dana Bog se umorio od ljudi. Neprekidno su mu dosadjivali, trazeci od Njega sve i svasta. Zato je resio da se sakrije na neko vreme. Okupio je sve svoje savetnike i upitao ih:
- Gdje da se sakrijem? Koje je najbolje mesto?
Jedan mu je odgovorio:
- Na vrh najvise planine na svetu.
Drugi je rekao:
- Na dno okeana, tamo te niko nece pronaci.
Treci je dodao:
- Najbolje je da se sakrijes na tamnu stranu Meseca, to je najbolje mesto, ko bi te tu pronasao?

Na kraju , Bog se obratio svom najpametnijem andjelu sa istim pitanjem:
- Gde da se sakrijem?
Andjeo se nasmesio i odgovorio mu:
- Sakrij se u ljudsko srce. To je izgleda mesto u koje nikad ne zalaze.
Nazad na vrh Ići dole
Sanjalica
Maman Papillons Charmants Petits
avatar

Godina : 42
Location : Tamo gde vecno sunce sja...
Datum upisa : 16.08.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pon Sep 29, 2008 3:23 pm

Бајка о љубави


Почетак приче иде далеко у прошлост, када је неки мушкарац казнио своју петогодишњу ћеркицу, јер је изгубила неку врло драгоцену ствар, а пара је у оном времену било врло мало.
Био је Божић. Следећег јутра је девојчица донела малу кутију на поклон и рекла: “Тата, то је за тебе!”
Тати је било врло неугодно, а када је отворио кутију и видео, да унутра нема ничега, јако се наљутио. Ћеркицу је прекорио: “Ако нешто поклониш, очекује се да се у кутији нешто нађе!!”
Девојчица га је жалосно погледала и с сузним очима рекла: “Тата, али није празна. До врха сам је напунила пољупцима само за тебе”
Тата је био ганут. Клекнуо је пред ћеркицу, јако је загрлио и замолио је за опроштај. До краја живота чувао је ту кутију поред кревета и увек, када се осећао изгубљено и очајно, узео је, отворио, и из ње узео један пољубац и сетио се љубави коју је ћерка спремила унутра.
Nazad na vrh Ići dole
Sanjalica
Maman Papillons Charmants Petits
avatar

Godina : 42
Location : Tamo gde vecno sunce sja...
Datum upisa : 16.08.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pon Sep 29, 2008 3:25 pm

Велика срца воле, мала траже да буду вољена


Драгуљар је седео за столом и кроз излог своје отмене трговине посматрао пролазнике.
Нека се девојчица приближила трговини и прислонила носић на излог. Као небо плаве очи радосно засијаше кад угледа један од изложених предмета.
Ушла је одлучно и прстом показала огрлицу од модрог тиркиза.
"То је за моју сестру. Можете ли ми је запаковати као поклон?"
Трговац с неверицом погледа девојчицу и упита: "Колико новца имаш?"
Она се подиже на прсте, стави на сто лимену кутију, отвори је и испразни. Било је ту неколико мањих новчаница, шака ситниша, неколико шкољки и фигурица.
"Хоће ли бити довољно?" упита поносно.
"Желела бих старијој сестри купити поклон. Откада немамо маме, она обавља све послове и нема ни тренутка времена за себе. Данас јој је рођендан. Уверена сам да ће је поклон веома обрадовати. Њене су очи исте боје као тај драги камен."
Трговац је отишао у малу просторију и у златноцрвени папир запаковао кутијицу.
"Узми и пажљиво понеси", рече девојчици.
Она узе пакетић као победнички пехар и поносно изађе из трговине.
Сат времена касније у трговину уђе прекрасна девојка с косом боје меда и дивним модрим очима. Стави на сто кутијицу коју је трговац пажљиво запаковао и упита:
"Ова је огрлица купљена у вашој трговини?"
"Да, госпођице."
"Колико је коштала?"
"У мојој трговини цене су ствар поверења, тичу се само мене и мојих купаца."
"Моја сестра је имала нешто ситниша, сигурно није могла платити овако вредну огрлицу!"
Трговац затвори кутију, сложи омот и врати је девојци.
"Ваша је сестра платила највишу цену: дала је све што је имала".
Nazad na vrh Ići dole
Sanjalica
Maman Papillons Charmants Petits
avatar

Godina : 42
Location : Tamo gde vecno sunce sja...
Datum upisa : 16.08.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pon Sep 29, 2008 3:36 pm

ЕКСЕРИ У ОГРАДИ


Једном беше мали дечак који је имао лошу нарав. Његов отац дао му је кесу пуну ексера и рекао му да сваки пут када побесни и изгуби контролу над собом, закуца један ексeр у ограду. Првог дана дечак је закуцао 37 ексера у ограду,током следећих неколико месеци научио је да контролише свој бес и број укуцаних ексера смањивао се. Открио је да је лакше контролисати своју нарав него закуцавати ексере у ограду.
И тако је дошао дан,да током целог,дана дечак није побеснео.Рекао је то свом оцу,и отац му је казао да свакога дана током којег успе да контролише своје понашање ,из ограде ишчупа један ексер.Дани су пролазили, и једног дана дечак је био у стању да каже свом оцу да је почупао све ексере .Отац је узео сина за руку и одвео га до ограде , те му рекао :»добро си урадио, сине мој,али погледај све те рупе у огради.Можеш човека убости ножем и извући нож;после тога није важно колико пута кажеш да ти је жао ране остају»
Вербална рана је исто толико болна колико и физичка.Пријатељи су заиста ретки драгуљи .Они чине да се смешиш,охрабрују те да успеш у нечему,они су спремни да те саслушају,да промене твој бол ,имају лепе речи за тебе и увек им је срце отворено за тебе.Покажи твојим пријатељима колико ти је стало до њих.
Молим те, опрости ми ако сам икада направио рупу у твојој огради..
Nazad na vrh Ići dole
Mirjana

avatar

Godina : 43
Datum upisa : 08.09.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Sep 30, 2008 7:35 pm

Knez sa tuznim ocima - Ivo Andrić

Bio je jedan knez (ali uistinu bio, ne da ja to tek tako pricam) koji je ima tuzne oci i malu knezevinu. Njegova zemlja bila je zaista malena, tako malena da bi on, kad bi se zamislio na popodnevnoj setnji, uvijek presao granice svoje zemlje i usao u susjedsku. Tolika je eto bila njegova knezevina, manja nego jedna dobra setnja. A oci je imao zaista tuzne. Lepe, tamne, osencane dugim trebavkama, a beloocnica s lakim modrim tonom kao u mlade teladi ili jekticavih devojaka iz provincije. Zene su govorile da te oci "govore", a muskarci su cutali. ("Tebi sve govori!" rekao je rastresito i mrzovoljno jedan novcar svojoj zeni.)

Ali knez nije mnogo mario za zene ni za druge razonode. On je brinuo brigu o svojoj zemlji i danju i nocu mislio kako da je usreci. Kako je knezevina bila odvec malena za takva veca preduzeca i planove, on je gradio mostice od trske i male mlinove, koji ne mogu mljeti, ali je bilo milina pogledati kako se na potocima okrecu bezbrojni vitlovi razbijajuci vodu s lopatice na lopaticu. On je podrezivao svaki grm da ne raste preko mere i da bi zadrzao neobicnu formu cuna ili mnogokutnika koji mu je on odredio.

Nasred knezevine bilo je jedno stablo, inace kruska divljaka, to je bilo najvece stablo u zemlji u s njega je knez zabranio da se jede. Podanici su strogo obdrzavali tu zabranu i to stablo je bilo poznato u cijeloj knezevini pod imenom "Najsladje Voce".

Cesto su cak iz najdaljih zemalja dolazili putnici da se poklone knezu tuznih ociju; on bi ih primao, gledao, trepcuci i u zabuni sta da im rece, a oni odlazili ocarani dubinom njegova pogleda i dubokim znacenjem njegove sutnje.

I dogodi se jednom da je knezev pogled pao na jednu zenu kao sjena u kojoj se ona razbolje.

To je bila plava i mlada zena jednog slikara, koji je zivio od svojih slavnih slika i lepih verskih napisa, koji su visili po hramovima. Slikar je bio covjek onizak i snazan, a veseo i pun neke nutarnje vatre u zivotu i radu. Nenavikla na laz i pretvaranje, ona podje sva blijeda do slikara i rece mu s onim bolnim mirom koji razoruzava i kojim govore zene kad istinski ljube:

-- "Vidila sam kneza. Ne mogu ti dulje biti zena. Ja moram da idem njemu, da mu sluzim svojim tijelom i svojom dusom, koliko to jedna zena moze. Dosla sam da ti to kazem. Cini s mene sto hoces."

Stajala je pred njim opustenih ruku, sva obasjana nesrecom kojoj se ne moze umaci. A niski slikar, covjek velike duse, okrenu lice od nje i cekase tako sve dok nije otisla.

Od kad su zapisane prve price ne pamti se da je bilo dvoje dostojnijih ljubavnika koji su se ljepse rastali pred zlom, koje moze svakog da zadesi.

Ona podje knezu. Kad je stala pred njega, premiruci od njegova pogleda, nije vidjela nista do njegovih ociju. Ponudi mu se s izrazom krivca, i ostade da mu sluzi. Prodje dosta vremena.

Ali ima dana u godini kad se zena ne moze zadovoljiti pogledom. U nasim knjigama nije zapisan broj tih dana, jer on nije kod svih zena jednak. Ali svaka ih ima.

Takvi dani dodjose, nakon mnogo cekanja, slikarevoj zeni i knezevoj ljubovci. Najednom se sva zena promijeni. Zaigrase joj misici, rasirise se oci u nabrekose usne. Ona pritiste rukom ljubicast atlas na grudima. A pogled joj strasan, strasan za citav pedalj iznad knezeve glave. Govorila je knezu vise vrelim dahom nego nejasnim recima. On je gledao u nju svojim pogledom od rodjenja, a ona zastade pred dubokom sutnjom toga pogleda kao pred vodom preko koje se ne moze, i tada po prvi put vidje njegovu malu lubanju, uska pleca i nikakve noge. Zena pade pred saznanjem nove i poslednje nesrece, lijevi joj obraz zadrhta i sve joj tijelo savi u plac. Knez ode, sutljiv i sav u pogledu.

Dani idu a bol nece da predje. To je strasnije od prebijene zivotinje i posjecena stabla. Snovi i pomama svih misica, a krv staje cas u glavi, cas u srcu. Jedna ruka je kod slikara, druga kod kneza, pa je razapinju da urla od bola i umire od sramote.

A jedno jutro se dize sa svog loga zena, prevarena i ocajna, pomisli jos jednom na slikara, koji radi kraj prozora u ostrom i finom mirisu boja i na njegove ruke jake i svjeze oprane poslije rada, pomisli na svoju srecu od nekad i na nesrecu od sada pa do vijeka -- i izidje na trg, gdje je u sjeni "Najsladje Vocke" sjedio knez, okruzen svojim podanicima i udivljenim posjetnicima iz daleka. Oni su, uvijek u sjeni njegova pogleda, slavili kneza, uredjenje njegove drzave i sve darove koje mu je Bog dao.

Svi se zacudise da u to doba i na neprilicnu mjestu pristupa zena knezu. Bila je blijeda iako je sva gorila. Knez je gledao u nju ocima koje ocaravaju i zaustavljaju, ali ona, zena nesrecna i mucena najvecim bolovima koje priroda poznaje, ne poniknu pred njim, nego raskinu zeljnom rukom car njegova pogleda kao paucinu, i prije nego je tko mogao spijeciti -- strasno je reci! -- pljunu mu glasno i zestoko u oci.

-- Pfu!

Zatim se kao olaksana okrenu. Jedan cas zaprepastenje sutnje, a onda je raznesose na maceve.

Ali knez je oslijepio.
Poslednje sto je vidio bile su njene usne vlazne i crvene.
Bez ociju on je bio ubrzo svrgnut. I nevjerojatno je kolika je bila mrznja i odvratnost sto je sirio oko sebe. Ona je bila jednaka njegovoj nekadanjoj moci. U cijeloj zemlji nije se moglo naci ni jedno pseto koje bi ga vodilo, nego je kuckao stapom po svijetu, gladan i bos.

I zacudo; ni knjige, u kojima je najpre zapisan ovaj dogadjaj, ne nalaze samilosne rijeci za bijednog kneza; poslije jedne pouke mladicima, zavrsavaju rijecima:

"... jer je pljuvacka ovakve zene dovoljna da se otruje cijelu vojsku najveceg cara, a kamoli ne jednog covjeka".
Nazad na vrh Ići dole
Silvy
Frumos si de foc
avatar

Godina : 41
Location : Bor
Datum upisa : 11.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Okt 14, 2008 9:11 pm

Неки старац и његов ученик уђоше на капију великог града. Намера им је била да житељима причају о хришћанској вери.

Један хришћанин, иначе житељ тога града, приђе старцу и рече му:

- Оче, зар заиста мислиш да је житељима овога града потребна твоја проповед?

О не, они су каменог срца и истини се противе. А што је још горе, они уопште и не желе да уче. Зато, не траћи на њих своје драгоцено време!


Старац га пажљиво погледа, па рече:


- У праву си.


Након неколико минута старцу приђе други хришћанин и рече му:

- Оче, молим те, немој ни једног тренутка да посумњаш да ћеш у овом прелепом граду с радошћу бити примљен.

Људи те чекају и надају се да ће од тебе чути драгоцене речи јеванђељског учења. Заиста су већ уморни од жеље за знањем и спремни су да служе. Њихова срца и њихов ум спремни су за тебе.


Старац га пажљиво погледа, па рече:

- У праву си.

Ученик не издржа, па упита старца:

- Оче, молим те, објасни ми како то да си обојици рекао исто, иако су ти они рекли потпуно супротне ствари?

А старац му одговори:

- И ти си у праву. Но вероватно си приметио да су обојица рекли истину која одговара њиховом схватању света.

Први од њих у свему види само лоше, а други тражи оно што је добро. Обојица схватају свет онаквим каквим очекују да га виде. Сваки од њих полази од свог искуственог схватања света. Ни један од њих није слагао, него су обојица рекли истину. Али не потпуну истину.

.
Nazad na vrh Ići dole
Silvy
Frumos si de foc
avatar

Godina : 41
Location : Bor
Datum upisa : 11.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sre Nov 05, 2008 10:47 pm

Imao otac sedam sinova,i kada je bio na samrti okupi ih oko sebe i reče im: "Uzmite svaki po jedan prut pokušajte ga slomiti!" Svaki sin slomi svoj prut bez muke. "A sada mi dajte sedam prutova…" Otac zaveza sedam prutova zajedno konopcem i reče: "A sada da vidim ko će moći da slomi ovo!" Svaki od sinova pokuša slomiti sedam štapova povezanih zajedno, ali ni jednom to nije uspelo. "Zapamtite pouku", reče otac. "Budete li zajedno, nitko vam ništa neće moći!"
Nazad na vrh Ići dole
PJER
Pjer
avatar

Datum upisa : 13.10.2008

PočaljiNaslov: Moj zivot.......!   Čet Nov 20, 2008 5:18 pm

MRAV

Jednom
davno, ziveo je srecan i vredan Mrav, koji je svakog dana dolazio
prvi na
posao.

Bio je vredan. Veseo. Jednom recju, bio je srecan dok je radio.
Pevusio je
vesele pesmice, a rezultati njegovog rada su bili
odlicni.

Slušajuci pesmu Mrava, gospodin Strsljen, direktor firme,
zakljucio da se
mrav previse zabavlja a premalo radi, jer nema pravo
usmerenje i sefa koji
bi ga kontrolisao.

Zato je zaposlio Bubamaru
koja je imala veliko iskustvo sa upravljanjem.

Prva briga Bubamare bila
je da organizuje evidenciju dolazaka i odlazaka
mrava na posao (odnosno sa
posla). U tu svrhu, uspostavila je sistem
prijemnih i odlaznih
dokumenata.

Sa vremenom, broj dokumenata se povecavao i zbog povecanog
obima posla oko
papira morali su da zaposle nekog ko bi pripremao papire i
izvestaje.

Zaposlili su Pauka koji je odmah uspostavio sistem arhiviranja
i postao je
odgovoran i za preuzimanje telefonskih poziva.

A mrav?
Mrav je i dalje radio kao i pre.

Izvestaji koje je dostavljala Bubamara
su bili izvanredni. Direktor
Strsljen je bio odusevljen izvestajima koje je
dobijao od Bubamare i
uskoro je poceo da zahteva: uporedne studije sa
grafikonima, analize
trendova razvoja, itd.

Da bi se zadovoljio
direktorov zahtev, bilo je nužno da se zaposli Hrcak
koji bi bio direktna
pomoc direktoru. Njemu su odmah kupili nov racunar
sa
stampacem.

Srecni i vredni mrav je i dalje radio kao i pre. Jedino
se pozalio da bi
mu bilo lakse ako bi imao neki racunar. Nisu mu
odobrili.

Ovo je bilo prvi put da se Mrav na nešto požalio i direktor
Strsljen je
odmah shvatio da je potrebno najhitrije reagovati. Kreirao je
novo radno
mesto šefa službe koji bi nadzirao srecnog i vrednog
mrava.

Na novo radno mesto je zaposlio Cvrcka. On je odmah po svom
dolasku
zamenio celokupni namestaj u svojoj kancelariji i na zahtev
dobio
ergonomski oblikovanu stolicu i nov racunar sa ravnim, LCD
ekranom.

Broj racunara je narastao i morao je da se kupi i instalira i
mrezni
server.

Novi sef sluzbe je
shvatio da hitno treba pomocnika (koji je uzgred bio
njegov pomocnik i u
prethodnoj firmi). I tako je zaposlio Stenicu.

U isto vreme Mrav je
postajao sve manje srecan i sve manje produktivan.
Opet je trazio racunar.
Opet mu nisu odobrili.

Situacija sa Mravom, zabrinula je Cvrcka i on je
zakljucio da mora da
naruci studiju o zadovoljstvu zaposlenih u firmi. U
poznao je sa tim
direktora Strsljena koji je shvatio Cvrckovo objasnjenje i
odobrio
angazovanja agencije za te potrebe.

Skupa studija je uradjena
i Cvrcak je poceo da primenjuje predlozene
motivacione metode. Svuda je
okacio motivacione plakate. Vodio je
Bubamaru, Pauka, Hrcka i Stenicu na
motivacione treninge u poznata
letovalista itd...

Mrav je i dalje, ali
nevoljno, radio. Citao je motivacione poruke na
plakatima i nikako nije mogao
da nadje nadredjene kad su mu trebali.
Jednostavno, ili nisu bili tu ili nisu
imali vremena za njega.

I tako je vreme teklo.

Direktor Strsljen
je i dalje dobijao redovno svoje perfektne izvestaje ali
su oni poceli da
pokazuju da firma nije vise tako rentabilna kao pre.

To ga je duboko
zabrinulo i morao je da reaguje.

Unajmio je najelitnijeg konsultanta,
gospodju Sovu. Sovin zadatak je bio
da izvrsi potpunu analizu organizacije i
poslovanja firme i da predlozi
resenja da bi firma poslovala
rentabilno.

Nakon tri meseca, Gospodja Sova je direktoru predala sledeci
izvestaj: "U
firmi je previse zaposlenih!"

Direktor Strsljen je
odusevljeno prihvatio strucnu analizu i
odmah
otpustio:

MRAVA.


______________

Naravoucenije:

Nikada
nemoj da budes srecan i vredan mrav.

Mnogo se vise isplati da si
nesposoban i da ne radis nista.

Nesposobnima ne trebaju
nadzornici.

Ako si uprkos svemu produktivan, nikad ne pokazuj da si veseo
kada radis,
jer za to nema opravdanja.

Ako, ipak, na svaki nacin zelis
da si mrav, osnuj svoju firmu i tako neces
morati da radis za Strsljena,
Bubamaru, Pauka, Hrcka, Cvrcka, Stenicu i
Sovu. Ali tada neces moci da radis
ni kao Mrav. Jer da bi odrzao firmu
moras da se druzis sa strsljenovima,
bubamarama, paucima, hrccima,
cvrccima, stenicama i
sovama.


Naravoucenije 2

Nazalost, cela prica je utemeljena na
univerzitetskim naucnim
istrazivanjima koja kazu da vecina ljudi tezi ka
parazitskom zivotu.



Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Čet Nov 20, 2008 9:46 pm

Kada je stvoren organizam, svi organi su zeleli da budu Sef.

Mozak je rekao: "Posto upravljam svim delovima tela, ja cu biti Sef"

Noge su rekle: "Posto nosimo organizam tamo gde Mozak zeli i izvrsavamo sve sto se naredi, mi trebamo da budemo Sef".

Istu zelju su izrazili i Oci, Ruke, Srce i Pluca... Svi organi su hteli da budu Sef.

Najzad je i Dupe izjavilo da hoce da bude Sef.

Svi su se nasmejali i rekli da je apsurd - da jedno dupe bude Sef. Dupe se uvredilo, skupilo i odbilo da obavlja svoj zadatak, sto je izazvalo dalekosezne posledice: Mozak se pomutio, Oci izbecile, Noge su pocele da klecaju, Ruke su pocele da drhte, a Srce i Pluca su imali velikih teskoca u obavljanju svojih funkcija.

Na kraju su svi molili Mozak da dozvoli da Dupe bude Sef.

Tako je i bilo. Sada svi normalno obavljaju svoje zadatke i funkcije, a Dupe samo sedi i sere.

NARAVOUCENIJE:

DA BI NEKO POSTAO SEF NE MORA DA BUDE GENIJE, DOVOLJNO JE DA BUDE DUPE.










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sre Nov 26, 2008 8:51 pm

Jednog dana covek udje u restoran u pratnji ogromnog noja.
Sta biste zeleleli? - pita ih kelnerica.
Tip kaze: "Hamburger, pomfrit i pivo.", a onda se okrenu prema noju:
"A ti?" "Ja cu isto !" - odgovori noj.
Posle nekog vremena, kelnerica se vrati sa narudzbinom i kaze: "To bi bilo $9.40".
Tip stavi ruku u dzep i izvuce tacno $9.40.

Sledeci dan tip opet udje u restoran sa nojem i ponovo naruci:
hamburger, pomfrit i pivo.", i opet pita noja: "A ti?"
"Ja cu isto !" - odgovori noj.
Posle nekog vremena, kelnerica se vrati sa jelom: "To bi bilo $9.40".
Tip stavi ruku u dzep i izvuce tacno $9.40 i plati.

I tako je sve preraslo u rutinu.
Posle dve nedelje, oni ponovo dodjose u restoran.
"Isto?" - pita kelnerica.
"Ne, danas je petak i danas cu uzeti sniclu, salatu i pivo ", rece tip.
"Ja cu isto !" - odgovori noj.
Uskoro, kelnerica se vrati sa narudzbinom: "To bi bilo $35.57".
Tip stavi ruku u dzep i izvuce tacno $35.57.
Ovaj put kelnerica nije izdrzaja i morala je da pita:
"Izvinite..ali kako uvek imate u dzepu tacno toliko para koliko iznosi racun?"
"Pa,..pre nekoliko godina cistio sam tavan i nasao staru lampu.
Probao sam da je ocistim i kad sam je protrljao i iz nje je izasao duh i rekao da ce mi ispuniti dve zelje.
Moja prva zelja je bila da u dzepu uvijek imam tacno toliko para koliko mi treba da bih platio racun.
Svaki put kad kupujem nesto u dzepu se pojavi tacno toliko novca koliko mi treba."
"Pa to je super!" rece kelnerica. "Vecina ljudi bi trazila milione, ali
vi cete ovako biti bogati zauvek bez obzira koliko trosite!"
"Bas tako!...Ako trazim litar mleka ili najskuplja kola, uvek cu ih moci platiti!"
"...a zasto vas uvek prati noj?"
Covek uzdahnu i rece:
"...moja druga zelja je bila da uz mene do kraja zivota bude pilence
dugih noga i velike guze koje ce se uvek sloziti sa svim sto ja kazem !"
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sre Nov 26, 2008 8:54 pm

U potrazi za pravom



Dok sam bio decak, mastao sam da cu jednog dana imati devojku.
Sa sesnaest sam je nasao, ali tu nije bilo nikakvih emocija, pa sam zakljucio da mi treba emotivnija devojka.
Sa devetnaest sam nasao emotivnu ribu, ali ona je bila previse
emotivna, non stop je plakala i pricala kako je ne razumem. TAko da sam
odlicio da mi treba neka stabilnija licnost.
Na fakultetu sam upoznao takvu devojku, ali ona je bila mnogo dosadna,
svaki dan nam je bio isti, pa sam odlucio da potrazim veseliju devojku.
Sa dvadeset sest sam pronasao devojku koja je bila skroz luda,
avanturista, sa njom je sve bilo nekako spontano, nisam mogao da pratim
korak sa njom i nije imala nikakav cilj u zivotu, pa sam dosao do
zakljucka da mi treba ambicioznija cura.
Sa dvadeset devet sam nasao ambicioznu devojku i nju sam i ozenio. Ona
je bila toliko ambiciozna da se razvela od mene i uzela mi sve sto sam
imao.
Sada sam stariji i mudriji, pa trazim devojku sa velikim grudima....
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Kratke i poučne priče   Sre Dec 03, 2008 11:49 am


Novogodišnja
               bajka

               

             

         

       

         
Dok mu je
             vetar fijukao oko glave i mrsio bradu, a pahullje zasipale oči,
             Deda Mraz je osećao kako mu kapci postaju sve teži. "Moraću
             malo da dremnem. Čeka me još dug put i da svima podelim poklone,
             a za to moram da budem svež i odmoran, da nešto ne pobrkam",
             pomisli on i skrenu saonice sa staze ka jednoj visokoj jeli u zavetrini.
             I irvasi su jedva čekali da predahnu, pa ih Deda Mraz ispreže i
             opruži se u saonicama, pokri se ćebetom i slatko utonu u san.

             



Spavao bi on
             tako dugo da nije odjednom osetio kako ga neko tapše po ramenu.


"Hej, Deda
             Mraze, ustaj brže, nestali su ti pokloni!", začu on i ugleda
             dva velika zabrinuta oka ispod crvene kapice. "Ja sam patuljak
             Dobri ben", predstavi se čovečuljak. "Živim u ovoj šumi
             već sto godina i poznajem sve njene stanovnike. Znam i ko ti je
             ukrao poklone - Zli Petar i njegova družina!"


"Jao, teško
             meni", zakuka Deda Mraz. "Onolika deca čekaju na mene
             i raduju se poklonima, a ja neću imati šta da im dam!" I on
             zaplaka, a krupne suze su mu padale po bundi i odmah se ledile svetlucajući
             kao biserna dugmad.


"Ne plači
             Deda Mraze, tu sam ja da ti pomognem!", uskliknu Dobri Ben.
             "Upregni irvase i spremi se za put, a ja ću pozvati moje pomoćnike.
             Idemo u potragu za kradljivcima tvojih poklona!"


Patuljak izvadi
             iz džepa rog, snažno dunu u njega i iz šume odmah doskakuta srna,
             a za njom i ostale šumske životinje. On uzjaha srnu i odjaha duboko
             u šumu zajedno sa čoporom životinja.


Deda Mraz duboko
             uzdahnu, obrisa suze i uze da čita pisma koja su mu deca poslala.
             Otvori jednu ružičastu kovertu na kojoj je stajalo: "Deda Mraz,
             Severna šuma, Ledeni breg br. 365".


"Dragi
             Deda Mraze
", pisala mu je jedna Vanja. "Ja ti pišem
             iz kreveta, jer sam bolesna. Baka mi je rekla da ti znaš sve dečije
             želje i da ne moram da ti kažem šta da mi doneseš. Ja ću zato biti
             strpljiva i čekaću, samo te molim da me ne zaboraviš. Puno te voli
             i pozdravlja Vanja.
"


Deda Mraz još
             jednom tužno uzdahnu i pogleda na sat. Još četiri sata do Nove godine,
             a on sedi u šumi. Brzo ustade, upregnu irvase i huknu u rukavice.
             Uto se iz šume začu rog. Dobri Ben je dojurio na srni, a oko njih
             je prštao sneg. "Pronašli smo tvoje poklone!", uzviknu
             Ben. "Zli Petar se sa svojom družinom već sladio slatkišima
             iz novogodišnjih paketića! Sve šumske životinje su ih opkolile,
             pa sam uspeo da ih, onako iznenađene i uplašene, brzo vežem. Evo
             tvojih poklona, Deda Mraze!", ispriča mu Ben svoju pustolovinu,
             a zatim potrpa sve poklone nazad u džakove Deda Mraza.

"Dobri
             Bene, ne znam kako da ti se zahvalim?", reče Deda Mraz na rastanku.


"Obraduj
             večeras svu decu ovog sveta i ja ću biti srećan", odgovori
             Ben. A iduće godine u ovo vreme, vidimo se ponovo na istom mestu,
             samo nemoj da se ponovo uspavaš!", veselo uskliknu Ben i mahnu
             Deda Mrazu odlazeći nazad u šumu.


Deda Mraz potegnu
             uzde i irvasi jurnuše galopom. Za njima u šumi osta samo oblak snežne
             prašine.



Devojčica Vanja
             je ležala u krevetu u svojoj sobi i tužno gledala u sat na zidu.
             Još malo i eto Nove godine, a Deda Mraza nema. "Da li uopšte
             postoji taj Deda Mraz?", sumnjičavo je zavrtela glavom i nastavila
             da razmišlja o svojoj najvećoj želji - lutki koja govori.


U tom času u
             sobu uđe njena baka i ozarena lica reče: "Otvori prozor, Vanja!
             Zar nisi čula kucanje?"


Na prozoru je
             stajala velika šarena kutija sa mašnom. U kutiji je bilo mnogo slatkiša
             i jedna velika plavooka lutka koja govori.

                                                                                                                                                                       

[You must be registered and logged in to see this image.]
Snežana Jovic
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sre Dec 03, 2008 11:49 am

Kada su bogovi zemljom hodali


Bilo je to najveće okupljanje koje je ovaj kraj video, i
koje će ikada videti, pričali su još dugo zatim. Priča se da je u taj dan stari
Miloš punio sto sedmu godinu života. Otkako se vratio iz Francuske, bila je tome
već četvrta decenija, proživeo je mnogo dana u zdravlju i veselju u svom rodnom
kraju. I sada, kada je osetio da slabi i da sledeće proleće neće dočekati,
pozvao je sve svoje sinove i kćeri i sve njihove žene i muževe, da dođu u jedan
dan, da se sa svima u miru rastane. Kako je bio težak čovek po naravi, kažu da
je mnogima pao kamen sa srca kada je potkraj zime umro, mada niko to nije hteo
naglas da kaže. Ipak, pamte da mu je toga dana prošlo njegovih pet sinova i dve
kćeri i dvadeset šestoro unuka i ravno osamdeset praunuka i sedmoro čukun-unuka,
od kojih je dvoje najstarijih već i u školu krenulo. Njih dvoje silno su se
radovali svakoj poseti starom Milošu, jer su svaki put dobili po neku priču koju
bi još dugo zatim pamtili, i od njih je i ova priča do danas ostala upamćena. Te
večeri, kada su seli pored starca i zatražili novu priču, dobili su jednu koju
će pamtiti duže od bilo koje druge.
Bio sam mali kao vas dvoje, pričao je starac, kada je moj
čukun-deda, stari Dragutin, bio na pragu stote. Jedne večeri, dok sam sedeo
pored njega, na ovom istom mestu, rekao mi je reči koje pamtim i danas. Pokazao
mi je rukom, i rekao: vidiš sva ona svetla što trepere u dolini, sve do reke.
Sve su to kuće i sela naših familija. Moja trojica braće i dve sestre i ja
podigli smo za naših života ovo selo na mestu gde nijednog kamena nije bilo. A
takvih je sela još dvadeset u dolini. Sve je to od starog Miloša poteklo, koji
je prvu kuću u ovom kraju postavio. A stari Miloš je, kažu, bio ljudina kakvu
ovaj kraj nikada izrodio nije, niti će izroditi posle njega. A bio je i mudar da
su mu ljudi iz Pariza dolazili da ga vide i čuju. Kada je osetio da mu je kraj
blizu, stari Miloš je sazvao svu svoju familiju iz dvadeset sela da se od
svakoga u miru oprosti. To je skup bio kakav ovaj kraj nikada nije video. U taj
dan sva mu je rodbina prošla i svakome je po neki savet dao. A kada je doveče sa
familijom seo u dvorištu za večerom, za stolom se našlo devet njegovih sinova i
pet kćeri sa svim ženama i muževima i decom i unucima i devet praunuka. Kada su
sa večerom završili, svakome je od starijih dao svoj savet. I kako je završio i
seo, tako je glavom klonuo i više se nije podigao. I to se do danas pamti kao
najčudniji događaj u našoj familiji. A sve je to starome Dragutinu rekao njegov
pradeda, stari Miroslav kada je ovaj još bio dečak.
Bilo je to, pričao je stari Dragutin, kada sam još bio
sasvim mali, a kada je moj pradeda Miroslav sedamdesetu godinu navršio. I što mi
je jedne večeri u tu jesen rekao, pamtim i dan-danas. Seo sam ovde pored njega,
na ovom istom mestu, a on mi je rukom pokazao i rekao - vidiš dole, niz dolinu,
sva ona svetla što trepere, sve do reke. Sve su to sela naših familija,
četrnaest na broju. Sve je to od starog Miloša poteklo, po kome se ceo ovaj kraj
i danas zove. A kažu da je taj pred ognjem izbegao preko reke i da ga je put do
Pešte odveo i dalje do Beča i Pariza, i da je sa silnim ljudima živeo. I kada se
vratio ovamo, da se oženio iz svog rodnog kraja, i da mu se sedmoro sinova i pet
kćeri izrodilo i da su svu ovu ravnicu svojim kućama pokrili. Kažu i da je Crkva
htela za sveca da ga proglasi zbog njegovih dela, i da je dobro živeo sa
najvećim ljudima iz Beča i Pešte, a i mnogi Turci su ga potkraj života poštovali
i dolazili mu na savet. Kada je napunio stotu, u jesen je pozvao svu svoju
familiju i familije sve svoje dece da se sakupe u jedan dan, jer je osetio da mu
je kraj blizu. I u taj dan skupio se narod kakav ovaj kraj ne pamti i još za
mnogu godinu neće se takav skup sastaviti na ovom mestu. Došli su, kažu, njegovi
sinovi i kćeri sa ženama i muževima svojim i sa njegovim unucima i svim
praunucima i čukun-unucima. I kažu da se sa svakim dostojno oprostio i svakog sa
savetom otposlao kući. A neki dan posle toga, silan sneg iznenada pade, stari
Miloš se teško razbole i u treći dan bolesti ispusti dušu, u drugu nedelju po
skupu. A sve je to starom Miroslavu ispričao njegov pradeda Dragutin koji je
opet bio praunuk starog Miloša po prvom sinu Miloševog prvog sina.
Sedeo sam ovde iznad reke, pored svog dede Uroša, pričao
je stari Dragutin, kada mi je rečena priča o mom pradedi Milošu, koju i danas
pamtim. Reče mi Uroš da nikome nikada nije priču o svom ocu kazivao, koju će
sada meni da kaže. Evo kako je se ja danas sećam, a ti ćeš mi oprostiti ako
negde i pogrešim - mnogo je dugih godina od te večeri preko moje glave prešlo.
Bio je Miloš učen i odlučan čovek. Od celog svog sela jedini je izbegao poharu i
prebegao preko Dunava. Dalje ga je put odveo do nekog dalekog rođaka u Peštu,
koji ga je uzeo kao svog, podigao ga i školovao. A kada je taj rođak umro koju
godinu kasnije, Miloš je nastavio dalje do Beča, i tamo se sa važnim ljudima
upoznao i velike uspehe postigao. Kažu da je sve do Pariza odlazio u svojim
poslovima, i da je mnogo zlata na tom putu sakupio. A onda se vratio u svoj kraj
i tu se oženio. Ali brzo je pao u nemilost Turaka i bez sveg blaga ostao i selo
su mu opet spalili, i on opet prebeže preko Dunava, u plodnu, ali pustu zemlju.
I tu reče: ako li sam tikva bez korena, onda ću koren pustiti tamo gde ja hoću,
i podiže kuću na obali i prožive do kraja života još trideset godina. I izrodiše
mu se pet sinova i tri kćeri i do smrti već je i prve unuke dobio. A u jedan dan,
u neku jesen, tek je šezdesetu te godine navršio, sakupi svoje sinove i kćeri i
reče im svima da moraju da ostanu tu u selu koje je on podigao, i da se množe i
pokriju celu ravnicu svojim kućama. Te zime teško se razbole u povratku sa nekog
puta, i ceo mesec ležao je u postelji. I negde pred kraj februara umre, u
šezdeset i prvoj godini. A kad Turci čuše da je umro, jedne noći pređoše da
poharaju imanje, jer još su se sa druge strane pamtile priče o njegovom blagu.
Ali kako ništa nisu našli, popališe kuće i vratiše se praznih ruku. Miloševi
sinovi i kćeri tada srećno pobegoše pred Turcima, i podigoše nove kuće podalje
od reke, i gde je koji kuću podigao, tu je sada po jedno selo familija naših.
Tako je meni govorio stari Uroš, unuk starog Miloša o kome su se još mnoge priče
čule po njegovoj smrti.
A Miloš je bio deveto dete i najmlađi od sve dece u
velikoj familiji što je uz Dunav živela i nije se ni zvao Miloš, nego Milutin. I
u jednoj pohari Turci udariše na selo i što pobiše, što odvedoše, jedino mali
Milutin se negde sakri i sačuva glavu. Tada ga neki trgovci prevedoše preko
Dunava i dalje sa njima ode sve do Pešte, gde ga ostaviše nekom njegovom dalekom
rođaku. I ovaj ga je podigao kao svog, i zanat mu dao, i mada je Milutin do
kraja života nepismen ostao, to mu nije smetalo da pokaže veliku snalažljivost u
trgovačkim poslovima. Ali kako je lagano odrastao, tako je njegov težak i
naprasit karakter izbijao na videlo i brzo on napusti i rođaka i zanat i Peštu,
i ode svoju sreću da traži još dalje preko Beča, pa sve do Pariza. I tu se on
silno obogatio, i rešio u Parizu da ostane duže. Ali brzo upade u neke kavge i
razmirice, pa ga vlasti otposlaše nazad u Beč. I taman kako je u Beču uzeo da
stanuje i raširio svoje trgovce sve do Pešte i nazad do Pariza, u nove razmirice
upade i vlasti ga pod pratnjom otposlaše preko u Tursku. I tamo se on naseli
malo izvan sela u kome je od vajkada živela neka njegova daleka familija, i
svojim blagom učini da mu svi podilaze, a ponajpre crkvenjaci, jer njih je celo
selo slušalo. I brzo je naučio koliko treba Turcima davati, pa ga ni vlasti nisu
mnogo dirale. Tu se oženi iz sela mladom ženom, i sve je ličilo da je najzad
našao svoj mir. Ali, mir njemu nikada nije bio suđen, a i da je bio, on bi ga
svojom naravi uvek pokvario. Tako jednom otposla popove praznih ruku u selo, i
zatvori im vrata i više mu nijedan nije u kuću došao. A kada se i Turci uskoro
polakomiše, pa i njih jedan dan odbi, u istu noć dođoše mu pod oružjem i celo
imanje popališe i sve blago mu odnesoše i stoku odvedoše i sluge mu jedne pobiše
a druge odvedoše. Jedino je sa ženom uspeo do skele da pobegne, i odatle preko
na pustu i spaljenu zemlju. Te noći, jedino su mu žena i košulja ostali, dok su
plameni jezici lizali Dunavom do zore. I tu je u nekom napuštenom selu ponovo
ognjište podigao, i brzo potom prebacio se po noći nazad na imanje i tamo
iskopao zlato koje je za crne dane sklonio od sebe i od drugih. Tim je zlatom po
četvrti put svoje poslove otpočeo, sa mnogo opreza ovoga puta. I tu mu se rodiše
tri sina i dve kćeri a koju godinu potom žena mu naprasno umre. Kako su mu deca
odrastala, svi se u trgovinu baciše, i polako poče blago ponovo da narasta.
Godine su brzo prolazile, i stvari su opet išle svojim tokom. Ali jedne zime,
dok se vraćao sa puta, uhvati ga mećava i on se razbole i pade u postelju, i za
mesec dana umre a da ni šezdesetu nije napunio. Pred smrt je sakupio decu i
ostavio im u amanet da svi ostanu tu da žive, da se namnože i veliko selo
naprave. I da se njegova loza zanavek učvrsti na toj zemlji da je nikad nikakav
rat ni pohara ne ugroze i ne oteraju. I koji dan iza toga, on umre. A kako je
težak i nabusit po karakteru bio, deci njegovoj pao je kamen sa srca kada je
umro, mada niko to nije naglas hteo da kaže. Ipak, svi njegovi sinovi i kćeri
odoše van sela i podigoše kuće na drugim stranama, složivši se da je to u strahu
od Turaka. I tako, do danas ni kamen od Milutinove kuće ne ostade, pa ni sećanje
gde je ona bila. I pljačkaši mu grob raskopaše tražeći zlato i ništa ne nađoše,
pa mu se danas ni grob više ne zna. Ali zato se namnožilo, malo po malo,
nekoliko sela po ravnici, i oko njih još više novih sela, i to su danas sela
familija njegove dece. I još su mnogu godinu po njegovoj smrti dolazili trgovci
sa raznih strana i svakojake čudne priče o njegovom bivstvovanju po belom svetu
govorili. I nikada više Turci nisu na tu zemlju nogom stupili. Pričali su ljudi
da se plaše Milutinove kletve, mada će biti da je njima više odgovarao novac
koji su od trgovine dobijali, pa su bili mirni. A od četvrtog kolena od njega,
ceo kraj dobi ime Miloševo, i tako ostade do dana današnjeg.
Tako je taj kraj izrastao i ojačao do danas, i još se
priče pričaju o Milošu, mada svako u njima priča o nekom drugom Milošu, a
pravoga se niko i ne seća. I crkvu su mu podigli, i školu po njemu prozvali. I
crkvenjaci su silne priče izmislili o njegovoj dobroti i velikodušnosti, o
njegovoj krepkoj ruci i dugom životu. I još se priča o njegovih devet sinova i
pet kćeri, pred kojima se turska vojska razmicala. I kako je snagom svojom celu
ravnicu kućama pokrio, sve dokle pogled seže, i kako je krv njegova u venama
potomaka njegovih danas jača nego ikada. I nisu u svemu pogrešili.
-Zoran Horvat-
Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Uto Dec 16, 2008 5:34 pm

i ovo je zivot

Ženidba - Uputstvo:

Čvrsto rešen da se ženim, bila je potpuno razumljiva želja mojih roditelja da upoznaju roditelje buduće snajke. Kontaktirali su ih telefonom. Budući prijatelji su se, kao sto je i red, najavili dva dana ranije. Dovoljno da se obave pripreme.
Važno je bilo ostaviti utisak na tri polja:
1.
estetski utisak
2.
intelektualni utisak
3.
finansijski utisak
Radovi su počeli u nedelju uveče. Iz dnevne sobe izbačen je televizor marke 'kamakraun', ekran 37 cm, i od komšija pozajmljen 'sony', ekran 72 cm. Moja mama je od ujne pozajmila bisernu ogrlicu ( doneo ujak iz Nigerije, gde je gradio mostove ) i tri prstena od belog zlata (doneo ujak iz Zimbabvea, gde je gradio brane ). Obukla je svečani kombinezon koji je kupila u Istočnoj Nemačkoj 1987. Potpuno demode, ali veselih boja. Da ne pomisle prijatelji da je depresivna osoba. Sklonjene sve stvari koje su propale: tepisi i izbledeli abažuri noćnih lampi. Korpa za voće ( nakon nekoliko godina ) bila je oslobođena veštackih banana i jabuka, i napunjena pravim jabukama i bananama, a kupljen je i limun - to ekskluzivno voće sa južne hemisfere. Moja mama me je naučila da voće ne treba jesti mnogo često, jer izaziva hiper-vitaminozu i bubuljice. Kupljeni su osveživači za wc.

Uparadio se i moj otac. Od prijatelja je pozajmio kopiju 'seiko' sata, promenio potkošulju nakon pet, a okupao se nakon deset dana. Oprao je zube. Mama se naljutila na njega, jer prljavštinu koju je za sobom ostavio u kadi nije mogla oprati običnim vimom, pa je morala pozajmiti specijalni - američki - kojim se peruprekookeanski brodovi. Nakon pranja zuba, otekle su mu usne, jer je koža reagovala na prisustvo strane supstance kao što su fluor i soda bikarbona. Obukao je crno odelo koje je nosio na mom krštenju, plus braon čarape, plus crne mokasine, plus braon kravata. Na šaku stavio ( odmah do burme ) pozlaćeni prsten-pečat sa četiri S. Nije hteo da stavi dezodorans, jer samo pederi mirišu.

Frižider napunjen do vrha. Na zid dnevne sobe okačena fotografija cele porodice, svi nasmejani i srećni.
Sa polica sklonjeno kinesko veštačko cveće u kineskim plastičnim vazama u špajz, a od komšija doneto nekoliko kompleta knjiga: Tolstoj, Solohov, Dostojevski, Andrić, Selimović,
Dučić, Desanka Maksimović, Momo Kapor. A da se vidi da smo zdrava porodica, svoje mesto našli su Rika Zarai, Barbara De Andjelis, Artur Džanov. Na stočiću pored kreveta, nehajno bačene misli Šopenhauera, Ničea i Prusta. Sve oko 500 listova. Iz dnevne sobe sklonjena tatina diploma sa 'slaninijade 1998.', osvojena za najbrže pojedenu kobasicu obima 12 cm i dužine 38 cm, tešku 200 grama. Pojeo ju je za 7 sekundi.

Pored kasetofona poslagane komšiničine kasete: Pavaroti, Debisi ( u izvođenju mladog Norvežanina Olafa Gunarsona ), Klajderman, Stefan Milenković. Njihove kasete sklonjene u špajz: Nada Obrić, Beki Bekić, Novica Urošević - ujka Nole, Lepa Brena. A za kraj prijatne večeri pripremljen album sa fotografijama naše kuće, na našem placu, blizu naše njive. Fotografije su pravljene iz takvog ugla da kuća izgleda kao da ima 120, a ne 40 kvadrata, a dvorište i njiva iza njega izgledaju kao dva fudbalska terena, a veličine su odbojkaškog. Naš kućni pas-mešanac, Milutin, poslat je na selo, a od komšija pozajmljena persijska mačka i egzotični kanarinac ogromnog kljuna i neprirodno buljavih očiju.

I zaista bi mi obezbedili svadbu, da prijatelji nisu otkazali posetu, prasila im se ljubimica, inače šampion sela u kilaži. Nije važno, neki drugi put...










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Sub Feb 14, 2009 4:08 pm

Dosao jednom jedan lijepo obučen gospodin, odsjeo u jedinom hotelu koji je postojao u selu i objavio na cijeloj stranici lokalnog lista da plaća za svakog majmuna koji mu donesu 10$.

Seljaci koji su znali da je šuma puna majmuna pojuriše loviti majmune i čovjek ih je uredno isplaćivao, kako je objavio. Kad je ostalo malo majmuna i postalo teško uloviti ih, seljaci su ih prestali i donositi.


Gospodin je tad obećao 20$ za majmuna i seljaci su ih opet potrčali loviti. No opet je majmuna ponestali pa je gospodin povećao cijenu na 25$ i lovci su ulovili onih nekoliko preostalih, ali i tome je došao kraj. Sad je gospodin obećao 50$, ali majmuna vise nije bilo....


On je otputovao pa se njegov ortak uputio seljacima i rekao:
- Pogledajte ove kaveze, puni su majmuna koje je moj šef kupio za svoju kolekciju. Predlazem vam da ih kupite za 35$ i kad se šef vrati, on će vam ih otkupiti za 50$, što je bila posljednja cijena.


Seljaci skupiše ono sto su uštedjeli cijelog života i kupiše na tisuće majmuna koji su bili po kavezima pa stanu čekati povratak onog gospodina.


No od tog dana nisu više vidjeli ni jednoga ni drugoga. Jedino što su vidjeli su kavezi puni majmuna, koje su kupili životnom šteđevinom.

Sad imate jasnu ideju kako funkcioniraju financijske burze.










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
mistique

avatar

Location : Bermudski Trougao
Datum upisa : 02.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pon Maj 04, 2009 1:29 am

Ljudi sa crvenom ruzom u reveru

Dozvolite mi da vam ispricam jednu pricu.Uostalom, treba da znate da ja
mnogo volim da pricam price zato sto imam tako dobre citaoce kao sto
ste vi. Danas cu vam pricati pricu o ljudima sa crvenom ruzom a vi
cete, verujem, i iz ove price moci da izvucete neki koristan zakljucak.

Ne znam da li ima medju vama onih koji dobro poznaju Njujork jer
dogadjaj se zbiva u Njujorku negde kada je rat, II svetski rat zavrsen.
Dogadjaj se dogadja na Glavnoj Centralnoj Stanici u Njujorku. O cemu se
ustvari radi? Radi se o jednom mladicu, mladom coveku koji je na
Glavnoj Centralnoj Stanici u Njujorku trazio osobu koju nikada nije
video a koju je voleo. Naime, o cemu se radi: ovu pricu sam procitala u
jednoj knjizi i toliko je zanimljiva pa bih je kvarila i oduzimala od
drazi ako bih to ispricala. Zato, dozvolite mi da taj deo procitam.
Osoba, mladic je oficir i njegovo ime je Dzon Blanckort.
"Ustao je, kaze, sa svoga sedista sa klupe na kojoj je sedeo na Glavnoj
Centralnoj stanici u Njujorku , zategao svoju vojnicku uniformu i poceo
da pazljivo posmatra masu ljudi koja se kretala kroz veliku Glavnu
Centralnu Stanicu u Njujorku. Trazio je devojku koje je njegovo srce
poznavalo ali ciji lik nije mogao da zna. Devojku sa crvenom ruzom.
Njegovo interesovanje za ovu devojku pocelo je 13 meseci ranije u
jednoj biblioteci na Floridi. Kad je sa police uzeo jednu knjigu,
zainteresovao se ne za onim sto je bio sadrzaj te knjige, sa tekstom u
toj knjizi, vec sa zabeleskama koje su se nalazile na margini skoro
svake stranice. Bio je to vrlo lep rukopis i on je zakljucio da iza tog
rukopisa stoji jedno bice koje je promisljena dusa i jedan duboki um.
Na prvoj strani knjige nasao je cak ime i prezime prethodnog vlasnika.
To je bila gospodjica Kolis Mejhel. Potrosio je dosta vremena i truda i
pronasao je cak i njenu adresu. Zivela je u gradu Njujorku. Napisao joj
je pismo u kojem se pretstavio i pozvao je da se dopisuju. Sledeceg
dana, dogodilo se, da je bio stavljen u brod i odvezen u Evropu kao
vojnik na front Drugog svetskog rata. Sledece cele godine i jos jednog
meseca, dakle 13 meseci, dvoje se dopisivalo i upoznavalo preko pisama.
Svako slovo padalo je na plodno tlo. Zapocela je romansa. Blancard je u
jednom pismu, pri kraju 13 meseci zatrazio sliku ali devojka je odbila
da je posalje. Njemu je to bilo jos privlacnije. Ona je smatrala da,
ako je on zaista zainteresovan, nece puno znaciti za njega kako ona
izgleda. Kad je dosao konacni dan da se vrati iz Evrope sa fronta,
dogovorili su se za njihov prvi sastanak. 7 sati uvece na velikoj
Glavnoj Centralnoj Stanici u Njujorku.
" Prepoznaces me", - pisala je devojka" - po crvenoj ruzi koju cu nositi na mom reveru."
I tako, u 7 sati uvece on je bio na stanici i trazio ocima devojku koju
je njegovo srce volelo ali cije lice nikada do tada nije video.
I sada, autor knjige, "Ljudi sa crvenom ruzom" kaze, dopusticu da sam
Blancard prica sta se na stanici dogodilo prilikom susreta.
"Mlada osoba isla je prema meni; bila je visoka i vitka . Njena plava
kosa padala je u uvojcima na ramena , njene oci su bile plave kao neki
cvetovi. Crte lica bile su besprekorne i njene usne su odrazavale
cvrstinu ali i odlucnost. Obucena je bila u svetlozeleni kostim i
izgledala je kao prolece koje je ozivelo. Krenuo sam ka njoj potpuno
zaboravivsi da ona na reveru svog odela nema crvenu ruzu. Dok sam joj
prilazio mali provokativni osmeh je presao preko njenih usana i rekla
je samo:
"Mornaru, da li ti i ja idemo u istom smeru".
"Skoro nekontrolisano, - pise mladic dalje, - nacinio sam jos samo
jedan korak ka njoj a onda, tacno iz nje , ugledao sam Polis Mejhel,
osobu koja je na svom reveru imala crvenu ruzu. Stajala je upravo
nekako iza ove prekrasne devojke.
Na sebi je imala prosedu kosu koja je bila sakupljena i pritisnuta vec
iznosenim sesirom. Bila je okruglog lica a i tela, isto tako. Na nogama
su bile cipele sa niskim potpeticama. Devojka u zelenom kostimu
odlazila je vrlo brzo.Osetio sam se u tom trenutku kao da sam se
razdvojio na pola. Tako me je zelja vukla da sledim devojku u zelenom
kostimu ali ipak moja teznja za zenom ciji je duh tako bio spojen s
mojim i buzeo moj, bila je tako duboka. I ona je tu stajala. Njeno
bledo i okruglo lice bilo je plemenito i osecajno; njene sive oci su
imale svetlucavi i svetli sjaj.
Nisam oklevao. Podigao sam u svojoj ruci knjigu sa sivim koricama - to
je bio znak prepoznavanja sa moje strane. I sada sam shvatio da to i ne
treba da bude ljubav vec nesto posebno, nesto cak i bolje od ljubavi.
Prijateljstvo za koje sam bio i morao biti uvek zahvalan. Ispravio sam
se kao pravi vojnik , otpozdravio i pruzio knjigu zeni a,i ako dok sam
govorio, osecao sam neku gorcinu razocarenja.
Ja sam porucnik Dzon Blancard a vi biste morali biti gospodjica Mejhel.
Tako mi je drago da smo se nasli ovde na ovoj stanici.Da li biste
prihvatili da vas izvedem na veceru?" Zenino lice se rasteglo u
prijatan osmeh.
"Ja ne znam sta sve ovo treba da znaci, mladicu" - odgovorila je. " Ali
mlada dama u zelenom kompletu koja je upravo ovuda otisla, zamolila me
je da stavim ovu crvenu ruzu na moj kaput. I rekla je da ako me
pozovete na veceru, da vam kazem da vas ona ceka u velikom restoranu
preko puta. Ona je kazala da mene upotrebljava kao neku vrstu testa."
Nije tesko razumeti mudrost ove devojke, gospodjice Mejhel.Prava
vrednost ljudske duse se vidi u odgovoru na neprivlacno. Neko je
napisao: "kazi mi koga volis i ja cu ti kazati ko si".
Ko nosi crvenu ruzu? Obicno oni koji nisu za primecivanje.Obicno oni za
koje mislimo da ne treba da nose crvenu ruzu. Da li ste se ikada pitali
kako postupamo sa njima, u nasim svakodnevnim kontaktima. Da, sa onima
koje svaki dan srecemo sa crvenom ruzom na reveru...
Nazad na vrh Ići dole
mistique

avatar

Location : Bermudski Trougao
Datum upisa : 02.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   Pon Maj 04, 2009 1:33 am

Jednog dana siromašni mladić Howard Kelly, idući od vrata do vrata,
prodavajući robu kako bi platio studije, ostao je sa samo 10 centi u
torbi… a bio je strašno gladan!

Stoga odluči od sljedeće obitelji zamoliti nešto za jelo.
Vrata mu je otvorila uglađena dama, koja ga je smela do te mjere da,
tako smeten, nije znao drugo osim zamoliti čašu vode umjesto hrane.
Žena je primijetila da je mladić gladan, pa mu je umjesto vode donijela veliku šalicu mlijeka.
Mladić je polako pio, a zatim je upitao gospođu:
"Koliko dugujem?"
"Ne duguješ mi ništa", odgovori. "Moja majka me učila da se ne traži ništa za ono što se daje braći iz ljubavi."
"Onda vam od srca zahvaljujem."

Kada je Howard Kelly izašao iz ove kuće, ne samo da se osjećao jačim,
nego je osjetio da je u njemu poraslo povjerenje u ljude i vjera u Boga.

Puno godina kasnije ona žena je teško oboljela.
Mjesni liječnici bili su zbunjeni njezinim slučajem i nisu mogli pronaći lijek za njezinu bolest.
Odlučili su je poslati u bolnicu u glavni grad. Nazvali su glasovitog dr. Howarda Kellya za hitni savjet.
Kad je čuo ime mjesta iz kojeg dolazi pacijentica, neobično svjetlo mu je ispunilo oči.
Odmah je otišao u sobu pacijentice i prepoznao staru gospođu.
Srce mu je zadrhtalo od uzbuđenja.
Odlučio je učiniti sve moguće kako bi spasio život.
Od tog trenutka sva njegova briga bila je bolesnica, a sve svoje dane
posvetio je traženju lijeka za ovu strašnu bolest koja je gospođu
vodila kraju.
Nakon duge borbe pacijentica je pobijedila bolest.
Potpuno je ozdravila!
Kad je pacijentica bila potpuno izvan životne opasnosti i sasvim
zdrava, dr. Kelly je u administrativnom uredu zamolio da napišu
troškovnik i pošalju njemu u ured.
Kad ga je imao u rukama, potpisao ga je i odobrio, te na dnu lista dodao napomenu.
Zatim je zamolio da se uruči bolesnici.
Gospođa se bojala otvoriti kovertu, strahujući da će naći račun koji nadilazi njezine mogućnosti.
Konačno se odlučila, ali nešto je privuklo njezinu pozornost.
Na dnu troškovnika pisalo je:
"Plaćeno prije puno godina jednom šalicom mlijeka!"
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   

Nazad na vrh Ići dole
 
Kratke i poučne priče
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 12Idi na stranu : 1, 2, 3 ... 10, 11, 12  Sledeći
 Similar topics
-
» ISTINITE PRIČE
» Izlog mojih krpica u koje cu sigurno uci
» Nokti - nega i ukrašavanje
» DIJAMANTSKE PRIČE
» Gde ste se porodile, priče sa porođaja,gde cete se poroditi?

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: