DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 9, 10, 11
AutorPoruka
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pon Avg 31, 2009 12:06 am

First topic message reminder :

TRETMAN MENTALNIH BOLESNIKA,
PARIZ NEKADA

1935.Antonin Artaud,Open leter to medical directors of madhouses:
"Ustajemo protiv prava datog uskogrudim pojedincima koji sprovode istrazivanja na ljudskom umu osudjenom na dozivotni zatvor. A kakav je to zatvor!Znamo,u stvari ne znamo,da su azili,daleko od toga da budu mesto azila, zastrasujuce tamnice,u kojima se zatvorenici koriste kao obicna radna snaga,gde je zlostavljanje pravilo i vi ga tolerisete. Mentalne bolnice, pod maskom naucnosti i pravde, lice na barake, kaznene zavode, kaznene kolonije."
Sada?

U skladu sa definicijom zdravlja SZO,po kojoj je zdravlje stanje fizickog,psihickog i socijalnog blagostanja coveka a ne samo odsustvo bolesti,nametnula se potreba za sagledavanjem psihijatrijskog bolesnika u njegovoj uzoj i siroj soc.sredini i njegovom reagovanju na zadovoljavanje individualnih potreba za zdravstvenom negom i osposobljavanje za samonegu.
Tako su granice delovanja psihijatrije prosirene izvan okvira psihijatrijskih stacionarnih ustanova.
Reorganizacijom i uvodjenjem modernijih oblika u sistemu rada u psihijatriji stvoren je stil timskog rada u sveobuhvatnom tretmanu korisnika sukcesivno,u prevenciji,lecenju i rehabilitaciji.
Ova promena zasnovana je kako na postovanju prava mentalno obolele osobe tako i na osavremenjavanju tehnika i postupaka u lecenju.
Ukratko: Obezbedjivanje za mentalno obolele osobe iste standarde koji vaze za osobe koje boluju od somatskih bolesti(u svim fazama prevencije).


Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
MadamX
Grofica od Voždovca
avatar

Godina : 45
Location : Beograd
Datum upisa : 13.12.2012

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pon Jun 15, 2015 8:08 am

Marea ::
Kao i prema svemu sto nije "normalno", a sta je To normalno??
izgovaraju rijeci u svom ludilu koje cak vrijedi zapisati, zapamtiti za svoj "mali normalni Zivot"..
,,

Šta je zapravo ludilo? Ne postoji u klasifikaciji mentalnih bolesti ta F dijagnoza.

Postoje psihički poremećaji i mentalne bolesti.

Uz lekove i razgovor sa psihijatrom i psihologom kao i voljom da se bude bolje, te F dijagnoze se lakše podnose..da, potrebna je i podrška porodice i najbližih prijatelja.










Ne diraj lava dok spava!

BannerFans.com  

vrti


http://www.slucajnadomacica.rs/
Nazad na vrh Ići dole
http://mojezbrkanemisli.wordpress.com/
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pon Jun 15, 2015 8:25 am

Covjek se odnosi prema svom nahodjenju...treba da shvati da je to bolest a ne hir,medjutim ,bas na nasim prostorima i medju nasim ljudima se cesto cuje komentar....ON je LUD.
Ako nekome kazes od takvih da oni trebaju pomoc psihijatra ili psihologa,odgovor cete dobiti jednak:Pa nisam ja LUD!










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
MadamX
Grofica od Voždovca
avatar

Godina : 45
Location : Beograd
Datum upisa : 13.12.2012

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pon Jun 15, 2015 8:49 am

Tačno Astra.










Ne diraj lava dok spava!

BannerFans.com  

vrti


http://www.slucajnadomacica.rs/
Nazad na vrh Ići dole
http://mojezbrkanemisli.wordpress.com/
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Sre Jul 01, 2015 3:29 pm

NAPAO SLUČAJNOG PROLAZNIKA HOROR U VRBASU: Izašao sa psihijatrije i iz čista mira ubio čoveka nožem na ulici! link

Polio komšiju benzinom i zapalio ga! link 

Ove dva slučaja su delo (lečenih ) psihijatrijskih bolesnika i dogodila su se u poslednja dva dana . 
Verovatno nije moguće baš sve predvideti ,ali ovo nije uopšte redak slučaj ? 
Biće da onda nešto nije u redu sa odnosom prema psihijatriskim bolesnicima ?










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Sre Jul 01, 2015 4:11 pm

Pa logicno je da sa teskim sizofrenim licnostima ne moze izaci niko na kraj,pa ni doktori bez jakih sredstava za umirenje,jer oni nisu svjesni svoga ponasanja,gledala sam takve i to je samo da places od muke,a ne znas sta da im radis,posebno jer oni odbijaju cinjenicu da su bolesni i ne prihvataju terapije.










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Čet Avg 20, 2015 10:20 am

Danubius ::

Ove dva slučaja su delo (lečenih ) psihijatrijskih bolesnika i dogodila su se u poslednja dva dana . 
Verovatno nije moguće baš sve predvideti ,ali ovo nije uopšte redak slučaj ? 
Biće da onda nešto nije u redu sa odnosom prema psihijatriskim bolesnicima ?

Ovo je banalizovanje. Dva slucaja...a citamo o takvima svakodnevno...Tacno nije redak slucaj, ali ti ''svakodnevni'' nisu leceni, pa se ne racunaju ili sta?
Nesto nije u redu sa odnosom prema obicnim ljudima, rekla bih ja...Problematika vezana za ovaj post je mnogo dublja da bi se tek tako komentarisala, zato preskacem.

Vraticu se na ovo sto pisu devojke gore. Svaka bolest, i nevezano za psihijatriju, je skup simptoma, pa njih i ''tretiramo''.
Radim ovaj posao, evo vec 20 god... prosla sam i videla sve sto psihijatrija ima, videla neke specificne simptome koji se danas skoro ne mogu videti ( zahvaljujuci psihofarmacima) kao sto su katatoni stupor i sl...
Problem stigme je rasprostranjen svuda po svetu ( videla i dozivela na tri kontinenta, iz prve ruke cula bukvalno sa svih ) , i on se moze gledati sa istorijske, kulturoloske, tradicionalne strane, te tako i raditi na njemu...
Ono o cemu obican covek govori je bas ovo sto se pise gore- ''lud'', ''nisam lud'', '' kako sa ludilom''...
Opet bih morala govoriti oo sto uporno pokusavam izbegnuti, a tice se nase zemlje- losa organizacija, nedostatak sredstava, ljudstva...da bi se postigao tako potreban odredjeni nivo odnosa ( primenjeno u svim padezima)  sredina- covek sa psih. problemima.
A potencijala tu ima, neiscrpno... inspirativno...potpuno positive feedback...










Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Ned Okt 25, 2015 11:06 pm





Ida Storm je snimala samu sebe godinama...unutar i van svojih psihickih problema...
Ovo vredi pogledati...Gledaju ga i studenti na visim skolama u Norveskoj.
Jaka prica, 100% otovrena i istinita.
Teska borba...










Nazad na vrh Ići dole
Auror@
SOLDIER of LOVE
avatar

Godina : 58
Location : Neoplanta
Humor : aha
Datum upisa : 12.04.2014

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pon Okt 26, 2015 12:16 am

Što sam duže u direktnom kontaktu sa registrovanim bolesnicima (kako sve češće imam običaj da kažem - da postoje samo registrovani i NEregistrovani bolesnici), sve češće gubim tu nit - šta je normalno?
Prava su uskraćena, to je činjenica i sve osobe koje imaju psihičkih problema - niti su invaidi, niti su radno sposobne. Ko će kome da odredi "nivo ludosti" ili da overi nekom da je mentalno zdrav, kada je ČINJENICA, da potpuno mentalno zdravih osoba - nema.
Postoje stabilne osobe, koje rezonuju po zakonskim, moralnim i ljudskim normama, koje uvažavaju tudja mišljenja i ne oslanjaju se samo na svoj um, ali - da li su sve osobe, sve vreme jake i stabilne? Prepozna li se neko, kojim slučajem u ovim mojim rečima, molim za izvinjenje.

Plašiti se ili ne? Da... Treba se plašiti... Treba se plašiti svake osobe kojoj nanesemo neku nepravdu ili učinimo neko zlo, i/ili nanesemo duševnu bol, jer - može poludeti.
Koliko je oko nas zla i nepravde, negde se i na nekom, to mora "slomiti".
Treba se plašiti onih depresivnih dana, dana mrzovolje, dana lenjosti, dana prevelike euforije i sreće, treba se plašiti suza i besa, treba se plašiti ako nam um uživa u tudjoj nesreći, ako prestanemo opažati lepotu života - jer, ako bilo koja od tih faza potraje duže - lomi se, ono što medicina leči, onako kako zna i ume, a što mi, obični ljudi, zovemo - duša.
Pozdravljam sve od srca i svima želim mir uma.
:heart1:

Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pon Okt 26, 2015 11:20 am

Auror@ ::
Što sam duže u direktnom kontaktu sa registrovanim bolesnicima (kako sve češće imam običaj da kažem - da postoje samo registrovani i NEregistrovani bolesnici), sve češće gubim tu nit - šta je normalno?

Ovo moze biti hipoteticki ali i ne mora. I da bi se dilema uklonila, covek uvek treba da krene od samog sebe, a onda da slusa, osluskuje, razume...

Plašiti se ili ne? Da... Treba se plašiti... Treba se plašiti svake osobe kojoj nanesemo neku nepravdu ili učinimo neko zlo, i/ili nanesemo duševnu bol, jer - može poludeti.


Moj savet je , a govorim kao neko ko je u ovom poslu sad vec preko 20 god.  na svet oko sebe gledati pozitivno. Uvek, ma kako teska situacija bila, potraziti u tome svetlu tacku i drzati se nje. 
Psihijatrija izucava samo bolesni deo, ali ne trebamo zaboraviti mentalnu higijenu, i uvek traziti onaj deo licnosti koji je zdrav i na njemu raditi, njega ocuvati...Isto je tako i sa onima koji nemaju trajne psihicke probleme, svi imaju pozitivne strane u sebi...Ne treba se plasiti, treba ziveti.

Koliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti. Ivo Andrić ( svakako)

Veliki pozdrav za tebe, Aurora, drago mi je da nisi odustala.










Nazad na vrh Ići dole
Auror@
SOLDIER of LOVE
avatar

Godina : 58
Location : Neoplanta
Humor : aha
Datum upisa : 12.04.2014

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pon Okt 26, 2015 12:01 pm



Moj savet je , a govorim kao neko ko je u ovom poslu sad vec preko 20 god.  na svet oko sebe gledati pozitivno. Uvek, ma kako teska situacija bila, potraziti u tome svetlu tacku i drzati se nje. 
Psihijatrija izucava samo bolesni deo, ali ne trebamo zaboraviti mentalnu higijenu, i uvek traziti onaj deo licnosti koji je zdrav i na njemu raditi, njega ocuvati...Isto je tako i sa onima koji nemaju trajne psihicke probleme, svi imaju pozitivne strane u sebi...Ne treba se plasiti, treba ziveti.

Koliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti. Ivo Andrić ( svakako)
[/quote]

Veliki pozdrav za tebe, Aurora, drago mi je da nisi odustala.[/quote]



Ovde nema odustajanja, jer od života se ne odustaje. Da, stalno mi se vrti u glavi, pesma "True colors" - vidim u tebi tvoje prave boje. Pokušavam da od toga složim slogan za udruženje. To mi je postao moto svakodnevnice, a da bih to postigla sa 20-30 ljudi, svakodnevno radim na tome, pojedinačno, a doktor me je imenovao za "mentalnog higijeničara" (još jedna plata i još obaveza). Iako nisam stručno lice, nisam psihijatar, ni psiholog, očigledno sam stabilna i vedra ličnost, koja je dobrodošla u udruženju.
Sve što je preterano - loše je, strah koji parališe i ne dozvoljava da se živi punim životom, a to je osnova mnogih priča koje čujem. Ove reči koje sam napisala, više su revolt, na prethodna pisanja, gde se jasno naglašava "crta" izmedju "normalnih" i "ludih", sa čim se nikako ne mogu složiti. Tragati za morbidnim i ekstremnim slučajevima, takodje je štetno po ljudski um (to imam i kod kuće). No, ljudi su različiti, treba poštovati i tudj karakter i tačke gledišta, sve dok to ne preraste u nešto što postaje opsesija, paranoja, morbidan životni stav...
Mi, koji radimo u udruženju, svakodnevno se toliko smejemo, "provaljujemo" fazone i šalimo se, da ni sami više ne znamo ko je tu pacijent, a ko nije. To je jedini način da se um spase od dubokih fiozofija i unutrašnjih borbi, koje proživljavaju pacijenti.

Problem nastaje, kada čovek, na izgled - zdrav, prav, snažan, inteligentan - ne može i ne ume da funkcioniše u svakodnevnici. Lekarska komisija ne proglašava duševne i psihičke bolesnike, invalidima, a oni, u svom svetu, ne umeju sami da se pokrenu, da rade, zaradjuju za život. To je bila i tema na seminaru Caritas-a, tako da je povorka u Parizu, po mom mišljenju, DOBRA vest.
Hvala Sonia jakog
Malo je tako jakih osoba u ovoj grani medicine, kao što si ti. :heart1:
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Uto Dec 01, 2015 11:32 am

Imala sam mnogo tezak vikend...Dezurna sam bila, osim rada u smeni, vec od petka vece, kad je sve i pocelo. 
On je preziveo infarkt, ima dijabetes, govorili su da zivi ''na rezervi''...Stanje mu se pogorsalo, i ...strah...zajedno sa ''glasovima koji mu govore da ce ga neko ubiti''...Osim klasicne nege kod somatskog pac. trebalo je i umiriti...
Psihofarmaci nisu dolazili u obzir ( ''pokriven'' je terapijski )...
Sedela sam tu kraj njega, slusali smo muziku, pricali o Bozicu ( ja govorim tiho, on prekida kratko napominjuci sta cuje i koliko se plasi)...
Predala smenu i svu noc bila polubudna ( nesto mi se nije dopalo u izgledu lica...prvi simptom...brada se povlaci...)  07:45- whats app- dodji hitno na odeljenje- kratka poruka.
Trebalo mi je nekih dvadesetak minuta...Na ulaznim vratima srela sam ekipu lekara koju su vec zavrsili posao- konstatacija...Bog dusu neka mu prosti, rekao bi nas narod...
Taj pacijent je bio ziva legenda nase ustanove...
Sa svojih 120kg, celav, baby face, stalno u pokretu do wc-a i nazad ( zbog dijabetesa), mumlajuci ( hoce da me obese...) i komentarisuci u momentu sve sto vidi i cuje, ali tako da ne ulazi u direktnu diskusiju, nemoguce je bilo ne primetiti ga. On je stalno citao, nema tog kviza koji nije on umeo da resava...Voleo je decu,  svi radnici koji imaju malu decu su obavezno za bozicne praznike dobijali cokolade od njega, i nikad nije zaboravljao one koji mu pomazu. Naime, nekoliko puta je imao prelome zglobova, sto je bilo jako naporno za njega a i za radnike. Sa njim je uvek bilo komicnih situacija, a sve zbog njegove ljubavi prema hrani i zenama- odvezem ga u bolnicu, pao, posekotina iznad oka- doktor mlad, mislim Indijac, hoce pazljivo da usije, iznosi cinjenice, smiruje ga, a on- 'ajde, brze, zavrsi, treba pepsi i virsle da kupim, obecala sestra :D  ili prelom skocnog zgloba, sestra sa hirurgije mu drzi nogu, a opet neki mlad doktor, sav usplahiren, da namesti gips dok moj pacijent ne prstaje- pozurite, sta si smotan, brze to malo, ajde, gladan sam, piski mi se...sve u dahu, i ponavljajuci opet i opet isto, a izmedju svake recenice onu sestricu udari rukom po guzi!  Hhahaha, jao,  ja jedino sto mogu da kazem, suzdrzavajuci se da ne prasnem u smeh- nije on opasan ( znam da se sa drugih odeljenja radnici obicno plase psihij. pac. )...Prodje neko vreme, previjam mu taj zglob, a on samo kuka kako ga boli, nije mu dobro i opet---ubice me...zurim da namestim to kako treba a on mi povuce bluzu da bolje pogleda dekolte, hææ!? - Nije tebi nista, vicem na njega- znas, ti si jedan- stara svinja, dopunjuje me :D 
Kolega iz nocne i jedan iz prve su pokusali reanimaciju...ali insuficijencija, edem ...organi su jednostavno popustili...Svi su u soku...Smirujem njih...Koleginica i ja sredjujemo pokojnika, obavestavamo koga treba, palim svecu, stavljam mu krstic u sake ...Poslednji pozdrav i idem, moram nazad, popodne opet radim...Na pola puta sam morala stati...Plakala sam kao da mi je umro neko iz familije, daleko bilo...A mozda na neki nacin i jeste...










Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   

Nazad na vrh Ići dole
 
Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 11 od 11Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 9, 10, 11
 Similar topics
-
» Ugojila sam se!!!!!! Moram da da smrsam!!! Kako??? (II deo)
» Kako da brze prodje vreme...
» Kako prebroditi gubitak(smrt) voljene osobe?
» O metabolizmu....
» Kako da nateram sebe da vezbam?

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA :: ZDRAVLJE :: LEKARSKA ORDINACIJA-
Skoči na: