DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, ... 9, 10, 11  Sledeći
AutorPoruka
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pon Avg 31, 2009 12:06 am

First topic message reminder :

TRETMAN MENTALNIH BOLESNIKA,
PARIZ NEKADA

1935.Antonin Artaud,Open leter to medical directors of madhouses:
"Ustajemo protiv prava datog uskogrudim pojedincima koji sprovode istrazivanja na ljudskom umu osudjenom na dozivotni zatvor. A kakav je to zatvor!Znamo,u stvari ne znamo,da su azili,daleko od toga da budu mesto azila, zastrasujuce tamnice,u kojima se zatvorenici koriste kao obicna radna snaga,gde je zlostavljanje pravilo i vi ga tolerisete. Mentalne bolnice, pod maskom naucnosti i pravde, lice na barake, kaznene zavode, kaznene kolonije."
Sada?

U skladu sa definicijom zdravlja SZO,po kojoj je zdravlje stanje fizickog,psihickog i socijalnog blagostanja coveka a ne samo odsustvo bolesti,nametnula se potreba za sagledavanjem psihijatrijskog bolesnika u njegovoj uzoj i siroj soc.sredini i njegovom reagovanju na zadovoljavanje individualnih potreba za zdravstvenom negom i osposobljavanje za samonegu.
Tako su granice delovanja psihijatrije prosirene izvan okvira psihijatrijskih stacionarnih ustanova.
Reorganizacijom i uvodjenjem modernijih oblika u sistemu rada u psihijatriji stvoren je stil timskog rada u sveobuhvatnom tretmanu korisnika sukcesivno,u prevenciji,lecenju i rehabilitaciji.
Ova promena zasnovana je kako na postovanju prava mentalno obolele osobe tako i na osavremenjavanju tehnika i postupaka u lecenju.
Ukratko: Obezbedjivanje za mentalno obolele osobe iste standarde koji vaze za osobe koje boluju od somatskih bolesti(u svim fazama prevencije).


Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Sub Okt 10, 2009 1:40 pm

Nazad na vrh Ići dole
Amisela
Komšinica preko plota
avatar

Datum upisa : 04.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Sub Okt 10, 2009 1:49 pm

Mislim da bih mogla nesto reci o ovoj temi,ali razumljivo je sto je mnogi izbegavaju.
Najteze se postaviti prema takvim bolesnicima,jer nikada neznamo sta oni od nas ocekuju.Najteze je shvatiti i leciti ljudsku psihu.Iako jednom izlecen bolesnik,nije sigurno da ce tako i ostati.Ljudski mozak nikada ne moze biti potpuno istrazen i nikada neznamo kada ponovo moze doci do nekog sloma ili poremecaja.
Ali u svakom slucaju moramo postupati vrlo pazljivo i obazrivo.
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Sub Okt 24, 2009 6:12 pm

Amisela ::
Mislim da bih mogla nesto reci o ovoj temi,ali razumljivo je sto je mnogi izbegavaju.
Najteze se postaviti prema takvim bolesnicima,jer nikada neznamo sta oni od nas ocekuju.Najteze je shvatiti i leciti ljudsku psihu.Iako jednom izlecen bolesnik,nije sigurno da ce tako i ostati.Ljudski mozak nikada ne moze biti potpuno istrazen i nikada neznamo kada ponovo moze doci do nekog sloma ili poremecaja.
Ali u svakom slucaju moramo postupati vrlo pazljivo i obazrivo.


Lepo si pronashla sushtinu : ne znamo....
Ljudi se plashe onog shto neznaju...zato i treba da se chuje, vidi, nauchi.... Ti ljudi imaju veliki problem, koji je , osim psihichke, i socijalne prirode...Uklopiti se u sredinu, pokushati da zhivish kao ostali...Teshko je i bivshim zatvorenicima, koji su, uzmimo kao tako, psihichki zdravi, a gde su onda psih. pacijenti.....?
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Sre Maj 26, 2010 5:12 pm

Intervju – Milan Stanojković, načelnik Odeljenja za psihosociorehabilitaciju u psihijatrijskoj bolnici "Gornja Toponica": Odgovornost je na stručnjacima


Nekoliko dana pošto se desio slučaj u Jabukovcu, govorilo se kako "svima nama malo fali da nam nešto kvrcne"
Milan Stanojković je kao direktor bolnice između 2005. i 2008. godine vodio Centar za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici u opštini Medijana u Nišu. Ovaj centar je u velikoj meri doprineo boljim uslovima lečenja u bolnici, koja je pre toga bila u jako lošem stanju, o čemu je 1997. godine izveštavao i "Njujork tajms".
"VREME": Odakle potiče loš medijski tretman psihijatrijskih pacijenata?
MILAN STANOJKOVIĆ: Za stigmu u društvu, ali i za medijsku sliku delimično su odgovorni stručnjaci i bolnice, odnosno tretman koji se primenjuje nad njima. Najbolji destigmatizacioni proces treba da se bazira na promeni tretmana. Napisi u medijima prate stvarno stanje u bolnicama, koje je prilično loše i potvrđuje sliku o pacijentima kao zapuštenim, neartikulisanim, neuračunljivim, prljavim, "izgubljenim". Kako u bolnici tokom dugotrajne hospitalizacije pacijenta hrane, oblače, briju, nameštaju mu krevet, o svemu odlučuju umesto njega, posle izvesnog vremena on nije u stanju da funkcioniše na drugačiji način. Hospitalizam je posebno stanje nesposobnosti pacijenta da se suoči sa svakodnevnim obavezama i preuzme odgovornost i za najjednostavnije aktivnosti. Ovo stanje razvija se posle dugog boravka u psihijatrijskoj ustanovi, gde pacijent nema obavezu da misli o bilo čemu. Dešava se da pacijenti otpušteni iz bolnice mole da budu ponovo hospitalizovani, a da pogoršanja bolesti nema! Jednostavno, zbog razvijenog "sindroma hospitalizma" ne mogu da se snađu van bolnice.
Šta mislite o medijskoj slici o psihijatrijskim pacijentima?
Tekstovi u medijima jesu bazirani na realnosti, ali njihova uloga nije da promeni stvarno stanje – koje je loše, već da se objave tekstovi koji su senzacionalistički i koji privlače pažnju publike, objavljuju se neproverene činjenice i povezuju sa političkom situacijom. Recimo, kada se desio slučaj u Jabukovcu, nekoliko dana kasnije se govorilo kako "svima nama malo fali da nam nešto kvrcne", jer živimo loše zbog loše vođene politike.
Koliko mediji utiču na zastrašivanje, tj. pojačavaju kod ljudi strah od psihijatrijskih pacijenata?
Krivična dela čine osobe koje imaju izraženu agresivnost kao karakteristiku ličnosti, ali sama agresivnost ne proizilazi iz psihoze, već je karakteristika ličnosti nezavisno od toga. Takođe, psihotične osobe koje su uz to i agresivne učiniće krivično delo najpre zbog lošeg testa realnosti. U principu, psihijatrijski pacijenti čine manji broj agresivnih postupaka i manji broj krivičnih dela, a kada učine krivično delo, oni su nadalje na merama bezbednosti. Sveobuhvatnim i kontinuiranim tretmanom može se sprečiti pogoršanje bolesti, koje može kod nekih pacijenata usloviti agresivnost.
Zbog čega je ljudima privlačno da kupe novine sa naslovima u kojima se spominju i uvredljivo nazivaju psihijatrijski pacijenti?
Dosta toga što se tiče psihičkog života ljudima je nepoznato, i dobrim delom mistifikovano. Što se termina tiče, u medijima se koriste oni koji se koriste i svakodnevno, oni kao takvi postoje u društvu, a samo znanje novinara je u skladu s tim. Tu je i potreba da se nešto kritikuje – mediji kritikuju psihijatre, ne zato što loše rade svoj posao već zato što se "ludaci šetaju unaokolo", tj. ne štite ostale od psihijatrijskih pacijenata. S druge strane, niko se, na primer, ne bavi time zašto nije pružena adekvatna pomoć obolelom.
Šta je sa zakonom o zaštiti prava osoba sa mentalnim poremećajima?
Mi zakon još nemamo, a postoji Nacrt zakona, koji je Nacionalna komisija za mentalno zdravlje pripremila i predala Ministarstvu zdravlja, pri čemu su konsultovane i kolege iz drugih zemalja. Ja sam bio član radne grupe Nacionalne komisije za izradu tog teksta, koji se zove "Predlog zakona o zaštiti prava osoba sa mentalnim poremećajima". Međutim, nikada nije usvojen. U tekstu se definišu opšta prava (osnovna ljudska prava, zabrana diskriminacije, pravo za zapošljavanje, pravo na glasanje itd.), oblici tretmana (promoviše najmanje restriktivan način – u vanhospitalnim uslovima), obezbeđivanje uslova u psihijatrijskoj bolnici (dostupnost aktivnosti, rekreacija, komunikacija, telefon, TV, štampa), zatim vrlo precizno formuliše u kojim slučajevima se obavlja nedobrovoljna hospitalizacija, i na kraju tretman izvršilaca krivičnih dela.
Kakvi su rezultati rada Centra za mentalno zdravlje u zajednici u Nišu i šta to podrazumeva?
U Nišu postoji centar, ali ne u punom obimu. Stvoren je u sklopu projekta Pakta za stabilnost i u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom. Ovaj centar je uneo promene u klasičan model lečenja, obezbedio je strukturisano vreme pacijentima, dakle, da se bave raznim aktivnostima tokom boravka u bolnici – recimo, da imaju svoj kafić u kome su takođe neki od njih i zaposleni. Između ostalog, primenom zaštite mentalnog zdravlja u zajednici vremenom je smanjen broj ležaja za 40 odsto. Takođe, značajno smanjenje broja hospitalizovanih pacijenata postigli smo promenom načina rada u samoj bolnici. Obogaćivanjem dnevnih sadržaja, primenom različitih psihosocioterapijskih procedura, uspostavljanjem pokidanih veza sa porodicama, uz promenjeni odnos prema pacijentima koje smo doživljavali kao ličnosti, a ne kao šizofreničare, postizali smo da njihova klinička remisija bude stabilnija, da prihvate potrebu za redovnim uzimanjem lekova i tako smo stvarali uslove za otpuštanje iz bolnice i nastavak lečenja u ambulantnim uslovima. Naravno, mnogi pacijenti su se zbog pogoršanja bolesti vraćali u bolnicu i bili kraće vreme hospitalizovani, ali nije isto hospitalizovati pacijenta na dve, tri nedelje ili ga godinama držati u bolnici. Na ovaj način je broj pacijenata u bolnici sa oko 1100 smanjen na 650 do 700.
Kakve su reakcije hospitalizovanih pacijenata na tekstove o njima?
Oni zapravo retko dolaze do štampe, uglavnom gledaju TV i slušaju radio, a to se uglavnom objavljuje u štampanim medijima. Nisu spremni da se zalažu za svoja prava, nemoćni su i mire se sa postojećim stanjem.










Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Sub Jun 26, 2010 12:01 am

Postovanje za psihijatrijskog pacijenta.
Pokusaj da se razume njegovo oboljenjei i ocuva zdravi deo licnosti.










Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Location : lijepa
Humor : je je..ima ga
Datum upisa : 03.06.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Sub Jun 26, 2010 12:43 am

Mislim da treba postupati obzirno i pažljivo.I mislim da nije ni jednostavno.
Ovi loši slučajevi i izuzetno nekako utjeruju strah kod ljudi.Razumljiv je strah.
Ne znam šta bi rekla.I običnu čovjeku može puknut film i da napravi nešto jako loše.

Sve zavisi od osobe.Ima ih koji se redovito liječe i primaju terapiju.Ali ima onih koji prekinu terapiju,ne slušaju doktora i onda se sve skupa i dese takvi slučajevi.
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Ned Okt 10, 2010 12:48 pm

Светски Дан заштите менталног здравља


БЕОГРАД – Од 12% - 49 % светске популације пати од неког менталног или неуролошког поремећаја у неком тренутку свог живота, истиче се у извештају Светске здравствене организације (СЗО), поводом Светског Дана заштите менталног здравља, 10. октобра, који се ове године у нашој земљи обележава под мотом „365 дана за ментално здравље”.
Према подацима СЗО, међу критичним болестима које су данас највише заступљене широм света су депресија, шизофренија и друге психозе, самоубиство и превенција самоубиства, епилепсија, деменције, поремећаји везани за злоупотребу алкохола, наркотика и огромна група пацијената адолесцената која обухвата депресије, развојне поремећаје, бихевиоралне или поремећаје понашања.
Представници Министарства здравља истичу да је „Србија зрела за свакодневне активности које треба да буду усмерене ка мењању збиље која уопште није добра”, по питањима укупног третмана душевних поремећаја, односа друштва према менталним поремећајима и односа према људима који имају душевне проблеме.

Танјуг










Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Ned Okt 10, 2010 3:52 pm


БЕОГРАД – Од 12% - 49 % светске популације пати од неког менталног или неуролошког поремећаја у неком тренутку свог живота

..što je verovatno i realno . No niko ne želi to da prizna , ni sebi ni drugima , nego se pribegava "samolečenju" Otuda tolike stotine hiljada sredstava za umirenje koja se prodaju svakodnevno u Srbiji.
Zašto ? Zato što ako neko poseti psihijatra i zatraži pomoć dobije etiketu-lud , a uz lud -ide i predrasuda "opasan"
"Šta znaš šta taj može da uradi...kad mu dodje " je češći komentar .
I šta se onda desava ? Bolesnik kome je potrebna pomoć...na neki način se "izoluje "bas od onih koji mogu pomoći -jer nije tajna da je zatražio profesionalnu pomoć . Apsurdno, ali je tako.










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
adrenalin

avatar

Godina : 44
Datum upisa : 03.04.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Ned Okt 10, 2010 6:16 pm

Citat :
Otuda tolike stotine hiljada sredstava za umirenje koja se prodaju svakodnevno u Srbiji.

Nadam se da se ne prodaju bez recepta..

A sto se tice mentalno bolesnih, tu svakako treba pristupiti oprezno i postepeno i navesti bolesnika da se leci, a ne da uzima lekove na svoju ruko.

Mada mene je vise strah od onih "normalnih " sto upadnu tako u skole,markete, bolnie i poubijaju na desetine ljudi..
Nazad na vrh Ići dole
http://suncevcvet.forumsc.net/
determinanta
Matematički kompleksna
avatar

Godina : 58
Datum upisa : 06.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Ned Okt 10, 2010 8:02 pm

Zaista ne znam kako bih se ponašala, ali prvo bih morala znati da je nekome konstatovano psihičko oboljenje, a takvih je u mom okruženju malo. Čak i onda kada je iz aviona vidljivo da nešto sa nekim nije u redu, ko je taj ko bi morao reagovati?
Nazad na vrh Ići dole
http://www.tagged.com/determinanta
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Ned Okt 10, 2010 9:23 pm

determinanta ::
Zaista ne znam kako bih se ponašala, ali prvo bih morala znati da je nekome konstatovano psihičko oboljenje, a takvih je u mom okruženju malo. Čak i onda kada je iz aviona vidljivo da nešto sa nekim nije u redu, ko je taj ko bi morao reagovati?

Problem i jeste u tome sto veci deo stanovnistva i ne zna kako bi se ponasao prema coveku koji ima neki psihicki problem. To neznanje je ustvari posledica neobavestenosti.
Mnogo je veci broj ljudi sa ovakvim problemima nego sto okolina misli da jeste.
Kad je ''iz aviona vidljivo'' onda se vec zna ko je taj ko reaguje. Reaguje prvo najbliza okolina, naravno iz straha ( zbog neznanja) pa onda ostali strucnjaci ( medicinari, policija i sl. )
Osnovna greska sa ovakvim pacijentima je u samom narodnom verovanju da je takvo nesto sramotno i da se mora kriti sto duze. Najveca greska koja dovodi samo do produbljivanja problema. Blagovremena strucna pomoc uz prihvatanje blize i sire okoline, bi samo doprinela da se ovakva osoba lakse snadje kroz zivot noseci ovaj teret na dusi.
Mentalna higijena se i bavi time- Pomaze u razvoju kapaciteta za optimalno funkcionisanje licnosti kako u odnosu na sebe tako i u odnosu na druge.
( PARADOKS- Ponekad se bolest ne moze smanjiti, ali se zato zdravlje uvek moze negovati, podsticati i obogacivati.)










Nazad na vrh Ići dole
determinanta
Matematički kompleksna
avatar

Godina : 58
Datum upisa : 06.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Ned Okt 10, 2010 9:55 pm

sonia ::
Kad je ''iz aviona vidljivo'' onda se vec zna ko je taj ko reaguje. Reaguje prvo najbliza okolina, naravno iz straha ( zbog neznanja) pa onda ostali strucnjaci ( medicinari, policija i sl. )
Nažalost, reagovanje dolazi sa zakašnjenjem. Bila sam anatemisana što sam se usudila reći za svog nadređenog da je školski primer psihičkog oboljenja. Moj komentar nije bio usmeren ka degradaciji, ili ne daj bože nečem drugom, već sam prepoznala da je toj osobi neophodna pomoć lekara. Mnogo kasnije se ispostavilo da sam u pravu, a do tada sam imala šikaniranja kakva ne bih nikome poželela.
I šta mi vredi obaveštenost?
Nazad na vrh Ići dole
http://www.tagged.com/determinanta
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Ned Okt 10, 2010 10:08 pm

determinanta ::
[Nažalost, reagovanje dolazi sa zakašnjenjem. Bila sam anatemisana što sam se usudila reći za svog nadređenog da je školski primer psihičkog oboljenja. Moj komentar nije bio usmeren ka degradaciji, ili ne daj bože nečem drugom, već sam prepoznala da je toj osobi neophodna pomoć lekara. Mnogo kasnije se ispostavilo da sam u pravu, a do tada sam imala šikaniranja kakva ne bih nikome poželela.
I šta mi vredi obaveštenost?

Mislim na obavestenost u smislu da kad proznamo takav slucaj, znamo kako da se postavimo prema njemu, a to ne znaci da kazemo- LUD SI, ma i bio!
Verujem ti da si bila sikanirana, pogotovu ako je ta osoba bila na vlasti, a osetila se ugrozenom, ovog puta direktno tvojim stavom, ma i ispravan bio!
U sustini sistem kod nas zakazuje i po tom pitanju. Psihicki testovi su neophodni za mnoga radna mesta, a na zalost ih nema










Nazad na vrh Ići dole
determinanta
Matematički kompleksna
avatar

Godina : 58
Datum upisa : 06.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Ned Okt 10, 2010 10:20 pm

sonia ::
Mislim na obavestenost u smislu da kad proznamo takav slucaj, znamo kako da se postavimo prema njemu,
Kod većine psihičkih oboljenja i sami lekari, dok ne postave dijagnozu, imaju problem da uspostave kontakt sa potencijalnim pacijentom.
Obično se radi o "pomešanom" ponašanju, trenuci normale i trenuci kada bolest isplivava, pitanje je samo kada će ko da "naleti". Ako to nije bliska osoba, tj. osoba sa kojom živiš, tvrdim da ne postoji pravilo kako bi se okolina trebala ponašati. Prosto ne znaš.
Nazad na vrh Ići dole
http://www.tagged.com/determinanta
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Ned Okt 10, 2010 10:37 pm

Pravila za ponasanje prema psihijatrijskom bolesniku postoje. Bolesti su kvalifikovane, simptomi se znaju, psihifarmaci su bolji nego ikad.
U svetu je trend integracije psihijatrijskih bolesnika u normalne zivotne tokvove uveliko ispomognut ovim cinjenicama.
Naravno da rukovodeca mesta, moraju drzati zrele, psihicki stabilne licnosti.
Za postavljanje dijagnoze potreban je citav tim, ali ''obicni'' psihicki testovi koji bi trebalo da svi prodju prilikom zaposljavanja su odlican pokazatelj.










Nazad na vrh Ići dole
determinanta
Matematički kompleksna
avatar

Godina : 58
Datum upisa : 06.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Ned Okt 10, 2010 11:43 pm

sonia ::
Pravila za ponasanje prema psihijatrijskom bolesniku postoje.
A kako da znaš od koje bolesti neko boluje, ako nisi neko ko je bolesniku blizak? Nikako. Kako sam rekla, ni lekari ne znaju dok ne postave dijagnozu, kako, onda, da znamo mi diletanti?
Nazad na vrh Ići dole
http://www.tagged.com/determinanta
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pon Dec 06, 2010 7:35 pm

Aj da nastavimo ovu pricu.
Tacno je da dijagnozu ne mozemo postavljati odokativno, ali evo primera:
Ako se neko ponasa ''nenormalno'' ( sad opet upadam u jezicku zamku, ali.. ) tj. ako ima simptome koji navode da isti ima psihicke probleme, a ta osoba nam nije neko blizak, vec samo dolazimo u kontakt sa njim, najbolje je prijaviti. Prijaviti policiji ili Hitnoj, ili Odeljenju za mentalne bolesti.
Dalje je posao kompetentnih..
Najvise prijema i stize bas po prijavi ( napao nekog, lomi po kuci, ne jede, ne pije i ne spava danima, luta ulicama, govori nepovezano, ''povucen sasvim u sebe'' ili ''ne drzi ga mesto danima'' , zapusten, cuje glasove, razgovara sam sa sobom, sa tv-om i sl...primera ima milion...)
Vecina psihijatrijskih bolesti i ima periodicno ispoljavanje, ali vec pri prvom razgovoru, psihijatar je u mogucnosti da primeti nesto sto usmerava na odredjenu bolest, i ako postoji indikacija , pacijent se hospitalizuje. Naravno da moze biti upucen i na ambulantno lecenje, sa kontrolom uzimanja lekova, sto je veoma vazno. Takodje, o sposobnosti za ostanak na poslu, ili odlazak u invalidsku penziju, odlucuje se naknadno, nakon niza obavljenih pregleda ( socijalnih, psiholoskih, psihijatrijskih- forenzickih i sl. )










Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pon Maj 02, 2011 7:32 pm

Reporter Alo! u viziti najopasnijim pacijentima zatvorske bolnice u Beogradu

Oči u oči sa psihopatama!
Subota - 30.04.2011
„Izbo sam dve medicinske sestre u bolnici jer su bile grube prema meni. Gurale su mi špric u venu, vezivale za krevet...

Bio sam ljut na njih i zato sam ih napao“, ispričao je reporteru „Alo!“ B. M., mladić od 25 leta, novopridošli stanar Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu, gde su smeštaj našli ljudi kojima se na dušu stavljaju najteža i najmonstruoznija dela koja su počinjena u Srbiji - masovne ubice, kasapini, čedomorke, narkomani...
Žive na drugom spratu sive zgrade koju dele sa Centralnim zatvorom u Bačvanskoj. Ovde se leče i žive godinama - neki do smrti, a drugi nemaju gde da odu. Napušteni od porodica koje su ih se odrekle. Na sredini dugačkog hodnika, okrečenog u žuto, metalne bele rešetke. Zveket ključeva i na korak smo od lica koja su počinila najmonstruoznije zločine u Srbiji. Pomračeni um spojio je ove ljude na jednom mestu. Sud ih je u momentu izvršenja najtežih krivičnih dela koja mogu samo da se zamisle proglasio neuračunljivim. Zaposleni u bolnici su njima sve - roditelji, braća i prijatelji... Zbog ubistava, silovanja, droge ne žele ih ni njihovi najrođeniji. Zaustavljaju nas, žele sa nekim da razgovaraju, da se ispovede, čak i da kažu da nikome ništa nažao nisu učinili. Na krevetu u ambulanti sedi B. M. s početka naše priče.
- Medicinske sestre u bolnici „Dr Laza Lazarević“ bile su obučene u neke bele mantile. Plašio sam ih se... Molio sam ih da mi ne vezuju ruke... Ne bih ja bio ni ovde, ni bilo gde, sem kući da me nisu komšije prijavile zbog glasne muzike. Verujte mi, izlečiću se .... - priča B. M. i krupnim smeđim očima gleda u doktora.

Dok priča sa nama, s vremena na vreme ruke mu zadrhte... Raduje se terapiji i poslušan je.
Najstariji „stanar“ je već 26 godina u ovoj ustanovi. Sada ima 57 godina i porodica ga se odrekla jer je ubio dvoje ljudi. Sredina u kojoj živi bi se pobunila ako bi se vratio u komšiluk... Dobio je dijagnozu da je zdrav, ali to više nikome, sem njemu ništa ne znači. Država ne može da mu pronađe smeštaj i zaposlenje...
- Sedam dugih godina sam ovde. Znam šta sam uradio. Motičicom sam ubio komšiju iz besa. Nisam sa njim pričao 15 godina. Tog dana došao je kod mene i pobili smo se. Udario sam ga motikom jer mi je ona bila na dohvat ruke... Sada zbog svega toga sad ispaštam. Retko ko me posećuje - priča osuđenik I. G. iz Specijalne zatvorske bolnice.
Dok jedni sede na stolicama poređanim uza zid dugog uskog hodnika, drugi stoje i posmatraju. Jedu nas pogledima.
- Doktore, samo da vam se zahvalim. Lek ste mi dobro potrefili, deluje i bolje se osećam. Hvala vam - govori jedan od pacijenata dok hvata doktora za beli mantil.
Jednom je već bio ovde, ali je ponovo osuđen zbog pokušaja ubistva.
Nedaleko od njega na krevetu njegov cimer. Posvađao se sa ocem i pokušao je da ga ubije.
- Shvatio sam da sam pogrešio i pristao sam da se lečim. Doktor me je naučio da živim sa tim, da pijem moje lekove. Samo da se izlečim, pa ću ponovo sa ocem na pecanje. Znate, tata mi je oprostio... Neću ga više nikada povrediti - dodaje mladić.
Pored vrata sobe čovek koji je iskasapio svoje roditelje.
- Nožem sam ih rasporio... Spavali su... Ništa nisu osetili. Ne kajem se jer sam svestan šta sam im uradio - hladnokrvno u dahu odgovara.
Među svim tim osuđenicima jedan se prepoznaje da nekako štrči.
- Nov je - dodaje neko iz hodnika.
Još nije došao u fazu da prihvati svoju bolest i saznanje da je zbog toga pre dve godine svojoj dragoj ekserom srce probio.
- Isterao sam demona iz nje! - dovikuje čovek u hodniku.
Jedan od osuđenika nam pojašnjava njegovu priču.
- Znate, on je onaj koji je pre dve godine u trenutku nervnog rastrojstva zakucao supruzi ekser u srce, a posle sve priznao u policiji. Ima dva sina... - dodaje čovek srednjih godina, koji sedi na krevetu.
- Rekao sam ti već jednom, isterao sam demona iz nje - ne odustaje da priča ubica iz jednog mesta kod Beograda.
Dok idemo hodnikom ka izlaznim vratima, u susret nam dolazi mladić. Uredno obrijan, sa visokim čelom i upadljivih velikih zalistaka... Njegove krupne plave oči, crna kosa, širok osmeh, beli zubi... Na njemu crna majica i dukserica. Polako vraćam film u glavi i prisećam se fotografija iz novina. Pa to je glavom i bradom D. J. Onaj mladić što je pre četiri godine u svojoj kući u Novim Banovcima ubio dete - Luku Opačića (5) i njegovog ujaka Vasilija Trbovića (26). Njihova tela isekao je u kadi bonsekom, testerom za gvožđe, pa ih bacio u Dunav i u septičku jamu. Lekari su mu dijagnostikovali neko psihičko oboljenje. Nije bežao od onoga što je učinio. Odmah posle zločina istražnom sudiji je priznao da je pozvao svog poznanika Vasilija Trbovića da 27. avgusta 2007. godine uveče dođe u njegovu kuću, gde je živeo sam, da gledaju film na DVD-ju. Prvo je u kupatilo namamio Vasilija. Jednim potezom prerezao mu je grkljan. Posle nekoliko minuta pozvao je i petogodišnjeg Luku. Po sopstvenom priznanju istražiteljima, uživao je u sečenju njihova tela.
Posle četiri godine praćenja ovog slučaja u novinama, D. J. mi pruža ruku i jako je steže. Skamenila sam se. Šta to radim. Pozdravljam se sa čovekom koji je iskasapio dete?!
- Ja sam Jelena - obraćam mu se bojažljivo.
- Jelena?! Drago mi je - obraća mi se šireći usta u osmeh. Trgnem se malo.
- Kako si? - pitam ga i u čoveku ispred sebe ne vidim ni trunku mržnje.
- Sad sam dobro. Dve i po godine sam pod terapijom - kaže D. J.
Jedno za drugim pitanjem mi navire. Bez razmišljanja izlaze naglas iz mojih usta. Kao sudija, po komandi ga pitam:
- Zašto si to uradio?
- Ubio sam ih iz besa... - kratko odgovori stiskajući i savijajući usne u usta. Tu osetih da je ipak drugačiji od drugih, čini mi se da je izgovorio bez ikakvog kajanja. Odmah prelazi na drugu temu i odjednom razdragano počinje da priča o majci koja ga jedina posećuje. Jadna žena.
Za svega nekoliko minuta opkoljava nas grupica osuđenika. Pozdravljamo se sa D. J. Osećam da nas prati pogledom dok ga napuštamo. Pitam se o čemu još razmišlja i iz cuga izgovora: „Dođite ponovo.“ Okrećem se ka njemu i na njegovom licu ugledam čudan, pomalo misteriozni smešak kao na početku našeg susreta. Šta mu se mota u toj glavi?


Žene su teži pacijenti

Prva tri bloka Specijalne zatvorske bolnice rezervisana su za žene. Među njima su narkomanke, alkoholičarke i čedomorke. Na rešetkama zakačena pisma koja šalju svojim najbližima. Nisu raspoložene za priču. Nemaju snagu da ponovo govore o svojim zlodelima. Emotivnije su od muškaraca i teže se mire sa svojom sudbinom. Većina njih se kaje, ali dok se ne izleče, neće osetiti svoju slobodu. Specijalna zatvorska bolnica osnovana je u aprilu 1969. godine. Kapacitet bolnice je projektovan za smeštaj oko 400 pacijenata, ali ih je ponekad više.
- Bolnica je namenjena za osobe čije lečenje prevazilazi mogućnosti u ambulantama zatvora ili kazneno-popravnim zavodima. To podrazumeva bolničko lečenje u toku istražnog postupka, izdržavanja kazne u kazneno-popravnim zavodima, kao i lečenje osoba kojima je sud izrekao meru obaveznog čuvanja i lečenja. U ovu poslednju kategoriju spadaju osobe kojima je sud izrekao meru obaveznog lečenja i čuvanja. Pored ovih osnovnih delatnosti, u ovoj ustanovi postoji i odeljenje za timsko sudsko medicinsko-psihijatrijsko veštačenje - kaže dr Darko Fjodorov, upravnik Specijalne zatvorske bolnice.

Jelena Petrović

Nije lako . Nikada se ne zna kako psihijatrijski pacijent može da reaguje, pa se dešava da se nekome stanje pogorša baš zbog strožije hospitalizacije , a opet da dodje čak i do ubistva , jer je neko ocenjen kao "bezopasan"
Možda i nateži posao u medicini .Moja prijateljica , dečiji psihijatar je nedavno gurnuta niz stepenice od 14 godišnjeg deteta , sa ledja , i tako snažno da je sletela niz stepenice i prošla srećom "samo " sa slomljenom rukom .
A tri minuta ranije ga poljubila, i ne misleći ništa , krenula svojim poslom .










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pon Maj 02, 2011 8:20 pm

Danubius ::

Nije lako . Nikada se ne zna kako psihijatrijski pacijent može da reaguje, pa se dešava da se nekome stanje pogorša baš zbog strožije hospitalizacije , a opet da dodje čak i do ubistva , jer je neko ocenjen kao "bezopasan"
.

Ma ne zna se ni kako zdrav covek moze da reaguje... Uslovi u nasoj zemlji, sto se tice psihijatrije, su vise nego ponizavajuci..Mada postoje pokusaji da se ova grana medicine unapredi, proces je, i bice dugotrajan...
Imam priliku da uporedim, i jedino sto mogu da kazem...Tesko psihijatrijskom pacijentu na nasim prostorima...










Nazad na vrh Ići dole
bucic

avatar

Datum upisa : 14.02.2011

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pon Maj 02, 2011 11:15 pm

.....nemogu da uporedim sa ostalim psihijatriskim ustanovama ali sa sigurnoscu znam da nijedan psihijatriski pacijent nigde u svetu nema adekvatnu negu sto se "njegovog" stava tice ,,njemu nikako ne odgovara bilo kakav vid usmerenog lecenja" (rezimskog) pokusace na razne nacine da sakrije terapiju,ode iz bolnice i dokaze da je on u pravu tj.da nije bolestan zato da rezimiramo sve ovo nesto tu u glavi na stima....
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Uto Maj 03, 2011 10:24 pm

bucic ::
.....nemogu da uporedim sa ostalim psihijatriskim ustanovama ali sa sigurnoscu znam da nijedan psihijatriski pacijent nigde u svetu nema adekvatnu negu sto se "njegovog" stava tice ,,njemu nikako ne odgovara bilo kakav vid usmerenog lecenja" (rezimskog) pokusace na razne nacine da sakrije terapiju,ode iz bolnice i dokaze da je on u pravu tj.da nije bolestan zato da rezimiramo sve ovo nesto tu u glavi na stima....


Nije nego Ne stima vec desno od kapije...a za ostalo bismo lako vec...










Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Ned Jun 26, 2011 1:16 pm

Danubius ::

Nije lako . Nikada se ne zna kako psihijatrijski pacijent može da reaguje, pa se dešava da se nekome stanje pogorša baš zbog strožije hospitalizacije , a opet da dodje čak i do ubistva , jer je neko ocenjen kao "bezopasan"
Možda i nateži posao u medicini ..

Nije lako, da.. Ne zna se ni kako normalan covek moze da odreaguje , te onaj sto ima neki poremecaj... Kao i svaki, i ovaj posao ima tezu i lepsu stranu. Sve to stoji, a delic je samo, sto je novinar pisao, prvi susret moze da izazove velike nedoumica, nepojasnjnja i sl. ali ako provodite duze vremena sa njima, shvaticete da su to ljudi, koji imaju veliki problem, i koji svakog dana u svakom momentu pokusavaju da se izbore sa njime. Ne uspeva svima, ali nisu ni svi psih. pacijenti ubice... Pravi stav bi bio potraziti ono, jer uvek postoji, onaj zdravi , ocuvani delic u njima, i na osnovu njega razviti odnos. I psihijatrijski pacijenti, kao i svi ljudi su svako jedinka za sebe....










Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Ned Jun 26, 2011 3:12 pm

Nije lako . Nikada se ne zna kako psihijatrijski pacijent može da reaguje, pa se dešava da se nekome stanje pogorša baš zbog strožije hospitalizacije , a opet da dodje čak i do ubistva , jer je neko ocenjen kao "bezopasan".

Što se tiče struke zavisi od procene dijagnoze kako će se prema kome ponašati.U svakom slučaju lekar-neuropsihijatra mora da bude dobar profesionalac, da voli svoj posao i ljude! U jednoj našoj ustanovi videla sam kako izgledaju kajševi za vezivanje agresivnih pacijenata.
Što se tiče nas ostalih, koji nismo u struci, treba umeti prepoznati šizofreniju, agresiju i psihoze i biti jako oprezan i mudar. Treba znati prepoznati narkomana kada je u krizi i kada manipuliše sa nama da bi došao do novca. Najčešće su oko bolnica i traže novac.. za longacef... eto
baš im vi možete pomoći da prime taj antibiotik.!

Sve su to ljudska bića kao i mi i nikada se ne zna ni kod "zdravog" čoveka
kada koja lampica u toj fantastičnoj mašineriju - mozgu može otkazati.
Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Ned Jun 26, 2011 3:15 pm

Ja samo znam,kad je kcer birala smjer...zamolila sam ju da ne ide na psihijatriju iako su tamo plate osjetno vece,jer po meni je to tezak i ponekad opasan posao....neka je na drugim odjeljenjima,pa i s manjom platom.










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pon Jun 27, 2011 9:23 pm

Astra ::
Ja samo znam,kad je kcer birala smjer...zamolila sam ju da ne ide na psihijatriju iako su tamo plate osjetno vece,jer po meni je to tezak i ponekad opasan posao....neka je na drugim odjeljenjima,pa i s manjom platom.

Tipicna majka...

Ali zato ima i onih koji mi kazu da sam izabrala pravi smer










Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   

Nazad na vrh Ići dole
 
Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 11Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, ... 9, 10, 11  Sledeći
 Similar topics
-
» Ugojila sam se!!!!!! Moram da da smrsam!!! Kako??? (II deo)
» Kako da brze prodje vreme...
» Kako prebroditi gubitak(smrt) voljene osobe?
» O metabolizmu....
» Kako da nateram sebe da vezbam?

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA :: ZDRAVLJE :: LEKARSKA ORDINACIJA-
Skoči na: