DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Share | 
 

 Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... , 9, 10, 11  Sledeći
AutorPoruka
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pon Avg 31, 2009 12:06 am

First topic message reminder :

TRETMAN MENTALNIH BOLESNIKA,
PARIZ NEKADA

1935.Antonin Artaud,Open leter to medical directors of madhouses:
"Ustajemo protiv prava datog uskogrudim pojedincima koji sprovode istrazivanja na ljudskom umu osudjenom na dozivotni zatvor. A kakav je to zatvor!Znamo,u stvari ne znamo,da su azili,daleko od toga da budu mesto azila, zastrasujuce tamnice,u kojima se zatvorenici koriste kao obicna radna snaga,gde je zlostavljanje pravilo i vi ga tolerisete. Mentalne bolnice, pod maskom naucnosti i pravde, lice na barake, kaznene zavode, kaznene kolonije."
Sada?

U skladu sa definicijom zdravlja SZO,po kojoj je zdravlje stanje fizickog,psihickog i socijalnog blagostanja coveka a ne samo odsustvo bolesti,nametnula se potreba za sagledavanjem psihijatrijskog bolesnika u njegovoj uzoj i siroj soc.sredini i njegovom reagovanju na zadovoljavanje individualnih potreba za zdravstvenom negom i osposobljavanje za samonegu.
Tako su granice delovanja psihijatrije prosirene izvan okvira psihijatrijskih stacionarnih ustanova.
Reorganizacijom i uvodjenjem modernijih oblika u sistemu rada u psihijatriji stvoren je stil timskog rada u sveobuhvatnom tretmanu korisnika sukcesivno,u prevenciji,lecenju i rehabilitaciji.
Ova promena zasnovana je kako na postovanju prava mentalno obolele osobe tako i na osavremenjavanju tehnika i postupaka u lecenju.
Ukratko: Obezbedjivanje za mentalno obolele osobe iste standarde koji vaze za osobe koje boluju od somatskih bolesti(u svim fazama prevencije).


Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
Auror@
SOLDIER of LOVE
avatar

Godina : 58
Location : Neoplanta
Humor : aha
Datum upisa : 12.04.2014

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pon Nov 03, 2014 3:03 pm

Nervoza ti je normalna stvar, pred bilo kakvu intervenciju, to znaš i sama. Pred običnu operaciju krajnika (imala sam 25 godina), toliko sam "slistila" cigareta, da sam se zakašljala za vreme operacije, pa je hirurg ličio na "Zeku Pegu", a ja sam samo mogla da kolutam očima, od sramote  trtrr
Nije to davljenje, svi mučimo svoju muku, a ne možemo sa njom "pod tepih". 
Kad sve prodje, nemoj biti lenja, niti stidljiva, nego se pokreni i raspitaj se, sigurno postoje i dobri ljudi, koji će te uputiti gde i kako možeš raditi.
Još jedan jakog
Nazad na vrh Ići dole
AstrinaKomsinica
Master Spamer
Master Spamer
avatar

Location : Daleko
Humor : :)
Datum upisa : 22.01.2011

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pon Nov 03, 2014 4:30 pm

Auror@ ::
promenjen ritam u kući, dobro utiče i na mene i na njega. Što se mog sina tiče, sada uz skoro svakodnevni kontakt sa psihijatrom, dolazi se do prave kombinacije lekova, koji ga "drže pod kontrolom", a psihijatar ima lakši i bolji pristup za psihoterapije i razgovore sa nama. Postoji mali pomak ka poboljšanju

Tako mi je drago da ovo sve procitam:) Sretno Aurora, i samo naprijed:) jakog
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pet Nov 07, 2014 8:56 pm

Auror@ ::
Grad Novi Sad je osnovao ULOP - udruženje lečenih od psihoze, da bi postojalo mesto okupljanja pacijenata koji su pod lekovima, kako bi imali jedan kuvani obrok i da bi se pratile njihove faze bolesti, i kako bi koliko - toliko bili pod nekim nadzorom. Ova okupljanja imaju svoje radne terapije sa radionicom gde svako od pacijenata može da pronadje svoja interesovanja, pa čak i da se usavršava, ide na takmičenja ili pronalazi svoju profesiju. 
.......................................

... Psihijatar je predložio da pokušam da držim časove pletenja, kao volonter, zatim je otkupio sve moje radove i izložio ih u prodajnom izlogu radionice psihijatrije, nabavio mi materijal. Za nekoliko dana, psihijatru se dopao moj rad sa pacijentima, predložio mi da odem u udruženje i sada sam, osim što sam angažovana u radnim
terapijama, postala i domaćica ULOP-a, za šta dobijam honorar. Angažovana sam 3-4 dana u nedelji, u ULOP-u, nešto skuvam, malo pospremim i diskretno vodim računa o pacijentima, ko je u kojoj fazi, sve kroz druženje i rad. Sa ovim, povlačim i svog sina, da se pokrene, da ima svoj ritam, obaveze i komunikaciju sa ljudima. Mogu vam reći da mi je lepo, da uspevam da pokrenem pacijente, na vedar i zabavan način. Psihijatar je zadovoljan sa mojim radom i kaže da sam ja nešto najbolje što se dogodilo psihijatriji u zadnjih par godina.
.................................

Javljam vam se povremeno, ali svu snagu, maštu i vreme, koristim sada u mom poslu.

Ovo o cemu pricas je krenulo u nasim krajevima, sad vec ima desetak godina unazad, tzv. italijanski model. U pocetku je naislo na veliki otpor, da sad ne detaljisem , ali je vremenom uspelo na neki nacin da zazivi.
To je ogroman napredak za psihijatriju, ali tu razliku mogu da vide samo oni koji su radili ili boravili u ustanovama azilskog tipa...
Mislim da su ljudi iz Tuzle dolazili isto da nam prezentuju svoj nacin rada, kao model koji je zaziveo..Taj centar je bukvalno bio bez osoblja ( sem povremenih poseta) , i odlicno je funkcionisao samo zahvaljujuci korisnicima koji su se angazovali.

...........
Radne terapije su nesto najbolje sto psihijatrija moze imati, i tu se potpuno slazem sa recima vaseg psihijatra koji vodi tu ustanovu. Sigurna sam da ti odlicno radis, posto znam da za takve poslove pasu najbolje ljudi koji imaju volju, motivaciju i prirodni , instiktivni osecaj za rad sa ljudima kojima je potrebna pomoc tog tipa...

................
U staroj ustanovi, gde sam radila dugi niz godina, postoji ceo sistem razradjen sto se tice radne rehabilitacije. Tamo pacijenti odlaze nakon dorucka na svoja radna mesta i sl...Postoji i grupa zena koje rade rucne radove.
Ovo ti govorim cisto primera radi, i samo da skrenem paznju na to da je  psihijatrija jako zanimljiva grana medicine, podlozna promenama, nije monotoni rutinski posao, trazi samoinicijativu, angazovanost, hrabrost , na neki nacin...
Godinama sto su te zene radile, stvarale... pletene stvari, heklane, nakit i jos puno toga sto je stajalo u jednoj prostoriji...
Kad sam pocela tamo da radim, susrela sam se sa puno problema, i uglavnom se sve vrtelo oko finansija...Te, nema se za vunicu,  nema se za panoe ( bilo je vrsnih slikara ), boje, igle...I sve u krug...
Svoju ideju sam podelila sa najblizim kolegama,  bilo nas je troje, i pokrenuli smo, sto se kasnije ispostavilo, odlicnu akciju. Aktivnim ucescem tih zena, i osoblja ( mlade pacijentkinje i sestre su bile modeli , starije prodavale i posluzivale goste )  napravili smo modnu reviju na kojoj su gosti bili radnici bolnice, zajedno sa upravom, celnici grada, drugih ustanova i sl...Prodat je veci deo rucnih radova i sakupljen novac , ne samo za osnovne potrepstine, nego i za godisnje izlete...
.............
Danas radim u ustanovi, koja je isto psihijatrijska , ali najvise paznje posvecuje osnovnoj nezi i cuvanju tih ljudi...Neguje se kucna atmosfera,i psihijatar nam dolazi jednom mesecno. Nas tri sestre smo na odeljenju, u razlicitim danima, a ostalo je uglavnom osoblje tipa bolnicar ili kao ti, aktivisti, asistenti...To odlicno funkcionise, razradjeno do detalja....
...............

Samo nastavi, bas me raduje da takve mogucnosti postoje i u nasim krajevima, posto su ljudi kao ti potrebni  osobama sa psih. problemima -
 ''Obicni '' ljudi koji se odnose prema psih. pac. kao coveku.










Nazad na vrh Ići dole
Auror@
SOLDIER of LOVE
avatar

Godina : 58
Location : Neoplanta
Humor : aha
Datum upisa : 12.04.2014

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pon Nov 10, 2014 11:42 pm

Od kako sam tamo, u ULOP-u, primetno je povećan broj članova (pacijenata) koji dolaze, što zbog hrane, što zbog aktivnosti i druženja. Mladji me zovu "kevo", što podstičem iz više razloga, trudim se da svakom posvetim neko vreme, da uočim promene u ponašanju i rezonovanju, a u razgovorima, saznajem puno o tome, kako treba da reagujem i kod kuće. 
Trenutno je aktuelna tema "Mentalno zdravlje" koja se priprema kao vrsta predavanja, ili "okruglog stola", što je kao uslov donacije, postavio Karitas. Nešto sredstava se dobija od izložbene prodaje radova, nešto od bolničkog budžeta, a uskoro, donacijom Karitas-a, još će se "lakše disati". Redovno se dele besplatne ulaznice za pozorišne predstave, muzeje... Podstiču se i pomaže se svakom pojedinačnom pacijentu, kada je u pitanju zaposlenje ili sredstva koja su potrebna da se započne neki umetnički rad. 
Prihvaćena sam i kada je sve u redu, zaista je divno, a za sada, pacijenti jedni druge smiruju, pomažu mi da se snadjem, prihvataju se i redovnih poslova, što je jako dobro.
Drago mi je da u našoj državi, postoji barem nešto dobro, što je uskladjeno sa naprednijim zemljama i da to funkcioniše.
Moj sin, rekla bih, ima korak napred, pa 2 nazad, ali nekako "guramo". Ima sad tu i malo ljubomore, što više nije u centru pažnje, što ne vidi više mamu da je više za kompom i ozbiljna, (depresivna), što je nateran na komunikaciju, i što se dešava mnogo toga, što ne voli, za šta je lenj, što ne bi hteo... Dakle, treba sad da izdržim i budem dosledna, da mu dam do znanja, da mi nismo jedno, da ja imam svoje odluke, svoje poslove i svoje stavove, a on mora da izgradi sve to, ali - svoje.
Hvala svima na podršci, pa iako sada nemam toliko vremena, niti da čitam, niti da pišem, znajte da mislim na vas, pisaću kad god stignem, a ako uspem, ubaciću negde DF, da nam svira.
Nazad na vrh Ići dole
Marea

avatar

Datum upisa : 25.09.2014

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Uto Nov 11, 2014 2:35 am

Pa mislim da okolinu ne zanimaju na zalost takvi bolesnici,,
Sticajem okolnosti ( komsinica) ima sizofreniju,,,i ako kazem da jedino ja mogu da je smirim necu pretjerati,,,
Inace, u svim svojim " napadima" uporno trazi mene,,,kod nje se radi o stecenoj sizofreniji, koju je "dobila" na zalost od oko 20 godina,,,izgubila je brata jedinca, i veeliku ljubav,,,e sad ima jos takvih pa nisu "pali", no, nismo svi isti,,,,
Ja smatram da previse nezne osobe "stradaju", cak i previse i inteligentne,,,
Zao mi je kada ne mogu biti u tim "napadima" pored nje,,,daljina,,i uvijek zavrsi na psihijatriji, bas ovih dana mama mi je kazala,,,i da me trazila,,,
Kad sam bila u Crnoj Gori letos, imala je par tih napada, trazila me, bila sam tu za nju,,i nije bilo potrebe da je vode u bolnici,,,
I sad bas mislim o njoj,,,
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Sre Nov 12, 2014 3:23 pm

Marea ::
Pa mislim da okolinu ne zanimaju na zalost takvi bolesnici,,
Sticajem okolnosti ( komsinica) ima sizofreniju,,,i ako kazem da jedino ja mogu da je smirim necu pretjerati,,,

I sad bas mislim o njoj,,,


Osobe sa psihickim problemima su jos uvek, svugde u svetu, tabu teme, zalosno , ali je tako...
Ovo sto si pisala o komsinici ( nebitno koju dijagnozu ima )  verujem da je potpuna istina...
 
Sustina i jeste ta, da njima treba razumevanje, neko da ih cuje, podrzi i kad imaju ''napade'', kad im misli nevezano dolaze, kad ''cuju glasove''...

Bez obzira koliko, mozda okolini ponekad izgledaju strasno, i oni su uplaseni. I te kako jesu.
I mnoge njihove reakcije su proizvod straha, nesigurnosti.

Desavalo mi se da moramo prinudno savladati uznemirenog pacijenta ( i molim vas nemojte odmah zamisljati azilske metode iz proslog veka, batinjanje i sl. posto postoje mnogo humaniji nacini za to, a te tehnike se uce.. ) , posto je postojala opasnost od hetero ili samopovredjivanja.
I dok smo pokusavali spreciti da ne polupa sve prozore, pacijent bi, ne retko iz cista mira prestao da vice, psuje, sta vec i rekao- Nemojte jos malo da me pustate, ili strah me, drzite me jos malo...
I jos jedna stvar- Oni i te kako imaju dobra zapazanja. to su sitnice, ali njima ne promicu, pamte svaku rec, pogled, osecanje, koje je pokazano, cak i neverbalno...I ne zaboravljaju...A obicnom posmatracu izgledaju samo kao osobe koje su ''u nekom  svom svetu''...










Nazad na vrh Ići dole
Marea

avatar

Datum upisa : 25.09.2014

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Sre Nov 12, 2014 6:46 pm

Da, o da zapazanja su im nevjerovatna,,,osecam neku blagu nelagodu kada govorimo o njima kao "tamo nekima" ,,zato sto mislim da svakome od nas moze tako nesto da se desi,,
A postoji i jos jedna stvar: interesantno je koliko SVJESNO znaju da "koriste" to sto su bolesni,(sonia mislim da ces znati u kom smislu mislim),,ponekad im strucna pomoc ne vrijedi,,,cesto je dovoljno biti razumljiv, poslusati cak i njihov napad, i razgovarati sa njima kao da se nista nije dogodilo (u smislu kao da to nije bio nikakav napad),,,no nema pravila, s druge strane ako pokazes agresivnost i oni se "povlace",,
Nazad na vrh Ići dole
Auror@
SOLDIER of LOVE
avatar

Godina : 58
Location : Neoplanta
Humor : aha
Datum upisa : 12.04.2014

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Čet Nov 20, 2014 4:51 pm

Čitam prethodne postove i učim... Stalno učim... Učim od pacijenata, od doktora, od mog sina, od ovih postova. Učim kako da reagujem u odredjenom momentu, učim kako i kada treba da malo povisim ton, a kada treba da ućutim i da se povučem. Ogromna stvar je to, što me pacijenti u udruženju prihvataju, što me doživljavaju kao pozitivnu osobu, što mi se poveravaju, što aktivno učestvuju u radnim terapijama i sada ih ima sve više aktivnih, u odnosu na prve dane, kada sam počela odlaziti na odelenje i u udruženje. 
Naporno je, ali je i prelepo, jer osećam te duše, koje su ranjene, uplašene i nemoćne da se same izbore... Kao da se u svakom od tih osoba, odvija ona večita borba izmedju dobra i zla, pa je to ogroman teret o kome žele da pričaju. Različiti, emotivni, zbunjeni sa emocijama koje imaju u sebi. Još uvek vidim da je to vrlo "tanka nit" izmedju onoga što se naziva - bolest i praktično ne postoji potpuno mentalno zdrava osoba. Mi zajedno plačemo, zajedno se smejemo i često dolazi do spontanog zagrljaja, kao podrška i razumevanje, s tim, što su pacijenti pod lekovima i imaju "žig" svoje dijagnoze. 
Postoje neznatni pomaci ka poboljšanju, kod mog sina. Njegova priča ostaje ista, ali malo, po malo, prihvata i druga mišljenja, razmišlja naglas, donosi odluke koje su bliže realnosti, iako veći deo dana, kada dodje kući, prespava (nešto zbog dejstva lekova, a nešto zbog prisutne želje da "pobegne"). Doktor, načelnik odelenja dnevne bolnice, svakog dana me oduševi sa nekim novim momentom, razgovorom i postupkom, kojima polako daje podršku mom sinu da ojača, da shvati gde greši u razmišljanju i da se pokrene iz letargije i lenjosti i da se u njemu pokrenu pozitivne emocije i misli.
Marea, pročitala sam i tvoj post o komšinici. Imala sam prijateljicu u preduzeću u kojem sam radila i svaki put, kada bi ona dospela u bolnicu, imala sam osećaj krivice - nisam bila prisutna, kada me je tražila, nisam je uspela smiriti, možda sam trebala reći nešto posebno, da je spasem... Vremenom, taj odnos, prerastao je u njenu ogromnu zavisnost od mene, mog prisustva i reči, da je to bilo zaista neprirodno i naporno. Tu nema ni krivice, kao što često nema ni zahvalnosti sa druge strane i to je jednostavno - tako. Ono što sada čujem i vidim kao "plus" i "minus" u trenutnom stanju pacijenata, ne zavisi uvek od onih koji im pružaju podršku, jer to ne funkcioniše tako. Psihotični pacijent, kada je "u minusu", često pokušava da "zgrabi" nekoga, rečima, postupcima, egoistično, jer je u panici, ali ne dopire baš uvek do te osobe, sve ono što im uputimo. 
Vremenom, sami procenjuju koji im lek odgovara, koji ne, kada nadolazi kriza, kada i koliko treba da ostanu na odelenju, jer su tu, na neki način zaštićeni, od spoljašnjih uticaja ljudi, od novih dogadjanja u životu, od suočavanja sa onim, što se naziva "normalnim". Česte glavobolje, čudna "dešavanja u glavi", nagle promene raspoloženja, znak su da hemikalije koje dobijaju u lekovima, deluju...
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Čet Nov 20, 2014 7:45 pm

sonia ::


Desavalo mi se da moramo prinudno savladati uznemirenog pacijenta ( i molim vas nemojte odmah zamisljati azilske metode iz proslog veka, batinjanje i sl. posto postoje mnogo humaniji nacini za to, a te tehnike se uce.. ) , posto je postojala opasnost od hetero ili samopovredjivanja.
Ovo je verovatno najmanje pravno sređena kategorija -šta se sme a šta ne sme upotrebiti prema pacijentu.
Neretko se zaboravlja da je psihički pacijent opasan po život onoga ko se njime bavi ,i onda se dese razne tragične stvari .
Neki dan je u Srbiji otpušten sa psihijatrije neki mlađi čovek ,kao "stabilan i bezopasan" (inače ,policajac) i on je ravno otišao kod svoje bivše devojke i pucao joj u glavu (a odmah i sebi) Bio je svestan šta radi -jer ga je molila za život .
A ima i gorih stvari -evo, od danas

MASAKR U SANATORIJUMU: Psihički bolesnik nožem ubio 6 medicinskih sestara link

Dodatni problem u Srbiji je što još ne postoji jedinstveni elektronski karton svakog pacijenta ,uglavnom se lekari i osoblje rukovode propratnom medicinskom dokumentacijom ,imaju samo dijagnozu ,a recimo ,nemaju pojma da je dotični više puta privođen zbog porodičnog i drugog nasilja ,povređivanja itd ,što je uredno zavedeno u policiji i centrima za socijalni rad. Ni ocena pishologa uopšte nema u kartonima ,a ovi tačno znaju ko je sociopata ,pored toga što je bolestan .
I naravno,,,,naše bolnice nemaju adekvatne uslove niti sisteme obezbeđenja ,pa je ama baš sve moguće ,recimo, unošenje alkohola ili narkotika ,a zna se šta onda bude kod inače psihički obolelih osoba .










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
Auror@
SOLDIER of LOVE
avatar

Godina : 58
Location : Neoplanta
Humor : aha
Datum upisa : 12.04.2014

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pet Nov 21, 2014 5:00 pm

Da se nadovežem na tvoj post, Dany. Ono što je krivično delo, što je nasilje ili bezobrazluk, isto je i za psihički obolele i za one koji su, navodno "psihički zdravi". Rizik od povredjivanja sebe i drugih, u vremenu kada su česte pojave nasilja - u porodici, u školi, na ulici, moguć je, ali to je kao kada bih povukla paralelu - gde je veća smrtnost starih osoba, u domu za stare i nemoćne, ili van njega? 
Naravno da postoje razni slučajevi, da se dogadja sve i svašta, ali postoji i mnogo slučajeva, kada je čovek "normalan", sve do jednog momenta, kada "pukne" pa učini nešto užasno. 
Svi smo različiti, svi imamo svoje vidjenje života i sveta oko sebe, ali je neko sposoban da ojača od nevolja, a neko se "slomi", bilo u pravcu depresivnog stanja, bilo u pravcu besa i agresivnosti. 
Pretpostavljam da će se Sonia složiti sa ovim što sam napisala, jer upravo takav stav, koji iznosiš ovde, Dani, uliva strah ljudima, da imaju bilo kakvu komunikaciju sa psihičkim bolesnicima. "Tempirane bombe" kako ih mnogi vide, kojih se treba kloniti, ljudi su, kojima treba objasniti, do kojih treba dopreti, ohrabriti ih da žive i stvaraju. A te "bombe" (Bože moj), dešavaju se i po kafićima, na ulicama, u komšiluku, pa ako dodje do takvih situacija, opet, svako od nas odreaguje na svoj način - instinktivno ili kako je naučio.
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pet Nov 21, 2014 9:54 pm

Danubius ::
Ovo je verovatno najmanje pravno sređena kategorija -šta se sme a šta ne sme upotrebiti prema pacijentu.

Pa nije bas tako. Godinama unazad pacijenti imaju pravo na svog advokata kojeg im bolnica dodeljuje, i koji je duzan da ih zastupa.

Neretko se zaboravlja da je psihički pacijent opasan po život onoga ko se njime bavi ,i onda se dese razne tragične stvari .

Ko radi na psihijatriji nijednog momenta ne sme zaboraviti gde radi. Uostalom , svaki posao nosi svoj rizik, nevezano za psihijatriju, zar ne?


Dodatni problem u Srbiji je što još ne postoji jedinstveni elektronski karton svakog pacijenta ,uglavnom se lekari i osoblje rukovode propratnom medicinskom dokumentacijom ,imaju samo dijagnozu ,

Jedinstveni elektronski kartoni ne postoje ni u mnogo razvijenijim zemljama, ali to je problem kompanija koje prave bolnicke sisteme. Ponuda, cene, to je sve trgovina, zatoi ne funkcionisekao jedinstveni sistem. To jeste problem, ali se resava boljom komunikacijom izmedju stacionara i kucne nege, opstine, zajednice, porodice.
Danas se i sa teskim dijagnozama prilicno dobro moze funkcionisati u drustvu, i obrnuto...tako da to nije merilo.

I naravno,,,,naše bolnice nemaju adekvatne uslove niti sisteme obezbeđenja ,pa je ama baš sve moguće ,recimo, unošenje alkohola ili narkotika ,a zna se šta onda bude kod inače psihički obolelih osoba .
Ovo jeste problem, to je tacno. Znam da neke bolnice angazuju privatne firme obezbedjenja radi, ali je problem u globalu.
Radila sam u nasim uslovima, 80 pacijenata, forenzicko odeljenje, jedna sestra, jedan bolnicar ( ??? !!! ), a ovde na njih 10, na istom takvom odeljenju rade 4- 5 radnika (strucno i fizicki dobro potkovani )...Ova prica mi vraca slike koje bih volela da zaboravim...traju vec, evo 21 godina...)..


P.S. Aurora, pozdravljam svaku tvoju misao i aktivnost... Samo napred.










Nazad na vrh Ići dole
Auror@
SOLDIER of LOVE
avatar

Godina : 58
Location : Neoplanta
Humor : aha
Datum upisa : 12.04.2014

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Čet Nov 27, 2014 8:26 am

Hvala Sonia jakog
Odoh na posao
ULOP - UDRUŽENJE LEČENIH OD PSIHOZE  link
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pon Dec 29, 2014 8:57 pm

Uglavnom ozbiljno, da svhati da je bolesnik i da nije sala ili slicno.
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pon Jan 05, 2015 10:36 am

sonia ::
Juce je jedna petnaestogodisnjakinja sa psihickim problemima, izbola do smrti radnicu u centru za zbrinjavanje maloletnika.

Opet se otvorilo pitanje forenzicke psihijatrije u Norveskoj, koje je visilo u vazduhu nakon 22. jula u slucaju Brejvika.
 Krivicni zakon i zakon o psihijatriji su zastareli.

Jos uvek nije dovoljno definisana razlika izmedju prava i medicine, pa  u ovakvim slucajevima dolazi do prebacivanja loptice i velikih dilema, koje inace ne bi  trebalo da postoje, vec da se strucno i sistematski resavaju.
A kod nas izgleda nema nikakvih zakona .
Ako se nekome izrekne mera "obaveznog psihijatrijskog lečenja u ustanovi zatvorenog tipa" -onda se ne može puštati na "vikende" .
Koji je već ovo slučaj ,sa istim epilogom , iz Toponice ?

Pušten na vikend iz psihijatrijske bolnice: Muž nožem izbo suprugu, pa skočio sa šestog sprata link

Doduše ....kod nas je moguće da i ubice iz zatvora izlaze "za vikend" (lično znam dva slučaja iz Apatina ,više su bili napolju nego "unutra" ) te se ne treba ni čuditi .










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
Auror@
SOLDIER of LOVE
avatar

Godina : 58
Location : Neoplanta
Humor : aha
Datum upisa : 12.04.2014

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pet Jan 30, 2015 8:53 pm

Dani sve voli da izanalizira preko "crne hronike" (nedostajalo mi je i to, dok nisam bila ovde). No, toga ima i uvek će biti - "rupa" u zakonu, "maminih i tatinih sinova" koji mogu imati razne pogodnosti i u ustanovama zatvorenog tipa, a kako rekoh već, i onih kojima za par sekundi "padne mrak na oči".

Što se tiče mog posla, zaista uživam u tome, jer sve ono što sam ovih godina radila na netu, radim uživo. Uspevam da povremeno zainteresujem pacijente da budu kreativni, da uživaju u lepim stvarima oko sebe i to me ispunjava toliko, da često ostajem duže od svog radnog vremena. Doktor me opominje da ne ostajem toliko, radi sebe, jer se boji da ću se "kontaminirati" pričama (kako on kaže), pa sam sada malo usporila. 
Moj sin, napreduje polako, onda ponovo "padne"... Još uvek nema otpusne liste, ide svakog dana u dnevnu bolnicu, nekad dodje u udruženje na ručak i na taj način ga barem malo "povučem" da ne bude samo kod kuće, da barem malo ima neke komunikacije i sa drugim ljudima.
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pet Jan 30, 2015 9:04 pm

Auror@ ::
Dani sve voli da izanalizira preko "crne hronike" (nedostajalo mi je i to, dok nisam bila ovde). No, toga ima i uvek će biti - "rupa" u zakonu, "maminih i tatinih sinova" koji mogu imati razne pogodnosti i u ustanovama zatvorenog tipa, a kako rekoh već, i onih kojima za par sekundi "padne mrak na oči".

Priznajem da me to naročito iznervira .Pa šta reći na ovo ??????
Kakav "psihijatrijski bolesnik" ,ja bi mu sudio kao uračunljivom ,jer to monstrum  očigledno jeste .

-------



Petak, 14. feb 2014. u 18:16

Brejvik preti štrajkom glađu: Zahteva plejstejšn 3 i bolje igrice

Norveški masovni ubica Anders Brejvik pripretio je u pismu da će stupiti u štrajk glađu, tražeći, između ostalog, bolje video igrice, kojima će se popraviti njegovi uslovi života, "nalik torturi".





Brejvik, koji je u bombaškom napadu i iz vatrenog oružja 22. jula 2011. ubio 77 ljudi, priložio je i listu sa 12 zahteva, koje je u novembru poslao zatvorskim vlastima.

Brejvik kaznu od 21 godine zatvora služi u najobezbeđenijem delu zatvora u Skjenu, na jugoistoku Norveške. Od zatvorske uprave on traži bolje uslove za svoju dnevnu šetnju i pravo da slobodnije komunicira sa spoljnim svetom, "u skladu sa evropskim propisima".

Takođe traži da njegova konzola plejstejšn 2 bude unapređena u plejstejšn 3 "uz pristup igrama u većoj meri namenjenim odraslima, koje bih mogao sam da biram."

Iz bezbednosnih razloga Brejvika drže odvojeno od drugih zatvorenika. On smatra da zbog te izolacije treba da ima pravo "na veći dijapazon aktivnosti" nego drugi osuđenici.

Brejvik takođe želi da mu se standardni zatvorenički džeparac od 300 kruna (49,36 evra) nedeljno udvostruči naročito zbog pokrivanja poštanskih troškova njegove korespondencije.

Među ostalim Brejvikovim zahtevima je i onaj da mu se obezbedi kompjuter, umesto "bezvredne pisaće mašine čija tehnologija je na nivou 1873. godine".

Brejvik najavljuje da će uskoro objaviti datum početka štrajka glađu, koji će potrajati sve dok norveški ministar pravde Anders Anundsen i šef norveških zatvorskih ustanova "ne prestanu da ga tretiraju gore od životinje".










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Sub Jan 31, 2015 10:38 pm

Pa nemoj sad da mesas babe i zabe. Nije Brejvik psihijatrijski bolesnik, mada jeste za  analizu.
Ekstremizam, najgore vrste.

I novine napumpavaju, to znamo.

A sto se tice naseg slucaja ( sa predhodne strane ovde )...samo/ ubijaju se i ''zdravi'' sto bolnicu videli nisu...
Mnogo je siroka problematika da bi stalo u jedan mali post.

Ali bez obzira ne sve, svaki pacijent ima pravo na ''vikend''...

Ne smemo zaboraviti da su i oni na prvom mestu ljudi...










Nazad na vrh Ići dole
Auror@
SOLDIER of LOVE
avatar

Godina : 58
Location : Neoplanta
Humor : aha
Datum upisa : 12.04.2014

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Čet Mar 05, 2015 11:06 pm

Nastavljam temu, koliko mogu i koliko umem da komentarišem dalja dogadjanja.
Što se tiče mog sina, napredak je osetan, u odnosu na početak lečenja (maj prošle godine). Još uvek se vodi u dnevnoj bolnici, moguće da će dobiti otpusnu listu iduće nedelje, ukoliko ispuni zadatke koje mu je doktor zadao. Definitivno nedostaje figura oca u njegovom životu, gde se doktor pažljivo nameće, koristeći autoritet i poštovanje koje je zadobio kod mog sina, tako da, ako doktor zamoli, moj sin se presvuče, obrije, okupa i sve još funkcioniše preko doktora. Čitav niz psihologa, psihijatara i medicinskog osoblja, što u bolnici, što u udruženju, lagano utiču kroz razgovore, na menjanje nekih njegovih stavova, na suzbijanje sumanutih ideja... Očigledna je ogromna borba u njemu, ali gledajući druge pacijente, pravi pomak mogu očekivati za par godina, kada nastupe njegove zrelije godine i ako uspe da savlada, ili bar kontroliše, svoje strahove.

Mnogo stvari ne zavisi od nas samih, tako ni tok bolesti moga sina. Situacije i život, ukoliko on sam dopusti da dopru do njega, usmeriće i njegovo psihičko stanje.

Što se tiče mog rada u udruženju lečenih od psihoze, to je postao moj život, moj posao, moje okruženje. Vidi se iz mog slabog bavljenja na kompjuteru, da sam okupirana drugim, za mene mnogo važnijim stvarima. Praktično, ono što sam radila na netu, sada radim uživo - dajem od sebe sve što mogu, da delujem pozitivno, da utičem primerom svoje radoznalosti i interesovanjima, da ljudi pronadju lepotu življenja.
Nazad na vrh Ići dole
Lakota
- slučajna prolaznica-
avatar

Datum upisa : 11.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pet Mar 06, 2015 7:58 am

Aurora jakog ,drago mi je sto makar ovako poznajem jednu upornu,jaku,hrabru zenu.I raduje me da je tvom sinu bolje,navijam za dalji oporavak..
Nazad na vrh Ići dole
Auror@
SOLDIER of LOVE
avatar

Godina : 58
Location : Neoplanta
Humor : aha
Datum upisa : 12.04.2014

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pet Mar 06, 2015 7:41 pm

Lakota ::
Aurora jakog ,drago mi je sto makar ovako poznajem jednu upornu,jaku,hrabru zenu.I raduje me da je tvom sinu bolje,navijam za dalji oporavak..
Ma sve smo mi hrabre i jake, a to se kroz život pokaže, na ovaj ili onaj način. Hvala na podršci jakog
Nazad na vrh Ići dole
Auror@
SOLDIER of LOVE
avatar

Godina : 58
Location : Neoplanta
Humor : aha
Datum upisa : 12.04.2014

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Čet Mar 19, 2015 8:06 pm

Prethodna 2 dana (18. i 19. marta) prisustvovala sam prvoj Konferenciji mreže udruženja za mentalno zdravlje, pod pokroviteljstvom EU i Caritas-a, koja se održavala u hotelu Palas u Beogradu. 
Uslikaše i mene tu negde, kako držim mikrofon i predstavljam naše udruženje ULOP (ona čupava tamo negde, u krupnom planu... A peglala sam kosu 2 sata dm5 )

Dosta novih informacija, predloga, bitnih likova i planova. Deluje - onako... Može biti neke vajde od toga svega...

PRVA KONFERENCIJA MREŽE UDRUŽENJA ZA MENTALNO ZDRAVLJE  link
Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Čet Mar 19, 2015 11:16 pm

A zasto peglas predivnu kosu











.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Marea

avatar

Datum upisa : 25.09.2014

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pet Mar 20, 2015 12:28 am

Kao i prema svemu sto nije "normalno", a sta je To normalno??
Ljudi "ispod oka" gledaju P. Bolesnike, a cesto su "bolesniji",
Zasto je neko bolestan?, cesto sam se to pitala,,
Ponekad To nisu ni geni,,,dodje niotkuda,,u Tim "opasnim umovima" Ja sam ubijedjena da lezi jako inteligentna osoba,,ovo ne govorim napamet,,,vec poznajem dvije osobe, jedna je srednjih godina (44) a druga je starija (oko 70), obje imaju jaku moc zapazanja, izgovaraju rijeci u svom ludilu koje cak vrijedi zapisati, zapamtiti za svoj "mali normalni Zivot"..
Dovoljno je odgledati film BLISTAVI UM, i To je TO,,,Ja sam plakala kao godina, film je inace prema istinitom dogadjaju, gledala sam ga davno,,,i skoro opet nedavno,,PREPORUCUJEM od srca svakome,,
Nazad na vrh Ići dole
Lakota
- slučajna prolaznica-
avatar

Datum upisa : 11.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Pet Mar 20, 2015 7:47 am

i nisi 'cupava' vec :kisic1:
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   Ned Jun 14, 2015 9:10 pm

Marea ::
Kao i prema svemu sto nije "normalno", a sta je To normalno??
Ljudi "ispod oka" gledaju P. Bolesnike, a cesto su "bolesniji",
Zasto je neko bolestan?, cesto sam se to pitala,,
Ponekad To nisu ni geni,,,dodje niotkuda,,u Tim "opasnim umovima" Ja sam ubijedjena da lezi jako inteligentna osoba,,ovo ne govorim napamet,,,vec poznajem dvije osobe, jedna je srednjih godina (44) a druga je starija (oko 70), obje imaju jaku moc zapazanja, izgovaraju rijeci u svom ludilu koje cak vrijedi zapisati, zapamtiti za svoj "mali normalni Zivot"..
Dovoljno je odgledati film BLISTAVI UM, i To je TO,,,Ja sam plakala kao godina, film je inace prema istinitom dogadjaju, gledala sam ga davno,,,i skoro opet nedavno,,PREPORUCUJEM od srca svakome,,

Biće da su psihijatrijski bolesnici ,kao manjinska grupa ,ipak diskriminisana na neki način i u svetu . 
Inače ne bi bilo ovakvih stvari .
----

Mentalno oboleli maršili protiv diskriminacije u Parizu i Marseju

Oko 400 ljudi u Parizu i oko 100 u Marseju okupilo se danas na paradi mentalno obolelih "Mad Pride" u znak protesta protiv diskriminacije i predrasuda o osobama s psihijatrijskim poremećajima.

U ritmu vesele muzike, demonstranti u Parizu su nosili kostime Arlekina, psihijatrijske pidžame i kape dvorskih luda.



 
Na skup su došli mentalno oboleli koji su nosili veliki transparent "Lud sam, pa šta!".
 
Sličan skup je održan u Marseju, gde su pacijenti nosili transparente "Više empatije, manje ludila".










Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?   

Nazad na vrh Ići dole
 
Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 10 od 11Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... , 9, 10, 11  Sledeći
 Similar topics
-
» Ugojila sam se!!!!!! Moram da da smrsam!!! Kako??? (II deo)
» Kako da brze prodje vreme...
» Kako prebroditi gubitak(smrt) voljene osobe?
» O metabolizmu....
» Kako da nateram sebe da vezbam?

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA :: ZDRAVLJE :: LEKARSKA ORDINACIJA-
Skoči na: