DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 MIKA ANTIC

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći
AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: MIKA ANTIC   Pet Maj 02, 2008 5:17 pm

First topic message reminder :

Miroslav Mika Antic - neki pesnik iz Mokrina


Pesnik, boem, rodjen je u martu 1932, telesno prisutan na ovom svetu do 24 juna 1986, ali - i dalje je tu u necijim glavama i knjigama, po sajtovima.
Bio je mnogo toga. Neki ga pamte po tom sto je dao ime cuvenoj beogradskoj kafani Poslednja sansa. Neki vele da je on ustvari pesnik. Neki kazu da je radio u vodovodu i kanalizaciji.
Bilo kako bilo Mika Antic je dopunio mnoga detinjstva. I dorekao mnoge živote. Kad ne znamo za šta drugo mi se uhvatimo za njega i to često prodje.
Jedan moderator je mučki obrisao tekst koji sledi u nastavku.
Svakog jutra po jedna odlicna biografija


Rođen sam 1932. godine U Severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čitava moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih još želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama… Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikom drugom, bar đacima u školi, jer oni, na žalost, moraju da uče i život pisaca.
Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio na kompresorima, obrađivao drvo - umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Imam i neke nagrade i priznanja. Dve “Nevenove”. Jednu za životno delo u poeziji za decu. Goranovu nagradu. Nagradu Sterijinog pozorja. Zlatnu arenu za filmski scenario. Nagradu oslobođenja Vojvodine. Sedmojulsku nagradu Srbije. Nosilac sam Ordena zasluge za narod. Neko bi od svega toga mogao da napiše bezbroj stranica. Recimo: uređivao list “Ritam”, ili uređivao Zmajev “Neven”.
Najviše bih, ipak, voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima.
Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi “In memoriam” u jednoj od ovih knjiga.
I u svim ostalim svojim pesmama.
Mika Antić










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/

AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 56
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Sub Nov 08, 2008 7:03 pm

Mesec je tupom, krivom kamom, posekao jedno veče žuto.
Oprosti, bio sam skitnica samo pa sam u tvoje oči zaluto.
I čudno, nespretno, prosuo se, kao lopta vrelog snega, nasmejan, izgužvane kose, od ptica ranjiv, od cveća pegav.
Oprosti, uvek moram da odem.Vetrove žute jesen već plače.
Jezera, oči.
Što kvase vode, obale obraza za skitačem?Uvek se biva lep na početku.
Pomalo dobar. Pomalo tužan.Uvek se biva na ovom svetu, na kraju tuđ
na kraju ružan.
I uvek samo sebe imamo i san pun želja, nedorečen...
Mesec je tupom krivom kamom, poseko jedno žuto veče...










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Lily
First Bride
avatar

Godina : 21
Location : .. majka Serbia..
Datum upisa : 12.09.2008

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Pon Nov 10, 2008 9:27 pm

Miroslav Antej vojvođanski RSUM O MIKI

Sve što on srcem dotakne
I sve što se njegovog srca tiče
U poeziju se pretvara

Nije Mika iz Mokrina samo
I nije samo iz Erdevika
On je odasvuda
Svetu izvor
Bujica dobrote
Zaludijani instrument
Na kome večnost izvija
Svetlosne melodije

A šta je Srem
Nego koleno na kome Antić ispisuje
IMA L` SREMA AKO ČUDA NEMA
I šta je čudo
Nego zemlja koja Anteju vojvođanskom
Daje snagu
Kad je dodirne rečju
Kad je mišlju pomiluje

Antić je istinu antičku
I istinu ovovremenu
Povezao stihom

Ima i živih i preživelih
Da čuju njegove poslanice
Biće i ludih i najsremskijih
Da ove poslanice vinom zaliju
Ali samo je jedna zemlja – majka
I samo je jedna zemlja – žena
I samo je jedna zemlja – sudbina
I pesnikova i ratnikova
O toj jedinoj
Miroslav Antić je najumeo da kaže
Najumniju reč

Sve što on dušom dotakne
I sve što njegovu dušu takne
U poeziju se pretvara
Nazad na vrh Ići dole
Lily
First Bride
avatar

Godina : 21
Location : .. majka Serbia..
Datum upisa : 12.09.2008

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Pon Nov 10, 2008 9:28 pm

Ovo je pesma
za tvoja usta od višanja
i pogled crn.
Zavoli me,
kad jesen duva u pijane mehove.

Ja umem u svakom novembru
da napravim jun.
I nemam obične sreće.
I nemam obične grehove.

Moja je sreća srneća,
a grešno mi je smešno.
Ako me neko čačne
u ove oči plačne,
nije to neutešno:

ja umem od suza da pravim
klikere lepe, prozračne.

Mika Antić
Nazad na vrh Ići dole
Lily
First Bride
avatar

Godina : 21
Location : .. majka Serbia..
Datum upisa : 12.09.2008

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Pon Nov 10, 2008 9:30 pm

Prva ljubav

Naiđu tako dani.
Zatrpaju ti oči
kao zvezdane kiše.

Oko nosa se neka
šarena nežnost isplete.

I ti staneš,
i ne znaš
da li si, il' nisi više
ono obično dete,
ono bezalzleno dete.

Nekakvo zrno zlata
počne u srcu da žulji.

Stidljivost neka u tebi
tiho se zasmejulji.

Naiđu tako dani.
Ne prepoznaješ boje aprila.

Ne prepoznaješ svoje ruke.
Izgledaju ti kao krila.

Ne prepoznaješ svoje ogledalo:
iz njega te neko čudan posmatra,
neko kome u dahu
mirišu suncokreti
i plamte obrazi,
plamte
kao nestrpljiva vatra.

Naiđu tako dani.
Vetar ti u potiljak diše.

Zdravo, poslednja bajko,
kad staneš i ne znaš više
da li se visine ruše
il' s tobom u nebo lete!

Zdravo ljubavi!
Tajno!
Zdravo sve neverovatno!
Sve zabranjeno i zlatno!

Zdravo, čudnovati svete!

Vrlo je važno,
pre svega,
da prvu ljubav umeš
da izgovoris ćutanjem.

Da je sagledaš žmureći.
Da je oslušneš osmehom.
I dotakneš šaputanjem.

Vrlo je važno da o njoj
ne brbljaš hvalisavo svima
Ljubav - to nije užina
koju drugari dele.

Prva ljubav je providna
kao lutkino oko,
drhtava kao tišina
koja hoda po prstima

i prva prava čistota
tvoje nežnosti bele.

Ona je knedla u grlu,
srebrna knedla u grlu,
sve nedokučivo tvoje
i sve kristalno tvoje
i sve gugutavo tvoje
kao večernje zvono.

Ona je duboko u tebi
i duboko van tebe.

Ona je malo onako.
Pa još malo onako.

Pa onda ono.
I ono,
I onda: sasvim ono.

Nije to nagovaranje,
rođeni moji,
ko neće dalje da veruje,
nek slobodno zažmuri.

Ali pazite dobro:
ako u vama postoji
jedno veliko pitanje
koje nestrpljivo žuri,

pitanje veće od brda
i veće od dva brda,
i jedna treperava duša
što veruje u čuda,

i ako se u vama
neke lepote talasaju
i neke svetlosti rađaju,

onda je sasvim svejedno
da li žmurite ili ne žmurite,
jer čuda se već događaju.

U tebi skazaljka nekog
nevidljivog magneta
pokazuje odjednom
hiljade strane sveta.
Nazad na vrh Ići dole
Lily
First Bride
avatar

Godina : 21
Location : .. majka Serbia..
Datum upisa : 12.09.2008

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Pon Nov 10, 2008 9:31 pm

- Jesi l moje
Najmoje?

- Jesam tvoje
Najtvoje.
- Da ti sviram u ušima?
- Da mi kupiš dve firange
od cica.
Al' da budu na cvetiće.

- Da zakačim viljuškama
na ragastov od pendzera.

- Da me mrze sve komšije.

- Da ja imam samo tebe.
- Da ti imaš samo mene.

- Da ne udje ni Mesec ni Sunce.
Da u sobi bude jedna crkva.
Da gledamo kroz taj pendzer,
kroz taj pendjer pun cvetica,
da je život nešto naše,
najnaše.

- Da je život nešto tako lepo
kao u samoposluzi "Zvezda".

- Jesi l moje?
Najmoje?

- Jesam tvoje.
Najtvoje :mlo srce:
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 47
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Čet Nov 27, 2008 3:35 pm

Prva ljubav

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 47
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Čet Dec 04, 2008 11:20 am

Ko zna gde smo mi



I pocela je, dakle, jesen. Usred avgusta. A pocinjala je pomalo jos
maja, pa juna, pa nekoliko dana u julu, presecala nas usred vrucine,
selila nas za jednu noc iz africke jare na obale severnih mora. Ali ovo
sad, od pre dva dana, to je kontinentalna jesen, to su prvi pozuteli
listovi, miris hladnoce u kosi i na obrazima...Sad opet mozemo da
pocnemo san o moru.
Ustvari, niko nije toliko dugo na moru kao mi, kontinentalci.



Gledam one Dalmatince jos do pre neki dan, muvaju se po toj
Dalmaciji, a nista i ne vide: ni zvezde, ni palme, ni penu u balama, ni
galebove. Ko zna gde su ti ljudi sa svojim snovima? Kazu ti: dobro
jutro, a misao im u Australiji. Kazu ti: dobar dan, a misao im na
Atlantiku.Kazu ti: laku noc, a misao im u Japanu.
A mi, opet, obrnuto. Meni misao stalno na Jadranu. Citave godine
sanjam more, idem ulicama, radim, razgovaram sa prijateljima, a - nisam
tu. Na moru sam. Zovu me na sastanke, teraju me da nesto organizujem,
uradim, donesem, predam, saopstim, ocutim, priznam... a ja im kazem:
-Badava vi to meni. Nisam ja tu.

I stvarno sam u Trogiru, na Korculi, u Budvi, u Voloskom, u
Sibeniku, u Zadru, u Kotoru, na Mljetu, na Visu...
Kad pocne ovako jesen, vidim prvi list kako se otkacio sa grane
i pada u vrtlogu niz bulevar, ja odem. Iznervira me neko. Drugi bi
planuo, svadjao se, dokazivao, pretio, psovao. Ja – nista. Prodjem kroz
ljude i kroz zidove kao kroz vazduh. Jer kako mozes nanervirati nekog
ko nije tu, ko je odsutan?




Ja sam godinu dana odsutan. Od jednog mora do drugog. Slusam Radio
Jadran. Imam neke trake sa morskim melodijama. Pripremam recnu ribu na
dalmatinski nacin. Nerviram se kad Hajduk izgubi. Godinu dana tesan mi
je rodjeni krevet, vrpoljim se do neko doba noci, setam nekim starim
trgovima; Dubrovnik, Split; u glavi mi trepcu ferali, pa mi svetli pod
celom ona prvomajska obala, praznicna obala sva u vatrama, pa lutam
praznim plazama Orebica, Makarske, Ciova, Stona, Hercegnovog. Od Crne
Gore, preko Hrvatske, cak do Istre, sve ja to prodjem u masti.




A pripreme... Da vam ne govorim o pripremama! Neko obuce
farmerice, okaci torbu o rame i digne palac. Ja kad idem na more,
spremam se kao da idem u rod. U stara vremena, kad se jos putovalo u
kolima sa arnjevima, tako su nasi nedeljama, mesecima pripremali svoje
putovabnje u Pestu, u Bec, u Beckerek. Posle su dosli vozovi i brzine,
ali moj deda je uvek tri sata ranije bio na stanici kad putuje iz
Mokrina u Kikindu. Sedeo je u hladovini pod bagremom, ili zimi uz
furunu u cekaonici, kola je isprezao kod Stepancevih, u kafani
prekoputa, pa smo posle sedeli i cekali voz. I cekajuci tako, mi smo
vec bili u Kikindi. I secam se: ta Kikinda , iz cekanja, uvek mi je
bila lepsa nego ona prava. U pravoj Kikindi najveca senzacija za mene
bilo je sto moze da se sladoled jede kasikom, za stolom, iz neke
metalne case. Taj sladoled sam obicno gutao, a uzivao sam posle, kad se
vratimo kuci. Mljackao sam u Mokrinu.
Tako je meni sa morem. Tako je svakom bivsem mornaru kad sanja o
moru i kad ode na more. I ove godine, kao i uvek kad sam tamo, ja nisam
tamo. Odjednom hocu da se odmorim od svega sto me je razvlacilo na sve
strane, odjednom hocu da dozivim jos jednu godinu snova, i vec posle
pet dana ja vidim da sam umorniji, pa mi skripi onaj iznajmljeni
krevet, pa sanjam prvo o svom krevetu, pa o svojim brigama, pa mi treba
da se s nekim isvadjam, da me neko pozove na sastanak, da cujem Radio
Novi Sad ili Radio Beograd, da saznam sta je sa Zvezdom ili Vojvodinom,
radi li pionirska skola na Detelinari, kako je na Strandu, na
Tvrdjavi...
Trcim na telefon. Kako je, pitam, sta ima novo u redakciji, da
li me je neko trazio... Bez veze. Novine izlaze i bez mene. Vreme je
naslikano na televizoru svake veceri u pola osam. Niko me nije trazio.
Zive ljudi bez mene, svira Janika Balaz bez mene. Milan Plemic i ne
primecuje da me nema medju gostima na terasi Tvrdjave.


A ja sam sa njima. Muvam se svake veceri pre nego sto zaspim,
setam kejom, prelecem preko Dunava kao velika bela ptica u Kamenicu,
vrtim se sokacicima Podbare i Salajke, lomim noge po begeckim
vinogradima...
Stvarno, sta cu ja na moru?

Onda pocne nervoza. Jedva cekam da se to zavrsi. Jer, sta je – tu
je. Uplatio sam za odmor i nema vracanja para. Treba zazmuriti i –
izdrzati.
I ja, umesto da se odmaram, ja izdrzavam na svoj nacin. Ali
izdrzavam na svoj nacin. Hoce, recimo, da me nanervira kelner koji se
uvija kao brsljan oko stolova gde sede stranci, a mene i ne primecuje
satima.
-Neces, burazeru – mislim – neces me nanervirati. Ja nisam ovde.
Ja sam daleko. J sam sad u Sodrosu, brale, a ti i ne znas sta je
Sodros.


Drugi bi lupao sakom o sto, vikao nesto o turizmu, o
jugoslovenstvu, o ugostiteljskoj etici. Ja nista. Prodje kelner kroz
mene kao kroz vazduh, pridjem i ja kroz njega. Jer i on nije ovde. I on
je negde na drugoj strani sveta, neko njegovo lepse i nasmejanije Ja
seta sad sa Havajkama, ili igra u Grckoj, ili pilji u golisave lepotice
Palm Bica. Ovo ovde sto stenje, ovo kelnersko telo iskrivljeno pod
teretom posluzavnika, u oznojenom crnom sakou, sa budjelarom punim
stranog novca, ko zna cije je to telo.
Ko zna cija su nasa tela?!?



Duse su nase – to znamo. Valjda smo zato i neulovljivi. Valjda zato niko i nije tu gde mislim da jeste.





*

Sam sam opet kod kuce, a nisam tu. Mljackam ukus morskog vetra,
kao nekad, u detinjstvu. ukus kikindskog sladoleda. I vec mislim kako
cu iduce godine, tamo negde pocetkom juna, pocetkom jula, pocetkom
avgusta... A Radio Jadran mi salje Djordja Peruzovica i Olivera
Dragojevica, a palme mi sume oko usiju, a more se talasa u temenu.
Neko na vratima zvoni. Traze me. Sta vredi i da otvaram, kad nisam tu! Ko zna gde sam ja!



Miroslav Antic, 26.avgust 1977.
Nazad na vrh Ići dole
Lily
First Bride
avatar

Godina : 21
Location : .. majka Serbia..
Datum upisa : 12.09.2008

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Uto Mar 10, 2009 5:32 pm

Udri me , ubij me, kožu mi deri,
odavno ja sam spreman da mrem.
Opsuj mi oca, mater
i sve po spisku,
samo mi nemoj dirati SREM!
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Uto Maj 19, 2009 11:06 am

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Barbara

avatar

Godina : 51
Location : Kragujevac
Datum upisa : 01.06.2009

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Sre Jun 03, 2009 12:20 am




[You must be registered and logged in to see this image.]


Ne znam ko je rekao: “ Pogledaj kakva groblja ima narod, pa ćeš ga prepoznati”.
Na Piskarevskom groblju, u Lenjingradu, ja sam video vašu sliku, draga Tanja.
Video sam vaš dnevnik, jedan od najpotresnijih tekstova u istoriji čovečanstva,
i ja vam, evo, pišem ovo sa jednog ugla Nevskog prospekta.
.
U Lenjingradu je proleće, mila moja. Uskoro počinju bele noći…
Mostovi se otvaraju kao ruke uperene u nebo.
Čekao sam vas sinoć na Fontanki.
Pre tri dana tražio sam vas sav lud od Ladoge do Finskog zaliva,
jurio sam pokraj Neve taksijem osamdeset kilometara.
…A vi ste umrli...
Ovo je moj izgubljeni randevu.
.
Da sam sreo neku ženu kojoj je sada trideset osam godina,
a liči na vas, pozvao bih je u „Angleter“ gde je umro moj brat po pesmi Sergej Jesenjin,
obešen o jednom kaminu. Poručio bih dve votke od po sto grama i dve kafe.
Vi biste popili kafu, ja obe votke, i ja bih vas voleo. Ljubio bih vam dlanove,
mila moja, jer ste me tako rasplakali da nikad neću zaboraviti Lenjingrad.
.
Počelo je četvrtog septembra 1941. Hitler je štampao pozivnice
za bal u „Astoriji“ povodom osvajanja Lenjingrada.
A nikad ga nije osvojio: 872 dana trajala je blokada.
U vašem dnevniku čitam: Ženja umrla 28. decembra u 12,30 časova 1941.
Babuška umrla 25. januara 42. Leka umro 17. marta u pet časova 1942.
Ujka Vasja 13. aprila u dva časa noću. Ujka Ljoša je u 4 časa 1942.
Mama u 7,30 ujutro 13. maja 1942.
Svi Savićevi su umrli. Ostala samo Tanja. Umrli svi.

Devet listova iskinutih iz notesa. Jedna od najpotresnijih istorija.
A na Piskarevskom groblju leži više od milion ljudi zajedno sa vašom mamom,
babuškom, braćom, sestrama, ujacima.
Vi ste umrli, kako mi ovde kažu, na Putu života, na ledu Ladoškog jezera,
i ja vas uzalud čekam ove noći po ulicama Lenjingrada,
tražim vaše oči u očima žena koje prolaze, vaš osmeh
u osmehu devojke koja u metrou čita Ljermontova,
u gužvi onih što traže kartu više za teatar imena Kirova,
gde ne gledam Žizelu nego vas kako se dižete iz groba... Tanja.
.
Prever je rekao: Rat je zaista jedna velika svinjarija,
ali to je najmanje što se o tome može reći.
Osećam da bih vas voleo, pio votku, skakao u Nevu,
imao s vama decu, a od svega samo mi u ušima zvone stihovi Olge Bergolc
„[b]Niko nije zaboravljen i ništa nije zaboravljeno“.
.
.
Dvadeset šest hektara mrtvih.
Ispod zemlje čudna neka muzika koja mi razvija živce i dovodi me do ludila.
I jedno srce koje kuca iz zemlje, ljudsko.
Gledam fotografije iz opsade: dečak nalik na skelet, lep kao moj sin, sa očima od neba.
Ljudi koji čine poslednje korake na zemlji i umiru od gladi.
Deset hiljada i četrdeset tri čoveka u jednom danu.
Tanja, ne mogu da vam opišem kako Lenjingrad izgleda danas.
Ja sam nekad govorio da je Pariz najlepši na svetu, a sad se stidim.
Svaki put kad dođem u Rusiju doneću vam cveće.
I kako je naš jedini randevu izgubljen, propao, nema ga,
dajem vam reč da ću svoju decu naučiti da mrze rat i da budu dobri ljudi.
Drugo, sem votke, sem suza, stvarno ne umem.
.

Miroslav Antić
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Sre Jun 03, 2009 1:00 pm


KAD SAM ROĐEN,SVI MI KAŽU
DA SAM BIO JEDNA LEPA BEBA,
LEPA KAO NA REKLAMI OD SAPUNA.
SAMO SU ME ZAMENILI
U PORODILIŠTU
ZA NEKAKVO GADNO DETE
NOSATO I BULJAVO.
A ŠTA MOŽEŠ:TAKAV TI JE ŽIVOT.
ONI MISLE:LAKO ĆEMO S CIGANIMA,
OD TOLIKE SILNE DECE
NIKO NEĆE PRIMETITI
DA JE JEDNO ZAMENJENO.
PA JE TAKO I BILO.
TEK KAD SAM POŠAO U ŠKOLU
VIDEO SAM DA TO NISAM JA,
JER SU MI OČI OVOLIKE
I NOS OVOLIKI,
AL' JE BILO KASNO.
ZNAŠ KAKO JE KAD SI CIGAN:
KO TE PITA JESI L' TI,
IL SI NEKO DRUGI.
A MOŽDA JE BOLJE BAŠ OVAKO.
MOŽDA MI JE MNOGO LEPO TAMO GDE SAM ZAMENJEN.
MOŽDA ŽIVIM U VELIKOJ KUĆI.
MOŽDA IMAM NA  PROZORU ZAVESE.
MOŽDA IMAM ČETIRI DŽEMPERA
I DUBOKE CIPELE.
MOŽDA IMAM DURBIN OKO VRATA,
PA JA UZMEM DURBIN
I GLEDAM KROZ NJEGA CEO DAN
DA JA ŽIVIM KAO NIKO MOJ.
A ŠTA MOŽEŠ:TAKAV TI JE ŽIVOT.
ONAKAV.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Sre Jun 03, 2009 1:01 pm

-JESI L' MOJE? NAJMOJE?
-JESAM TVOJE.NAJTVOJE.
-DA TI SVIRAM U UŠIMA?
-DA MI KUPIŠ DVE FIRANGE OD CICA.
AL DA BUDU NA CVETIĆE.DA ZAKAČIM VILJUŠKAMA
NA RAGASTOV OD PENDŽERA.DA ME MRZE SVE KOMŠIJE.
-DA JA IMAM SAMO TEBE.
-DA TI IMAŠ SAMO MENE.
***************************************************
NIKAD NEMOJ DA SE VRAĆAŠ
AKO STVARNO U SVET KREĆEŠ.
NEMOJ DA MI NEŠTO PETLJAŠ.
NEMOJ DA MI HOĆEŠ-NEĆEŠ.
OPASNO JE KAO MUNJA,
OPASNO JE KAO METAK
KAD U TEBI VEČNO KUNJA
I ŠUNJA SE TVOJ POČETAK.
SVUD SE STAJE.
SVUD SE MOŽE.
SAMO NE U ISTE KOŽE.
M.Antić
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Pet Avg 07, 2009 4:54 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Uto Avg 18, 2009 9:55 pm

Ja ne upoznajem svet, vec ga samo prepoznajem




Ponekad mi se učini da mi beže pod nogama putevi i daljine. I kadgod mi se dogodi da dospem u daleko, i stanem nasred njega i mislim: konačno, evo me; ako podignem oči, vidim da svako najdalje ima svoje još dalje.

Možda je to i sreća. Možda imam u sebi nešto duže od krajeva.

Možda imam u sebi toliko mnogo sveta, da se nikada, nigde, neće moći završiti.

Nije reč o životu, nego o njegovom dejstvu. Jer neke stvari se ne mogu saznati samo očima.

Postoje u meni mnoga, neverovatna čula. Čula vode i vazduha, metala, ikre, semenja,...

Oni koji me sreću, misle da ja to putujem. A ne putujem ja. To beskraj po meni hoda.

Znam jednu novu igru. Zaustavim se naprasno i ne mičem se satima. Pravim se kao da razmišljam i da u sebi rastem. Činim to dosta uverljivo. Dok imitiram drveće, neko sa strane, neupućen, stvarno bi pomislio da sam pustio korenje.

Razlistavam se sluhom. Zagrljajima. Disanjem. Čak se i ptice prevare, pa mi slete u kosu i gnezde mi se na ramenu.

Pravim se da sam trom sanjar. Nespretan penjač. Spor saputnik. Pravim se da mi je teško da se savijam preko belih oštrica realnog.

Pravim se da mi nedostaje hitrina iznenadnog skraćivanja u tačku i produžetka u nedogled...

Ja ne upoznajem svet, već ga samo prepoznajem. Ne idem da ga otkrivam, nego da ga se prisetim, kao nekakve svoje daleke uspomene.

Jer mnogo puta sam bio gde nisam još koračao. I mnogo puta sam živeo u onom što još ne poznajem. I mnogo puta sam grlio to što će tek biti oblici. Zato izgledam izgubljen i neprestano se osvrćem. A u sebi se smeškam. Jer, ako niste znali, svet je čudesna igračka.

Može li se izgubiti neko u nekakvom vremenu i nekakvom prostoru, ako u sebi nosi sva vremena i prostore?...

Smeta mi krov da sanjam. Smeta mi nebo da verujem..
.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Ned Avg 23, 2009 10:28 pm

Bosonoga pesma
[You must be registered and logged in to see this image.]


Ovo je pesma
za tvoja usta od visanja
i pogled crn.
Zavoli me,
kad jesen duva u pijane mehove.
Ja umem u svakom novembru
da napravim jun.
I nemam obicne srece.
I nemam obicne grehove.
Moja je sreca srneca,
a gresno mi je smesno
Ako me neko cacne
u ove oci placne,
nije to neutesno:
ja umem od suza da pravim
klikere lepe, prozracne.
Podelicu sa tobom
sva moja sasava zdravlja.
Zavoli moju senku
sto se klati niz dan.
Sutra nas mogu sresti
ponori ili uzglavlja.
Ludo moja, zar ne znas:
divno je nemati plan.
Izadji iz tog detinjstva
kao iz starih patika.
Zavoli moj osmeh, dubok
kao jezerske vode.
Evo, i ja sam se izuo.
Pod vrelim tabanima
rastapa mi se asfalt.
Budi uz mene kad odem.

Miroslav Antic
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Ned Avg 23, 2009 10:41 pm

Svet u ocima

[You must be registered and logged in to see this image.]





...pesme ću uvek pisati ovako istinite i ružne, kao što je ova dimljiva
restoracija i naše večerašnje poznanstvo, ponovo posle deset godina.

Bili smo zaljubljeni u tebe svi iz susedstva. Stampedo pubertetlija.
Kako bi me i prepoznala u tom mnoštvu? Guraj me nogom ispod stola, jer
svi se mi, najzad, na ovom svetu guramo onako kako umemo.

Posle tebe će ostati iste ulice, i deca sto uče u školi da crtaju
proleće, i raznosači novina, i niko neće za tobom posuti kosu pepelom i
poludelo kukati prema mesecu, mada si u sivim očima nosila svet koji je
vredeo više nego svi ratovi, hidrocentrale i zgodici na berzi i ruletu.


A tako bih voleo, ja koji sam mrzeo sve kraljeve, da postaneš noćas
kraljica, da te nose po gradskim trgovima, klanjaju ti se, kliču i pišu
stihove o tvojim očima i tvojoj kosi.

Naterali bismo i lišće, i balerine u prestoničkoj operi i vašarske
vrteške, i svetlosne reklame da se vrte ukrug kao milioni trunja u
tvojoj krvi.


Mika Antić












...pesme ću uvek pisati ovako istinite i ružne, kao što je ova dimljiva
restoracija i naše večerašnje poznanstvo, ponovo posle deset godina.

Bili smo zaljubljeni u tebe svi iz susedstva. Stampedo pubertetlija.
Kako bi me i prepoznala u tom mnoštvu? Guraj me nogom ispod stola, jer
svi se mi, najzad, na ovom svetu guramo onako kako umemo.

Posle tebe će ostati iste ulice, i deca sto uče u školi da crtaju
proleće, i raznosači novina, i niko neće za tobom posuti kosu pepelom i
poludelo kukati prema mesecu, mada si u sivim očima nosila svet koji je
vredeo više nego svi ratovi, hidrocentrale i zgodici na berzi i ruletu.


A tako bih voleo, ja koji sam mrzeo sve kraljeve, da postaneš noćas
kraljica, da te nose po gradskim trgovima, klanjaju ti se, kliču i pišu
stihove o tvojim očima i tvojoj kosi.

Naterali bismo i lišće, i balerine u prestoničkoj operi i vašarske
vrteške, i svetlosne reklame da se vrte ukrug kao milioni trunja u
tvojoj krvi.


Mika Antić
























...pesme ću uvek pisati ovako istinite i ružne, kao što je ova dimljiva
restoracija i naše večerašnje poznanstvo, ponovo posle deset godina.

Bili smo zaljubljeni u tebe svi iz susedstva. Stampedo pubertetlija.
Kako bi me i prepoznala u tom mnoštvu? Guraj me nogom ispod stola, jer
svi se mi, najzad, na ovom svetu guramo onako kako umemo.

Posle tebe će ostati iste ulice, i deca sto uče u školi da crtaju
proleće, i raznosači novina, i niko neće za tobom posuti kosu pepelom i
poludelo kukati prema mesecu, mada si u sivim očima nosila svet koji je
vredeo više nego svi ratovi, hidrocentrale i zgodici na berzi i ruletu.


A tako bih voleo, ja koji sam mrzeo sve kraljeve, da postaneš noćas
kraljica, da te nose po gradskim trgovima, klanjaju ti se, kliču i pišu
stihove o tvojim očima i tvojoj kosi.

Naterali bismo i lišće, i balerine u prestoničkoj operi i vašarske
vrteške, i svetlosne reklame da se vrte ukrug kao milioni trunja u
tvojoj krvi.


Mika Antić
























...pesme ću uvek pisati ovako istinite i ružne, kao što je ova dimljiva
restoracija i naše večerašnje poznanstvo, ponovo posle deset godina.

Bili smo zaljubljeni u tebe svi iz susedstva. Stampedo pubertetlija.
Kako bi me i prepoznala u tom mnoštvu? Guraj me nogom ispod stola, jer
svi se mi, najzad, na ovom svetu guramo onako kako umemo.

Posle tebe će ostati iste ulice, i deca sto uče u školi da crtaju
proleće, i raznosači novina, i niko neće za tobom posuti kosu pepelom i
poludelo kukati prema mesecu, mada si u sivim očima nosila svet koji je
vredeo više nego svi ratovi, hidrocentrale i zgodici na berzi i ruletu.


A tako bih voleo, ja koji sam mrzeo sve kraljeve, da postaneš noćas
kraljica, da te nose po gradskim trgovima, klanjaju ti se, kliču i pišu
stihove o tvojim očima i tvojoj kosi.

Naterali bismo i lišće, i balerine u prestoničkoj operi i vašarske
vrteške, i svetlosne reklame da se vrte ukrug kao milioni trunja u
tvojoj krvi.


Mika Antić
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Ned Avg 23, 2009 10:51 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]

I ti se tako zoveš, samo se još nisi setio...


Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,
već kao svetlosni znak?

Zovem se slično odjeku. Ne nečeg što je bilo,
ne nečeg što je sada, ne nečeg što se
priprema.

Odjek sam svega zajedno.

I ti se tako zoveš, samo se još nisi setio.
Zoveš se kao pamćenje onoga što će nastati.
Kao žestoka mišljenja, koja strašno uzbuđuju
mogućnosti da sutra zaprepaste i zapanje
mirnoćom svoga unutra.

I mirnoćnom svoga spolja.

Šta je, uopšte, ime?

Ono je naša mogućnost da letimo kroz prostore
kao opiljci svemira, i da plodimo cvetanja
veštinom poverenja i majstorijom nade.

Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,
već kao boja života?

Načinjen od iskonske vatre, misleći je, ja
plamtim. I čuvam u tom požaru način
paljenja zvezda. Otud i takve čarolije u
dubini mog oka.

Znaš kako se ja zovem?
Zovem se: čekanje tebe.


Miroslav Antić
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Pet Sep 11, 2009 1:29 pm

Ako odeš
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]



Ako odeš, široko sivo stopalo gradskog neba zgaziće moju tršavu glavu i
razliti po pločnicima. Razbiću čelo o bandere i sva ću pluća izjecati i
izjaukati. Pokidaću košulju i kožu sa grudi noktima, koji su sada crni
i zapušteni kao lišće koje po ivicama polako počinje da truli.

Jer sve na tebe liči.



[You must be registered and logged in to see this image.]


Ukus tvoje krvi prodavaće dečaci, sa kupinama, pred mrak, po uglovima ovih ulica.



Razlivenu toplinu tvoje postelje vezaće u čvorove sestre u bolnici.
Dezinfikovaće smisao tvoga osmeha na čaši iz koje si pila lekove.
obrisaće novinama reči koje si mi govorila kroz prozorsko staklo.

I sve će svesti na brutalno.

Ako odeš, ponećeš mene, a sebe ćeš ostaviti u oblicima mog sna i jave, koje će sažaljevati nepoznati ljudi u prolazu.

Sve ću kuće ocrniti katranom i tući one koji ne umeju da nariču kad se
spomene tvoje ime. Jer laž su priče o novim sastancima, laž sve
uspomene i posete rodbini nedeljom popodne. Nikad se više nećemo naći.

Ostaću sam pod svrdlom svetiljke sa tavanice iz koje će mi se stvarnost godina uvrtati u potiljak.

[You must be registered and logged in to see this image.]

I sve će lepo s tobom umreti.



I svakog će proleća krovovi dugo plakati suzama okopnelog snega.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Pet Sep 11, 2009 1:31 pm

Jedna još gorča pesma

[You must be registered and logged in to see this image.]

Priznajem:
mi stvarno ponekad čudno podetinjimo.
I umesto da sam nežna i pažljiva mama,
onako kao mame iz doba našeg detinjstva
kad su nas budile poljupcima,
a ne sanjivim gunđanjem,
— mama se sada u tvojim očima razbija
iz jutra u jutro kao ispušteni tanjiri
koji se ne mogu slepiti.

Zaista,
mi ponekad čudno podetinjimo
i to: bar jednom dnevno,
kao da smo malo ćaknuti,
možda od neke tuge
ili od pakosti
što više nemamo vaše šmrkave dane.

I rado bismo menjali ovu prosedu kosu
za vaših četrnaest nepodšišanih godina.

I naočari sa skupim zlatnim okvirima
za klackalice, za ljuljaške i lopte.

I ove brige od zore do mrkle večeri
za jednu vašu jedinicu iz hemije.

Toliko bismo,
možda stvarno od nevolje,
želeli da i vi budete, makar malo,
makar jedno popodne, jedno jutro
u našim zboranim kožama:
da nosite u džepu cigarete i ključeve,
da prija ukus crne kafe sa saharinom,
da gledate u nebo i da merite pritisak,
da jedva razumete decu, isto ovako
kao što mi sad jedva umemo da vas razumemo,

a da večito,
večito,
žalite za detinjstvom.


[You must be registered and logged in to see this image.]


Podetinjimo tako.
Navijamo vas kao igračke.
Mučimo.
Cmačemo.
Kinjimo.
Mazimo.

Bijemo vas.
Delimo savete.
I pravimo se pametni.
I navijamo vas dok se ne umorimo.
A vi ste sad već ozbiljni. I vidim:
samo sa blago smeškate
i pravite se da sve to trpite što se mora.




Priznajem,
mi stvarno ponekad čudno podetinjimo.
I kao da smo vas kupili u radnji,
a ne stvarali danima od najlepših vidika,
od pene najčistijih potoka
i od mekote pahuljica,

— navijamo vas dušmanski kao obične igračke
dok se ne zasitimo pet ili deset minuta.

Posle vas bacimo u ćošak.
I ostavimo.
I vratimo se svojim prezaposlenim žurbama,
svome gunđanju
i svojim izgužvanim i naboranim danima
koji se još uvek zovu
na stranom i nemuštom jeziku svih matorih
tako mnogo uobraženo
i bezobrazno: život!
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Pet Sep 11, 2009 1:32 pm

Pustinja
[You must be registered and logged in to see this image.] Sve češće mi se događa da oko sebe zapažam obilje nečeg polovičnog čemu se odaje počast.
Obilje nesigunog, prikrivenog i krnjeg, a tako uvaženog.

Recimo – vidim početak. Svi okolo se dive. A meni nešto zasmeta. Osećam, treba drukčije.

Prepoznam starost novog. Jalovost zahuktalog. Prepoznam gde se mešaju
velikodušnost i pohlepa, i beslovesnost i složenost, i saradnja i
izazov, i davanje i krađa.
Izbrišem sve rukavom i sve ponovo započnem.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ili mi kažu – ovako izgleda savršenstvo. A ja vidim – ne izgleda. I krivo mi što vidim.
Još deda mi je govorio: »Treba pustiti svakog da radi kako radi. A ko je sobom ushićen, nemoj to da mu kvariš.
Što više njih u zabludi, sve više si ti u pravu.»

A ja tako ne mogu. Ja zasučem rukave. Izgubim dane i noći. Niti me neko moli. Niti me neko tera. Niti mi kažu hvala.
Zapnem umesto drugog, raskrvarim svu dušu, ali mirno i strpljivo dovršim dovršeno...
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Uto Sep 15, 2009 1:45 pm

Carinarnica

Možete nas poskiadti do gole kože
I zapleniti nam prtljag i odeću.

Ipak cemo mi prošvercovati
Ovaj zlatni sat hrabrosti
Koji smo progutali.

Sasvim lepo se čuje
Sa leve strane
Kako nevaspitano kuca.

Računali smo,
Vi ćete misliti - srce
A baš u tome je blef.

Nama je srce u petama.



Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Pet Jan 01, 2010 9:19 pm

SAVRŠENSTVO VATRE

Miroslav Antić



Znam da ja nisam u svemu samo čovek.
I sad sam upotrebljen tek uz put.

Nevolje je u tome šo ne znam kako da prepoznam
gde sam udešen tako neverovatno nesrećno

da upetljavam sebe u pretakanje večnosti u večnost
i svemu pristajem da sam posuda,

da sam ram koji obmanjuju da je ikona,
da sam ikona koju varaju da je boja,

da sam boja kojoj predskazuju da je smisao,
i da sam smisao koji, na kraju, ne zna se šta je.

Da li ste odgonetnuli to volšebno, to složeno,
što nazivamo u sebi: prepoznavanje poznatog?



Ako te uprlja blato i otruje gorčina
oni to sigurno čine iz njima časnih pobuda.

Moralni zakon vode je: da udavi.
A vatre: da sagori sve što joj je u zagrljaju.

Blatu je umetnost da blati. Gorčini da je žešća.
Oni u tome vide čistotu dobrih običaja.

Sve ima svoj stvaralački sjaj i krepost.
Sve ima etiku sopstvene prirode.

Tvoje je s kim si, kud prolaziš i šta gutaš.
I zato, sve što ti je strano posmatraj

blagonaklono. Jer i tvoje je rasuđivanje,
Jer i tvoje je delanje za nekog nasilje i bol
.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Uto Jan 19, 2010 12:10 am

САМОЋА






САМОЋА


Своју снагу препознаћеш по томе
колико си у стању
да издржиш самоћу.

Џиновске звезде самују
на ивицама свемира.
Ситне и збуњене
сабијају се у галаксије.

Семе секвоје бира чистине
са много сунца,урагана и ваздуха.
Семе папрати завлачи се у прашуме.

Орао никада није имао потребу да се
упозна са неким другим орлом.

Мрави су измислили народе.

Своју снагу препозна
ћеш по томе
колико си у стању да пребродиш тренутак,
јер тренутак је тежи и страшнији

и дужи од времена и вечности.



Мирослав Антић
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Uto Mar 02, 2010 4:44 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   Uto Mar 02, 2010 4:51 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: MIKA ANTIC   

Nazad na vrh Ići dole
 
MIKA ANTIC
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 5 od 7Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći
 Similar topics
-
» Citati, poslovice...
» Miroslav - Mika Antić

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: BIBLIOTEKA DANUBIUS FORUMA :: DOMAĆI PISCI/PESNICI-
Skoči na: