DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Momo Kapor

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Momo Kapor   Ned Avg 23, 2009 12:33 pm

First topic message reminder :


Momo Kapor rodjen je u Sarajevu 1937. godine. Diplomirao je slikarstvo
(1961) na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Nedeljka
Gvozdenovica.
Objavio je veliki broj naslova medju kojima i romane: Foliranti, Provincijalac,
Ada, Zoe, Una, Od sedam do tri, Knjiga zalbi, Zelena coja Montenegra, Poslednji
let za Sarajevo, Hronika izgubljenog grada, Beleske jedne Ane, Hej, nisam ti to
pricala, zbirke prica: I druge price, Lanski snegovi, 101 prica, Smrt ne boli,
hrestomatiju Sentimentalno vaspitanje, romansiranu autobiografiju Uspomene
jednog crtaca, knjige za decu Sanja i Lero-kralj leptira... Autor je velikog
broja dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima
snimljeno je nekoliko dugometraznih filmova. Romani Una i Knjiga zalbi doziveli
su ekranizaciju... Prevodjen je na francuski, nemacki, poljski, slovački, ceski, bugarski,
madjarski, slovenacki i svedski jezik... Zivi i radi u Beogradu.
Knjizevni fenomen Mome Kapora prisutan je u nasoj knjizevnosti vise od dve
decenije. Jedan od najcitanijih nasih pisaca, neobicnom neposrednoscu i lakocom
osvaja paznju citalacke publike, pisuci na rubu komentara i svakodnevnih
refleksija o stvarnosti nasih vremena i njihovih protagonista. Kaporovo umece
fascinacije zasniva se na razlicitim znanjima i istancanim darovima opazanja i
rasclanjavanja stvarnosti i oblika zivota, njegovih pojavnih formi i dubina.
Svedoceci uvek iz vremena, Kapor nasem vremenu dodaje njegovu zaboravljenu
korensku povezanost koja u formama svakodnevnih gestova, pamcenja i likova
oblikuje njegove junake i obelezava njihovu sudbinu. Kaporova pristrasnost kao
pisca, od one je pristrasnosti koja je na strani citaoca, na strani onih oblika
oslobadjanja od predrasuda koje bi da nas odvezu od emocija i cistote
neposrednosti i bliskosti malih stvari i topline mitologija prezivljavanja.
Kaporov sentimentalizam i elegantna ironicnost su oblik odbrane od nerasudnih
snaga sveta zla i zivota...
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
Orhideja

avatar

Location : u tvom srcu
Datum upisa : 22.11.2009

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Sre Feb 24, 2010 1:49 pm

(Pored intervjua, na traci broj devet snimljeni su zvukovi sa nekog
aerodroma, vatrogasni duvački orkestar, neki amater koji peva i
prati se
uz gitaru, kucanje budilnika, zvonjenje telefona, kreštanje ptica,
vođenje
ljubavi, razgovor sa kelnerom koji unosi doručak u sobu; šumovi
mora. Trajanje
trake: devedeset minuta.)

Već treći put u novembru amfiteatar, u kome je profesor Babić
držao
svoja predavanja, bio je, navodno, zauzet, pa su ga prebacili u
teskobnu
"sedmicu", koja nije mogla da primi više od pedesetak slušalaca.
Na volšeban način, ponovo je iščezla i tema o kojoj je trebalo da
govori,
sa rasporeda časova okačenog ispred dekanata. Profesorova verna
publika
ipak je, kao po nekom tajnom dosluhu, pronašla zabačenu učionicu,
ispunivši
i hodnik ispred nje. Neko je predložio da se donesu mikrofon i
zvučnici,
kako bi i oni, napolju, mogli da čuju Babića, ali on je odbio pomoć
tehnike.


- Optužuju vas da ste bezvoljna, letargična generacija - otpočeo
je
svoje predavanje, tražeći pogledom Unu, koje ovaj put nije bilo
među studentima
- i to je prilično tačno, spolja gledano! Mnoge ljude (čak i veoma
pametne)
godine sprečavaju da prepoznaju neku drugu vrstu energije od one na
čije
su kodove navikli. Nikada do sada u istoriji čovečanstva nismo
imali toliko
sličnosti u generaciji mladih ljudi na različitim tačkama naše
planete!
Zahvaljujući elektronskoj civilizaciji i njenim mas-medijalnim
sredstvima,
koja obuhvataju čitavu kuglu mrežom svojih simbola, mnogo ste
sličniji
mladim Francuzima, Japancima, Amerikancima, svojim vršnjacima iz
Italije,
sa Dalekog istoka ili iz Finske - nego svojoj starijoj braći i
očevima.
Nosite isti džins, igrate na isti način po diskotekama, služite se
istim
psiho-deličkim metaforama i oblicima, čitate iste stripove, gledate
iste
televizijske serije, žvačete istu gumu, na zidovima vam vise slični
posteri,
u policama stoje iste knjige u različitim prevodima, pušite istu
vrstu
trave (ko puši), iste cigarete i pijete istu koka-kolu iz istih
boca, vozite
iste tipove motora, upotrebljavate ista kontraceptivna sredstva,
iste mirise
i iste šifre za iste pojmove... Zar ne govorite: "Sranje!", "Jebi
ga!" ili "Super!"? Onaj ko ne shvati da se za poslednjih
deset godina svet izmenio više nego za prethodno stoleće, osuđen je
da
zauvek ostane u azilu ideologija devetnaestog veka! To, naravno, ne
znači
da je svet danas bolji ili gori od onog jučerašnjeg! To znači samo
da je
drukčiji. Neko može raseliti gradove, ukinuti novac kao sredstvo
plaćanja,
zatvoriti univerzitete i oterati sve stanovništvo na pirinčana
polja i
u srednji vek; neko drugi može da zabrani stripove Walta Disneyja,
hapsiti
zbog slušanja džeza i roka, anatemisati apstraktno slikarstvo,
ometati
strane radio i televizijske stanice, zabraniti uvoz tuđih novina i
časopisa
- ali to je samo privremeno rešenje: jednoga jutra, Paja Patak će
se ipak
provući kroz blokadu; neko će nekako prošvercovati prvu hemijsku
olovku
ili gramofonsku ploču koja je na indeksu... Da bi se sprečio šverc,
negde
gde dečaci čeznu za farmerkama, podići će se fabrika džinsa i za
tren oka
"Levis" nogavice ispuniće jedan novi standardni stil života protiv
koga je nemoguće boriti se, jer i Paja Patak, i hemijska olovka, i
koka-kola,
i džins sadrže u sebi ekstrakt mitologije globalnog sela u kome
živimo,
obuhvaćeni elektronskom civilizacijom...

Na izlasku iz "sedmice" profesoru je prišao neki mladić sa
riđom bradom i predstavio se kao pomoćni knjižar u "Misli", na
Knez Mihajlovoj. Njegov šef mu je naredio, otkrio je Babiću, da
izvadi
profesorove knjige Masa i Diktatura šljama iz izloga i da ih skloni
u magacin.
Hteo je da obavesti profesora o tome, i moli ga da ne otkrije od
koga je
dobio taj podatak, jer će on ostati bez posla, a na taj način se
izdržava
dok studira, jer su mu roditelji siromašni. Profesor mu se zahvalio
i prošetao
od Kalemegdana do Slavije. U svim izlozima stajala je Diktatura
šljama,
ponegde čak i Masa. Nije ih bilo jedino u izlogu "Misli". Ušao
je i potražio šefa, koji se obradovao što ga vidi.

- Hteo sam da vas zamolim - presekao ga je Babić - da obavestite
i ostale
knjižare da povuku moje knjige, jer su opasne. Nije pošteno da se
samo
vi izvučete, a da ostali, takođe, ne pokažu budnost!

- O čemu govorite? - pobledio je šef "Misli", ali se profesor
već udubio u prelistavanje nekog novog filozofskog časopisa, ne
obraćajući
pažnju na njega.

Sutradan je primetio da su knjige vraćene u izlog. Ipak, talog
opasnosti
ostao je u dnu stomaka.

Beograd je postao isuviše tesan i opasan za Unu i profesora.
Ništa tako
ne umara ljubavnike kao dvostruki život. Uvek je, naime, postojala
mogućnost
da ih sretne neko od poznanika i provali njihovu brižljivo skrivanu
vezu.
Istina, na bregu iznad reka i ravnice, otvoren i nebu i vetrovima,
Beograd
često ume da bude klaustrofobičan onima koji moraju da se kriju od
tuđih
pogleda i radoznalosti. "Kako bih izdržao kao ilegalac, za vreme
rata"
- pitao je profesor Unu - "kad jedva uspevam da sakrijem našu
vezu?"
"Da, ali ilegalci nisu šarmirali prepune dvorane, niti se slikali
na televiziji!" - odgovarala je ona. - "Bili su nepoznati..."


Prvi put je poželeo anonimnost. Tada čovek postaje nevidljiv i
neranjiv.


Pomalo im je već dosadila i njihova zen-soba. U njoj je, istina,
bilo
bezbedno i udobno, ali posle izvesnog vremena dani i noći se
izmešaše u
jedan isti dan i jednu istu noć. Kada bi se našli u postelji, više
nisu
mogli da razlikuju petak prošlog meseca od ponedeljka u aprilu.
Njihova
ljubav tražila je nove okvire; smetalo im je ponavljanje iste igre:
čaša
belog vina, svlačenje, kupanje, orgazam, san, ponovni orgazam,
kupanje,
nova čaša vina, razgovor, oblačenje, iskradanje iz sobe pod budnim
pogledima
radoznalih suseda iz solitera na Zvezdari, koji su se, očigledno,
ubijali
od dosade; taksi, žurni poljubac pred rastanak... Poželeše da svetu
pokažu
svoju ljubav; čeznuli su za svima dostupnim, slobodnim ulaskom u
neki restoran,
u kome neće morati da traže uvek najzabačeniji sto u uglu. Hteli su
da
se šetaju dunavskim kejom u nedelju u podne, kada na njemu ima
najviše
šetača. Profesor je sve češće zaboravljao na potrebne mere opreza, i
posle
se danima ljutio na sebe što postaje lakomislen.

Odlučio je, stoga, da povede Unu na put. Putovali su odvojeno,
kao zaverenici:
on avionom, Una vozom, i nalazili se u hotelima gradova u kojima ih
niko
nije poznavao. Smejao se izreci svog starog prijatelja, fotografa -
inače,
ilegalnog ljubavnika koji je varanje svoje dosadne supruge smatrao
"kućnim
pokretom otpora". "Toliko sam oprezan u tome" - govorio
je profesoru - "da se sastajem samo sa nepoznatom osobom, u vreme
koje nije unapred dogovoreno, na nepoznatom mestu, s tim da ta
nepoznata
osoba dolazi na sastanak preko krovova, a ja kroz kanalizaciju! To
je tajna
moga dugog uspeha!"
Nazad na vrh Ići dole
http://www.kako-do.co.cc
Orhideja

avatar

Location : u tvom srcu
Datum upisa : 22.11.2009

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Sre Feb 24, 2010 1:50 pm

Njihova putovanja trajala su dan-dva, ponekad čak i tri, i izgledala
su im kao potpuni mali životi, proživljeni od početka do kraja; kao
mali
brakovi, u kojima bi im se za nekoliko dana događalo sve ono što se
ostalom
svetu dešava za dvadeset i pet godina zajedničkog života. Proživeli
bi,
u stvari, sve; prvu bračnu noć u nepoznatoj hotelskoj sobi, ljubav
do potpune
zasićenosti i blage otupelosti, prvu svađu oko neke sitnice, umor,
navike,
razočarenja, rastanak... Prilikom ovih putovanja, profesor je gajio
i tajnu
nadu; pošto još uvek nije mogao da se oslobodi ljubavi prema svojoj
mladoj
prijateljici, nadao se da će zajednički život (ma koliko kratak)
ipak otupeti
oštricu tog, za njega opasnog osećanja. Ako ništa drugo, nekoliko
dana
provedenih od jutra do jutra oslobodiće Unu njene tajanstvenosti,
koju
joj je, kao posebnu privlačnost, poklanjala zabranjena veza. Trudio
se
stoga da je pažljivo posmatra i hvata u greškama, otkrivajući jedan
po
jedan nedostatak, i da se tako oslobodi zavisnosti u koju je zapao.
Upoznao
joj je navike, gledao je kako doručkuje, kako se budi, kako spava,
kako
pokazuje razmaženost i dosadu; postaje prgava i svadljiva, kako se
duri,
kupa ili raduje nekom izlasku, video je čak i kako sedi na
klozetskoj šolji
i posmatra ga sa osmehom, kao kakva beba. No, najviše su mu smetali
njeni
predugi boravci u kupatilu. Verovao je da joj mladost daruje lepotu
čim
otvori oči posle sna, ali ne, Una je trošila začudnu količinu
dodatne energije
da od svog lika šminkom i češljem istera neki, samo njoj poznati
ideal.
Po sobi su se na sve strane vukli komadići vate i flašice sa
lakovima za
nokte, boce acetona; saplitao se o gajtan fena za sušenje kose - iz
čitavog
tog haosa Una je izlazila savršeno doterana na svoj način, kao
katedrala
koja je upravo stresla sa sebe mrežu skela. Primetio je, takođe, da
je
sa sobom uvek vukla golemi neseser - pravi priručni kozmetičarski
salon!
Jedno je bilo - nalaziti se sa njom na nekoliko, uvek teško
izborenih sati,
skrivati se i hraniti vezu tom tajnom igrom, a sasvim drugo -
proživeti
do kraja te male trodnevne brakove, kada im nije pretila nikakva
opasnost,
a dosada i zasićenost vrebali iz vaze sa cvećem na stolu za kojim
su ćutali,
ne znajući više šta da kažu jedno drugom. Vraćao se sa olakšanjem
kući
sa tih putovanja, ljubeći rasejano Unu na rastanku ("Javiću ti se
ovih dana!"), ubeđen da se, najzad, zauvek oslobodio njene vlasti,
ali već trećeg ili četvrtog dana njihova poslednja hotelska soba
počinjala
je da mu liči na izgubljeni raj, a on bi planirao novo bekstvo,
nadajući
se da mu je potrebno samo kao konačno oslobođenje od Une -
opsesije. I
sve bi počinjalo iz početka.

Sa četrdeset i četiri godine, profesor Babić je već znao da nije
tako
mlad kao što se često oseća. No, nikada to nije doživeo na tako
očigledan
način kao one noći kada se, izvevši Unu u restoran hotela
"Esplanade"
u Zagrebu, iznenada setio Sanje. Rezervisao je iz sobe diskretan
sto. Na
ulazu u polutamni restoran, u kome su se kroz austro-ugarsku
izmaglicu,
obogaćenu interkontinentalnom higijenskom perfekcijom, iskrile čaše
i srebrne
posude za hlađenje belih vina, dočekao ih je šef sale i poveo prema
postavljenom
stolu za dvoje u dubini, ispod jedne palme. ("Zagreb," kazao
je Uni, "to je jedna udobna stara fotelja sa pogledom na Evropu!")
Uživao je u svojim mekim crnim mokasinama koje su nečujno tonule u
debeli
sag, i u maloj promeni kostima koju je privremeno izveo obukavši
blejzer
i sive hlače od flanela, umesto uobičajenog džinsa; uživao je u
sigurnosti
sa kojom je primao zavidljive poglede svojih sredovečnih ispisnika,
što
su sa divljenjem odmeravali Unu koja je korakom klizačice
pretvarala plesnivu
"Esplanadu" u modnu pistu. Uživao je u odabiranju jela, radujući
se unapred ponovnom susretu nepca sa lagano-reskim "Laškim
rizlingom".
Uopšte, tu su bili gotovo svi razlozi za potpunu sreću; Una,
polaskana
i vidno uzbuđena njegovim pozivom da ga prati u Zagreb, gde je
trebalo
da održi dva predavanja u Studentskom kulturnom centru ICF-u i na
tribini
"Forum", pristala je da svoju namerno zarozanu odeću zameni za
ovu priliku diskretnijom garderobom mlade dame (jednostavna svilena
ljubičasta
haljina i tamni sako, od pliša). Izvrsno spravljeni puževi na žaru i
teleći
odrezak u limunovom soku, tiha muzika što svojim kalodontski
otegnutim
i bezličnim zvukom opušta napeta čula, dogovor da se oko ponoći
dugo izležavaju
u kadi sa penom, sve to, pa ipak neki mutni nagoveštaj tuge kvario
je ovaj
isuviše izaranžirani provod sa sigurnim bludnim ishodom. Dok je Una
blistala
zbog poklonjene pažnje, on je, tonući sve dublje u opojnu suštinu
rizlinga,
kopao po naslagama šezdesetih godina, sve dok ispod tresetišta
vremena
ne počeše da se pojavljuju obrisi ljubavne tvrđave koju su Sanja i
on davno
podizali i uspeli da podignu, i posle, da sruše; sa svim svedocima
koji
su prisustvovali toj pompeanskoj ljubavnoj gradnji, a koji su sada
okamenjeni,
zasuti lavom, zaustavljenih pokreta, onako kako ih je zatekla smrt;
za
stolom ili u postelji; jedan čak i sa podignutom rukom, kojom je
pokušavao
da se odbrani od nevidljivog vremena. Sanja sanja. Sanja sanja...

Mislio je sada na nju: živela je sa sestrom, negde pri vrhu
Voždovca,
u kuhinji i takozvanoj devojačkoj sobici od neke mizerne penzije
svoga
oca, koji je nestao, bio ubijen, pobegao iii zarobljen, živ ili
mrtav",
ko to zna (Sanja nije znala). Uglavnom, kada je jedna sestra
izlazila da
se nađe sa nekim mladićem, druga je morala da ostaje u kući te
večeri,
jer su imale samo jedan pristojan kaput i samo jedne pristojne
cipele.
Male Antigone. Svaki njihov izlazak bio je tako, na izvestan način,
sudbonosno
ulaganje u budućnost. Šta je mogla da očekuje od njega, kome nije
padalo
na pamet da se ženi i da se bori da bi je izvukao iz one bedne
kuhinje
i odveo tamo gde zaista pripada rođenjem; da je okruži dostojnim
prostorom,
skupocenim mirisima, krznom, probranom hranom, pažnjom, zaštitom,
zanimljivim
svetom? Ne, nikada nisu spavali zajedno! To ne bi mogao da zaboravi
da
se zaista dogodilo. Nije. Nije se dogodilo. Mučili su se satima
dirajući
jedno drugom tela, ali Sanja nije htela - njeno devičanstvo trebalo
je
da bude najvažniji ulog u lutriji, čiji je glavni zgoditak trebalo
da je
spasi one vlažne kuhinje; nije, zaista nije mogla da mu ga pokloni
tek
tako, mada je želela i otimala se kao luda kada bi prišla opasnoj
granici
da izgubi glavu. Sada je to sve prilično smešno (ko je još imao
nevinu
devojku a da se dobro proveo?), ali u to vreme nevinost je još
imala visoku
cenu. Kako se svet brzo menja! A onda se pojavio taj diplomata,
koji je
sve ono što je Sanja priželjkivala u dugim zimskim noćima,
pokrivena zimskim
kaputom i prašnjavim tepihom - sirotinjski snovi - bacio jednim
jedinim
gestom na gomilu, nasred srede kuhinjskog stola, koji je u tom
trenutku
osvetljavala sijalica bez abažura: moć, uticaj, putovanja,
bezbednost,
Mercedes, život u inostranstvu, a kad je u zemlji, vilu na Neimaru,
pa
je Sanja poslednji put pokušala da čuje šta o tome misli on, Mišel
Babić,
a on joj je ostavio odrešene ruke u svakom pogledu: mislim da to
treba
prihvatiti, kazao je, takva prilika se ne pruža svaki dan. Jedino
što je
strašno star... Koliko ima godina?

- Trideset i osam...

- Jezivo! - kazao je. - Ako dočekam tridesetu, sam ću se ubiti!

- Stvarno, misliš da to treba prihvatiti?

- Nisam posednik.

- Stvarno, misliš?

- Da. Mislim. Ne znam. Uradi kako hoćeš.

Tri puta ga je pitala da li da se uda, i tri puta nije ni prstom
mrdnuo
da je zadrži. I tako je diplomata sleteo u njihovu bedu, poput
državnog
anđela sa sedam pečata.

- Udaj se - kazao je - pa ćemo varati starog diplomatu!

I udala se. Ali ga nisu varali. Ni tada, ni posle. Niti ikada
kasnije.
Jamais. Jedina konačna i nepopravljiva reč!

- Molim? - upita Una, koja se zabavljala izvlačenjem puževa iz
ljuštura
dvokrakom viljuškom.

- Volim reč: jamais? - rekao je.

- Jamais?

- Znači nikada, na francuskom.

- Aha.

Patio je kao ubogi skot. Zaspao bi sklupčan kao čovek sa
spletenim crevima;
držao se sa obe ruke za stomak i stenjao od bola što je Sanja
odvedena,
što se smeje dok negde igra sa svojim diplomatom, što se svlači,
što se
budi u ružičastoj posteljini, što, možda, pokatkad misli na njega
dok se
tuca i gleda razrogačenih očiju u tavanicu, ako joj još, uopšte,
pada na
pamet. Abdomen. Zašto boli uvek tu? Zar ne boli srce ili nešto
slično?
Jedanput, mnogo vremena posle svega, kada je Sanja bila samo
izgubljena
sen, a on mislio da čvrsto drži svoj život u rukama (nikad ne reci
nikad),
pitao je neuropsihijatra Draškovića zašto ljubav boli baš tu, u
abdomenu?
Ne seća se više tačno njegovog odgovora, ali zna da je psihijatar
pominjao
to mesto kao predeo splanchnicusa, gde se granaju i ukrštaju nervni
putevi
koji u grču daju podsticaj nadbubrežnoj žlezdi da luči adrenalin i
da stresom
odbrani ugroženi organizam. Tako nekako. Hteo je da zna. Mrzeo je
tog diplomatu
koji je imao trideset i osam godina i bio za njega, koji je tada
imao dvadeset,
pravi starac. Sagradio je čitavu strategiju mržnje prema vršnjacima
svoga
suparnika, prema čitavom tom svetu koji može da plati ono što želi i
da
to dobije, bez obzira što su izmišljene tolike bajke u kojima se
dvoje,
na kraju krajeva, uvek pronađu, i filmovi, oni filmovi sa srećnim
završecima
gde mlada beži ispred oltara u poslednjem trenutku, ne mogavši da
preko
bledih usana prevali reč - da. Vetar luduje u nevestinskom velu dok
trči
preko ulice između automobila da se baci u zagrljaj onome koga
odistinski
voli, onome kome zaista pripada. Mrzim te starce od trideset i
osam! Mrzim
ih, mrzim ih...
Nazad na vrh Ići dole
http://www.kako-do.co.cc
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Uto Mar 30, 2010 11:06 pm

Ispovesti

O knjizi Kapor kaže da je to priča koju, sem sebi, priča i devojci Leni, studentkinji koja diplomira na njegovom delu. „A takvih je bilo dosta“, napominje i potom nastavlja. „Baveći se knjigom, ispovedajući se Leni, nisam ni uvideo da sam se u nju zaljubio. Tako sam se našao u problemu; šta ću sa njim, odnosno kako knjigu da završim. Pričao sam o tome sa svojim prijateljima među kojima je bio i Matija Bećković. Posavetovao me da Lena na kraju padne, odnosno da je obore zbog nedovoljno podataka. Moja supruga je pak predložila da se Lena na kraju ispostavi kao Fikcija, odnosno da ne postoji.“
Knjiga „Ispovesti“ nosi podnaslov „autobiografski roman“, a sem faktografije koja se odnosi na piščev život, sadrži i njegova nadahnuta promišljanja, opaske, duhovita sagledavanja.




Dopada mi se pocetak...











[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Sre Mar 31, 2010 11:53 pm

Ne mogu da opet ne pomenem , razmišljajući o Kaporu .
I dalje ne mogu da shvatim , kako čovek takve širine i takvog talenta , kosmopolita po vokaciji , je mogao da provede poslednje godine života , kao ratni huškač ? Jer je to bio -bez obzira što sam obožavao njegove knjige , i danas mu odajem priznanje za to , kao i za raskošni slikarski (crtački ) talent .
Izgleda da je alkohol učinio svoje , nemam drugo logično objašnjenje .










[You must be registered and logged in to see this image.][You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Čet Apr 01, 2010 2:09 pm

Danubius ::
Ne mogu da opet ne pomenem , razmišljajući o Kaporu .
I dalje ne mogu da shvatim , kako čovek takve širine i takvog talenta , kosmopolita po vokaciji , je mogao da provede poslednje godine života , kao ratni huškač ? Jer je to bio -bez obzira što sam obožavao njegove knjige , i danas mu odajem priznanje za to , kao i za raskošni slikarski (crtački ) talent .
Izgleda da je alkohol učinio svoje , nemam drugo logično objašnjenje .


- Zemlja se raspolutila, što je stari srpski običaj. Srbi su se, naime, oduvek delili na one koji na primer vole Savu, „savce“, i one koji vole Dunav, „dunavce“. Delili su se na obrenovićevce i karađorđevićevce, na one koji su za put na Istok i one na Zapad, na one koji piju „vajfert“ pivo i na one koji vole Bajlonijevo. Delili su se na one koji čitaju Politiku i one koji čitaju Borbu, na zvezdaše i partizanovce, mada su u upravama oba kluba i obe redakcije sedeli isti generali Udbe. Tako ni ova nova podela nije ništa novo. Sa neba navijaju Obrenovići i Karađorđevići. Podele su i u nama samima; jednog dana sam za Rusiju, drugog dana za Ameriku. Probudim se pa odem u „Konobu“, u kojoj redovno sedim kao deo inventara da se malo svađam sa vlasnikom Dekijem. Što je najsmešnije, penušamo se od besa, a niko od nas nema nikakvog uticaja ni na šta.
M.K.










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Čet Apr 01, 2010 2:19 pm

Kapori potiču iz sela Mirilovići iznad Bileće i odvajkada sade svoj duvan. Kada sam kao četrnaestogodišnji dečak prvi put posetio rodno selo svoga oca, zatekao sam babu Jovanu kako niže listove duvana. Izvadila je oštar mali nož na preklapanje iz dubokog džepa svoje kecelje, isekla dva lista duvana, smotala ih vešto u parče iscepane novine i dala mi da pušim. Bila je strastan pušač. Ko zna koliko bi još živela da nije u devedeset sedmoj godini ostavila duvan, ljuta na sebe što je zapalila pokrivač zaspavši sa upaljenom cigaretom u ustima. Pušim, dakle, još od tog davnog dana, ne bez osećanja griže savesti, znajući da će mi duvan jednog dana doći glave. I pravo je, ali sam se bar napušio u životu!
Sedeći jedne noći pokraj vatre u planini Viduši, po kojoj su zavijali vukovi, slušao sam jednog starca kako tvrdi da su Hercegovci, i kada su nepismeni, najnačitaniji među Srbima. Budući da su kupovni papirići (zvani ćati) retki i skupi, oni duvan zamataju u novine i istrgnute listove iz slučajno zalutalih knjiga. Sagorena, odštampana slova, u obliku dima ulaze im u pluća i u krvotok i talože im se u glavi. To su čitave biblioteke, kojih Hercegovci nisu ni svesni. ( Ispovesti)










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Čet Apr 01, 2010 2:21 pm

Moja pokojna majka, Bojana, bila je izdanak ugledne srpske familije Velimirović, koja je vremenom osiromašila, tako da je moja baka morala da izdaje jednu sobu. Nju je iznajmio moj otac. Taj mladi Hercegovac, starinskog kova, savestan i preozbiljan za svoje godine, bio je veliki finansijski stručnjak, urednih navika i patrijarhalnog vaspitanja. Zarobljen na početku rata kao rezervni oficir Kraljevske vojske, odveden je u Nirnberg - u oficirski logor, gde je proveo pune četiri godine šaljući mi redovno razglednice i dopisnice, koje je krasio krupni žig nemačke cenzure. Moja majka, koja je poginula trinaestog aprila 1941, za vreme nemačkog bombardovanja Sarajeva zaštitivši me svojim telom od srušene kuće, mora da je mnogo volela tog mršavog, ozbiljnog čoveka svetlih očiju.










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Čet Apr 01, 2010 2:23 pm

U selu se dogodio ovakav događaj: neki Jovanović prijavio je četrdeset osme nekog Babića da čita zabranjene ruske knjige, pa su ovog uhapsili i držali nedelju dana u zatvoru ubivši boga u njemu. Čupali su mu brkove i palili tabane zapaljenom novinskom hartijom. Pretražili su mu kuću, tavan, štale, svinjce i koševe sa kukuruzom - ništa nisu mogli da nađu, pa ga pustiše. Posle dvadeset godina, kada je sve to prošlo i kada je već odavno zaboravljeno, onaj, već ostareli Babić, pozove starog Jovanovića kući da mu nešto pomogne te ovaj dođe ne sluteći ništa. Kada je stigao, popiju po rakiju pa ga Babić odvede u baštu iza kuće da mu nešto kao pokaže gde je pored jednog drveta stajao pripremljen ašov. Tada izvuče pištolj i naredi nesrećnom Jovanoviću da kopa. Ovaj je mislio da kopa sam sebi raku. Ćuteći je kopao pred uperenom cevi sve dok ašov ne udari u nešto tvrdo. Izvukao je limeni kofer, pa mu Babić naredi da ga otvori. U njemu je bio svežanj knjiga. "Istorija SKPb" (Kratki kurs), "Mlada garda" od Fadejeva, "Pedagoška poema" Makarenka, "Tihi Don" Šolohova, "Timur i njegova četa" Arkadija Gajdara, "Zoja Kosmodemjanskaja", "Beli se usamljeno jedro", ukratko, čitava biblioteka sovjetskih izdanja iz prvih poratnih godina. Rastali su se ćutke, samo ga je Babić pljunuo. Umrli su u zimu iste godine. (Ispovesti)
podvale i prevare, hm..










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Čet Apr 01, 2010 2:26 pm

PROČITAO SVE RUSKE KLASIKE
TA duga leta, kojima kao da nije bilo kraja, bila su vreme kada sam mnogo čitao. U selu je postojao novoizgrađeni zadružni dom sa skromnom bibliotekom, u kojoj je radila Olga Krkeljić, neudata hroma žena u godinama, blagog pogleda i divnog osmeha, koja mi je davala knjige, često po nekoliko njih. Pročitao sam tako sve ruske klasike - Tolstoja, Dostojevskog, Bunjina, Turgenjeva i Čehova, koga i dan-danas često prelistavam.
(Ispovesti)



(citali il' ucili ples)










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Pet Apr 02, 2010 9:54 pm

Evo jedne price sa Kaporskog ognjista: Posle rata u kuci jednog domacina pronadjen je djak zita koji nije predat u zadrugu.Trebalo je nekako kazniti domacina za primer i posle napornog vecanja za kaznu je okacen da visi iznad ustajale bare o grane drveta pored puta.Tokom noci ga prekrise komarci.Pred zoru na putu se nadje putnik koji se zaprepastio nad onim sto je video i krenuo da mase rukama ne bi li oterao komarce, ali onaj jadan covek iz sveg nemocnog glasa viknu: "Prijatelju nemoj ih terati ovi su siti i napiti pa su mirni!"










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Sre Apr 14, 2010 7:41 pm

O kompjuterima...

"Jedamput su me u Njujorku moji prijatelji zakljucali u sobu i ostavili pred kompjuterom. Kad su se posle dva sata vratili, ja sam buljio u prazan ekran i na pitanje sta radim, rekao sam im da cekam da pocne kriminalisticka serija na drugom programu."

"Ja sam jedan veoma staromodan covek koji jos uvek ne zna kako radi telefon, da li se u radio-aparatima zaista krije mnogo malih ljudi koji pricaju, sviraju i pevaju, a o televiziji nemam pojma i uvek se zapanjim kada se pojavi slika. Poslednje cudo o kojem takodje nista ne znam je kompjuter. Naravno, vi u ovom trenutku, kao da vas vidim, sedite ispred svog kompjutera, i ako citate ovo sto sam pricao mojoj koleginici Radmili Stankovic, onda znaci da ste veoma usamljeni. Sedite u tisini i buljite u ekran, a napolju, ma gde se nalazili, napolju je zivot. Pazite da ne udjete suvise duboko u kompjuter i da se zauvek ne odstranite iz zivota."











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Ned Avg 15, 2010 6:55 pm


"Postoji jedan jutarnji čas posle svake neprospavane noći kada se dodirne samo dno greha. To je onaj trenutak kada se na usnama osećaju posledice duhovitih dosetki, a u grlu skrama gorčine od ludorija i ispovesti, da ne govorimo o griži savesti dok se gleda pošteni narod kako upravo odlazi na posao."
(Zoe)










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Ned Avg 15, 2010 8:24 pm

"Postoje beznačajna, siva, prljava i sumorna mesta, za koja nas nekim čudnim slučajem veže ljubav.Nalazimo bezbroj misterija u kakvoj trafici, osećamo strašnu tajnu iza odškrinutog prozora na periferijskoj straćari, a neki nasip pokraj želetničke pruge, zarastao u korov, postaje nam očajnički cilj kome se omađijano vraćamo čitavog života.Kakvo je to prokletstvo?
S druge strane, postoje gradovi čuveni zbog svoje lepote, ali nam ne znače baš ništa, jer ih nikad nije ozarila naša ljubav, neki tajni smisao.Koračamo kroz njih zevajući od dosade.
Krivica nije do tih gradova - ona je u nama.
Zbog toga, najpametniji ljudi i ne putuju.Sede na trgu na kom su se rodili, i čekaju da svet dođe do njih."











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Ned Avg 15, 2010 9:11 pm

[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]

»Na svadbi jedne lutke,« poče Bog spavanja priču, »lasta je pričala o lepim i toplim zemljama gde krupni i teški grozdovi vise na lozama, gde je vazduh tako blag i gde planine blješte u bojama kakvih kod nas nikada nemaju.«
— »Ali im nedostaje našeg zelenog kupusa,« reče kokoška. »Ja sam provela jedno leto sa svojim pilićima na selu. Tamo je bila jedna peščara gde smo mogli da lutamo i čeprkamo. Imali smo pristup i u jedan vrt sa kupusom. Oh, kako je bio zelen! Ne mogu da zamislim ništa lepše.«
— »Ali jedna glavica kupusa je ista kao i druga,« reče lastavica, »a pored toga, ovde je često tako rđavo vreme!«
— »O, na to smo se već navikli!« reče kokoš. »Uostalom, i ovde kod nas može biti vrlo toplo. Usto, ovde ne žive otrovne životinje kao u onim zemljama, i kod nas nema razbojnika.

Može biti zlikovac samo onaj koji našu zemlju ne smatra najlepšom od sviju! Taj zaista ne zaslužuje da ovde živi!«

[You must be registered and logged in to see this image.]











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Pon Avg 16, 2010 8:07 pm

MOMO KAPOR






[You must be registered and logged in to see this link.]
Čovjek može da kaže da mu život nije promašen ako može bar jednu jedinu stvar da uradi bolje od drugih.





U zemlji slijepih jednooki čovjek je kralj.



Čovjek može da nađe koliko god hoće prijatelja sa kojima će da priča, ali malo je onih sa kojim će da ćuti.



Ima li tragičnijeg čovjeka od onog koji je najzad dobio sve što je nekada želio?!



Nikada nemamo dovoljno vremena za one koji nas vole, već samo za one koje mi volimo.



Postoji jedan jutarnji čas poslije svake neprospavane noći kada se dodirne samo dno grijeha. To je onaj trenutak kada se na usnama osjećaju posljedice duhovitih dosjetki, a u grlu skrama gorčine od ludorija i ispovijesti, da ne govorimo o griži savjesti dok se gleda pošteni narod kako upravo odlazi na posao.



Zar je čitava igra tako udešena da upravo kad počneš da dobijaš, počinješ i da gubiš?!



Ipak nisam pobijeđen sve dok ne priznam poraz, a ja ga još ne priznajem.
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Čet Sep 23, 2010 11:10 pm

Pubertet


U moje vreme, dok još nije bio pronađen pubertet, nismo ni znali da smo u kriznim godinama. Stiskali smo prstima prištiće po licu i mazali kosu brilijantinom.



Fotografije golih dama bile su prava retkost i mogle su se videti jedino u knjizi doktora Aleksandra Kostića "Polni život", u kojoj su jedan bezlični muškarac i jedna razbludna gospođa isprobavali čudne gimnastičke poze, potpuno ravnodušnih lica.



U moje vreme, seks je bio čista propaganda, mada smo svi pomalo lagali kako već posedujemo neka iskustva. Ko je već spavao sa nekom devojkom, bio je najslavnija ličnost u čitavoj gimnaziji. Možda smo se i osećali pomalo neobično, ali niko nije smeo da prizna da je u pubertetu, a još manje su to primećivali naši roditelji, kojima je bilo glavno da smo siti i obuveni. U moje vreme, dakle, pubertet još nije bio pronađen.





Na jednog mog prijatelja, Dalmatinca, vikao je otac:

"Ćaća, ne moj vikat' na mene! Ja san u pubertetu...!

"Budi di oćeš - odgovorio je otac - samo da si mi do deset uri doma!"

Danas dečaci i devojčice izlaze iz kuća u to vreme.





Da me pitate kako sam preživeo pubertet i ostao zdrav i čitav, zaista vam ne bih umeo objasniti. Danas je lako biti u pubertetu. Prema deci u tom prelaznom periodu ponašamo se na naučnoj bazi, kao prema malim pacijentima. Svi se brinu da im ne ostanu traume. Psssst! On je u pubertetu! Još malo i dečacima će se na lekarski recept dodeljivati prve ženske, a tom svečanom činu verovatno će prisustvovati oba roditelja i dežurni psiholog.

Pa opet, nikad više gej populacije.



U moje vreme, dok još nije bio pronađen klimakterijum, žene u izvesnim godinama mislile su da ih glava boli zbog premorenosti. Jesu li naše bake iznenada menjale frizuru i navlačile prozirne spavačice da ponovo privuku svoga muža, koji je počeo da zapostavlja bračne dužnosti?

Danas, kad svako broji orgazme, pitam se da li je ikada moj deda pitao moju baku da li joj je bilo lepo? "Je li ti bilo lepo?"

Gospode!



Da su uopšte odlazili na letovanje, da li bi baba i deda išli odvojeno, radi osveženja braka, kako to danas novine savetuju? Ko zna, možda bi im brak u tom slučaju bio mnogo skladniji i trajao znatno duže, a ne samo pedeset i šest godina?



U moje vreme, dok reč seks nije bila pronađena, ljudi su se voleli potpuno diletantski. Nije bilo nikoga da im pokaže erogene zone, niti da im odredi bioritam.



Dobri smo i ovakvi kakvi smo, kako smo amaterski dolazili na svet! U moje vreme, ko je imao kupatilo, svađao se u kupatilu - ko nije, nije se ni svađao! Ćutao je i trpeo!



U moje vreme, nikome nije padalo na pamet da ima pritisak. Pitam se da li su ga ljudi, u moje vreme, uopšte imali, ili je pronađen tek kasnije, kada su ambiciozni seljaci pozavršavali medicinske fakultete?



I kako smo, uopšte, živeli u moje vreme a da ništa nismo znali o kretanju anticiklona nad severozapadnom Evropom, niti o vlažnosti vazduha, brzini vetra, vodostaju na rekama i temperaturi, da ne govorim o izgledima za naredni vikend?

Mada volim svoje vreme, nikada se ne bih vratio u njega. Danas se mnogo lakše živi. Ali umire se isto tako teško kao i u moje vreme.



Momo Kapor










[You must be registered and logged in to see this image.][You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Uto Jun 07, 2011 6:14 pm

Glumac zabranjenog filma

[You must be registered and logged in to see this image.]

NA petoj godini Likovne akademije, 1961. poslao sam dva platna na
konkurs za izložbu mladih jugoslovenskih slikara. Dogodilo se da sam
dobio prvu nagradu i tako upoznao slikara Miću Popovića, koji je bio
predsednik žirija i kome sam se godinama, izdaleka, potajno divio. Bilo
je to u februaru, a godinu dana kasnije, u proleće, sve novine objavile
su vest da Mića Popović počinje da snima svoj prvi film "Farovi i deca" i
da bezuspešno već mesec dana traži glavnog glumca. U to vreme u
Jugoslaviji su se godišnje snimala najviše dva do tri igrana filma, pa
je čitava stvar izazvala ogromnu pažnju javnosti.
Tražio se, naime,
dvadesetogodišnji mladić, produhovljenog izgleda, svetlih očiju i smeđe
kose, neurotičnog i plahovitog ponašanja po modi iz tog vremena
("Buntovnik bez razloga"), koji će u filmu krasti automobile i zavoditi
devojčice. Kroz probno snimanje prošle su desetine mladih pozorišnih
glumaca, ali im je nedostatak bio teatralni patetični način govora koji
su tada negovala naša pozorišta.
Tada se Mića Popović setio jednog
izgladnelog mladog kolege kome je dodelio prvu nagradu, to jest, mene, i
pozvao me na probno snimanje, što sam, naravno, istog časa odbio;
smatrao sam da me očekuje mnogo važnija glavna uloga u slikarstvu. Da se
prihvatim tog posla ubedio me je Mićin pomoćnik, režiser Bora
Drašković. Očekivao me ogroman honorar kojim ću vratiti sve svoje
dugove, ostati u Beogradu, iznajmiti atelje, kupiti platna i boje.
Nekim
čudom dobio sam tu ulogu, što su objavile sve novine i magazini u
zemlji, pišući da je otkriven naš Džems Din. Postao sam, dakle, nova
zvezda jugoslovenskog filma, ali još bez ijednog dinara u džepu od
honorara koji me je tek očekivao. Nisam čak ni potpisivao ugovor.
Nevolja
je bila u tome što nisam umeo da vozim, pa su mi dodelili instruktora
vožnje i najnoviji tip "mercedesa" direktora "Avala-filma" Ratka
Dražovića. Već trećeg dana, uživevši se do poslednjeg daha u ulogu Žan
Pol Belmonda, slupao sam taj skupoceni automobil na Avalskom putu,
srećom bez ikakvih povreda.
Počeli smo snimanje, na Akademiji su mi
po hodnicima dobacivali uvredljivo "Hej glumac!", što me izbezumljivalo.
Ipak, bilo je to srećno proleće.
ČekajuĆi snimanje, ležao sam na
mlakoj prolećnoj zemlji i sanjario o Parizu o kom nam je svakog dana
pričao Mića. Bio sam mlad, i gotovo slavan; novine su bile pune mojih
fotografija. Sreću je kvario samo strah da ih slučajno ne vidi moj
profesor Nedeljko Gvozdenović; prezirao je film i sigurno bih imao
neprilika na Akademiji ako bi doznao da se njime bavim. "Kinoteka", to
da!" - govorio je - "Ali ovi novi filmovi, molim vas, pa to je užas! Sem
kod Bergmana, Kurosave i Bunjuela, pitanje je da li je film uopšte
umetnost?"
Kroz vene mi je teklo
neko divno uzbuđenje koje je
moguće doživeti, samo u Beogradu, u aprilu, i samo kad se imaju 23
godine. Obožavali smo francuski novi talas, filmove koji su se tek
pojavljivali u Parizu, i koji će dospeti do nas sa zakašnjenjem od dve
do tri godine. "Prošle godine u Marijenbadu" Alena Renea, "Do poslednjeg
daha" Žan-Lika Godara, "Moderato kantabile" Pitera Bruka, "Ljubavnici "
Luja Mala, "Četiristo udaraca" Fransoa Trifoa. Ko zna, maštao sam, Mića
je čarobnjak, on može sve, možda ću se i ja pomoću ovog filma dočepati
Pariza.
Postojala je samo jedna sitnica - nisam imao ni dinara u
džepu, i nisam imao gde da spavam, pa sam prenoćište pronalazio kod
prijatelja u Studentskom gradu. Niko nije ni pomišljao da filmski
starovi nemaju čak da plate burek, jogurt i cigarete. Srećom, glavni
junak u "Farovima i deci", prema scenariju, pušio je mnogo i neurotično,
pa mi je producent svakog dana kupovao po tri pakle "morave".
Posle
desetak dana snimanja, ideološka komisija Centralnog komiteta zabranila
je film iz kojeg su svi izvukli novac sem mene. Bio je to prvi
posleratni zabranjeni film u srpskoj kinematografiji, i može se slobodno
reći da je od tada počeo moj tihi rat sa glupošću komunističke
ideologije.
Glavni junak, koga sam igrao, bio je, naime, sin nekog
visokog rukovodioca i krao je kola tatinih partijskih drugova, što je
bilo nespojivo sa tadašnjim socijalističkim moralom.
Ostao sam tako
bez novca i slave u hodniku Akademije u Rajićevoj 10, sa desetak velikih
platana, za koje sam dobio desetku i bez novca za voznu kartu Beograd -
Sarajevo.
Nastupilo je leto, i iz Beograda su pobegli svi koje sam
poznavao i od kojih bih mogao da pozajmim novac za kartu. Ne sećam se
uopšte kako sam se vratio u svoj rodni grad, ali znam da sam bio očajan i
da je odlazak u vojsku bio jedini izlaz. Biti vojnik, lep poziv za
izvesno vreme. Tamo će me hraniti i oblačiti, a imaću i godinu dana da
razmislim šta ću sa sobom.

ZADOVOLJNI VOJNIK
I danas mi se
čini da nikada nisam bio srećan kao u vreme boravka u vinkovačkom
garnizonu. Niko me nije voleo i nikome nisam bio potreban. Toliko sam
navikao na život u garnizonu da bodljikavu žicu oko njega nisam smatrao
preprekom koja mi ne dozvoljava da izađem napolje, već više ogradom koja
je one iz spoljnog sveta sprečavala da dođu k meni. Straža na ulazu
pretvorila se tako u moju ličnu poslugu.
Ovde su me bar odevali i
kako-tako hranili, imao sam atelje u kom sam mogao da slikam i pišem i
niko me više nije uznemiravao. Iza žice me očekivao život sa kojim nisam
smeo da se suočim. Zamolio sam stoga pukovnika da ostanem još dve
nedelje posle roka, na šta mi je on priznao da sam jedini takav slučaj u
čitavoj njegovoj vojničkoj karijeri.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Uto Jun 07, 2011 6:15 pm

ŠATROPERAMIKALAZA - Momo Kapor*

Kada mi se neki pisac hvali kako perfektno govori šest jezika obično mu
savetujem da se zaposli na nekoj hotelskoj recepciji.Tamo čeznu za
takvima! Ja, lično, imam velikih muka i sa maternjim. Jedva nadjem reči
koje su mi potrebne za sva čuda koja nam se dogadjaju.

Joč u gimnaziji, redovno sam išao na popravne ispite iz francuskog, ruskog i srpske gramatike.

Nikako da uhvatim jedno slobodno popodne i naučim taj engleski! Jedna
nadobudna dama u nekom otmenom diplomatskom društvu pokušala je da me
uvredi:

“Kako nam to, vi, otkrivate Ameriku u svojim knjigama, a ne znate engleski?”- pitala me je.

“Gospodjo”, kazao sam, “Kolumbo je, takodje, otkrio Ameriku, a nije znao ni reči engleskog!”

Siroti naši prevodioci! Koliko li je tek njima tesko kada pokusaju da prevedu neprevodivo. Piše mi jedan iz Amerike:

“U vašoj priči, koju upravo prevodim, postoje neki nejasni izrazi, pa
vas molim da mi ih objasnite. Pišete da je to koštalo kao /kajgana
svetog Petra./ Odakle znate da je sv.Petar jeo omlete? Ako je, pak, jeo,
koliko je mogla da kosta ta kajgana kada je toliko skupa? Od koliko
jaja? U kojoj valuti je placena? Da li bih taj izraz mogao da prevedem
kao: */St.Peter’s scrambled eggs?/* Kada smo kod jaja, kod vas sam
pronasao izraz /"jaje na oko"/? Staje to? */Egg on eye/*? Zasto bi neko
stavio jaje na oko? Da se mozda, kod vas ocna oboljenja ne lece jajima?
Unapred zahvalan itd…”

Jedan drugi me pita u pismu, šta to znači da je mališan bio/“pljunuti
otac”/? Ko mu je i zasto ispljuvao tatu? Da li se kod nas pljuju očevi i
kojom prilikom?

Zanima ga, takodje, izraz /“buni se k’o Grk u apsu” /Zbog čega je taj
Grk zatvoren kod nas i zašto je protestovao? i kako je, uopšte, moguće
da nekome /“padne sekira u med”/? Otkud sekira u medu? Zar se med ne
čuva u teglama ili zatvorenim posudama?

Sa izrazom /“spava k’o zaklan”,/ imao sam najviše neprilika. Kako
prevesti na civilizovani jezik, da neko tako dobro i slatko spava, kao
da su ga preklali? Da li smo se kroz istoriju toliko dugo klali da nam
je pokolj već ušao u metaforične snove?

No, najviše pitanja dobio sam u vezi sa poetskom slikom da je jedan tip
/“prdnuo u čabar”,/ to jest, čabrirao, sto je potpuno neprevodivo ni na
kakav jezik! Mada je i to teško, čovek bi, ipak, lakše mogao da objasni
kakav je neko, koga zovu /“mrtvo puvalo”/(mrtav a puse) ali kako
objasniti tipičan beogradski izraz koji ima toliko skrivenih značenja, a
ne znači ništa – /landara pisore/! Ili kada je neko pomalo bleskast, pa
ga zovu /indi-mindi-saja-paja/? Da ne pominjem stari izraz: /šatro,
Pera, Mika, Laza/!

Prevodioce zanima još i to zašto su za nas toliko udaljena baš /španska
sela/ (To su za mene španska sela), kad ima mnogo udaljenijih, kao što
su, na primer, novozelandska ili peruanska?

Dobro je da se nisu setili da me pitaju šta znači /"rasturi ga k’o
Bugarin ćurku"/ i zbog čega se neko /"smeje k’o lud na brašno"/? Šta ima
smešno u brašnu? Da li kod vas u pekarama rade ludaci?

Ipak lakše mi je da odgovorim na pitanje o rečima i izrazima nego o
stvarima u ovoj zemlji koje ni ja, zaista, ne umem da objasnim.

Ukratko, da se poslužim rečima jedne novokomponovane pesme:

/Ne plači mi na kućnome pragu/

/Da mi vrata ne povuku vlagu…/
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Ned Dec 11, 2011 7:23 pm

Roditelji
nas ne razumeju, devojke u koje smo zaljubljeni ne uzvraćaju nam
ljubav, prijatelji nas izdaju, čini nam se da smo najnesrećnija i
najružnija bića na svetu; pružamo ruku prema polici sa knjigama i, gle! -
već iz prvog poglavlja počinje da nam govori neki davno umrli brat,
neko tako sličan nama, sličniji od bilo koga u porodici i razredu: "Ne
daj se, mali! Svi ljudi na zemlji prolazili su kroz iste stvari, drži
se, mi smo s tobom!"
Knjige nas tako uče najvažnijoj lekciji: kako da ih jednoga dana odbacimo i zakoračimo u život!
("Sentimentalno vaspitanje")
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Uto Jul 23, 2013 9:18 pm

"- Баш имаш срeћe! - рeкла јe, скидајући минђушe. - Колико мe јe само ноћас њих жeлeло, а имаћeш мe јeдини ти! Баш имаш срeћe!
- Зар? - казао јe хладно, и дивљe заронио у њeну миришљаву кожу, враћeн из свог наивног бeкства.
Док му јe равномeрно дисала на рамeну, знао јe: бићe то дуга исцрпљујућа битка на живот и пропаст да сe ослободи овe дeвојкe коју му ју поклонио случај."
Nazad na vrh Ići dole
Lakota
- slučajna prolaznica-
avatar

Datum upisa : 11.07.2013

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Uto Jul 23, 2013 9:41 pm

Odem ja tako na slavu kod jednog domacina u Malom Mokrom Lugu, a pokraj mene sedne njegov osmogodisnji sin, zalepilo se dete uz mene, ne mice se. Rucak, razumete, kao sto je red, pocne gibanicom, ja taman da uzmem, kad onaj mali veli: “Ciko, da vidite sta imamo u rerni!” Tako stoji stvar, mislim se u sebi, bolje da se ne prejedem na pocetku, nego posle, te preskocim i pilecu corbu, hladne batacice i belo meso, a kad dode sarma na red, taman pruzih ruku, a mali me povuce za rukav i sapuce: “Ciko, da samo vidite sta imamo u rerni!” Odustanem opet. Sacekacu to iz rerne. Zahvalim se i na prasetini, a svi me pitaju sto ne jedem nista. Ni pecene krompire nisam takao, ni tursiju ni proju, ni kajmak, nista. Vidim iznesose se i kolaci, a tu nam je i oprostajna kafa.
“Ciko”, vuce me onaj mali za rukav, “da vidite sta ima u rerni!”
“Sta ima u toj rerni?”, pitam besno, a mali kaze:
“Omacila se nasa maca.”

Momo Kapor
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Pon Avg 12, 2013 10:26 pm

Zanimljivo, za kraj nekog prijateljstva uvek okrivljujemo druge, nikad sebe. Retko ko od nas pomisli za sebe da ima možda tešku narav ili sklonost ka novim prijateljstvima. Što se mene tiče, stari prijatelji su mi prave dragocenosti u životu. Naravno, kao i ostali, sklapam nova poznanstva, ali više od svega čuvam prijateljstva sa onima koji me pamte dok sam još imao tamnu kosu i bio sklon ludorijama!
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Pon Avg 19, 2013 9:36 pm

Postoji u beogradskim letnjim večerima jedno međuvreme (između sedam i devet) koje je nemoguće izdržati u kući. Kroz otvorene prozore osluškujete uznemireni grad, žamor njegovih toplih trotoara; kuckanje potpetica, mladi smeh, dovikivanje i zvižduke - dopire vam do ušiju onaj tako poseban mazni beogradski akcenat, pun nagoveštaja, lenjih obećanja i neke pritajene obesti, koja kao da se opire nežnostima mlake letnje noći... U to vreme dobro je sedeti u pletenim stolicama ispred hotela "Moskva" i posmatrati uzavrelu svetinu - veliki gradski vir što guta lica i sudbine...


Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Pet Sep 06, 2013 9:29 am

NEMA

Postoji jedna reč u koju staje pola veka našeg života. To je reč - najmanji zajednički sadržatelj. Reč fantom - NEMA. Slušamo je od najmanjih nogu. Čujemo je u isto vreme kad i svetu reč: mama! Nema. Ta četiri slova sadrže čitavu istoriju naše bede. Kada ulazimo u trgovinu, mi ne tražimo ono što nam treba, već pitamo: ima li? U pekari: ima li hleba? U mlekari: ima li mleka? Na benzinskoj pumpi: ima li goriva? Nema.

Verovao sam da sam do kraja istražio pustoš ta četiri slova i da me više ništa ne može iznenaditi, ali, evo, stigli smo do samog kraja - ulazimo u banke i pitamo: ima li para? Nema.

Pokušavam da zamislim Švajcarca kojem u Nacionalnoj banci u Ženevi kažu da nema para! Voleo bih da mu vidim izraz lica u času kada mu se ruši čitav svet...
A nama, ništa! Oguglali smo na reč nema.
"Kada ćete dobiti pare?"
"Ne dosađujte, čoveče! Vidite li da radimo? Otkud znamo kada ćemo dobiti? Možda sutra popodne, možda u ponedeljak..."
Hvalimo se jedni drugima kako smo bili srećne ruke, kada u nekoj banci slučajno dobijemo svoj novac i u tome ne vidimo ništa čudno.
Nema se roji i razmnožava.
Nema - ta strašna, deficitarna reč, čija praznina zlokobno odjekuje.

Da li smo svi poludeli?
Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Pet Sep 06, 2013 10:05 am

Kako je ovo istinito,jadno istinito....bem te zivote,sta ima?










.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   

Nazad na vrh Ići dole
 
Momo Kapor
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: BIBLIOTEKA DANUBIUS FORUMA :: DOMAĆI PISCI/PESNICI-
Skoči na: